Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
100,42	101,02	100,72
108,64	109,3	108,97

Mozaik

04.12.2018 u 12:00

Obeležavanje 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, ustanovljeno je 1992. godine kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju da obeležavaju taj dan sa ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Imajući u vidu trajno opredeljenje Republike Srbije da omogući punu ravnopravnost svim svojim građanima, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja posebnu pažnju posvećuju unapređenju položaja osoba sa invaliditetom i ulažu velike napore u razvoj saradnje sa udruženjima osoba sa invaliditetom koja zastupaju interese svih kategorija osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom ove

Mozaik

03.12.2018 u 17:00

Kako sklopiti stolicu

Dvadeseti vek je doneo pregršt stolica na sklapanje. Bilo je tu dizajnerskih avantura za jednokratnu upotrebu, koje su trajale od danas do sutra, bilo je i međunarodnih konkursa za najbolji studentski rad na ovu temu, a bilo je i sklopivih stolica koje su preživele 70 godina i ostale u odličnoj formi. Sećam se jednog konkursa za sklopivu stolicu – šamlicu, namenjenu avanturistima koji su je mogli sklopiti, odložiti u ranac i nositi na leđima, a da i ne osete njenu težinu. Sklopiva stolica ponekad je opravdani eksperiment, a ponekad samo trening za maštovitost dizajnera. Igra bez prestanka. Ništa se ne može tako dobro i uspešno sklopiti kao stolica. Ni krevet, ni sto ni ormar, ni fotelja. Zašto dizajneri vole da sklapaju stolice? Zato što vole da se igraju. Sad je vidiš – sad je ne vidiš.

Mozaik

27.11.2018 u 13:43

Stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji

Tokom borbi za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu, nakon proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918, vojska Kraljevine Srbije je, u svom napredovanju, oktobra 1918. prešla Drinu, Savu i Dunav, i oslobodila Srem, Banat, Bačku i Baranju. Od 3. novembra 1918. u Novom Sadu javno deluje Srpski narodni odbor, predvođen Jašom Tomićem, koji je imao ulogu centralnog privremenog organa vlasti za vojvođanska područja, jer su organi vlasti Austro-Ugarske prestali da funkcionišu, a Mađarska se otcepila od Austrije 30. oktobra 1918, čime je ta država prestala da postoji. Srpski narodni odbor je 17. novembra sazvao Veliku narodnu skupštinu Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena iz Banata, Bačke i Baranje. Biran je jedan poslanik na hiljadu stanovnika, a pravo glasa imali su stariji od 18 godina,

Mozaik

26.11.2018 u 13:33

Šezlong „Pi”

Kratak opis glasi: kombinacija površinskog grafizma i prostornog dizajna uobličena u upotrebni predmet za sedenje, izrađen od presovanog špera i metalne, cevaste konstrukcije sa dodatkom mekog jastuka obučenog u najfiniju kožu na koji ćete spustiti umornu glavu. Ovaj šezlong iz 1983. godine, gledan sa strane, stvarno liči na grafički crtež ili preliminarnu skicu za komad nameštaja namenjen sedenju u relaks-poziciji: leđa zavaljena, noge odignute, vrat poduprt, glava oslonjena... uz sve to i dodatak za odlaganje čaše s pićem koje osvežava ili uspavljuje − kako vam drago. Teoretičari dizajna pozdravili su ovu kreativnu avanturu svrstavajući je ili u aktuelni minimalizam ili u haj-tek tendencije, tako omiljene i sveprisutne tokom druge polovine 20. veka. Šezlong ima jedinstvenu

Mozaik

20.11.2018 u 11:37

Krojem do haljine

Tokom istorije majstori šivenja su uz pomoć igle i šivaće mašine činili čuda i stvarali ne samo izuzetno lepe delove garderobe već i prave umetničke radove i vezove. Ipak, s vremenom su uvideli da je izuzetno teško šiti komplikovanije komade odeće, poput muškog odela, kostima ili haljine, bez odgovarajućeg modela po kojem bi se materijal sekao i sklapao. Naročiti problem je bio sašiti naručenu robu bez odgovarajućeg kroja po kojem bi se to uradilo. Prošao je čitav niz decenija od prvih ideja do nastanka kroja ili šablona. Preteče ovog jednostavnog modela koji je „usmeravao” krojače kako da sašiju odgovarajući odevni predmet nazirale su se u 17. i 18. veku. Međutim, bilo je potrebno gotovo sto godina da se ove ideje sprovedu u delo. Prema istorijskim podacima, prvi pravi kroj po kojem

Mozaik

19.11.2018 u 11:29

Slon u staklarskoj radnji

Šta su sve u stanju umetnici da naprave kada su inspirisani životinjskim carstvom? Nije ni čudo, jer je ovo carstvo prebogato oblicima, bojama, karakterima. Slon, na primer, može da bude ljupko slonče Ćira iz crtanog filma, ali i simbol težine i nespretnosti kakav je inače u zapadnom svetu. Na istoku, simbolika slona je sasvim nešto drugo. Tamo je slon simbol kraljevske moći jer na svojim leđima ponosno nosi suverene, zatim simbol trajanja i nepromenljivosti, pa spoznaje, početka i kraja sveta, simbol strukture kosmosa sa svoje četiri stabilne noge koje kao četiri moćna stuba služe da pridrže zemljinu kuglu. Slon je i pored svoje glomaznosti primer ljupkosti. Ovaj paradoks čini ga privlačnim za najširi mogući raspon emocija i inspiracija kada je u pitanju umetničko izražavanje,

Mozaik

17.11.2018 u 11:22

„Singerica”, kraljica mašina za šivenje

Iako je za iglu znao praktično od nastanka civilizacije, čovek je vekovima tragao za napravom koja bi mu olakšala i ubrzala šivenje. Prve preteče mašina za šivenje, najpre mehaničkih, a kasnije i električnih, nastale su u 18. veku, a da su se dva istraživača koja su se odvojeno bavili problemom mehaničkog šivenja udružila u svojim eksperimentima verovatno bi prva mašina za šivenje proradila pre kraja 18. veka. Englez Čarls Vajsenhol je svoj pronalazak, iglu sa dvostrukim vrhom i ušicom na sredini, patentirao 1755. godine, a Tomas Sent je 35 godina kasnije registrovao svoj izum – mašinu koja je imala karakteristike savremenih mašina za šivenje lančanim bodom. Ova mašina, međutim, nije imala iglu sa zašiljenom ušicom, pa je uvlačenje konca u napravu bilo izuzetno teško. Budući da su

Mozaik

13.11.2018 u 10:16

Veliki lekari Velikog rata na markama

Pošta Srbije 9. novembra objavila je emisiju prigodnih poštanskih maraka pod nazivom „100 godina od završetka Velikog rata”, kao svojevrstan omaž srpskim i stranim lekarima koji su dali nemerljiv doprinos u radu srpskog saniteta, zaštiti zdravlja naših vojnika i civila, razvoju medicinske nauke i prakse. Na markama su ovekovečeni prof. dr Vojislav J. Subotić, dr Vilijam Hanter, dr Miloš Đ. Popović, dr Edvard Rajan, prof. dr Mihailo Mika Petrović i prof. dr Ludvik Hiršfeld. Njihova imena se i danas pominju sa najvećim pijetetom, jer su bili ljudi nade u najtežim vremenima za srpski narod. Prigodno filatelističko izdanje sadrži šest maraka nominalnih vrednosti po 23 dinara, koje se nalaze u karnetu, štampanom u tiražu od 15.000 primeraka, a emisiju prati još prigodan žig i tri koverta prvog

Kultura

14.11.2018 u 20:30

Mozaik Žike Pavlovića u BDP-u

Novela „Raslo mi je badem drvo” Živojina Pavlovića, objavljena krajem osamdesetih godina prošlog veka, uskoro će dobiti i svoju scensku verziju. Dramatizaciju i režiju ovog dela radi glumica Milena Pavlović Čučilović, Pavlovićeva ćerka, na sceni matičnog Beogradskog dramskog pozorišta. Ovo delo zapravo povezuje karakteristične motive Pavlovićevog stvaralaštva kroz prepoznatljiv stil pripovedanja. U autorskoj ekipi su i Staša Jamušakov, koji potpisuje dizajn scene i kostima, saradnik dizajnera je Emil Petro, kompozitor Mateja Radisavljević, a koreografiju i scenski pokret radi Maja Mitić. Pavlovićeve junake tumače: Aleksandar Alač, Stefan Radonjić, Tatjana Kecman, Nada Macanković, Maja Randžić i Lako Nikolić. Premijera se očekuje krajem novembra, kada će ujedno biti obeleženo i 85

Mozaik

09.11.2018 u 12:20

Kumkvat – japanska pomorandža

Kumkvat je voće koje mi je ulepšalo ovo toplo nedeljno novembarsko jutro, pa sam morala da saznam sve o njemu. Verovala sam da se, što se tiče ponude citrusa u našoj zemlji, već sve zna, ali, kao što vidite, nisam bila u pravu. I to na moju sreću. Kumkvat je citrusno voće veličine malo veće masline ili čeri paradajza, a neopisivo liči na minijaturnu pomorandžu, blago ovalnog oblika. Prema činjenici da se ne guli, već ceo jede, kumkvat više liči na paradajzić nego na citruse. Obično se naziva japanska pomorandža (zlatna pomorandža), pa je sasvim očigledno odakle potiče. Najviše se proizvodi u Kini, Japanu, Koreji, Indiji, Filipinima, dakle jugoistočnoj Aziji. Ovo voće su Evropljani prvi put videli pre neki vek i po. Tek pre 100 godina kumkvat je botanički klasifikovan i zajedničko je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: mozaik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu