Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,91	117,56
97,96	98,55	98,25
106,19	106,83	106,51

Među nama

13.04.2021 u 12:15

Svedočanstvo o Jasenovcu

Izdavačko preduzeće „Svjetlost” iz Sarajeva u svoje zadatke odmah posle Drugog svetskog rata uvrstilo je i podsticanje boraca i ostalih učesnika NOP-a da, u obliku koji im najbolje odgovara, opišu šta su sami doživeli ili videli. Na taj poziv reagovao je Drago H. Čolaković iz Bijeljine, koji je u knjizi „Jasenovac”, izdatoj 1948. godine, detaljno opisao stvaranje logora Jasenovac svedočeći o strahotama kroz koje su već na samom početku prošli logoraši. Za njegovo pisanje „Svjetlost” kaže da ima „pečat uverljivosti i snagu dokumenta”. Logoraši su svakodnevno ubijani na različite načine, radeći teške poslove po blatu i kiši, snegu i mrazu, mokri, gladni, prljavi, vašljivi, maltretirani na svakom koraku. Ubijani su iz čista mira, čak i onda kada bi došao novi ustaša koji to ranije nije

Kultura

05.04.2021 u 16:28

Muziku žrtava iz Jasenovca spasao od zaborava

Pravi primer kulturne diplomatije pronalazimo u aktivnostima naših ljudi koji žive i rade u svetu, ali ne zaboravljaju svoje korene. Upravo takav opis odgovara Novosađaninu Dušanu Mihaleku, koji je nedavno u srpskoj ambasadi u Izraelu održao predavanje o muzičkim vezama naše i Svete zemlje. Mihalek inače potiče iz muzičke porodice. Njegov deda po majci je Branko Čenejac, kompozitor i horovođa, profesor karlovačke Bogoslovije, a otac Ivan i majka Mirjana bili su muzički pedagozi. Dušan Mihalek je u Beogradu diplomirao i magistrirao muzikologiju na FMU, kod čuvenih profesora Nikole Hercigonje i Stane Đurić Klajn. Od 1972. je bio glavni i odgovorni urednik Redakcije muzičkog programa Radio Novog Sada, sve do 1991. kada odlazi sa porodicom u novu domovinu Izrael, gde i danas živi.

Društvo

28.03.2021 u 21:25

Časne sestre su injekcijama ubijale decu

O patnjama kozaračke dece ispričaću vam kroz ispovest mojih brata i sestre od strica, Slavka i Branke Lakobrije, koji su 1941. iz sela Miloševo Brdo kod Gradiške u današnjoj BiH odvedeni u logore Jadovno i Stara Gradiška. Ovim rečima, Beograđanka Radmila Ristić (88), rođena Lakobrija, počinje razgovor za „Politiku”, s namerom da doprinese brojnim svedočanstvima o ustaškim zločinima u Drugom svetskom ratu. Uoči tog oružanog sukoba, ona je kao osmogodišnja devojčica živela u Beogradu, s porodicom. Njen otac Stojan bio je šef montaže u firmi za ugradnju liftova koji su bili tražena roba, zbog izgradnje brojnih višespratnica. A onda je došlo bombardovanje 6. aprila 1941. i porodica Lakobrija odlazi kod rodbine u Bosnu. „Kao izbeglice smo iz Francuske ulice, gde smo živeli, otišli u Miloševo Brdo,

Društvo

18.03.2021 u 20:13

Preživeli logoraši traže usvajanje rezolucije o osudi genocida u NDH

Tri udruženja koja okupljaju preživele logoraše iz Drugog svetskog rata i neguju sećanje na žrtve i borce protiv fašizma zatražila su od Narodne skupštine Srbije da usvoji predlog rezolucije o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima (1941–1945) i ustanovi dan sećanja na srpske žrtve u 20. veku. U propratnom pismu navodi se da je uz „vojnički stoicizam i heroizam, stradalništvo jedan od ključnih stubova identiteta srpskog naroda”, zbog čega je, povodom 80 godina od nacističkog bombardovanja Beograda 1941. i proglašenja ustaškog genocida, koji je započet 28. aprila 1941. masovnim masakrom u Gudovcu kod Bjelovara, skupštini upućena molba da usvoji rezoluciju i ispravi nepravdu prema žrtvama. „Danas je više nego ikada ranije u interesu srpskog naroda da se

Među nama

16.03.2021 u 10:57

Prava hrabrost

U filmu „Dara iz Jasenovca” postoji scena kada jedan logoraš, kome su svi ukućani pobijeni, žrtvuje svoj život da bi omogućio drugom zarobljeniku da pobegne. Takav postupak, kada se svesno i smisleno gine da bi se neko drugi spasio, jeste izraz najveće ljudske hrabrosti. Može se gledaocu učiniti da je ova scena samo umetnički prikaz ljudskih podviga. Današnjem čoveku, s uspavanim i zaparloženim ljudskim vrlinama, takvo viđenje opisanog čina je bliže od verovanja da se tako nešto odista može dogoditi. A takvo junaštvo se dogodilo u selu Grabovici kod Gornjeg Milanovca, 9. marta 1944. godine... Bilo je to crno vreme. Doba konačnih i otvorenih podela na one koji su slobodno nosili puške dobijene od okupatora i na one koji su se krili, naoružani puškama otetim od Nemaca. Grupa od 12

Kultura

09.03.2021 u 14:54

„Dara iz Jasenovca” na repertoaru dva bioskopa u Njujorku

Ostvarenje „Dara iz Jasenovca” Predraga Antonijevića naći će se od 12. marta na repertoaru dva velika njujorška bioskopa „AMC Empire” i „Village East by Angelika”, najavili su producenti. Ova istorijska drama opisuje i na umetnički i edukativan način oživljava tragičan period srpske istorije u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kvislinškoj nacističkoj tvorevini u Drugom svetskom ratu. „Dara” prikazuje period 1942. godine, kada posle velike ustaško-nemačke ofanzive na planini Kozara, u Bosni i Heercegovini, srpsko stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti u logoru smrti učiniće da dvojčica odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata

Društvo

09.03.2021 u 10:18

Svet ne sme da zaboravi Jasenovac

Koliko se zaista sećamo Drugog svetskog rata? Da li ga se sećamo samo kada se pojave kontroverze, na primer kada se pojave protesti protiv izložbe „Jasenovac” održane u Ujedinjenim nacijama 2018. godine? Ili kada nastane polemika o prvom filmu o zverstvima počinjenim u Jasenovcu? Uzmimo, na primer, konkurenciju za ovogodišnju dodelu nagrade „Oskar” američke Akademija filmskih umetnosti i nauka, koja je izgleda vrlo žestoka u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku. Bila su dva pretendenta sa Balkana, i to „Kvo vadis, Aida” o Srebrenici i „Dara iz Jasenovca”. Samo jedan od njih ušao je u uži izbor za eventualnu nominaciju za „Oskar”, koji je objavljen ove nedelje, a to nije bila „Dara iz Jasenovca”. Moglo bi se pomisliti da bi film o surovom logoru za istrebljenje iz Drugog

Kultura

08.03.2021 u 18:48

Antonijević tvrdi da je neosnovana optužba Biljane Srbljanović za plagijat

Reditelj i producent filma „Dara iz Jasenovca”', Predrag Gaga Antonijević i Maksa Ćatović, saopštili su danas da je poznata dramaturškinja Biljana Srbljanović bez ikakvog osnova optužila scenaristkinju Natašu Drakulić da njen scenario nije originalno delo, navodeći da je u pitanju pokušaj blaćenja filma i Drakulićeve. U saopštenju i otvorenom pismu Antonijevića i Ćatovića navode da je profesorka dramaturgije sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti nedavno na društvenim mrežama optužila svoju bivšu studentkinju Drakulić da njen scenario za film „Dara iz Jasenovca” ima izvesnih sličnosti sa scenarijom „Deca Kozare” Arsena Diklića. Dodaju da je Srbljanović iznela tvrdnju da se time jasno ukazuje da scenario od Drakulićeve nije originalno delo, navodi se u pismu i podseća da je Srbljanović bila

Društvo

05.03.2021 u 20:00

Đaci će o Jasenovcu znati mnogo više od jedne rečenice

Drugi svetski rat izučava se u osmom razredu osnovne škole i završnim razredima gimnazije, ali i u odgovarajućim razredima srednjih stručnih škola u kojima se bar godinu dana nacionalna istorija uči i u trogodišnjim profilima. Retoričko je pitanje da li bi se iznebuha bistrili udžbenici iz istorije s namerom da se naročito ukaže na broj rečenica ili strana posvećenih genocidu, Holokaustu, stradanju u logorima smrti da na televiziji nije prikazan film „Dara iz Jasenovca”. Moglo je to biti inicijalna kapisla za opsežnu i stručnu uporednu analizu đačkih knjiga koje su nastavnici odabrali kao jedno, ne i jedino, nastavno sredstvo. Ali i bez te analize, zbog navodno nedovoljno ukazanog prostora i pažnje Jasenovcu i genocidu nad srpskim narodom u NDH u udžbenicima stranih izdavača, u

Među nama

01.03.2021 u 13:36

Potraga za istinom o Jasenovcu

Gledajući film „Dara iz Jasenovca” snimljen po scenariju Nataše Drakulić i u režiji Predraga Antonijevića pohvalio bih ga kao originalno i verodostojno filmsko ostvarenje velike istorijske vrednosti gde se, uz vrsnu i posvećenu glumu naših mladih i eminentnih glumaca, prikazuje na autentičan i potresan način stradanje tj. golgota kozaračkog naroda, a posebno nejači (staraca, žena i dece) u strašnom ustaškom logoru Jasenovcu, koji kao stratište nevinih ljudi možemo porediti sa Danteovim devetim krugom pakla. U filmu je predstavljena tragična sudbina porodice devojčice Dare, kao i porodica mnoge druge dece koja su surovo i okrutno zauvek odvojena od svojih najmilijih, roditelja, braće i sestara, nestalih u vrtlogu mržnje izopačenog i klero-fašističkog režima i njihovih krvoloka iz sastava

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jasenovac

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu