Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
97,46	98,04	97,75
106,43	107,07	106,75

Kultura

09.10.2018 u 22:00

Gde su granice čuda kakofonije

Od 15. septembra kroz pet prestoničkih izlagačkih prostora u kojima traje postavka 57. Oktobarskog salona prošlo je za sada, kako kažu u Kulturnom centru Beograda, više posetilaca nego što je to bio slučaj na prethodnoj smotri (od 2016. je bijenalna). Sedamdesetak umetnika iz tridesetak država sveta odgovorili su, svako na svoj način, na temu „Čudo kakofonije”. Najviše publiciteta privukla su, očekivano, najveća imena – Joko Ono, Ero, Anselm Kifer, Takaši Murakami, Vladimir Veličković, Dušan Otašević. Gledano očima posetilaca sa kojima je ekipa našeg lista razgovarala, svaka od institucija koja je ugostila umetnička dela (Kulturni centar Beograda, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzej grada Beograda u Resavskoj, Umetnički prostor U10 i galerija Remont) ostavila je samo svoj,

Kultura

18.09.2018 u 17:04

Sređene prostorije Centra za digitalizaciju SANU

Jedan deo zdanja u Knez Mihailovoj 36, na ćošku sa Ulicom Vuka Karadžića, a preko puta zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti, od pre koji dan blista punim sjajem. U to su se uverili i novinari koji su juče imali priliku da obiđu sređene prostorije Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, koji bi, kako je to najavio predsednik SANU Vladimir Kostić, trebalo da počne sa radom uskoro. Na oko 700 kvadratnih metara korisnog prostora, kroz koji su nas proveli profesor Radoslav Zelenović, upravnik ovog arhiva i centra, i dopisni član SANU Aleksandar Kostić, predsednik njegovog Stručnog saveta

Beograd

12.09.2018 u 10:37

Jovan Stejić, prvi Srbin doktor medicine u obnovljenoj Srbiji

Dokumentarna izložba „Jovan Stejić, prvi Srbin doktor medicine u obnovljenoj Srbiji” predstavljena je u Galeriji nauke i tehnike SANU. Postavka sa bogato urađenom publikacijom osvetljava životni put jedne od najznačajnijih ličnosti u formiranju moderne srpske države u 19. veku. Posetioci mogu da se upoznaju sa korenima medicine i nauke u našoj zemlji, do osvetljavanja kulturološke tradicije 19. veka. Autori izložbe su Nenad Karamijalković i Slavko Stepanović, a saradnik u ovom projektu je Jelena Jovanović Simić. Oni ističu da su dugo i temeljno pripremali ovu postavku, proveravajući istinitost podataka do kojih su došli, a za tu priliku istražili su i arhivske fondove u Srbiji, Rumuniji, Austriji i Mađarskoj. Stejićev lični i porodični život i profesionalne aktivnosti na izložbi

Beograd

20.08.2018 u 23:26

Srpska leksikografija od Vuka do danas

U Galeriji nauke i tehnike SANU predstavljena je izložba „Srpska leksikografija od Vuka do danas” čiji su autori prof. dr Rajna Dragićević i dr Nenad Ivanović. Postavka je, prema rečima Dragićevićeve, nastala neformalnom saradnjom kolega sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta i Instituta za srpski jezik SANU. – Jedan od glavnih ciljeva izložbe jeste obeležavanje velikog jubileja srpske kulture – 200 godina od objavljivanja prvog izdanja „Srpskog rječnika” Vuka Stefanovića Karadžića – rekla je Dragićevićeva. Publika će se, prema njenim rečima, kako navodi Tanjug, upoznati sa značajem tog rečnika, fazama izrade te knjige nad knjigama, sa Vukovim načinom izrade tog dela, zbirkama reči koje su se našle u njemu. Postavka je obogaćena i autentičnim dokumentima koje je Vuk

Kultura

19.08.2018 u 23:59

O srpskoj leksikografiji i Vukovom Rječniku

Na Filološkom fakultetu u Beogradu od danas pa do 27. avgusta, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije, traje 16. Međunarodni kongres slavista, a tim povodom večerašnji termin od 19 sati rezervisan je za otvaranje jedne izložbe. Pod naslovom „Srpska leksikografija od Vuka do danas” postavka u Galeriji nauke i tehnike SANU predstavlja brojne artefakte koji su u vezi sa dvestagodišnjicom Vukovog Rječnika, jednom od specijalnih tema skupa, i razvojem srpske leksikografije u 19, 20. i 21. veku. Reč je o spoju nauke i umetnosti, naučnih činjenica i prefinjene estetike, plodu saradnje prof. dr Rajne Dragićević i dr Nenada Ivanovića i arhitekte Ozarije Marković Lašić i grafičkog dizajnera Nebojše Vasiljevića. Prema rečima Rajne Dragićević, jedan od

Kultura

15.08.2018 u 22:00

Latinica nije srpsko pismo

Zakon poznaje samo službenu upotrebu jezika i pisama, pa će tako samo ćirilica biti službeno pismo u Republici Srbiji, a zakonom su predviđene i kazne za nepostupanje u skladu sa članovima koji regulišu upotrebu službenog jezika i matičnog ćiriličnog pisma. Ukratko, ovo je sadržaj ključnih predloga izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je upućen Vladi Republike Srbije i čije se usvajanje očekuje. Budući da se u vezi sa pomenutim izmenama postavljaju mnoga pitanja u praksi, za odgovore smo zamolili prof. dr Sretu Tanasića, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik SANU, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Zašto se u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu samo ćirilica propisuje kod službene upotrebe srpskog jezika?

Kultura

15.08.2018 u 07:01

Izložba o životu na obodima Rimskog carstva

Svake tri godine stručnjaci i istraživači koji se bave rimskom vojskom, granicama nekadašnjeg carstva i svime što je sa tom temom u vezi sastaju se na različitim lokacijama širom sveta – ovoga puta biće to u Srbiji, na 24. međunarodnom Limes kongresu, od 2. do 9. septembra u Viminacijumu. Kao uvertira tom događaju večeras će u 19 sati u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti biti otvorena izložba „Rimski limes i gradovi na tlu Srbije” na kojoj će prestonička publika posredstvom ostataka bogate materijalne kulture moći da se bliže upozna sa intenzivnim životom na obodima Rimskog carstva, naročito duž Dunava, i to u periodu od prvog do petog veka. Arheološki institut u Beogradu organizator je izložbe, a njegov direktor Miomir Korać u razgovoru sa novinarima objasnio je da su postavku u

Beograd

04.07.2018 u 23:38

Nedeljko Gvozdenović u potrazi za apsolutnim slikarstvom

Čovek osobenog karaktera i duha, jedinstvene duhovne elegancije, povučen, posvećenik umetnosti, čiji je odnos sa prirodom karakteristika njegovog slikarstva, to je Nedeljko Gvozdenović – ovako je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio lik velikog umetnika pred mnogobrojnim posetiocima u Galeriji SANU, gde je priređena izložba slika „Nedeljko Gvozdenović: U potrazi za apsolutnim slikarstvom”. Da bi preciznije podsetio na Gvozdenovićevo stvaralaštvo, ministar je citirao ovog velikog slikara: „Najbolje je ponizno doći pred prirodu, nešto doživeti očima, a onda umetničkim sredstvima, kompozicijom, bojom, formom, što snažnije izraziti”. Vukosavljević nije zanemario činjenicu da je Gvozdenović Srbiji zaveštao izuzetna blaga da generacije koje dolaze posle njega u znak

Tema nedelje

16.06.2018 u 22:00

Srbija dobija nove akademike u novembru

Glasanje na Izbornoj skupštini SANU održava se 8. novembra. Do tada će biti nepoznanica ko će od 18 kandidata biti odabran za redovnog i ko će se od 26 nominovanih za nove, odnosno dopisne članove na kraju pridružiti uglednom društvu u Knez Mihailovoj 35. Moguće je da će do tada trajati i rasprave koje se povedu svake izborne godine – kakve su kvalifikacije kandidata koji su prošli na konačnu listu i koji su izabrani, a kakve onih kojima je to nije pošlo za rukom, zašto su prvi uspeli, a drugi nisu, ko je kome dao glas, a ko koga nije podržao, da li su pravila adekvatna ili ne, da li se glasalo objektivno ili ne, da li je bilo lobiranja ili ne. I, naravno, da li je bilo političkih pritisaka. Pitanja su legitimna, poslednja mogućnost posebno bi bila nedopustiva, ali se čini, pri tome,

Tema nedelje

16.06.2018 u 22:00

Od Društva srbske slovesnosti do SANU

Akademija nauka je institucija koja je tokom svoje 177 godina duge istorije okupila oko sebe najveći broj ličnosti od značaja za razvoj naše nauke i kulture. To je i institucija čiji članovi su tokom niza decenija povremeno dolazili u sukob s predstavnicima države, ali i u međusobne sporove i razmirice. Bilo je i perioda kada su njene odluke usaglašavane s dnevnim potrebama politike. Akademike s vremena na vreme optužuju i za neaktivnost i „uspavanost”, a jedna od uobičajenih spornih tema odnosila se i na to ko treba a ko ne da bude njen član. Kao datum od kada počinje višedecenijski rad ove ustanove uzima se 7. novembar 1841. godine. Profesori beogradskog Liceja Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić prethodno su dostavili ministarstvu prosvete „projekat ustrojenija i pečata Srbske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sanu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu