Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,59
104,63	105,26	104,94
108,82	109,48	109,15

Kultura

04.04.2017 u 21:45

Surova drama strasti i zločina

Tolstoj je „Carstvo mraka“ (1886) napisao po istinitoj priči o kojoj su novine izveštavale, kao što je bio slučaj sa Bihnerovim „Vojcekom”. Na toj dokumentarnoj osnovi je podignuta još surovija drama strasti i zločina, sa izmešanim sastojcima tragedije, komedije, groteske, melodrame, naturalizma, pa i moraliteta.

Kultura

21.03.2017 u 22:06

Pozorišne i ljubavne iluzije

Nakon uspešnih produkcija „Kiseonika” (2005, Belef), „Života broj dva” (2006, BDP) i „Pijanih” (2016, Atelje 212), „Iluzije” su novi komad savremenog ruskog pisca Ivana Viripajeva koji se kod nas postavlja. Ova komična drama istražuje enigme ljubavi i života, u veoma izazovnoj formi i raskošnom poetsko-filozofskom stilu. Poseban spoj epike i dramatike koji se nalazi u osnovi komada otvara izvanredne mogućnosti za istraživanje narativnosti i teatralnosti, odnosa između glumaca i likova.

Kultura

08.03.2017 u 16:45

Anatomija pozorišta i društva

Polazeći od polemičke knjige „Čas anatomije” Danila Kiša u kojoj se pisac razračunao sa reakcijama književno-političke javnosti na njegovu „Grobnicu za Borisa Davidoviča”, Urban je sastavio značenjski širi, fragmentaran scensko-muzički tekst (dramaturg i saradnik reditelja Suzana Vuković). Pored polaznog teksta, u predstavu su uključeni delovi „Grobnice za Borisa Davidoviča”, lirika Šandora Petefija, Damira Avdića, kao i citati predstava reditelja Olivera Frljića i Ljubiše Ristića, zbog srodnih tema, umetničke hrabrosti i društvenih prekoračenja. Scenski jezik je ovde manje raskošan nego što je to inače slučaj u Urbanovim režijama, manje je razgranat i poetski probojan, dok je društveno-politički sloj značenja u punom centru pažnje. Za ovu predstavu se

Kultura

05.03.2017 u 19:25

Nedostignute vrednosti drame

Za savremeni dramski tekst „Detroit” Lise D`Amur (2012) može se reći da je blizak tradiciji američke drame koja se korenito razračunava sa iluzijama o američkom snu, delima Memeta, Šeparda, Kušnera. Radnja „Detroita” dešava se u predgrađu nekog američkog grada srednje veličine, između dva para likova tridesetogodišnjaka, različitih društvenih položaja. Ben koji je nedavno ostao bez posla i Meri, službenica u advokatskoj kancelariji, predstavnici su srednje klase, tipični zupčanici kapitalističke mašinerije. Njihovi novi susedi su društveni otpadnici Keni i Šeron, oboje skoro otpušteni iz centra za odvikavanje od zavisnosti – oni su naličje te društvene mašinerije, njegov očekivani balast, kolateralna šteta. Ova drama sa začinima satirično obojene komedije je metaforički inspirativan odraz

Kultura

01.03.2017 u 19:03

Na liniji grube simbolike

Molijerov „Don Žuan” (1665), neprihvaćen u svom vremenu, sasvim je apartno delo u opusu ovog velikog francuskog klasiciste, zbog čega su se teoretičari pozorišta posebno opsežno bavili njegovim značenjima. Jan Kot je zapisao da je „Don Žuan” pun zagonetki, od prve do poslednje scene je dvoznačan. U njemu se javljaju duhovi i razgovaraju kipovi, na metafizički plodnom prostoru između neba i pakla. Ta posebna gustina njegovog idejnog tkanja, pregršt značenja ispod osnovne pripovesti o drskom zavodništvu, nosi jake filozofske potencijale. Njih je, između ostalih, iskoristio Kami, tumačeći donžuanstvo u kontekstu egzistencijalističkih rasprava („Mit o Sizifu”). Zbog te stilsko-značenjske slojevitosti, vešte ispletenosti komičnog i tragičnog, filozofski inspirativnog uključivanja natprirodnih elemenata,

Kultura

14.02.2017 u 16:05

Preambiciozan scenski zalogaj

Polazeći od „Mister dolara” (1932), Nušićeve komedije situacije umešane sa komedijom naravi, korenitog kritičkog odnosa prema skorojevićima koji ne biraju sredstva da se domognu novca i visokog društvenog položaja, autor adaptacije teksta i reditelj Vladimir Lazić izgradio je znatno razgranatiji scenski tekst (tekst songova i dramaturg Željko Mijanović). On uključuje i likove iz drugih Nušićevih komada, na primer iz „Pokojnika” (Pavle Marić, Spasoje Blagojević) i „Sveta” (Sima Jeremić), dok je njegovo razrešenje drastično drugačije u odnosu na originalni tekst, mračnije je i beznadežnije, u saglasju sa osobenostima našeg vremena. Umesto da se Matkovićeva ujdurma otkrije, vraćajući ustalasani poredak u pređašnje stanje, što je slučaj kod Nušića, u predstavi dolazi do surovog epiloga,

Kultura

08.02.2017 u 22:00

Smeh i suze na šinama

Omnibus predstava „Tramvaj zvani samoća” reditelja Stevana Bodrože nastala je prema tekstovima mladih spisateljica: Mine Ćirić, Maše Radić, Nede Gojković i Galine Maksimović. Premijerno izvedeno u tramvaju na liniji šest, ovo ambijentalno scensko delo donelo je četiri pripovesti o dramatičnim porodičnim odnosima, konfliktima između muškaraca i žena, roditelja i dece, kao i o uspostavljenim relacijama između putnika koji se slučajno sreću. Pozorišni tramvaj je krenuo sa početne stanice kod Crkve Svetog Marka, a predstava je počela unezverenim upadom Mihajla (Ivan Tomić) u očajničkoj potrazi za nestalom senilnom majkom Ankom (Marija Opsenica), praćen ćerkom Dejanom (Milica Stefanović). Nakon porodičnih trzavica i neuspele akcije pronalaženja majke i bake, oni izlaze iz tramvaja na

Kultura

31.01.2017 u 13:00

Varvari tranzicije

Tekst predstave „Novo doba” Vuka Boškovića užareno je savremen. Kroz fragmentarnu strukturu radnje i preplitanje dva toka događaja na scenu se izbacuju agresivno aktuelne teme snalaženja u paklenom procesu društvenih tranzicija. Raskopava se problematika privatizacija i lovljenja u mutnom, delovanja nedodirljivih tajkuna, manipulacija političkog marketinga, postratnih trauma, kao i suočavanja sa aktuelnim prilivima emigranata i opštim haosom u Evropi. Kroz lične drame aktera su izraženi horori trusnih društvenih promena, nemilosrdni izazovi našeg vremena koje je slomilo sisteme vrednosti, primoravajući ljude da zaborave na ljudskost u prinudnoj borbi za preživljavanje. Likovi drame i predstave nemaju imena što se može razumeti metaforički. Iako su veoma osobeni, dubinski razgranati,

Kultura

05.01.2017 u 09:30

Daleko od Fejdoa

Radnja Fejdoovog vodvilja „Hotel `Slobodan promet`” (1894) dešava se između dva bračna para i uključuje vešto konstruisane komične situacije planiranja preljube, zamene identiteta, nesporazuma izazvanih mucanjem lika koji jedva govori kad je kišno vreme. Iako je osnovni cilj Fejdoovih vodvilja zabavljanje publike putem majstorski izgrađenih zapleta, obrta i raspleta, zbog čega je preovlađujuće mišljenje o njima da su laki, oni imaju i drugu stranu – tamniji, kritički smisao.

Kultura

29.12.2016 u 23:00

Salonska tragedija osvete

Kišovu „Elektru” (1968), obrađenu prema Euripidovoj tragediji, rediteljka Iva Milošević postavlja u univerzalnom obličju, ne posežući za njenim značenjskim osavremenjivanjem. Dizajn scene i kostima je zavodljiv, sveden, elegantan (scenograf Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan). Prostor je utvrđen od drveta, kao padina, na čijem je dnu s desne strane izdubljen bazen. Ritam igre je spor, ceremonijalan, a štimung bitno određuje prisustvo hora, četiri bela, okamenjena lica

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tasić ana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu