Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,07	97,65	97,36
108,87	109,52	109,19

Društvo

27.01.2018 u 22:00

Teslom na dolaru osvojio Ameriku

Naš čovek. Vranjanac, Miloš Zlatanović, napravio je najbolji brend u Americi u prethodnoj godini i to ponudivši žiriju novi izgled dolara na kome se, opet, nalazi jedan Srbin. O nominaciji za ovu prestižnu nagradu, koju dodeljuje „Grafik dizajn SAD”, poznati njujorški magazin, bilo je reči u „Politici” pre nekoliko meseci, a titula je u međuvremenu stigla u prave ruke. Dvadesetpetogodišnji mladić zasenio je stručnjake sa one strane Atlantika redizajniranim rešenjima novčanica od 50 i 100 dolara. Portret vojskovođe i američkog predsednika Julisiza Simpsona Granta na 50 „Miloševih” dolara zamenjen je slikom Martina Lutera Kinga koji je u američki sistem uveo jednakost svih rasa. Umesto jednog od tvoraca Deklaracije nezavisnosti, Bendžamina Frenklina, Miloš je na novčanicu od 100 dolara

Mozaik

21.01.2018 u 20:05

Da ribi bude udobno!

Ova metalna posuda za ribu predstavlja delo umetnika i dizajnera (iz 1957. godine) koji inspiraciju traži izvan samo funkcionalnih zahteva, koji formu prilagođava nameni na jedan sofisticiran, visoko estetizovan način. Njegovoj ribi na tanjiru očigledno je udobno i lepo, bez obzira na to što će sigurno biti pojedena! Ona u posudi leži kao u baštenskoj ležaljci okruženoj žutim cvetovima. „Koje li ironije”, reći će oni koji će kompoziciju – ili scenu – posmatrati drugim očima: riba je na posmrtnom odru sa koturima limuna kao počasnim vencima. Bilo kako bilo, čim jedan predmet ili samo slika tog predmeta mogu da probude toliko asocijacija, to znači da je dizajner postigao cilj. Njegova metalna posuda je skoro savršena u svojoj jednostavnosti. Ona je istovremeno i veoma praktična, jer služi kako

Mozaik

14.01.2018 u 15:20

Ljupke lampe „mis sisi”

„Kako su slatke. Mnogo ih volim! Ko kaže da su stvari samo – stvari? One su mnogo više od toga. One su naši prijatelji.” Tako je govorio dizajner dok je oblikovao ove ljupke, male stone lampe, najjednostavnije na svetu, ali i najomiljenije na tržištu tih devedesetih godina prošlog veka. Kao nekakve devojčice u zabavištu, u raznobojnim haljinicama: bele, crvene, plave, žute, ljubičaste... osvojile su svet. Izrađene su od obojene tehnopolimer plastike i proizvedene u firmi „Flos”, u Breši u Italiji. Skladne i majušne, visoke su samo 28 cm. „Šta nas taj Stark zamajava, pa takvu lampu može da nacrta svako dete!?”, govorili su stručnjaci očekujući od superstara dizajna i njegovog raskošnog talenta, poznatog i priznatog od Njujorka, preko Pariza do Tokija, ako ne stalne senzacije ono bar neko

Mozaik

24.12.2017 u 09:37

Šezlong sa ušima Mikija Mausa

Susret istoka i zapada u formi i dizajnu jedne fotelje. Čak ni najdosledniji sledbenici pop-arta nisu bili u stanju da otkriju bilo kakvu vezu između japanske tradicije svedenih formi i ove razbaškarene fotelje za komotno izležavanje iz 1980. godine. U Japanu je, do pre stotinak godina, telo tumačeno kao „put misli”. Zen podrazumeva (i nalaže) sedenje na ravnoj i tvrdoj površini ili – na goloj zemlji! Ovo poigravanje istočnjačkog dizajnera sa željom da udovolji potrebama razmaženih zapadnjaka imalo je velikog odjeka osamdesetih godina 20. veka. Njegov eksperiment je otišao i dalje od dekadentnog hedonizma da bi završio u vrtlogu diznijevske i zabavne morfologije. Naime, fotelja „Wink” zadovoljava sve uslove udobnosti: uz pomoć ručke omogućena je promena nagiba naslona kao na sedištima u automobilu;

Beograd

23.12.2017 u 23:47

U čast Čedomira Čedomira

Rečenica „Obucite Cicu” u starijim generacijama budi neke emocije i davna sećanja. Za milenijumsku generaciju to je verovatno zbunjujuća izreka u kojoj ne vide neki dublji smisao, ali oni stariji, ili mnogo stariji, setiće se bucmaste devojčice s tri plava čuperka i odeće od papira koju je trebalo isecati i praviti joj stajling. Ova rubrika pojavila se u „Politikinom Zabavniku” 1968. godine i decenijama je budila simpatije, a njen idejni tvorac bio je Čedomir Cvetković – multimedijalna ličnost koja je svojim modnim vizijama tresla prostor bivše Jugoslavije. U ustanovi kulture „Parobrod” je u njegovu čast priređena memorijalna izložba radova koja je brojne posetioce vratila kroz vreme. Letnje kreacije od frotira, ali i pačvork jakne našle su svoje mesto na ovoj

Mozaik

17.12.2017 u 15:00

Majice sa porukom

Na fotografiji koja je obišla britanski i svetski zatvoreni krug mode 1984. godine, vidi se britanska premijerka Margaret Tačer, koja u predvorju Dauning strita želi dobrodošlicu modnoj dizajnerki Ketrin Hemnet, po završetku Britanske nedelje mode. Dizajnerka je na tom događaju primila Veliku nagradu „Dizajner godine”. Veoma je upadljiv kontrast između haljine koju nosi premijerka i koja deluje „kraljevski” od bogato nabranog baršuna koji ide do poda, i „apa-trapa” odeće koju nosi dizajnerka, koja je odevena u patike, zarozane slojevite pamučne čarape i – majicu sa krupno istaknutom porukom. Obe su, svaka na svoj način, bile dosledne u svojim misijama: premijerka je bila dosledna i odlučna da sprovede svoju političku i ekonomsku revoluciju države, a dizajnerka je bila dosledna da na grudima

Mozaik

10.12.2017 u 15:00

„Aga” – šporet za sva vremena

Poreklom je iz Švedske, ali je afirmaciju i slavu stekao u krugovima više klase engleskog društva. Prva koja ga je „usvojila” bila je kraljica Meri, a odmah zatim postao je snobovski statusni simbol. Stigao je u Englesku da bi tu i ostao. „Da bi nešto značio, moraš imati tri stvari: štapove za golf, psa ptičara i šporet ’aga’! To u stvari i nije šporet, to je „rols-rojs” kuhinje! Šta je ’aga’? To je dobra strana života”, tako su govorili (pa i sada misle) pravi Britanci. Iako ga je kreirao slepi izumitelj-dizajner, šporet „aga” nije šporet za slepe. On je remek-delo kreatora koji se potrudio da izvuče najviše od jednog predmeta čije su osobine zasnovane na funkcijama – priprema hrane i širenje toplote. U svoje vreme bio je idealan za kuće – dvorce na selu. Težak je jednu tonu, izrađen od

Mozaik

03.12.2017 u 15:00

Stolica dostojna kralja

Autor stolice „barselona”, slavni arhitekta Mis van der Roe, napisao je: „Arhitektura je bojno polje duha”, a stolica „barselona” je junak tog polja, dizajn sveden na samu svoju suštinu... Arhitekta je ovu stolicu od čelika i kože projektovao za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. godine. Španski kralj Alfonso Trinaesti, koji je otvorio izložbu, prvi je, zajedno sa kraljicom, isprobao kako se na njoj sedi. „Želeo sam da stolica bude dostojna jednog kralja”, rekao je tom prilikom autor. I bila je. Njena izrada zahteva juvelirsku preciznost, radi se kao što se obrađuju dragulji, detalji su savršeni, rukom polirani... Ona je sve drugo samo ne proizvod za masovnu proizvodnju, ili artikal za široko tržište. Iako stolica „barselona” spada u rane radove Misa van der Roa, ona ima sva obeležja

Mozaik

26.11.2017 u 15:00

Kupujem, dakle postojim

Umetnica Barbara Kruger je iskoristila čuvenu izreku „Mislim, dakle postojim” jednog od najvećih filozofa 17. veka Renea Dekarta. Ona je postala svojevrsna vizitkarta modernog konzumenta. Rene Dekart (1596–1650), veliki francuski filozof i matematičar, jedan je od osnivača novovekovne filozofije, posebno njenog racionalizma. Polazni stav svoje filozofije dao je u izrazu „cogito, ergo sum”, braneći tezu da se do istine dolazi samo umom, da je u umu osnovni kriterijum istine. Kartica crvene boje Barbare Kruger sa belim slovima koju osoba drži u ruci podseća na vizitkartu modernog čoveka. Osoba se na ovoj kartici ne predstavlja svojim imenom i prezimenom, profesijom, mestom gde je dostupna i telefonom, već svojim potpuno drugačijim identitetom. Dok Dekart smatra da sam proces

Mozaik

20.11.2017 u 13:30

Jabuka u šeširu

„Magrita” je – jabuka u šeširu ali je istovremeno i deo nameštaja na kojem se sedi, odnosno mala fotelja. Da biste u fotelju seli, morate izvući peteljku –inače jao vama!!! Umetnik Mata dizajnirao je ovu fotelju krajem šezdesetih godina 20. veka, inspirisan umetnošću Rene Magrita, otuda i njen naziv. Kao što je Magrit svojevremeno, dvadesetih, naslikao lulu ispod koje je napisao: „Ovo nije lula”, tako je i njegov sledbenik Mata dizajnirao fotelju ispod koje je sigurno mogao da napiše: „Ovo nije fotelja”. Ovaj izvrnuti crni polucilindar u koji je uglavljena velika zelena jabuka, u svakom slučaju je fantastična i neodoljiva umetnička ideja koja u sebi nosi filozofske teme i dileme oko odnosa između reči, slike i predmeta. Zaista, da li je ovo fotelja ili se samo tako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dizajn

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu