nedelja, 28.02.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,22	117,93	117,58
	96,44	97,02	96,73
	106,46	107,1	106,78

Tag: dizajn

Društvo

02.06.2018 u 22:00

Rebusi i kako ih rešiti

Kada interesantna zagonetka ili neobična pojava posle dužeg vremena ostane tajna, ona neumitno prelazi u misteriju. Neke od njih nikada ne dobiju pravo objašnjenje, pa služe uglavnom kao inspiracija za romane i filmove, primećuje na početku razgovora Miodrag Ivanišević, akademski grafički dizajner, enigmata. – Brojne misterije duguju svoju dugovečnost propustima koji su nastajali prilikom prevođenja važnih artefakata, nekih starih dokumenata i zapisa na raznoraznim podlogama, kao i olakom prihvatanju naturenog (ne)znanja i bespogovornom verovanju u nepogrešivost nedodirljivih veličina, pojedinaca ili institucija – kaže Ivanišević, navodeći primer indijske smokve (Opuntia ficus indica) koja je poreklom iz Amerike.

Mozaik

27.05.2018 u 20:00

Krevet za lenjivce

Brojni komadi avangardnog nameštaja koji se danas pripisuju isključivo idejama velikog Le Korbizijea delo su njegove saradnje sa talentovanim saradnicima, u prvom redu sa tada mladom i ambicioznom Šarlot Perijan. Među njima je svakako najpoznatiji „dnevni krevet” popularno nazvan „lejzi bed” (lenji krevet) iz 1928. godine. U tada gotovo isključivo muškom svetu arhitekture a naročito dizajna, jedna žena se usudila da umeša svoje prste u oblikovanje predmeta od čelika i kože sa takvom rafiniranošću, da je i sam veliki majstor bio fasciniran. Ležaj predstavlja najčistiju ekspresiju moderne estetike toga vremena, u kojoj dominiraju jednostavnost i funkcija. Postolje u profilu podseća na forme krila aviona, a nameštaj, sam po sebi, proglašen je za ikonu „mašinske ere”. „Lenji krevet” ima

Mozaik

20.05.2018 u 20:00

Rascvetane tapete

Da zidne tapete mogu postati deo muzejske kolekcije dizajna 20. veka dokazuju tapete modnog dizajnera Pola Poarea, s početka prošlog veka, koje upravo obeležavaju sto godina svoga postojanja „Da li ćete ovim obući sebe ili svoje zidove?” pitali su dame zlonamerni, uglavnom netalentovani dizajneri, ne bi li im pomogli da posumnjaju u svog omiljenog kreatora visoke mode Pola Poarea. Međutim, dame se nisu dale pokolebati. Kao što su oberučke prihvatile Polovu ideju da odbace korsete i da se obuku u njegove meke, šarene tkanine koje su njihovu siluetu učinile mekšom, lakšom i zavodljivom, tako su prihvatile sjajne, žive boje na tapetama za oblaganje zidova svojih soba. Pol Poare je bio samouki dizajner, talentovani genije, koji se uspešno poigravao sa elementima enterijera na svoj način,

Mozaik

13.05.2018 u 20:00

Bicikl kao inspiracija

Ova stolica bila je prva prava pionirka modernog dizajna 20. veka koja se i danas proizvodi i prodaje i s velikim zadovoljstvom koristi u najrazličitijim enterijerima širom sveta. Prva je proizvedena 1926, što znači da je u dubokoj starosti, pa ipak, tako mlada, sveža i lepa! Sastoji se od savijenih, hromiranih čeličnih cevi i dva drvena rama s ispunom od španske trske (sedište i naslon za leđa). Priča o tome kako je dizajner Marsel Brejer došao na ideju da koristi savijene metalne cevi za konstrukciju deo je mitologije modernog pokreta, a govori o tome da je inspiraciju našao u konstrukciji bicikla i njegovog volana koji je bio lak za proizvodnju i korišćenje, jednostavan i prilagodljiv. Dizajner je ove osobine želeo da primeni na nameštaju, i uspeo je. U to vreme, dizajneri su bili

Mozaik

05.05.2018 u 22:00

Merilin precrtana

Ovu sliku sigurno znate. Ima je svuda – na posterima, bedževima, na koricama knjiga, na porcelanskim šoljicama i platnenim jastučnicama... Merilin Monro, polugola, precrtana putačom uz pomoć masivnog, narandžastog markera. Žustrim gestom ruke. Čije je autorsko pravo na ovu i ovakvu fotografiju koja je svima znana i koje „nema gde je nema”? Godine 2018. navršava se tačno 56 godina od smrti glumice koja je obeležila filmsku umetnost sredine 20. veka. Jedinstvena i neponovljiva, neprevaziđena tragična heroina bila je i ostala simbol sjaja i bede holivudskog glamura i američkog sna – od devojčurka sa margine života do vrtoglavih visina slave.

Mozaik

29.04.2018 u 20:00

„Kost” – za sedenje

Kao što ljudsko telo ima skelet od kostiju, imaju ga i stvari. Nešto mora da ih drži u željenom položaju. Promenljivom ili nepromenljivom. U slučaju stolice, skelet takođe može biti adaptivan (sa nagibom leđnog naslona koji se prilagođava potrebama, sa sedištem čija je visina promenljiva i sl.), a može biti i jednom zauvek definisan u određenom položaju i obliku. U slučaju stolice „kost”, skelet je fiksiran u jednom položaju. Ova priča o skeletu asocijacija je na naziv stolice koji je autor dao svom delu, a to je – „kost”. Mnogi dizajneri nameštaja 20. veka težili su tzv. organskom dizajnu, obliku nameštaja koji će savršeno korespondirati sa ljudskim potrebama. Nekada su njihove težnje bile suštinske na temelju ergonomije i specifičnosti živog organizma čiji se položaj neprekidno menja, iz časa

Mozaik

22.04.2018 u 19:37

Ajfelov toranj pod nogama

Cipela nije samo cipela već može biti i hodajuća reklama za autora dizajnera i njegovo delo„Ne možete šetati unaokolo sa plikovima na stopalima”, poručio je Koks ženama koje su odmah i oberučke prihvatile udobnost njegove popularne obuće za hodanje, bez obzira na to da li je ono brzo, sporo, dugo ili kratkotrajno. Cipele za sva vremena značile su da ih mogu nositi dame svih životnih dobi, od onih sasvim mlađanih do onih ne baš tako mladih, ili, drugim rečima, veoma, veoma – u godinama. I leti i zimi. Mogle su ih obuti i pomodarke i one koje ne haju za modu, i u gradu i na izletu. Pa, šta ćete više? Ali, Koks ne bi bio Koks da nije pravio izlete i u neke druge sfere kreativnosti. Tako je 1996. godine dizajnirao poznate sandale od providne plastike sa platformom i pozamašnom providnom,

Mozaik

15.04.2018 u 20:00

Stolica – struktura

Dizajner je ovu stolicu nazvao jednostavno „Sekonda”, ali su se kritičari potrudili da joj, umesto imena, posude sopstvene asocijacije: jedne je rotirajući naslon za leđa podsećao na galop konja, druge na – arhitekturu! Sama stolica iz 1982. godine, uopšte nije obična, naprotiv, veoma je ekskluzivna i nalazi se u stalnoj postavci Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i muzeja „Viktorija i Albert” u Londonu. Mario Bota je stolicu projektovao u vreme popularnog stila „high tech” i tako dao svoj doprinos primeni čelika i gume u enterijeru. Bilo je to vreme kada su arhitekte i dizajneri težili da kuće liče na fabrike, sobe na fabričke hale, ormari na gondole u samoposluzi, a vaze na laboratorijske epruvete! Bio je to kraj modernizma, odnosno, funkcionalnog racionalizma. Početak

Mozaik

01.04.2018 u 20:31

Staklena skulptura

Ma kako delovala masivno i moćno, ova skulptura nosi u sebi svojevrstan nagoveštaj katastrofe – samo zato što je od stakla. Ova stvar istovremeno može biti i muzejski eksponat u odeljenju za modernu skulpturu i kućna vaza za cveće u savremenom enterijeru. To upravo znači da je vaza i lepa i funkcionalna, što u prevodu znači da se radi o predmetu dobrog dizajna. Ako napomenemo da je stvar produkt finskog talenta za sintezu forme i materijala, onda više čuđenju nema mesta. Finci su velemajstori za dizajn običnih stvari. Svi znamo da kitu poljskog cveća možete držati u malo većoj čaši a ružu sa stabljikom u običnoj flaši. Ali ovo nije vaza koju ćete tek tako napuniti vodom i u nju strpati bilo kakvo cveće. Ovo je vaza sa stavom i stilom, koja zahteva i od vas da budete dizajner. Ova se

Mozaik

26.03.2018 u 13:14

Japanski cvet

Japanci obožavaju prirodu, cveće kod njih ima daleko veće značenje nego u drugim kulturama, svakom drvetu daju posebnu simboliku i po njima nijedno cveće nije tek tako „zalutalo” na zemlju. To je naročito izraženo u njihovoj stoletnoj umetnosti aranžiranja – ikebani. Japanski dizajner Masanori Umeda dao je svoj doprinos 1990. godine ovoj lepoj tradiciji, dizajnirajući sobnu fotelju i podarivši joj jednostavno ime „ruža”. Fotelja zaista ima oblik cveta ruže, čija rascvetana krunica sa raspuklim laticama – služi za sedenje i uživanje. Ona je privlačna, lepa i udobna. Neki analitičari dizajna su je svrstali u tzv. erotski nameštaj, tolika je snaga njene privlačnosti. Masanori Umeda, inače pripadnik „Memfis” grupe koja se naročito sedamdesetih godina prošlog veka trudila da redizajnira predmetni svet

Prеthodna Slеdеća

Počеtna / Tagovi

27.02.2021 u 22:14

Erdogan poručio Kurtiju da ne otvara ambasadu u Jerusalimu

27.02.2021 u 21:33

Da li je Srbija žrtva političke trgovine u EP

27.02.2021 u 21:31

U svetu aktuelan rad od kuće, u Srbiji i dalje u povoju

27.02.2021 u 21:15

Čoveku mora srce da se sledi

27.02.2021 u 21:06

I MMF zabrinut zbog nedostatka vakcina u BiH

27.02.2021 u 20:40

Dnevnik narednika i šifrovana pisma