Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Beograd

21.10.2019 u 20:15

Kuglana „Pod lipom”

Mnogi bi se zakleli da je stara dobra „Prešernova klet” bila stecište Slovenaca u Beogradu između dva svetska rata, ali to nije tačno. Tada se kafana nalazila dvadesetak metara dalje, u jednoj od kućica nanizanih na suprotnoj strani ulice, na obodu današnjeg Trga Nikole Pašića. Osnivač i predratni vlasnik bio je otac Tanasija Mladenovića. Naš veliki pesnik je tvrdio da je rođen upravo pod svodovima te kafane, i bio ubeđen da je zbog svakodnevne „praktične nastave” blagovremeno vakcinisan, i da zato nikad nije zavirivao u čašu. Sećao se da su u to vreme u „Prešernovu klet”, iako je naziv mogao da zavede, uglavnom navraćali domoroci, i to najčešće sitne zanatlije iz komšiluka i krupniji činovnici iz Narodne skupštine, mada su ovi potonji to činili krišom. Kao „kafansko dete”, pamtio je da

Beograd

18.09.2019 u 09:22

Kafane – najbolji spomenari

Kad kuća zbog ženinih pridika postane tesna, u kafani se nađe mesta. Za kafanskim stolom traži se uteha, odmara duša, planiraju poslovi, svode računi, grade prijateljstva… Jedino se ovde lako praštaju preke reči i žustre svađe. Dušu kafane dobro poznaje i Željko Sinobad, dugogodišnji foto-reporter kuće „Politika”. Dokumentarna izložba njegovih fotografija pod nazivom „Kafane” priređena je u galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”. – Svaka kafana je jedna priča. Budi sećanja na jedno vreme i ljude koji su umeli da se druže, vesele i zajedno dele dobro i zlo kao da su porodica – kaže Sinobad. Na ovoj postavci prikazao je kafanski život još od 1984. godine i to iz različitih uglova. – Kad u redakciji ponestane inspiracije, novinari je potraže u kafani. Moje kolege i

Magazin

01.09.2019 u 11:00

Stecište pisaca, sportista i boema

U srpske kafane se po pravilu naiđe ili svraća, ali se kod Pere Pavlovića u „Radmilovac” dolazi sa ozbiljnom namerom. U hotel- restoran, koji se nalazi dalje od centra grada, u Leštanima, ali je u središtu gotovo svih političkih i kulturnih zbivanja, dolazili su da se odmore i uživaju vlasnik formule 1 Berni Eklston, holivudska zvezda Arman Asante, najveća imena Boljšog teatra, dok je princ Tomislav Karađorđević kada je odlučio da se vrati u Srbiju prvih mesec dana proveo u „Radmilovcu”. To mesto je jedno od najvažnijih stanica na putu „Crvene zvezde” do titule šampiona Evrope 1991. ne samo zbog toga što su fudbaleri najvećeg srpskog kluba tu provodili vreme pred svaku veliku utakmicu, već i zato što je u „Radmilovcu” bio „skrivan” čuveni rumunski reprezentativac Miodrag Belodedić po

Beograd

01.07.2019 u 21:21

„Znak pitanja” konačno vraćen vlasnicima

Propao je i poslednji pokušaj Ugostiteljskog preduzeća „Varoš kapija” da u svom posedu zadrži restoran „Znak pitanja”. Naime, Upravni sud je odbio njihovu tužbu, čime je praktično potvrđeno da se kultna gradska kafana vraća u vlasništvo potomcima nekada čuvenog beogradskog zanatlije i trgovca Ivana Pavlovića. – Još kada sam pre neku godinu Agenciji za restituciju podneo zahtev za vraćanje „Znaka pitanja” u vlasništvo braći Pavlović, bio sam siguran da čitav slučaj treba i mora ovako da se završi. Upravni sud je odbio tužbu „Varoš kapije”, u čijem je dosad vlasništvu bio ovaj restoran, i potvrdio prvostepenu i drugostepenu sudsku odluku.

Magazin

26.05.2019 u 10:00

Deda Najdanova kafana ponovo radi

Grad na Timoku ima dugu boemsku tradiciju. Nekada je gradskim kafanama gospodario Pera Babar, neprikosnovena legenda kafanskog života i nenadmašni kafanski muzičar. Ali, u isto vreme, to je i grad rokenrola, „Zlatnih Prstiju” i Gitarijade. Zaječarci pažljivo biraju mesta na kojima će sedeti i u kojima će dočekivati zoru. I zato nije nimalo lako oduševiti ih, napraviti spoj tradicionalnog i modernog. No, na radost zaječarskih boema, deda Najdanova kafana ponovo radi. Zaječarci su je decenijama znali kao „Zelengoru”, posećivali je i gostili se u njoj. Malo ko je od njih slutio kakvu priču zapravo krije jedna od najstarijih kafana u gradu na Timoku. Preživela rat, ne i novu vlast Otvorena je davne 1893. i tada se zvala „Kod Kančevića”. Gazda Najdan Stojanović će je kasnije otkupiti

Magazin

24.05.2019 u 10:29

Najprivlačniji srpski brend

Ako se nešto, u očima stranaca, može smatrati jednim od najprivlačnijih srpskih „brendova”, onda su to svakako kafane. One prave, starinske, gde su specijaliteti tradicionalne domaće kuhinje samo jedan od razloga da se tu dođe. A glavni je – atmosfera. Ona ne zavisi od izgleda lokala, jer nameštaj je krajnje jednostavan, stolnjaci obični, beli ili karirani, neuštirkani i pomalo flekavi, nema bespotrebnih ukrasa, a servis i pribor za jelo su najčešće nasleđeni iz vremena stare Jugoslavije. Ne krase naše kafane ni uglađenost i uštogljenost, kao u skupim, finim restoranima koji nude gastronomsku egzotiku, već srdačnost, duhovitost i prisnost, ali od one dobre vrste, koja uključuje poznavanje navika stalnih gostiju. Redovne mušterije čini veoma raznolika grupa, kako po društvenom i

Mozaik

16.05.2019 u 12:56

Šoljica kafe košta 75 dolara

SAN FRANCISKO – U ponudi kalifornijskih kafića od skoro se nalazi i najskuplja kafa na svetu po ceni od 75 dolara po šoljici. Kafići „Klač kofi Rosters” u svojim ograncima u Južnoj Kaliforniji i San Francisku u ponudi imaju ekskluzivnu „Elida natural gejša 803” kafu, koja je, prema njihovim rečima, najskuplja kafa na svetu. Broj 803 u imenu kafe označava rekordnu cenu koja je plaćena za funtu organskog zrnevlja kafe na aukciji u Panami. Zbog ograničene ponude je izbio pravi „rat” u nadmetanju za retku „arabiku” iz Paname koja ima cvetni ukus čaja nalik na jasmin, prenosi Tanjug. U prodaji je bilo samo 100 funti tj. 45 kg kafe, od čega je najviše završilo u Japanu, Kini i Tajvanu.

Region

14.05.2019 u 12:48

Stepenište spomenika kulture izdali ugostiteljima

U želji da što više napune gradsku kasu, vlasti Splita nisu štedele ni spomenike kulture, a ni turiste i lokalno stanovništvo. Svako ko poželi da sedne na stepenike na Peristilu, delu splitske Dioklecijanove palate, mora taj užitak da plati konzumacijom pića iz jednog od obližnjih kafića. Grad je, naime, taj prostor iznajmio ugostiteljima koji su na stepenike uz ulaz u katedralu Svetog Dujma postavili jastučiće za sedenje, navodi „Slobodna Dalmacija”. Prema tvrdnjama lista, nedavno je jedan mladić konobaru rekao da ne želi da naruči piće, već samo da sedne na nekoliko minuta, nakon čega ga je konobar oterao. Mladić se navodno branio da ne sedi na jastučićima i da ga zato ne mogu udaljiti, na šta je konobar odgovorio da kafić plaća zakup za stepenište antičke građevine pod

Beograd

06.05.2019 u 21:21

Hoteli i kafane – spomenici kulture

Dobar broj sugrađana, posebno onih mlađih, verovatno ne zna da su naši preci ulazeći u zdanje sadašnje Biblioteke grada Beograda u Knez Mihailovoj nekada davno želeli da popiju piće ili prenoće u hotelu „Srpska kruna”. Malo je poznato i da je u lepoj zgradi podno kalemegdanskih zidina nekada blistao hotel „Nacional”, ili da se posetom „Mehani Uzun Mirka Apostolovića” u Mislođinu ulazi u jedan od najstarijih objekata ruralne arhitekture na širem području Beograda...

Kultura

03.05.2019 u 21:00

Kafanski tribunal

Beogradske kafane nisu više mesta u kojima su najrazličitiji ljudi mogli da sede satima, da razgovaraju i razmenjuju iskustva i ideje, kao u svojim dnevnim sobama; sada su se pretvorile u mesta otuđenja gde brekće glasna muzika, svi gledaju u svoje mobilne telefone, na brzinu popiju piće i beže. Razlog tome su tranzicija, restitucija, potreba za većom zaradom, kao i novi urbanistički planovi grada, zaključili su Jelica Novaković Lopušina, profesorka nederlandistike, šef Grupe za nizozemske studije pri Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, i Sven Peters, nekadašnji lektor iz Flandrije, autori knjige „Kafanski tribunal, Revizija presuda”, u izdanju „Klija”. Autori, koji su se upoznali 2004. godine u bašti „Platoa”, imali su nameru da stvore drugačiju sliku Beograda i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kafane

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu