Kup.	Prod.	Sred.
117,16	117,87	117,51
105,85	106,48	106,16
110,26	110,92	110,59

Mozaik

26.03.2020 u 20:00

Zeleno blago u tanjiru

Mladi luk je jedan od sigurnih znakova proleća i definitivno ga vole mnogi. Kao i sve druge vrste luka (crni, beli, crveni luk, praziluk, vlašac) ima veliku primenu. Uzgaja se više od 5 milenijuma i jedna je od prvih uzgajanih kultura, a danas raste širom sveta. Ovo povće je nutritivna riznica, jer sadrži znatne količine vitamina A i Ce, a naročito vitamina Ka. Tu su još i vitamin E, kompleks vitamina Be i razni minerali i elementi: kalijum, natrijum, kalcijum, gvožđe, sumpor, fosfor, magnezijum, hrom, selen, mangan. Nutritivna vrednost belog luka je i u sadržaju kvercetina, biljnog pigmenta koji organizmu daje jako protivupalno i antioksidativno delovanje. Najbolje ga je jesti u svežem stanju, u obliku salata, jer se termičkom obradom gube dragoceni

Mozaik

19.03.2020 u 20:00

Vitamin A bitan za zdravlje očiju

Vitamin A rastvorljiv je u mastima. Važan je za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva i utiče na zdravlje očiju i kože. On ima izvesna antioksidaciona svojstva. Iz šargarepe je izolovan još u 19. veku i nazvan je karotenom. Obično se nalazi u biljkama kao provitamin A odnosno beta-karoten, dok je u hrani životinjskog porekla najzastupljeniji u jetri, ribi, mleku i mlečnim proizvodima. Vitamin A bitan je za zdravlje oka, jer učestvuje u sintezi rodopsina, pigmenta vida. Takođe, dobar je i u lečenju kožnih oboljenja. Bitan je za normalan rast i razvoj, naročito kod dece sve do kraja puberteta (polno sazrevanje). Dovoljan dnevni unos je od 700 do 900 mikro-grama. Nedostatak ovog vitamina može da rezultuje noćnim slepilom. S druge strane, preterani unos ovog vitamina može napraviti haos u

Mozaik

12.03.2020 u 20:00

Devet neophodnih vitamina

Vitamini se često kategorišu na osnovu njihove rastvorljivosti. Za razliku od četiri vitamina rastvorljiva u mastima (A, De, E, Ka), postoji čak devet vitamina koji su rastvorljivi u vodi i koji su neophodni u ljudskoj ishrani. To su osam vitamina Be kompleksa (Be1, Be2, Be3, Be5, Be6, Be7, Be9, Be12) i vitamin Ce. Za razliku od vitamina rastvorljivih u mastima, vitamini rastvorljivi u vodi uglavnom se ne skladište u organizmu. Iz tog razloga, trebalo bi da se redovno unose putem hrane. Vitamin Be1 (tiamin) bio je prvi vitamin Be koji je otkriven. Kao i drugi vitamini grupe Be, i tiamin deluje kao koenzim. On igra ključnu ulogu u mnogim metaboličkim procesima, uključujući i one koji hranljive materije pretvaraju u energiju. Najbogatije namirnice koje sadrže tiamin su: jetra,

Mozaik

05.03.2020 u 20:00

Duže žvakanje utiče na apetit

Obično se žvakanje hrane ne smatra kao bitniji faktor od recimo kalorijske vrednosti, ali bi možda trebalo. Danas mnogi jedu hranu brzo i bez razmišljanja. Razlog je uglavnom taj što uvek negde žurimo i „nemamo vremena” da se posvetimo samom procesu uživanja u jelu. Ovo može dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Svako može da jede polako, samo je potrebno da imate pametniji pristup obrocima, što može da vam pruži brojne prednosti. Osobe koje jedu brzo (kada svaki zalogaj sažvaćete 15 ili manje puta) imaju tendenciju da vremenom dobijaju na težini, što može biti delimično posledica prežderavanja (prejedanja). Kada ste u „naletu” i ne razmišljate mnogo o ishrani, već žurite da utolite glad, lako možete da preterate, jer signal za sitost ne dolazi momentalno već sa

Mozaik

27.02.2020 u 20:00

Energija, ti i ja

Ako u porodici imate automobil, verovatno znate da li on ide na benzin, dizel ili gas. Da li ste se ikada zapitali šta je naše „gorivo”? Kakvu energiju koristi naš organizam da bi normalno funkcionisao? Svako od nas – ti, ja, komšinica iz prizemlja ili kolega na poslu funkcionišu na isti način: osnovna energija za rad ljudskog organizma dolazi iz ugljenih hidrata kojima se hranimo. Glukoza koja se dobija razgradnjom ugljenih hidrata najvažniji je izvor energije za rad svih ćelija i organa. Ugljeni hidrati su možda malo širok pojam, ali u njega spadaju prosti i složeni šećeri, žitarice, testenine i proizvodi od brašna. U stvari, opšte uzev, ugljenih hidrata nema jedino u vodi koju pijemo i soli kojom začinjavamo hranu, dok sve druge namirnice, u manjoj ili većoj meri sadrže ugljene

Mozaik

20.02.2020 u 20:00

Šampinjoni – gljive koje volite

Šampinjoni (Agaricus bisporus) jesu vrsta pečuraka, odnosno kvalitetnih jestivih gljiva. Šampinjoni se uzgajaju u više od sedamdeset zemalja sveta i najviše se i konzumiraju od svih gljiva. Obično ih u prodavnici možemo naći kao bele, a ređe i kao braon šampinjone. Gotovo sve količine šampinjona koje možemo naći u prodaji uzgajani su šampinjoni, koje prate odgovarajući sertifikati. U Srbiji ih uzgaja veliki broj registrovanih gazdinstava koja primenjuju propisima zahtevane mere proizvodnje (uzgoja). Današnja komercijalna sorta šampinjona (bele boje) otkrivena je jednog jutra 1925. godine među redovima braon šampinjona na farmi Kistoun u Pensilvaniji, SAD. Luis Ferdinand Lambert, mikrobiolog i vlasnik farme, odneo je belu gljivu u svoju laboratoriju. Naravno, ovo nije značilo kraj

Mozaik

13.02.2020 u 20:00

Tajna grčkog jogurta

Grčki jogurt u raznim varijantama sve je prisutniji na policama naših prodavnica. Ako niste primetili, (skoro) svaka mlekara ima svoju varijantu grčkog jogurta i lako ga je pronaći. Razlike naravno postoje, ali da li ste se ikada zapitali koja je razlika između grčkog i običnog jogurta? Koji je zdraviji i zašto? Da počnemo prvo od toga kako se pravi grčki jogurt. Proces proizvodnje običnog i grčkog jogurta započinje isto: mleko se prvo zagreva, zatim hladi do željene temperature fermentacije (41–45 stepeni Celzijusa) pre nego što se dodaju žive korisne bakterijske kulture. One svojom aktivnošću proizvode običan jogurt. Da bi se napravio grčki, obični jogurt se intenzivno pročišćava da bi se uklonila tečna surutka i laktoza, koje su direktna posledica fermentacije. Pored

Mozaik

06.02.2020 u 20:00

Kad štitna žlezda radi usporeno

Iako ne postoji uopštena dijeta kod usporenog rada štitne žlezde, hipotireoze, obroci treba da imaju dovoljno povrća, voća, žitarica, proteina i zdravih masti. I naravno, sve to treba kalorijski da odgovara oboleloj osobi, jer je gojaznost česta posledica usporenog rada štitnjače. Neke namirnice (npr. hrana bogata vlaknima) i suplementi (npr. gvožđe, kalcijum) mogu da utiču na to kako se apsorbuju lekovi, pa se konsultujete sa svojim lekarom o namirnicama i suplementaciji. Čime je dobro hraniti se u ovom slučaju? Jod je veoma bitan kod usporenog rada štitaste žlezde, a izvori su jodirana so, morska trava (kao salata jednom nedeljno). Naravno, ne treba preterivati sa solju, jer ona negativno utiče na kardiovaskularni sistem. Jogurt, organsko nemasno mleko i sir odlični su izvori

Mozaik

30.01.2020 u 20:00

Kad štitna žlezda radi ubrzano

Poremećaj rada hormona, u prvom redu štitne žlezde (tireoidne, štitaste žlezde, štitnjače) jedan je od značajnih uzroka gojaznosti ili izrazite mršavosti. Tireoiditis je upala štitaste žlezde koja se nalazi s prednje strane vrata ispod grkljana koja proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam. Štitasta žlezda može imati hroničnu upalu koja je spora i tada se javlja hipotireoza (usporen rad štitaste žlezde, stvara malo hormona) ili akutnu kada se javlja hipertireoza (ubrzan rad žlezde, stvara previše hormona). Upala štitaste žlezde je grupa poremećaja, čiji oblicu su: Hašimotov tireoiditis (najčešći uzrok hipotireoze), akutni i subakutni tireoiditis, tihi tireoiditis, tireoiditis indukovan lekovima, radijacijom i Riedlov tireoiditis. Svaki oblik ove bolesti ima svoje uzroke,

Mozaik

23.01.2020 u 20:00

Voće, začin i terapija

Limun je citrusno voće kiselog ukusa koje u ovo zimsko vreme svojom bojom budi osećanje toplote i svetlosti. Ima veliku primenu i koristi se kako u limunadama i čajevima tako i u jelima i poslasticama. Limun ima osobinu da ističe ukus drugih namirnica, pa se često koristi i kao začin. Smatra se da limun potiče iz regiona Kine i Indije, a počeo je da se uzgaja pre oko 2.500 godina. Na prostor današnje Španije doneli su ga u 11. veku Arapi koji su držali taj region Evrope. Krstaši su limun doneli iz Palestine i zaslužni su za njegovo širenje na ostatak Evrope. Kolumbo je na svom drugom putovanju preneo limun u Novi svet. Danas su najvažniji svetski proizvođači limuna Meksiko, Brazil, Argentina, SAD, Kina, Indija, Italija, Španija, Grčka, Turska i Izrael. U mediteranskim mestima, gde nije bilo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu