„Maaaaamaaaa! Napravi mi još jedno parče.„ Mast na hleba, malo soli i aleva paprika – najbolja užina na svetu. „Ajde, sa’ ću ja, a ti se obuci, nemoj da mi se prehladiš.„ Deca na ulici su imala svoje užine i čekala na mene da nastavimo igru.  „Dodaj mi, bre, loptu! Što si sebičan.„ Moja ulica vodi sa 2:0,. Utrččasmo u baru ostalu posle letnje kiše. Skačemo i prskamo jedni druge. Svako...

Šetam se sa Lazom, prijateljem, koji je već treća generacija Srba u Australiji. Ja stigao tek sredinom 90-tih. Njegov deda je došao početkom prošlog veka. Njegov otac, kao i on, rođeni su ovde, u Australiji. Dičili su se Njegošem i učili decu srpskom jeziku, onako kako su znali i umeli. Oduvek su slavili srpske slave i ženili našim ovdašnjim devojkama. Išli smo skupa na demonstracije kada je NATO...

Kada se otvorila cvećara, u „hodniku” (arkadi) pored naše knjižare, dao sam im godinu dana. Onaj drugi biznis sa molerajem im dobro ide,  izgubiće koju „hiljadarku” pa će shvatiti da naši ljudi cveće kupuju samo za osmi mart. Međutim, vredna gazdarica je svakog dana donosila novo cveće. Tako su uz crvene karanfile počele da „niču”  hrizanteme pa onda mnogobrojne tropske biljke. Sve u svemu...

Nikad ne rekoh ocu N. šta me je podstaklo da redovno posećujem manastir. Sve je počelo sa skupom na kom sam bio među predstavnicima crkveno-školske opštine (jedne od postojeće dve koje su Srbi osnovali u ovom gradu na kraju sveta), kada je trebalo da se reši pitanje piknika. Oni su se ranije, do dolaska monaha, 2001. godine, redovno održavali na tadašnjem crkvenom imanju koje je, na zalaganje...

U kolima mukla tišina koju se niko ni ne usuđuje prekinuti, ovako je lepše, lakše valjda. Osmeh mi izmami tek poneki okret moje bebe u stomaku. Okuražim se i zamolim brata da upali radio, CD, nešto, samo da više ne slušam tišinu koja postaje sve bolnija svakim kilometrom bliže aerodromu. "Neću!" odbrusi brat. "A zašto?" "Zato što će mi uleteti neka stvar koja će me ceo život podsećati na vaš...

Kada sam pre četiri godine upoznala Australijanca po imenu Džon (a kako bi se i drugačije zvao) ni slutila nisam da sam upoznala budućeg muža i da ću za nepunih godinu dana napustiti lepu nam zemlju Srbiju. Nisam ni imala razloga sem neizmerne ljubavi prema svom suprugu. Sa nepunih 24 godine već sam radila kao profesor engleskog jezika, plata i više nego dovoljna, čak preostane da pomognem malo...

Džesi je, pre svega, prijateljica moje žene, no moglo bi se reći i da je naš porodični prijatelj. Neku godinu je starija od nas, ali to ne pada u oči; prijatnog je lika, skladne pojave. Žena joj u šali govori da bi u Srbiji, samo da je malo mlađa, bila prava zvezda. Voli to da čuje. Rođena je Australijanka. U mladosti je puno putovala po svetu. Boravila je u raznim mestima i državama, no, najduže...

Interesantna je razmena iskustava ‘nas’ koji smo napustili ‘brdoviti Balkan’ i sreću potražili negde drugde. Ja živim u u Velingtonu, na Novom Zelandu već skoro desetak godina. Sada mi nije loše, navikla sam se pomalo, posao nije loš, dete ide u školu…….ma klasika - što u prevodu znači posao kuća i obrnuto. Ali nije bilo tako u početku. Da ne pišem koliko je trebalo rada da bi se dokazalo da mi...