Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
99,33	99,93	99,63
109,44	110,1	109,77

Ekonomija

07.10.2020 u 09:06

Da li će u Indiji srpska jabuka zameniti poljsku

U Indiju će sutra krenuti prva isporuka srpskih jabuka. Kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za početak će to biti osam kontejnera. Nakon pregleda i provere kvaliteta izvesno je da bi naši proizvođači mogli da očekuju i stalni izvozni aranžman jabuka u Indiju, istakao je on. Takva mogućnost najavljena je još u februaru ove godine kada je bilo reči o šansi da Srbija s Indijom napravi više sporazuma o trgovini i izvozu. Među nekoliko najperspektivnijih proizvoda našla se i jabuka, budući da je Indija, iako je peti najveći svetski proizvođač, takođe i veliki uvoznik ovog voća sa potrošnjom od više od dva miliona tona godišnje. Srbija trenutno oko 80 procenata jabuka izvozi u Rusiju, što je za naše voćare i dalje najperspektivnije tržište.

Ekonomija

06.10.2020 u 10:11

U četvrtak kreće izvoz jabuka u Indiju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u četvrtak početi izvoz jabuke iz Srbije u Indiju. On je gostujući na TV Prva rekao da će u četvrtak biti poslato osam kontejnera jabuke brodom ka lukama u Indiji i da će to biti prvi kontigent i neka vrsta probe kako bi u Indiji videli kakav je kvalitet srpske jabuke. Nedimović je kazao da je važno da se otvaraju nova tržišta. Takođe je rekao da u poslednje dve godine zahvaljujući saradnji sa Upravom carina i Poreskom upravom nije bilo problema sa vraćanjem pošiljki zbog neodgovarajuće robe, odnosno kvaliteta. Rekao je da je zbog toga ranije mogao da bude ugrožen izvor u Rusiju, ali da se ipak to nije desilo i da danas sa kolegama iz Rusije postoji odlična saradnja te da se pošiljke dobro prate zahvaljujući elektronskim

Gastronomija

05.10.2020 u 12:52

Jesen stiže, dunjo moja

Stigla je jesen, a s njom i dunje. Nije ova blagoslovena voćka tek tako ušla u stihove i postala jedno od omiljenijih ženskih imena u Srbiji. Zbog svojih vrlina i ukusa zaslužila je da dobije počasno mesto na jesenjoj trpezi, ali i da, kao ponos kuće, ostane tokom cele zime – bilo da je reč o tvrdom zlatastom plodu, koji iz ostave ili s vrha ormana širi opojni miris, o lekovitom kompotu ili o čuvenom vojvođanskom slatkišu. (Foto Piksabej) Ovaj „slatki sir” (kitnikez) stigao nam je iz Austrougarske u vreme Marije Terezije, i do pre neku deceniju tradicionalno se pravio gotovo u svakoj kući u Banatu. Iznosio se za praznike, služio dragim gostima i krio od dečurlije koja bi ga, samo da mogu, smazala celog čim otkriju gde ga drže. Kulinari dunju rado dodaju u sosove i prelive

Gastronomija

16.09.2020 u 17:02

Vitamini u teglama

Odavno ne važi podela na zimske i letnje namirnice. Zahvaljujući razvoju poljoprivrede i saobraćaja, usred zavejanog Beograda, i u februaru mogu da se jedu jagode, a stanovnici skandinavskih zemalja svih 12 meseci imaju na meniju mesnate, crvene paprike. Tradicija spremanja hrane za zimu – zimnice ipak se održava, barem na našim prostorima. Uveliko se pune tegle i flaše sokovima, džemovima, kompotima, ajvarom, turšijom i drugim ukusnim slatkim i slanim zalogajima. Voće i povrće konzervira se u kućnim uslovima po receptima nasleđenim od mama i baka. I u prodavnicama na rafovima prodaje se industrijska zimnica. Jedno od osnovnih pravila za pripremu je da bez kvalitetnog voća i povrća nema dobre zimnice. Od najlepših plodova kuva se kompot, dok malo lošije voćke završavaju u pekmezu,

Ekonomija

13.09.2020 u 09:41

Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije

Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu. Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se. – Susedna Srbija proizvodi oko 500.000

Ekonomija

04.09.2020 u 22:00

Samo Poljska proizvodi više smrznutog voća od nas

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja. Kako je objavio sajt „Makroekonomija”, Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom „Makroekonomije” obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica. Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne

Ekonomija

01.09.2020 u 22:00

Kakve su šanse čačanske šljive na Bliskom istoku

Šansa na Bliskom istoku postoji i za druge vrste voća i povrća iz Srbije, a ne samo za šljivu, kaže za „Politiku” Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju. On je nedavno najavio mogućnost većeg izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda na ova tržišta, a posebno šljive, po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva. – Distributeri i trgovinski lanci zadovoljni su kvalitetom srpskog voća i povrća. Verujem da srpsko voćarstvo zaista ima šansu na ovom tržištu. Šljiva takođe ima priliku, ali moramo da uradimo dosta toga da bismo je iskoristili – ističe Selaković. Kako je rekao, prohodnost imaju sveža šljiva i sušeni program, a verovatno i plasman koncentrata, mada tu mogućnosti tek treba dodatno istražiti. Vrlo je važno da uđemo u brendiranje srpske šljive ako

Gastronomija

24.08.2020 u 14:20

Samo hleb van frižidera

Nakon što su uživali u letnjoj gozbi, na kojoj je bilo švargli, kobasica, šunke i sličnih mesnih prerađevina, ili ćevapčića, pljeskavica, hamburgera, slatkiša od jaja i mleka: kremova, krempita, sladoleda, mnogi se susretnu sa zdravstvenim tegobama koje su posledica trovanja hrane. Mada manje-više znamo da je u letnjim mesecima rizično uzimati namirnice koje su dugo stajale na sobnoj temperaturi, i trovanja hranom nisu retka pojava i dokaz su da se sanitarno-higijenskim merama za čuvanje hrane ipak ne poklanja dovoljno pažnje. Dakle, iako ne mora da dođe do vidljivih promena boje, ukusa ili mirisa koji ukazuju na neispravnost, prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 časa, a nekad i znatno kraće, opravdano postaju sumnjivi. Da bi se sprečilo kvarenje, sve

Mozaik

13.08.2020 u 20:00

Slatko s malo šećera

Ako ste postali svesni koliko je običan šećer zastupljen u svakodnevnoj ishrani, verovatno ćete poželeti da neke od proizvoda izbacite iz ishrane. Ovo ponekad može biti neverovatno teška odluka. Neke osobe, poput dijabetičara, moraju da budu informisane o svim proizvodima koji sadrže šećer. Takođe, osobe koje su na restriktivnim dijetama moraju da prate i unos šećera. Iako voće sadrži puno drugih zdravih hranljivih materija, neke voćke imaju više šećera od drugih. To su prosti šećeri koji se brzo resorbuju. Evo liste onog voća koje ima najmanje šećera: Avokado Iako nije baš prvo što vam pada na pamet kad pomislite na voće, avokado je neverovatno siromašan šećerom: 0,7 grama šećera na 100 grama ploda bez koštice! To je manje od jedan odsto šećera, iako je udeo ugljenih hidrata

Gastronomija

10.08.2020 u 13:23

Uživanje u crvenim bobicama

Upitan, pred odlazak iz Srbije, šta će mu najviše nedostajati kad završi službovanje u Beogradu, ambasador jedne skandinavske zemlje nam je rekao: maline, ribizle, kupine, borovnice. Pričao je kako su se, u ovo doba godine, njegova deca otimala o povlasticu ko će od njih da ode na pijacu, jer su se već unapred radovala tezgama s gajbicama crvenog bobičastog voća, a svako je imao omiljeno, pa bi ono i prevagnulo. – Uvek su se vraćali s prepunim kesama! Biće im teško, kad odemo odavde, da se naviknu da ovo voće kupuju u radnji po stotinak grama, plaćaju za to onoliko koliko bi u Srbiji za kilogram, i da na kraju zaključe da miris i ukus nisu ni približni ovdašnjem – bio je iskren diplomata. I dok njegovi zemljaci i drugi „zapadnjaci” ove dragocene voćke rado stavljaju u jela od mesa (naročito su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: voće

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu