Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,2
103,87	104,49	104,18
103,24	103,86	103,55

Mozaik

18.05.2018 u 08:00

Blagotvorni maslačak

Kada pomislite na maslačak, sigurno nećete razmišljati o jednoj upornoj korovskoj biljci (Taraxacum officinale), već o biljci koja vas vraća u detinjstvo. Svoju rasprostranjenost maslačak duguje vetru, koji ga raznosi, i može se naći bukvalno svuda. Njegovi žuti cvetovi ulepšavaju livade i pašnjake, parkove i staze koje vode pored njih. Maslačak se koristi u ishrani, ali je takođe u narodnoj medicini našao primenu kao lekovita biljka. Koristi se gotovo svaki deo biljke: koren sa listovima, kao i cvetovi i stabljika. Maslačak u ishrani Vreme kada se maslačak (cvetovi) sakuplja upravo je u toku – od aprila do kraja maja. Listovi se beru pre cvetanja, a koren u rano proleće i ranu jesen. Mladi, prolećni listovi maslačka obiluju vitaminima i mineralima i ukusni su, za razliku od jesenjih, koji znaju

Mozaik

10.05.2018 u 20:00

Nikotin smanjuje apetit

Prestanak pušenja za mnoge osobe može da bude veoma težak, uz realnu mogućnost da se ugoje. Iako je malo povećanje kilaže normalno, preterano gojenje po prestanku pušenja može da stvori mnoge zdravstvene probleme i uništi vašu rešenost da ostavite pušenje zauvek. Pušenje blago ubrzava metabolizam, dakle ubrzava sagorevanje kalorija koje unosite. Nikotin deluje na mnogo različitih receptora na neuronima u mozgu, uključujući i one receptore koji su zaduženi za osećaj sitosti. Ovi neuroni se nalaze u hipotalamusu i regulišu koliko možemo da pojedemo. Do ovog otkrića se došlo sasvim slučajno testiranjem lekova protiv depresije kod laboratorijskih miševa. Dakle, nikotin utiče na smanjivanje apetita. Prestanak pušenja kao prvu posledicu ima dobijanje od dva do četiri kilograma u prvih nekoliko

Mozaik

03.05.2018 u 15:01

Omiljeno sitno voće

Jagoda (Fragaria vesca) spada među najomiljenije sitno voće. Čim se nađe na trpezi, znamo da je proleće stiglo. Naravno, jagode se mogu nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula kada su najukusnije. Možete ih jesti kao svež plod ili kao prerađevinu (džem, marmelada, slatko, kompot, sirup, osvežavajući napici, sladoled, žele). Iako u svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, sve one imaju jarko crvenu boju sa sitnim semenkama koje se nalaze po površini. Jagode su kultivisano voće, ali postoje i divlje, koje su sitnije od domaćih, imaju nešto drugačiji, ali intenzivan ukus i miris. Jagode, posebno divlje, veoma su aromatične i sočne, slatkastog ukusa. Siromašne su kalorijama jer 100 grama jagoda ima samo 27 kalorija.

Mozaik

26.04.2018 u 20:00

Crveno meso bogato cinkom

Cink je element u tragovima koji utiče na aktivnost oko stotinu enzima u organizmu. Ovaj element je drugi iza gvožđa u svojoj koncentraciji u telu. Cink ima bitnu ulogu u ojačanju imunološkog sistema, neophodan je za sintezu DNK, za zarastanje rana, a podržava zdrav rast i razvoj tela. Iako je stvarna količina cinka koju bi svaka osoba trebalo da unosi veoma mala, efekti ovog čudesnog elementa su ogromni. Cink se nalazi u ćelijama širom tela. Igra ulogu u ćelijskoj podeli, rastu ćelija, zarastanju rana i raspadu ugljenih hidrata. Cink je potreban za rad čula mirisa i ukusa. Takođe, poboljšava delovanje insulina. Cink se može naći u raznim namirnicama koje bilo ko od nas unosi svakodnevno. Najviše cinka sadrže ostrige, ali nije zanemarljiv izvor ovog elementa ni crveno meso (junetina,

Mozaik

19.04.2018 u 19:00

Veća količina kofeina izaziva razdražljivost

Crna kafa je osvežavajući napitak kojim mnogi od nas započinju dan, a koji pripremamo (sa zadovoljstvom) kuvanjem samlevene pržene kafe u vodi. Vreme devedesetih je davno iza nas, kao i onaj opojni miris kafe iz bezbroj malih pržionica koji se pružao širom naših gradova i naselja. Naši roditelji i njihovi roditelji su od pripreme kafe pravili ceo jedan ritual – od prženja, mlevenja do kuvanja i naravno gustiranja. Današnji tempo života značajno je brži pa su prva dva koraka gotovo iščezla, ostavljajući nam da se zapitamo šta nam sve proizvođači kafe samelju u kesici koju otvorimo i kuvamo naš jutarnji napitak. Činjenice su jasne: kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem, kao i na kardiovaskularni sistem. Najbitniji sastojak kafe je alkaloid – kofein, kojeg u kafi ima oko 1,5 odsto.

Mozaik

12.04.2018 u 20:00

Tajna vitalnosti Duška Dugouška

Hrskava korenasta tekstura i slatki ukus šargarepe omiljeni su kod odraslih i dece koji vole zdravu ishranu. Dostupna je u našim prodavnicama tokom cele godine. Šargarepa po svojoj hranljivoj vrednosti zauzima jedno od prvih mesta među korenastim povrćem. Energetska vrednost joj se kreće od 45 kilokalorija na 100 grama. Ubedljivo je najveći izvor karotenoida od sveg povrća. Karotenoidi imaju povoljan uticaj na smanjenje verovatnoće za dobijanje raka bešike, grlića materice, prostate, debelog creva, grkljana i jednjaka. To je zasluga fitonutrijenta falkarinola koji je takođe prisutan u šargarepi. Karotenoidi iz šargarepe povoljno deluju na regulaciju nivoa šećera u krvi. Samo jedna šargarepa dnevno može prepoloviti verovatnoću dobijanja raka pluća kod pušača. Ovo korenasto povrće bogato je

Mozaik

05.04.2018 u 16:57

Uloga đumbira u topljenju masnih naslaga

Postoji mnogo načina da smršate, ali samo neki od njih ne zahtevaju preterano strog režim ishrane i naporne vežbe. Nesumnjivo je važno voditi aktivan život i jesti zdravu hranu u pravilno raspoređenim obrocima u toku dana, koji nisu preobilni. Ako ste zakoračili u svet zdrave ishrane, sigurno ste čuli za biljke koje vam mogu pomoći da izgubite kilograme, a đumbir je jedna od njih. Đumbir je jedan od najstarijih začina. Koristio se kroz vekove, a danas, pored tradicionalne primene, i kao sirovina za mnoge preparate za mršavljenje. Naravno, najbolje ga je upotrebljavati sirovog, a ako planirate dijetu, razmislite o ovom neobičnom, zdravom korenu. Đumbir snažno deluje na probavni sistem i u dobroj meri ubrzava metabolizam. Od davnina je čuven po svojim karakteristikama, a i savremena

Mozaik

29.03.2018 u 20:00

Ukusne namirnice – loše za nas

Kada pojedete nešto veoma ukusno, da li se zapitate koliko je to zdravo? Prvi korak u odgovoru na ovo pitanje jeste razumevanje načina na koji funkcionišu naši receptori ukusa. Postoje dva razloga zašto je ukusna hrana manje zdrava od one neukusne. Vaši receptori ukusa daju vam pogrešnu informaciju – receptori ukusa su one male, sićušne izrasline kojih je jezik pun (naravno, sa gornje strane) i predstavljaju nervne završetke preko kojih osećamo ukus hrane koju jedemo. Čula ukusa su grupisana u klastere (grupe) ovih receptora, tako da slatko uglavnom osećamo prednjim delom jezika, gorko zadnjim, dok su osećaj za slano i kiselo uglavnom razmešteni u levu i desnu stranu gornjeg dela jezika. Prvi razlog što ona zdrava, nutritivno vredna hrana ima ukus kao, recimo, novinski papir

Mozaik

22.03.2018 u 12:24

Ne goji svaki hleb

Ako spadate u one koji svoj dan započinju doručkom u kome je neizostavna namirnica svež hleb, verovatno znate da je upravo hleb jedna od onih namirnica koje treba oprezno jesti zato što je energetski vredna namirnica. Možete ga naći raznih oblika i vrsta, sasvim običnog ili egzotičnog, ali jedno je sigurno: hleb goji. Da li to važi za sve vrste ili ima nekih koji su „poželjniji” što se tiče održavanja dobrog stasa? Dve najzastupljenije vrste hleba su beli i crni, a polemika oko toga koji je bolji, ukusniji i zdraviji traje, iako je mala razlika između njih. Kada potražite kalorijske vrednosti raznih vrsta peciva, naći ćete da beli hleb ima 235 kilokalorija na 100 g, dok crni ima 224 kilokalorije na 100g. Razlika u kalorijama je zanemarljiva, ali razlika u nutritivnoj vrednosti sigurno nije.

Mozaik

15.03.2018 u 12:20

Mediteranski začin sa lekovitim svojstvima

Lovorov list se u ishrani najčešće koristi kao začin, ali verovatno i ne razmišljate da ima i lekovita svojstva. Od starih vremena se koristi kao lek i začin za mnogobrojna jela. Hrani daje specifičnu notu, čineći je ukusnijom, pa ga naši i internacionalni kuvari često koriste. Lovorov list se bere sa lovorovog drveta (Laurus nobilis), koje raste u Sredozemlju – Turskoj, Italiji, Španiji, Hrvatskoj i Grčkoj. Listovi su debeli, mesnati i oštri pri vrhu, tamnozelene boje. Neke vrste lovorovog drveta rastu u Indiji, a aroma njihovog lista pomalo vuče ka aromi cimeta i gotovo da se ne koristi u Evropi. Takođe, postoji i kalifornijski lovor, čiji listovi imaju jaču aromu od mediteranskog, ali se ne koristi toliko puno. U antičko doba lovorov list bio je sveta biljka, simbol slave, vojevanja i

Prijavite se na našu mailing listu