Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,92	97,5	97,21
108,77	109,43	109,1

Mozaik

21.11.2019 u 20:00

Neosetljivost na insulin

Što smo stariji, veća je verovatnoća za insulinsku rezistenciju. Hipertenzija i povećane vrednosti holesterola i triglicerida takođe su faktori rizika. Insulinska rezistencija ide podruku i sa drugim medicinskim stanjima, kao što su masna jetra i arterioskleroza. Takođe, faktor rizika je i genetika, ali to je nešto na šta ne možemo uticati. Insulin je hormon koji luči pankreas. Uloga insulina jeste da omogući ćelijama organizma da metabolišu glukozu (šećer). Kod osoba kod kojih je dijagnostifikovana insulinska rezistencija, pankreas proizvodi insulin u normalnoj meri, ali se on ne može upotrebiti na efikasan način.

Mozaik

14.11.2019 u 20:00

Tvrd je orah voćka čudnovata

Orah je uz lešnik, badem i pistaće najpoznatije jezgrasto voće i nezamenjiva namirnica u mnogim poslasticama. Međutim, orah, odnosno plod oraha, ima i mnogo zdraviju ulogu od one koju su mu poslastičari namenili. Samo drvo oraha jedno je od najcenjenijih stabala u biljnom svetu, bilo kao sirovina u drvnoj industriji bilo kao plodonosna biljka. Ovo jezgrasto voće veoma je nutritivno vredno, pogotovo u pogledu belančevina i esencijalnih masnih kiselina. Baš kao i drugo jezgrasto voće, i orahe je potrebno čuvati na pravi način. Ako ne vodite računa o tome, oni mogu brzo da propadnu, bilo zbog insekata bilo zbog gljivica, plesni, koje proizvode aflatoksin, čime orah postaje nejestiv, jer je aflatoksin karcerogen. Ako se plesan pojavi u oljuštenim orasima, celu količinu treba

Mozaik

07.11.2019 u 20:00

Omega-3 masne kiseline: ALA, EPA, DHA

Omega-3 masne kiseline (Ω-3, ω-3) esencijalne su nezasićene masne kiseline koje igraju veoma važnu ulogu u metabolizmu. Najbitnije omega-3 masne kiseline sa stanovišta ishrane su: – a-linoleinska kiselina – ALA (18 ugljenika), – eikozapentaenoinska kiselina – EPA (20 ugljenika) i – dokozaheksaenoinska kiselina – DHA (22 ugljenika). Plava riba bogata je omega-3 masnim kiselinama (EPA i DHA). Svaka od ovih masnih kiselina je polinezasićena. Izvori omega-3 masnih kiselina su: biljni za ALA (lan, laneno ulje, čija seme, orahovo ulje, ulje uljane repice). Što se tiče EPA i DHA, njih je najbolje pronaći u ribi (losos, sardina, bakalar), plodovima mora, ribljem ulju i ulju algi. Ima ih i u jajima, mleku i mesu, ali manje nego omega-6. Omega-3 su esencijalne masne kiseline:

Mozaik

31.10.2019 u 20:00

Muzika i metabolizam

Kada pokušavate da smršate na ovaj ili onaj način ili održavate zdravu telesnu masu, možda ne bi bilo loše da saznate nešto novo o vašem metabolizmu i različitim faktorima u vašem životu koji utiču na njegovu brzinu. Muzika je jedna od stvari koja vam može ubrzati metabolizam. Uopšteno gledano, vaša brzina metabolizma ili metabolička stopa predstavlja merilo broja kalorija koje sagorite u toku dana. Ovaj iznos će se razlikovati kako se menjaju brojni različiti uticaji u vašem životu. To su vrsta hrane koju jedete, nivo aktivnosti, starost, pol, vaše zdravlje, trenutna težina i mnogi drugi faktori. Kako muzika ima dubok uticaj na mnoge delove života, uključujući raspoloženje, fokus i motivaciju, mnogi se pitaju da li je moguće da prave melodije mogu da pomognu da se ubrza

Mozaik

24.10.2019 u 20:00

Nema obroka bez mesa

Nedavno je rađeno istraživanje šta koji pol od hrane više voli, a šta nikako ne voli. Trendovi su da kod muškaraca dominira meso u ishrani, naročito roštilj i svinjsko pečenje. Potom slede klasici srpske kuhinje, sarma i pasulj, zatim riba. Ono što muškarci ne vole jeste boranija, a za njom slede jela takođe s povrćem (kupus, grašak i pilav). Žene imaju malo drugačiji ukus, jer manje insistiraju na mesu, a od mesa je glavna piletina. Za razliku od muškaraca, koji ga gotovo i ne pominju, krompir je ženama drugo omiljeno jelo. I kod žena su visoko cenjeni sarma i pasulj, pa potom i roštilj i svinjsko pečenje. Žene više vole testenine od muškaraca, a pomalo iznenađujuće jeste da manje vole ribu od muškaraca. Oba pola podjednako vole, odnosno ne vole voće, boraniju, grašak, pečurke,

Mozaik

17.10.2019 u 20:00

Strah od masnoća

Lipofobija je strah od masne hrane i pogađa pre svega društvo, ali i pojedinca. Nije čudno kada na sve strane čujete kako su masti loše, da su uzrok mnogih bolesti. Ali da li ste se ikada zapitali zašto živimo u lipofobičnom društvu? Predugo traje trovanje mozgova pričom da je svaka mast loša. Svakako su za tu zabludu krivi mediji i društvene mreže koje idealizuju vitku figuru. U prodavnicama se propagiraju namirnice sa redukovanim udelima masti, ali da li je to baš normalno? Baš kao i činjenica da nismo svi vitki, ne možemo reći ni da su sve masti loše. Dobre, nezasićene masti su svakako blagotvorne i imaju izrazito pozitivan uticaj na organizam. Možete ih naći u orašastim plodovima (badem, orah, lešnik), maslinovom ulju, avokadu, semenu lana, bundeve i suncokreta, plavoj

Zdravlje

14.10.2019 u 20:00

Ishrana važna za sve uzraste

Dr Dragana Jovanović, epidemiolog Gojaznost je rastući problem kod dece i u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji. Pravilna ishrana je važna od samog rođenja deteta. Za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, a kasnije se prvo u ishranu uvodi povrće, a zatim meso – rekla je za Tanjug dr Dragana Jovanović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, neophodno je da se jedu sve vrste namirnica – žitarice, različite vrste hleba, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši. Jedan od kritičnih perioda kada je u pitanju pravilna ishrana je polazak dece u školu kada mogu da se izgube

Zdravlje

14.10.2019 u 08:00

Ne doručkuju samo lenji

„Doručak je važan. Ne mora da se seda za trpezu odmah po ustajanju, može da se jede sat, dva od buđenja, nakon što se malo rasanimo, ali se nikako ne sme preskakati prvi jutarnji obrok.” Ovako glasi savet Ane Todorović, nutricioniste i specijaliste javnog zdravlja. Ona objašnjava da se telo na najbolji način energijom, koja je potrebna za čitav dan, snabdeva upravo u jutarnjim satima. Tada organizam najbolje „usvaja” sve nutritivne materije: ugljene hidrate, belančevine, masti, vitamine. Nažalost, odavno je obedovanje pre izlaska iz kuće postalo retka pojava. Kupuje se u prvoj pekari, nešto gricne u prevozu. Sve je više i onih kojima je prvi obrok tek u popodnevnim satima. Tada, ne može da se kontroliše apetit, niti količina unete hrane, jer je preskočen doručak. Kao jedan od ključnih

Mozaik

10.10.2019 u 20:00

Od crne čokolade do ukusnog voća

Užina je po definiciji obrok koji jedemo između glavnih obroka: doručka, ručka i večere. Ukoliko ste zdravi, samo je vaša mašta i dostupnost određenih namirnica ograničavajući faktor šta možete pojesti. Generalno, cilj uravnotežene ishrane jeste da imate dovoljno energije tokom dana, uz zadržavanje normalnih vrednosti šećera u krvi i nutrijenata u organizmu. Naš cilj treba da bude poboljšanje zdravlja. Puno osoba nema želju ili vremena za užinu, pa ni za jedan od glavnih obroka. S druge strane, ima onih koji stalno nešto grickaju. Složićete se da i jedan i drugi ekstremni slučaj ne valja. U prvom slučaju dolazi do velikih razlika u nivou šećera u krvi, pa su glavni obroci obilni. Najgore je ako jedemo samo jednom do dva puta dnevno. Tako opterećujemo ceo organizam, a posledica

Mozaik

03.10.2019 u 20:00

Idealno za bubrege

Bubrezi su organi koji igraju značajnu ulogu. Oni filtriraju otpadne proizvode iz krvi i izbacuju ih iz tela mokraćom. Takođe su odgovorni za balansiranje nivoa tečnosti i elektrolita. Neke namirnice mogu poboljšati rad bubrega. Dijabetes i visok krvni pritisak mogu uticati na njihovu sposobnost funkcionisanja. Kod obolelih od hronične bolesti bubrega prvi korak je promena navika u ishrani kao ključni deo lečenja. Iako neke namirnice uglavnom pomažu u održavanju zdravlja bubrega, nisu sve pogodne za one koji imaju bubrežne bolesti. Stoga se prethodno konsultujte s vašim lekarom. 1. Voda – Bubrezi koriste vodu za filtriranje toksina iz tela. Bitno je da osoba pije vodu kad god oseća žeđ. 2. Karfiol – idealno povrće i, uz pravu pripremu, dobra je zamena za pirinač i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu