Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
98,92	99,51	99,22
108,84	109,5	109,17

Mozaik

21.03.2019 u 20:00

Prolećni umor i kako ga pobediti

Proleće je stiglo, a umesto da pucate od snage i raspoloženja, osećate se umorno i pospano, bez koncentracije, sa izvesnim nemirom i glavoboljom… Prolećni umor nije prvoaprilska šala, niti bolest, već stanje koje nastaje s dolaskom prvih dana proleća. Pogađa u principu sve starosne grupe i nije neko teško medicinsko stanje, ali otežava svakodnevni život. U vreme kada hladni zagrljaj zime popušta, organizam zbog jednolične zimske ishrane, nedostatka dnevnog svetla i nedostatka vitamina Ce i De trpi određene posledice. Imunitet je na niskom nivou, podložniji smo bolestima, lako se zamaramo, pospani smo i imamo slabu koncentraciju. Prolećni umor obično traje 2–5 nedelja, koliko je već organizmu potrebno da se prilagodi novom godišnjem dobu. Neodložno treba potražiti

Mozaik

14.03.2019 u 20:00

Gojaznost utiče i na zdravlje kože

Gojaznost ima brojne efekte na različite sisteme koji dovode do fizioloških promena. Dakle, ona otvora put ka razvoju bolesti poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, visokog holesterola u krvi i dijabetesa tipa 2. Pored toga, povećan je rizik od masne bolesti jetre, bolesti žučne kese, osteoartritisa i određenih vrsta karcinoma. Gojaznost ima niz efekata na zdravlje kože. Ona utiče na osnovne funkcije kože (barijera), rad znojnih žlezda i proizvodnju sebuma koji održavaju kožu hidriranom, ali ima i uticaj na limfne kanale ispod kože, strukturu kolagena i zarastanje rana i zadebljanje delova kože. Potkožno masno tkivo kod osoba normalne uhranjenosti pruža izolaciju i služi za skladištenje energije. Ono sadrži adipocite koji luče endokrine hormonske peptide poput leptina i

Mozaik

07.03.2019 u 20:00

Od prirode do sintetike

Hiljadama godina ljudski organizam navikavao je da upotrebljava hranu prirodnog porekla, pa vašem organizmu svakako više prijaju prirodni vitamini nego nekakvi „veštaci”. Verovali ili ne, ljudski organizam dovoljno je sposoban da razlikuje prirodne od veštačkih vitamina. Kada vitamini (silom prilika) postanu stvar vašeg interesovanja, obično pomislite „zdravo je” ili „prirodno je”. Međutim, to već odavno nije. Neki sintetički ili, drugačije rečeno, veštački vitamini (a naročito oni rastvorljivi u mastima, liposolubilni), izrađuju se od izolovanih nutrijenata ili sintetičkih sastojaka koji često ne mogu lako da se izbace iz organizma, pa se gomilaju u vašem masnom tkivu. Ovo nagomilavanje može biti i veoma toksično. Najveći broj veštačkih vitamina proizvodi se od hemijskih komponenti i

Zdravlje

01.03.2019 u 15:16

Vitamini i minerali u namirnicama

Vitamini i minerali čuvaju zdravlje, jačaju imunitet i daju nam snagu. Zbog toga je, naročito u jesenjim danima, važno uzimati hranu bogatu ovim supstancama. Ukoliko se osećate malaksalo, možda je vreme da promenite svoj jelovnik i u njega unesete namirnice bogate ovim supstancama. Jedan od bitnih vitamina za dobro funkcionisanje organizma je vitamin A, koji je neophodan za izgradnju i održavanje kože i sluzokože, plodnost, stvaranje kostiju i zuba i za normalnu funkciju organizma. Neka istraživanja pokazuju da može da spreči rak epitelnih ćelija, koji se obično javlja na grliću materice i na debelom crevu. Ovog vitamina najviše ima u šargarepi, crvenoj paprici, suvim kajsijama, glavičastom povrću, listu maslačka, džigerici. – Ne sme da se zaobiđe ni vitamin Be1, koji je neophodan u ishrani

Magazin

04.03.2019 u 10:00

Uvek prija nešto slatko

Civilizacijski, duboko u prošlosti ostala je svakodnevna ljudska muka potrage i pripreme hrane – u savremenom svetu, više niko ne mora da ide u opasan lov ili zakopava namirnice u zemlju. Prodavnice sa najraznovrsnijim đakonijama rade 24 sata, sedam dana u nedelji, i u najzabitijim delovima planete. Naša biološka potreba za hranom ne dovodi se u pitanje, ali se zato suočavamo sa činjenicom da se, u proseku, jede više nego ikada. O tome svedoče zapanjujući podaci o broju gojaznih: procene su da je oko 2,5 od ukupno sedam milijardi stanovnika planete prekomerno ugojeno. Samo u SAD a živi više od 200.000 osoba koje imaju više od 200 kilograma. Između 50 i 60 odsto odraslih Evropljana, oba pola, kuburi sa viškom kilograma. Oni jedu ne da bi zadovoljili osnovne potrebe za opstankom, već iz

Mozaik

28.02.2019 u 20:00

Jaja japanske prepelice – sitna, ali blagotvorna

Jaja japanske prepelice mnogi uzimaju samo kao lek ne shvatajući da u ruci drže superhranu. Ova jaja, iako mala po veličini, u odnosu na mnoga druga jaja pravi su mali rudnik blagotvornih minerala i vitamina. Ono što ih čini superhranom jeste činjenica da gotovo sve minerale i vitamine sadrže u mnogostruko većoj količini. Ova mala pegava jaja po ceni su slična kokošijim jajima (komad prepeličijih jaja je 14 dinara u maloprodaji), a kalorijski su takođe uporediva sa 155 kilokalorija na 100g, odnosno po komadu 14 kilokalorija. Jedno jaje japanske prepelice ima svega 9 grama, ali u njemu se nalazu čak 75 mg holesterola, što je 25 odsto od preporučenog dnevnog unosa. Prema tome, ne treba preterivati sa unosom ovih malih pegavih jaja. Blagotvorna lekovita

Mozaik

21.02.2019 u 20:00

Kakav doručak, takav i dan

Ako se po jutru dan poznaje, onda svakako pažnju obratite na svoj doručak. Ne preskačite ga, jer će vam dan onda biti prazan, već se potrudite da vam ovaj prvi obrok da dovoljno snage i hranljivih materija. Pekara je omiljeno mesto mnogih kada je reč o doručku i to je pravo malo carstvo ukusa. Tu su kroasani, perece, krofne, pice i preukusne pogačice i pancerote. Svega ima za svačiji ukus. Svi ovi proizvodi od testa koje rado kupujemo sasvim lepo utole glad, ali sadrže velike količine margarina i drugih masnoća, aditiva, soli i šećera. Oni nisu nutritivno bogati i većinom spadaju u brzu hranu. S druge strane, ne morate baš da udovoljavate svojim starim navikama, jer ne čine dobro našem telu. Slana peciva utiču na zadržavanje vode u organizmu, lisnata testa su prebogata

Mozaik

14.02.2019 u 20:00

Artičoka – povrće Mediterana

Artičoka je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz Sredozemlja, a danas raste i u drugim toplijim krajevima. Ovo specifično povrće krupnih glavica ima mesnate listove koji su ukusni, ali i lekoviti. Jede se pre nego što procveta i sadrži organske kiseline i etarska ulja. Od davnina se uzgaja i konzumira, kao hrana, ali i kao lek. Najveći svetski proizvođači artičoke su Italija i Egipat. Vrhunac sezone branja artičoka je proleće. Dugo mogu da se održe posle branja, pa su pod uobičajenim uslovima čuvanja sveže i posle dve nedelje, pa čak i duže. Artičoke mogu da se kuvaju u vodi ili na pari, uz dodatak soli ili bez nje. Ako se ne poklopi lonac u kome se kuvaju, organske kiseline iz njih mogu da ispare. U poklopljenom loncu artičoke prilikom kuvanja mogu da promene boju u braon,

Mozaik

07.02.2019 u 20:00

Dva mala piva, molim

Vino i pivo uz ostala alkoholna pića nezaobilazni su pratioci slava i proslava. Piće ili dva dnevno može biti korisno za zdravlje. Istraživanja su pokazala da crveno vino ako se uzima u umerenim količinama smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka. Muškarci bez negativnih posledica po zdravlje mogu popiti jedno pivo od pola litra, maksimum dva mala piva od 330 ml dnevno ili ako se radi o crvenom vinu do 300 ml. Žene nisu toliko tolerantne na alkohol pa za njih važi manja količina: do 450 ml piva ili 200 ml vina. Nemojte tražiti opravdanje da je alkohol dobar jer svakako postoje i bolji izvori nutritivno vrednih sastojaka od nekog vina ili piva. Ako baš morate da pijete, onda pijte, ali umereno. Prema raznim istraživanjima, redovno uzimanje alkohola povezano je sa

Mozaik

31.01.2019 u 20:00

Jedite polako, bićete zdraviji

Jedan od problema u svakodnevnom životu jeste to što mnogi od nas žive brzo, rade brzo, misle brzo, bez vremena za bilo šta sporo i postepeno. Vremena nam polako ponestaje i za osnovne radnje kao što je jedenje (obedovanje), pa žvaćemo brzo i gutamo hranu bez mnogo razmišljanja. Na ovaj način živimo stresan, nezdrav način života. Čim usporite u jelu, pravite prvi bitan korak ka zdravijem životu. Umesto punu kašiku hrane uzmite manju količinu i žvaćite, grickajte, uživajte u ukusima i osećaju na nepcu. Već sad u Beogradu i većim gradovima možete videti da niču „slow food” restorani, gde se potrošačima, naročito zaposlenim, nude kuvana, nutritivno zdravija jela kao alternativa „fast food-u”. Ovaj pokret je nastao pre dvadesetak godina u Italiji kao neka vrsta inata u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu