Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Kultura

06.11.2018 u 09:02

U Ženevi otkrivena spomen ploča Jovanu Dučiću

ŽENEVA - U Ženevi je svečano otkrivena spomen-ploča posvećena Jovanu Dučiću, velikom srpskom piscu i diplomati, koji je u ovom gradu proveo sedam godina života. Inicijativu za postavljanje ovog obeležja pokrenula je Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, želeći da ostavi trajan spomen na vreme koje je slavni srpski pesnik i diplomata proveo najpre na studijama u Ženevi, od 1899. do 1906. godine, a zatim i u svojstvu stalnog delegata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri Društvu naroda, 1925. godine. Spomen-ploča, postavljena na adresi na kojoj je Dučić živeo u vreme studija, u neposrednoj blizini Ženevskog univerziteta, dar je Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Gradu Ženevi i na njoj piše: „Ovde je u vreme svojih studija živeo Jovan Dučić (1874-1943), knez

Magazin

27.06.2018 u 13:15

Dučić je voleo svoj rodni grad

„Trebinje je jedan grad izuzetnog značaja među gradovima starog srpskog carstva. Ovde je poreklom prva dinastija, srpska dinastija Vojisavljevića, koji su vladali pre Nemanje našim narodom...” Tragom ovih reči nadahnutog Jovana Dučića, pisca, pesnika i diplomate zaputismo se uz Drinu preko Mokre gore, Andrićgrada, Višegrada, Foče i Sutjeske, pa Bilećkog jezera i Gacka do bajkovitog Trebinja, podno Leotara, na reci Trebišnjici. Vredelo je upustiti se u ovu avanturu jer Dučićevo „milo Trebinje”, kako je ovaj znameniti Hercegovac znao da kaže za svoj rodni grad, dočekuje svakog putnika-namernika širom raširenih ruku pod stogodišnjim platanima koji su obeležje ovoga grada. Opet po ideji i zamisli slavnog Dučića, koji je obožavao Trebinje, brinuo o njemu i uvek mu se vraćao. Njegoš i

Riznica

06.09.2017 u 11:45

Pesme u prozi

Njene su oči kao dvoje dece, obučene u belo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida. Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok kad se vratio iz pustinje u kojoj je razgovarao s Bogom. Njene reči su tihe, i kada počne da ih izgovara, to izgleda kao padanje zvezda na jezeru Gepezaretu. Njen je korak blag, i ona ide oborenih očiju, misleći na svoj zlatni pojas, svoje paunove, i hladnu mesečinu koju je jednom videla na planini Sunce. Jer je Estira kći poglavice iz moga plemena, iz carske loze. I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude, ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina.

Riznica

05.01.2017 u 15:43

Knez Ivo Vojnović

Kao suncokret koji više nije imao snage da gleda za suncem, klonuo je plemeniti život ovog mirnog i umornog pesnika. I zatim, nečujno, on je prešao najkraći put između života i smrti. Kao pesnik i mislilac, on je morao verovati da je smrt jedna utopija i predrasuda, i mogao da je primi s mirnoćom s kojom su umirali svetitelji i mudraci. Ali kao smrtni čovek, niko se nije godinama i mesecima toliko očajnički borio da se iščupa iz života. Zašto? Život mu je odavna bio oduzeo ono što čini njegovu lepotu koja je jedini njegov smisao. Ali je pesnik znao, međutim, da o smrti ne postoji jedno uverenje, nego samo jedna fikcija. Jer u ljubavi između života i smrti ovog retkog i velikog čoveka bilo je nešto što ga je i kroz njegov tragični vek kao železna kopča vezivalo za ovaj svet. To je njegov

Riznica

23.09.2016 u 14:00

U noći bez meseca

Već punu nedelju od kako su noći bez meseca i kako, svako veče, silaze na reku da love rakove. Kroz dugu i toplu pomrčinu vere se strm izrovan put, iz poslednje trebinjske male u tamno polje puno kamenja. S obe strane plotovi od gloga i drače njive u kojima miriše duvan i ljuljaju se tamne mase kukuruza koji se ne raspoznaju u mraku. U vazduhu se oseća miris pečene zemlje valjda prašinaste i ispucale od dugih suša. Svod je bio taman, čivitast, na dva tri mesta napukao i svetlio se samo u tim pukotinama. Daleko odozdo na polju čuje se reka gde šušti, buči, protežući se ispod mustaćskog kamenog mosta do ispod razvalina manastira Tvrdoša što je tu negde u noći. Iz daleka od varoši, vide se mirne noćne vatre i čuju niz polje desetina velikih starih kola, što navodnjavaju njive s tupim

Riznica

07.07.2016 u 17:07

Grob Cecilije Metele

Spava Cecilija Metela, sve spava, Sto godina prespi i sto novih začne. Peva tić iz žita i kosač iz trava, A ništa da prene trepavice plačne. U mrak bela stada sa humova shode; Golubi iz polja beže ispred sene; Apijom se vrate legije što vode Kralje od istoka, i pljačku, i plene. Oči Cecilije mokrih trepavica, Od sveg okrenute sad gledaju drugde: Ne prenu ih trube ni glas noćnih ptica. Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica; A mokre su oči okrenute drugde. (Politika 6. januar 1922. godine)

Kultura

25.04.2016 u 22:00

Sve Dučićeve ljubavi

U Trebinju, na Blagovesti, održavaju se Dučićeve večeri poezije. Ove godine Dučićevu nagradu dobio je pesnik Gojko Đogo. Onomad, ne tako davno, pesnik je tamnovao zbog „Vunenih vremena”. Na sudskom procesu optuženi Đogo je u svoju odbranu rekao: „Bilo bi lepo da se sudsko veće bavi poezijom, ali u slobodno vreme. Malo je čudno, druže sudija da sud u čijem sastavu ne vidim nijednog pesnika, ni književnog kritičara sudi poeziji. Žalosna je zemlja u kojoj se poeziji sudi...” Sudsko veće izreklo je presudu, kaznu od dve godine zatvora... Pesnik Gojko Đogo je i veliki poznavalac lekovitih trava što samoniklo, božijom voljom, rastu svud po Hercegovini. Kad god dođem u Hercegovinu odem na Crkvinu, brdašce iznad Trebinja, gde se nalazi hercegovačka Gračanica u kojoj počiva pesnik Jovan

Riznica

14.04.2016 u 16:29

Pesma o sebi

Gospod me seja celo vreme? I svud sam nova reč i znamen. U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama krvav kamen. I prvi pogled zaljubljenih, I nož u ruci haramije, I molitva iz srca vernih, I san na pesku gladne zmije, I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom, I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom. I ja sam nada srca setnog, I far u moru nepoznatom, I reč sa usta krivokletnog, I lihvareva žeđ za zlatom. Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. (Politika, 6. januar 1932. godine)

Riznica

07.02.2016 u 14:59

Aventino

Voleo sam blago popodne na rasejanim i pometenim putevima na starom Aventinu, čije je šume nekad opevao Ovid. Jedno tanko zvono, možda sa svete Sabine, prvo oseti konac dana, i odmah zatim probudi hiljadu drugih zvonara rimskih. Jedno za drugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa svete Babene, zatim sa svetog Čezara, zatim sa svete Nereje i Ahileje, dok ne zabruji ceo svešteni kraj, s kraja, do na kraj, u bezbrojnim metalima koji se pretvore u tečnost i prašinu melodije. To je čas kada se Rim rastaje sa jednim okončanim danom ili jednim okončanim stolećem. Zvuci se pomešaju sa celim morem raznobojne svetlosti i padaju po krovovima identifikovani u jednoj neizmernoj religioznoj ekstazi. Ovde takvim sjajem otpočinju noći, kakvim bi drugde otpočelo jutro. U drugim starim

Kultura

09.04.2011 u 22:00

Neispunjena želja Jovana Dučića

Trebinje – Na Blagovesti, u Hercegovačkoj Gračanici, svetu liturgiju (i pomen Jovanu Dučiću) služio je vladika hercegovački Gligorije. Na Crkvinu, da oda poštu velikom pesniku, došlo je čitavo Trebinje. Jovana Dučića, pesnika i diplomatu od blistave karijere, Drugi svetski rat zatekao je u Madridu, gde je bio na mestu kraljevsko-ministarskog poslanika. Iz Madrida, Dučić je otišao u...

Prijavite se na našu mailing listu