Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
105,62	106,25	105,94
109,64	110,3	109,97

Mozaik

06.12.2018 u 20:32

Susam i koštice grožđa

Kada je reč o biljnim uljima, suncokretovo rafinisano ulje ima dominantan položaj na tržištu i gotovo svi ga koristimo. Da li baš moramo da upotrebljavamo ovo ulje kada su nam dostupna i druga biljna ulja koja su mnogo zdravija? Ako se pita naš novčanik, zadržaćemo se na običnom suncokretovom ulju. Ako su u izboru presudni neki drugi, pre svega zdravstveni faktori, možemo izabrati između čitave lepeze zdravih ulja. Svi smo, verujem, čuli koliko je maslinovo ulje zdravo, a mnogi ga redovno koriste. O njemu je bilo govora i ranije, ali hajde da vam predstavim i neka manje poznata, a isto tako zdrava ulja, koja možete pronaći u najbližoj bioprodavnici. Susamovo ulje je dobijeno od semena susama. Osim što se koristi za kuvanje u južnoj Indiji, upotrebljava se i kao poboljšač ukusa u

Mozaik

29.11.2018 u 20:00

Riba u santi leda

Nesavesni trgovci, ali pre svega proizvođači hrane obmanjuju nas manje ili više i prodaju nam ono što ne želimo. Od nastanka velikih industrija hrane, tehnolozi su preuzeli ulogu zlih alhemičara iz kuhinje, pa nam serviraju razne gadosti u perfektno oblikovanim i privlačnim namirnicama. Razlog je naravno, novac, jer ako za isto vreme i uz manje troškova možete proizvesti više hrane, ostvarićete veći profit. O čemu govorim? O trikovima. Možda je najbolje da sve ovo objasnim na primerima. Koliko vas bi kupilo običan beli hleb ako biste znali da je jedan od njegovih sastojaka (L-cistein, E-920) dobijen preradom ljudske kose? Ne mnogo, u to sam sigurna. Zamislite recimo da postite. Takav proizvod definitivno nije posan samo zbog tog jednog sastojka, koji, uzgred da kažem, može da se proizvede i

Mozaik

22.11.2018 u 20:00

Pet obroka – prava mera

Nekada je svet bio mnogo sporiji nego danas i ishrani se posvećivala veća pažnja. Al’ se nekad dobro jelo, baš! Svakodnevna ishrana je sada često jednolična i u funkciji vremena koje kuvarica (čitaj zaposlena žena) može da posveti pripremi jela. Zato je današnja ishrana bazirana na previše ulja, šećera, soli i aditiva, a premalo vlakana, minerala i vitamina, što nikako ne ide u prilog zdravoj telesnoj težini i zdravlju u celini. Postoji bezbroj izgovora za stanje u današnjoj ishrani, ali ako tražite izgovor, to znači da ne želite rešenje. Vreme je da odstranite rđave navike koje vas ograničavaju. Ne čekajte da zbog bolesti budete primorani na to. U ishrani postoje mnoge predrasude zbog kojih možda imate i znatno viši BMI nego što biste želeli. One deluju tako što nas čine robovima

Mozaik

15.11.2018 u 20:00

Šarmantna rođaka pomorandže

Ovo citrusno voće najsličnije je pomorandži. Na prvi pogled se razlikuje od pomorandže jer je manja i njen oblik je spljošten. Mnogo lakše možete da je ogulite od većeg rođaka, a i kora joj je znatno tanja. Možete da je jedete u svežem stanju ili u voćnoj salati. Mandarina je osetljivija na hladnoću od pomorandžine i gaji se u toplim predelima. Postoji mnogo podvrsta mandarine. Neke od njih imaju semenke, dok su kod drugih one manje prisutne. Najveća zemlja proizvođač mandarina jeste Kina, sa ukupnom količinom oko 54 odsto svetske proizvodnje. U ovoj zemlji kora mandarine koristi se za „regulaciju čija”, kao i za smanjenje tegoba pri varenju. Kora je veoma specifičnog, aromatičnog mirisa, pa ako još niste probali da svoj prostor osvežite, bacite je na vrelu ringlu i zamirisaće

Mozaik

09.11.2018 u 12:20

Kumkvat – japanska pomorandža

Kumkvat je voće koje mi je ulepšalo ovo toplo nedeljno novembarsko jutro, pa sam morala da saznam sve o njemu. Verovala sam da se, što se tiče ponude citrusa u našoj zemlji, već sve zna, ali, kao što vidite, nisam bila u pravu. I to na moju sreću. Kumkvat je citrusno voće veličine malo veće masline ili čeri paradajza, a neopisivo liči na minijaturnu pomorandžu, blago ovalnog oblika. Prema činjenici da se ne guli, već ceo jede, kumkvat više liči na paradajzić nego na citruse. Obično se naziva japanska pomorandža (zlatna pomorandža), pa je sasvim očigledno odakle potiče. Najviše se proizvodi u Kini, Japanu, Koreji, Indiji, Filipinima, dakle jugoistočnoj Aziji. Ovo voće su Evropljani prvi put videli pre neki vek i po. Tek pre 100 godina kumkvat je botanički klasifikovan i zajedničko je

Mozaik

01.11.2018 u 20:00

Deset namirnica za zdraviju jetru

Jetra je važan organ. Ona obavlja bitne zadatke, od proizvodnje proteina, holesterola i žuči do skladištenja vitamina, minerala, pa čak i ugljenih hidrata. Takođe neutrališe toksine poput alkohola, lekova i prirodnih nusproizvoda metabolizma. Održavanje jetre u dobrom stanju je važno za održavanje zdravlja. 1. Borovnice i brusnice I borovnice i brusnice sadrže antocijanine, antioksidante koji daju i jagodama prepoznatljive boje. Brusnica i borovnica kao i njihovi ekstrakti ili sokovi, mogu pomoći zdravlju jetre. Ukoliko se koriste 3-4 nedelje, mogu da zaštite jetru od oštećenja. Pored toga, borovnica doprinosi povećanju imunoloških ćelijskih odgovora i antioksidativnih enzima. Antocijanini iz ovog voća usporavaju razvoj lezija i fibroze, razvoj ožiljnih tkiva u jetri. Prva

Društvo

31.10.2018 u 11:26

Srbi pojedu od pet do sedam kilograma ribe godišnje

Stanovnik Srbije prosečno pojede svega od pet do sedam kilograma ribe godišnje, a nešto više ove namirnice nađe se na trpezi samo onih koji žive blizu Save i Dunava. To je znatno manje u odnosu na potrošnju ribe na svetskom nivou, koja je odavno premašila količinu od 20 kilograma po stanovniku godišnje. Ipak, Srbija je rekorder u potrošnji ribe u jednom danu – a to je slava Sveti Nikola budući da najviše Srba slavi baš tu slavu. Zdravlje ljudi direktno je povezano sa konzumiranjem ribe kao namirnice, kaže samostalni savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Mirjana Miščević i ističe da je ribarstvo grana koja ima velike šanse za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već i u prerađivačkoj

Mozaik

26.10.2018 u 10:12

Posle treninga – proteini

Ukoliko ste fizički aktivni, verovatno ste razmišljali o tome šta je najbolje jesti nakon treninga kako bi se vaše telo oporavilo i okrepilo od fizičkog napora. Da biste shvatili kako vam prava hrana može pomoći nakon vežbanja, važno je razumeti kako fizička aktivnost utiče na organizam. Kada vežbate, vaši mišići koriste hranljive materije kao gorivo. Glikogena (osnovne energije za ćelije) u mišićima nema u izobilju, pa se mišići kad tad iscrpljuju. Proteini u mišićima se takođe razgrađuju i oštećuju. Posle treninga, vaše telo pokušava da obnovi svoja skladišta glikogena i popravi i regeneriše te mišiće. Pravilna ishrana nakon treninga brzo regeneriše telo i vraća mu energiju. Posebno je važno jesti ugljene hidrate i proteine nakon treninga.. Sposobnost vašeg tela da dopuni

Mozaik

18.10.2018 u 17:15

Opasnosti brzih dijeta

Brza dijeta je ona kod koje se napredak u mršavljenju računa u dvocifrenom broju kilograma na mesečnom nivou. Dakle, držite nekakvu ekspres brzu dijetu i mršavite 15 ili 20 kg mesečno. Ako malo pročešljate po internetu, pronaći ćete gomilu ovakvih ekspres brzih dijeta za mršavljenje koje nude upravo to. Zbog brzine mnogi se zaborave da prouče opasnosti koje ovakve brze dijete nude. Svaka brza dijeta ima za osnovu izrazito malu energetsku vrednost, koja je znatno ispod energetskog minimuma (bazalnog metabolizma) većine, dakle ispod 1.200 kcal dnevno. Jer da bi brzo smršali, morate da gladujete. Bilo da je ova ili ona brza dijeta u pitanju, izbačene su cele grupe namirnica, dakle ili su izbačene masti, ili ugljeni hidrati, ili oboje. Kreatori brzih dijeta često daju ograde kojima

Mozaik

12.10.2018 u 17:00

Zlatni plod jeseni

Dunja je voće koje izgledom najviše podseća na jabuku i krušku, ali se za razliku od njih znatno manje upotrebljava. Miris dunje sa ormara nekada davno budio je naše bake i mame. Ovo slasno voće jedan je od simbola jeseni i ako malo pažljivije potražite, naći ćete ga i na svojoj pijaci. Dunja potiče iz područja drevne Mesopotamije i Mediterana, gde se i danas najviše uzgaja, a lider u proizvodnji dunje je Turska. Danas se ova voćka uzgaja od Južne Amerike do severne Afrike i srednje Azije. Srbija je u svetskoj proizvodnji dunja na 9. mestu, pa zaista nemamo izgovor što je toliko malo konzumiramo. Dunja je simbol ljubavi, sreće, braka, plodnosti, lepote, pameti i bezvremenosti, a u stihove su je uobličili Đorđe Balašević i Isidor Bajić. Naravno, pesme govore o ljubavi koja je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu