subota, 04.07.2020.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117,23	117,93	117,58
	104,39	105,02	104,7
	110,34	111,01	110,67

Tag: dizajn

Mozaik

12.05.2019 u 19:23

„Umetnička” stolica

Jedna veoma čudna stolica iz 1986. godine našla se u knjizi „1000 stolica 20. veka”. Da li pripada modernizmu, funkcionalizmu, postmodernizmu ili nečem četvrtom? Autor joj je dao ime „Umetnička stolica”, iako uopšte ne liči na skulpturu. Naprotiv. Donji deo joj je u vidu male komode. Ima tri fioke, od kojih se dve otvaraju kao svake druge fioke, dok je treća, gornja, bez ručke za otvaranje ali sa poklopcem koji se podiže, a kada je spušten, služi za sedenje. Dve donje fioke mogu se izbaciti, pa tako kostur stolice postaje više stolica nego komoda. Znači, kako vam drago. Što se naslona za leđa tiče, on je u vidu drvene rešetke na koju se možete nasloniti − a i ne morate, jer i ova rešetka naslon, može a i ne mora da bude ukomponovana u „ansambl”. Bez nje stolica postaje taburet. Najzad, tu

Mozaik

05.05.2019 u 19:38

Moj pokretni Mondrijan

Da li bi ste ovaj luster iz 1950. godine platili 1.000 funti? (Čak i kada biste ih imali). Verovatno da ne, ako ste obični korisnik upotrebnih stvari za kuću. Ali, ako ste ljubitelj umetnosti i dizajna, onda ko zna? Jer ova obična stvar ima prebogatu teoretsko-asocijativnu umetničku priču. U njoj su se na jednom mestu našli velikani istorije umetnosti 20. veka: Holanđanin Pit Mondrijan (1872–1944), Amerikanac Aleksander Kalder (1898–1976) i Francuz Marsel Dišan (1887–1968). Marsel Dišan je autor poznatog koncepta „ready made” u umetnosti, po kome i najobičniji predmet svakodnevne upotrebe može postati umetničko delo ako se izvuče iz konteksta. Tako utilitarno postaje estetsko na samo sebi svojstven način. U ovom slučaju, obična kuhinjska činija postaje deo viseće rasvete u

Mozaik

30.04.2019 u 10:38

Tepisi kao umetničke slike

Luksuzni tepisi iz tridesetih godina 20. veka koje su britanski proizvođači radili po projektu dizajnerke Merion Dorn ostali su simbol ženske prefinjenosti u pripremi tada sveprisutne geometrije u projektovanju i dizajnu. Umetnica koja je ponela laskavi naziv „arhitekta podova”, čitave dve decenije bila je ekskluzivni projektant tepiha za najelitnije objekte toga vremena i proizvođače kao što su „Vilton rojal”, u deceniji pre rata, i Edvard Filds, posle rata, za koje je uradila više od sto modela. U Britaniji je knjigom „Arhitekta podova” (autorka Kristine Bojdel) obeležena 110. godina od rođenja Merion Dorn. Bojdelova analizira veliki uspeh dizajnerke koja je, pored svog izuzetnog talenta, imala i dinamičan karakter, smisao za humor, inteligenciju i bila izuzetno društvena. Pisac

Beograd

24.04.2019 u 21:53

Dizajn kože – moda i kreativnost

Učenici Tehničke škole za dizajn kože sa svojim profesorima i direktorom Svetislavom Kovačevićem priredili su u Sportskom centru „Šumice” svečani program na kome su predstavili istorijat ove obrazovne ustanove, koju su 1879. godine u Brankovoj ulici izgradile obrazovane žene srpske prestonice, okupljene u Beogradskom ženskom društvu. Bila je to prva takva škola u Kneževini Srbiji, a zanimljiv podatak je da je osnovana iste godine kada i prva zanatska ženska škola u Parizu. Velike pokroviteljke bile su Natalija Obrenović i Marija Karađorđević. Publika je imala priliku da vidi i đačku modnu reviju i izložbu radova sa dizajnerskim temama. Svoja dela predstavili su i osnovci koji su se odazvali na konkurs „Naj kreacija” koju Tehnička škola za dizajn pokreće osmi put. Budući

Mozaik

21.04.2019 u 19:19

Lampa – drvo

Tako je dizajner nazvao ovu svoju kreaciju u obliku stabla drveta čija krošnja svetli. Dizajner koji eksperimentiše na raznim poljima profesije − dizajnira stolice, police, ručne satove... – najviše uspeha postiže svojim maštovitim rasvetnim telima, tako bitnim za oblikovanje enterijera. Lampa u obliku drveta koja ima koren, stablo i krošnju, sasvim zaslužuje to ime. Kada je ugašena, ona deluje poput drveta koje umesto grana ima sofisticirano oblikovani gornji deo čija estetika dolazi od autorovog umeća da se poigra sa perforiranim plastičnim trakastim formama. Sa spoljne strane te trake su mat, dok su sa unutrašnje one sjajne i, krećući se oko njih, taj sjaj se menja u zavisnosti od nivoa pogleda. Tako dobijate utisak da se krošnja pomera, iako je statična, a to pomeranje izaziva u

Mozaik

15.04.2019 u 13:51

Šuma na podu

Postoje pravila u redosledu poteza dizajnera enterijera kada krene u projekat uređenja jedne prostorije: čemu je ova namenjena, pa prema tome izbor stila i nameštaja, njegov raspored, vrsta i raspored rasvetnih tela, i tek pri kraju izbor zavesa i tepiha. Ali, svako pravilo ima izuzetak, pa tako i u slučaju dizajna tepiha dizajnerke Helen Jardli. Ona je ekspert za oblikovanje tekstila, preciznije, tepiha za oblaganje podova. Prema njenim rečima, pod po kome gazimo mora biti dominantan u oblikovanju enterijera, jer prvo što vidite kada ulazite u jednu sobu jeste površina po kojoj ćete se kretati. „Zakoračite gledajući u pod da se ne biste sapleli ili okliznuli. Ako tako uradite, suočićete se sa površinom koja će vas povesti u svet maštanja, jer to na šta će stupiti vaša stopala

Mozaik

08.04.2019 u 12:45

Zmijska lampa

Bilo ih je raznih − stojećih, stonih, zidnih... Uvek u istom maniru: jedna ili još češće dve zmije drže svojim otrovnim zubima abažur sa koga se rasipa nežna električna svetlost. Zlokobni gmizavac u ulozi rafinirane enterijerske dekoracije. Osim zuba, tu su naravno i jezik koji kao da palaca, zlokobne oči i vito, izuvijano telo. Sve od metala, omiljenog dizajnerovog materijala kojim se bavio čitavog života. Zmija je čudesno prirodno biće i nema naroda na planeti koji je nema u svojim mitovima i legendama. Hladno, golo stvorenje, bez dlake i perja, prelepe kože i mračnog psihizma, tajnovito i za duh sablažnjivo. Zmija je čudo prirode. Hitra kao munja, ona se uvek pojavljuje iz mraka neke pukotine u kamenu ili zemlji, da bi u trenutku izazvala smrt drugog bića i vratila se u spokoj

Mozaik

01.04.2019 u 12:11

Ko se boji meduza još

Uživajte, neće vam ona ništa. Naslonite glavu na udoban, meki jastuk, popijte kafu iz lepe porcelanske šoljice. Imate prava na relaks koji treba da vam bude ono nešto između dva napora, radna, mentalna, ljubavna, misaona... Da li je Đani Versaće imao to na umu stavljajući Meduzu na tekstilnu presvlaku jastučeta za pod glavu i na porcelansku šoljicu iz koje ćete popiti osvežavajući napitak? Da li je dobro poznavao grčku mitologiju i simboliku Meduze ili mu se ona dopala samo kao dekoracija i likovni ukras na upotrebnim predmetima za korišćenje u svakodnevnom životu? Meduza je, prema predanju, jedna od tri sestre − Gorgone, tri nemani, čija je glava ovenčana zmijama otrovnicama, dok joj iz usta šikljaju preteći očnjaci. Jedna od sestara − Euralija, simbol je seksualne nastranosti,

Mozaik

25.03.2019 u 10:01

Lepota (ne)će spasiti svet

Više od prikaza samog dela, podstaknuta sam datumom njegovog nastanka. To je godina 1914. Prošle, godine, u Evropi i svetu obeležavalo se 104 godina od početka Velikog − Prvog svetskog rata, bezumnog krvoprolića sa milionskim ljudskim žrtvama i katastrofalnim posledicama. I tako, dok su se mali pojedinci, malo veće grupe, još veći režimi i velike svetske sile pripremali za ovu sveopštu klanicu, dotle je jedan umetnik oblikovao prelepi pano od majolike, sa ženskom figurom da bi oplemenio enterijer u kojem bi ljudi mogli da uživaju u lepoti. Kakav paradoks. Ženska figura u prirodnoj veličini sa antičkom smirenošću gleda nas pravo u oči i kao da kaže: „Lepota će spasiti svet”. Kakva idilična zabluda! Žena ima prodoran pogled, prelepe crte lica, lepo oblikovanu kosu, rukama pridržava

Mozaik

17.03.2019 u 20:28

Maksimalistički dizajn

Dizajner voli da kombinuje boje i primenjuje ornamente na nameštaju. On pokušava da udahne novi život jednoj prekaljenoj komodi koja ima četiri noge, funkcionalnu, zatvorenu zapreminu za odlaganje stvari, vrata i fioke i klasičnu visinu uobičajenu za ovu vrstu nameštaja. Modernistički koncept je dosadan i prevaziđen, agresivni postmodernistički se pokazao suviše komplikovanim, pa šta uraditi onda? Uvek ostaju najvernija oruđa dizajna nameštaja, a to su boje i to je ornament. Ova dva elementa kao da su neiscrpna u svojim mogućnostima za reanimaciju ostarelog, dosadnog i jednoličnog poimanja stvari za svakodnevnu upotrebu. Ovde nije samo reč o šarenilu standardnih površina. Reč je o tretiranju nameštaja kao predmeta koji prati sezonske modne trendove u stilu: ovog proleća u modi će

Prethodna Sledeća

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Početna / Tagovi

03.07.2020 u 23:56

Erdogan: Kritike zbog Aja Sofije su napad na turski suverenitet

03.07.2020 u 23:15

Ko je Žan Kasteks, novi premijer Francuske

03.07.2020 u 22:45

Novinarka Si-En-En-a napadnuta tokom uživo programa

03.07.2020 u 22:34

Zašto virus nije oslabio tokom leta

03.07.2020 u 22:01

Nestali upravnik zatvora greškom proglašen mrtvim

03.07.2020 u 22:00

Ersan Mondtag: Sa Beogradom imam posebnu vezu