subota, 16.01.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,23	117,93	117,58
	96,54	97,12	96,83
	108,59	109,24	108,91

Tag: mozaik

Mozaik

11.05.2020 u 20:00

Sedamdeset pet godina sportskog društva „Crvena zvezda”

Sportsko društvo „Crvena zvezda” osnovano je 4. marta 1945. godine i od tadašnjih osam sekcija (fudbal, košarka, atletika, odbojka, plivanje, veslanje, stoni tenis, šah) danas se razvilo u izuzetnu sportsku porodicu od 36 klubova (fudbalski, košarkaški, odbojkaški, vaterpolo, džudo, rukometni, atletski, teniski, veslački, ženski košar-kaški, streljački, mačevalački, stonoteniski, hokejaški, plivački, šahovski, ženski vaterpolo, bokserski, Crvena zvezda Ginis, kik boks, karate, biciklistički, kuglaški, auto i karting, bridž, tekvondo, ragbi liga, beogradski ragbi, klub dizača tegova, bodi bilding, ženski rukometni, klub malog fudbala, skijaški, ženski fudbalski, rvački i golf). Sportsko društvo „Crvena zvezda” u pravom smislu te reči danas predstavlja jedan od najpoznatijih sportskih brendova,

Mozaik

04.05.2020 u 18:00

Sedamdeset pet godina jugoslovenskog sportskog društva „Partizan”

Jugoslovensko sportsko društvo „Partizan” osnovali su pobednici nad fašizmom – partizani, po ugledu na srodne sportske uzore u drugim zemljama. Na prvom posleratnom svearmijskom prvenstvu, leta 1945. godine, rođena je ideja da se, pod okriljem Armije, najpre formira fudbalski klub. Nedugo zatim, 4. oktobra iste godine, pri današnjem Domu Vojske u Beogradu osnovan je „Partizan”, kao Fiskulturno društvo Centralnog doma Jugoslovenske armije. U okviru društva formirane su fudbalska, košarkaška, atletska, odbojkaška i šahovska sekcija koje su, vremenom, pridruživanjem novih sportskih grana prerastale u klubove, kojih „Partizanova” porodica danas ima 24. Ostalo je zabeleženo da su prvi nastup imali fudbaleri, 6. oktobra 1945. godine, na utakmici protiv selekcije Zemuna, u kojoj je „Partizan”

Mozaik

06.04.2020 u 18:12

Evropska zaštita prirode (2)

Predeo izuzetnih odlika „Vardenik – Strešer” Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, u okviru područja Vlasine i Krajišta, najvećim delom obuhvata planinu Vardenik sa najvišim vrhom Veliki Strešer (1.876 m). Reljef planine Vardenik nastao je u dugom vremenskom razdoblju pod uticajem složenih geoloških i geomorfoloških procesa. Floru područja odlikuje velika biološka raznovrsnost sa ukupno 414 biljnih vrsta. Ovaj mali prostor nastanjuje 12,3 odsto ukupne flore Srbije, pri čemu 10 odsto čine endemični taksoni. Područje karakteriše prisustvo 54 drvenaste i žbunaste vrste od kojih je osam u statusu „zaštićena vrsta”: mečja leska (Corylus colurna), breza (Betula pendula), kleka (Juniperus communis), divlja ruža (Rosa canina), sitnolisna lipa (Tilia cordata), beli glog (Crataegus monogyna), dren (Cornus

Mozaik

30.03.2020 u 20:38

Evropska zaštita prirode (1)

Predeo izuzetnih odlika „Kulturni predeo Tršić – Tronoša” Prostire se na teritoriji od 1802,57 ha. Prirodne vrednosti područja čine očuvani kompleksi autohtonih sladunovo–cerovih i drugih šuma dok je, od ukupno 145 vrsta biljaka i životinja, 83 zaštićeno, a 62 pripadaju kategoriji strogo zaštićenih. Priobalni pojas vodotokova je stanište vodozemaca i gmizavaca sa 11 zaštićenih vrsta. Od faune ptica izdvaja se prisustvo srednjeg detlića (Dendrocopos medius), rusog svračka (Lanius collurio) i vinogradarske strnadice (Emberiza hortulana), kao vrsta od međunarodnog značaja. U fauni sisara zabeleženo je 52 vrste, a fauna slepih miševa predstavljena je sa 18 strogo zaštićenih vrsta. Na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije za područje „Kulturni predeo Tršić – Tronoša”,

Mozaik

30.03.2020 u 10:17

Lampa „Oda”

Zanimljiv efekat velikog svetlećeg balona u sobi, na stolu, na komodi, u uglu prostorije. Postavljen na laganu metalnu konstrukciju koja služi kao stabilan oslonac, ovaj balon deluje gotovo lebdeći u prostoru. Dizajner je uspeo da ostvari sintezu neupadljivog držača i efektno naglašenog svetlećeg balona na način koji balonu daje apsolutnu prednost. Iako čvrsto stoji u zagrljaju metalnih nosača, izgleda kao da će svakog časa poleteti. Taj vizuelni efekat čini ovu lampu neobičnom i fluidnom uprkos njenoj stabilnoj konstrukciji. A konstrukcija je više nego jednostavna, logična i obična. Četiri vertikale i četiri ukrštene horizontale gotovo da su obrazac za postolje koje je spremno da primi bilo kakav teret na vrhu. Ta bezgrešno čvrsta forma prima u svoje okrilje fragilni balon koji štiti

Mozaik

23.03.2020 u 21:00

Gradovi Srbije (2)

Čačak Čačak je grad koji se svrstava među veće gradove u Srbiji, sa prepoznatljivom arhitekturom i bogatim spomeničkim nasleđem. U gradu Čačku se nalaze brojni spomenici kulture, sakralni objekti i ustanove kulture od nacionalnog značaja – Narodni muzej, Hram Vaznesenja Hristovog iz 12. veka, Umetnička galerija „Nadežda Petrović”. Poznati arheološki lokaliteti i kulturno-istorijski spomenici u Čačku su Rimske terme, Memorijalni kompleks na brdu Ljubiću, Spomenik ratnicima Prvog svetskog rata – Četiri vere. Na teritoriji grada Čačka nalaze se zanimljive i atraktivne turističke destinacije: Ovčarsko-kablarska klisura – predeo izuzetnih odlika, područje sa reljefom koga karakterišu predeli bogati rečnim tokovima, jezerima i raznovrsnom florom i faunom, manastirima iz srednjeg veka,

Mozaik

22.03.2020 u 22:36

Obične stvari za svakodnevnu upotrebu

Ovi držači za vinske boce ne bi bili ništa posebno da ih nije dizajnirao vodeći britanski dizajner poznat po tome što je dizajnirao kompletan sistem tramvajskog saobraćaja u velikom gradu kakav je − Hanover u Nemačkoj. Šta to rade moderni industrijski dizajneri? Ili bolje rečeno šta sve ne rade? Britanac Džasper Morison je prezaposlen. Dizajnira saobraćajne sisteme, stolice i police, „op-la” stočiće za posluživanje, kvake za enterijer, držače za vino, servise za doručak, ručak i večeru, kutije, flaše, čaše, kašike, viljuške, noževe... Njegov svet je „Svet bez reči”, bar bez onih suvišnih, jer „stvari govore same za sebe − ili su vam na usluzi, ili su vam potrebne ili − šta će vam”. Da ne radi sjajno svoj posao ne bi bio angažovan od vodećih svetskih naručilaca kakvi su na

Mozaik

17.03.2020 u 18:07

Crvena salata iz svemira

Astronauti su godinama tokom boravka u svemiru nosili svu potrebnu hranu sa zemlje. Međutim, želja za konzumiranjem sveže hrane motivisala ih je da se okušaju u svemirskom povrtarstvu. Naporan rad se isplatio, a nagrada je stigla u obliku sveže salate koja će da im obogatiti trpezu, preneo je „Njujork post”. Salatu su prvi put uspeli da kultivišu od 2014. do 2016 godine, a može se slobodno reći da je to revolucionarni događaj, jer će astronauti ubuduće moći zdravije da se hrane tokom boravka van Zemlje. Kada su naučnici testirali zemaljsku salatu i salatu iz svemira ustanovili su da obe imaju ista svojstva. Imale su isti nivo hranljivih materija i antioksidanasa. Daljom analizom DNK utvrdili su da su identične. Ipak, ovo je samo jedan mali korak na dugom putu pre nego što

Mozaik

17.03.2020 u 08:51

Gradovi Srbije (1)

Kruševac Kruševac je grad izuzetno bogatog kulturno-istorijskog nasleđa. Istorija je u ovom gradu počela da se ispisuje davne 1371, kada je knez Lazar sagradio Kruševac, odabravši ga za svoju prestonicu. U okviru kompleksa Lazarevog grada, nalazi se crkva Lazarica, koju je knez Lazar posvetio arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu – zaštitniku dinastije Nemanjića, a u slavu svog prvorođenog sina Stefana. Tu se srpska vojska pričestila pred odlazak u Kosovski boj. Nedaleko odatle, na Trgu despota Stefana, 2018. je postavljen spomenik kneginji Milici, delo akademskog vajara Zorana Ivanovića. U Kruševcu je i jedno od najlepših arhitektonskih ostvarenja s početka 20. veka, zgrada Načelstva, sa svojom raskošnom unutrašnjošću. Mozaički kompleks „U slavu Kruševca”, delo Mladena Srbinovića, inspirisan

Mozaik

16.03.2020 u 08:47

Oblakoderski ormar

Kako dati jednom običnom sanduku, kao što je to na primer − ormar, namenjen odlaganju stvari, upečatljiv izgled kojim će se distancirati od banalnosti? Svaki ormar bilo kraljevski bilo seoski u stvari je ostava u koju slažemo odeću, posteljinu, odevne sitnice, lično rublje, knjige, dragocenosti, uspomene... sve ono u kući i što nam treba i što nam ne treba. Preglednosti radi, za unutrašnjost ormara osmišljene su razne pregrade, police i fioke. Za spoljašnji izgled zaduženi su primenjeni umetnici i dizajneri koji od sanduka treba da naprave nameštaj čija će fasada biti dopadljiva, privlačna i u skladu sa ostalim predmetima u sobi. Stilski ormari imaju na svojim fasadama dekorativne detalje, rozete, girlande, cveće, koji prate aktuelni stilski pravac u enterijeru. Ali šta da rade arhitekti i

Prеthodna Slеdеća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Počеtna / Tagovi

16.01.2021 u 13:06

Trostruko ubistvo u Novom Pazaru

16.01.2021 u 12:43

„Tui” najavio „normalno leto”

16.01.2021 u 12:18

Napušteni ljubimci dobijaju utočište

16.01.2021 u 12:15

Kolekcionari jezičkog blaga

16.01.2021 u 12:07

Armin Lašet novi šef CDU, nastaviće politiku Angele Merkel

16.01.2021 u 11:37

Ljajiću nije dozvoljen ulazak na Kosmet