Kup.	Prod.	Srеd.
117,24	117,94	117,59
96,63	97,22	96,93
108,74	109,4	109,07

Beograd

18.01.2021 u 23:00

Neraskidiva veza kafane, kulture i politike

Pre petnaestak godina zbio se nemio događaj na bečkom aerodromu, gde je neki Beograđanin satima čekao presedanje za Peking. Sve je počelo kada je od personala tamošnjeg kafea naručio pivo, a oni mu prineli bezalkoholno. Dečje! Pomislio je da namerno sa njim zbijaju šale i razljutio se. Na sreću, psovao je samo na srpskom te nije došlo do nekog ozbiljnijeg incidenta... a moglo je. Zbunjenim saputnicima je, pravdajući se, do Mongolije pričao bajke o Bajlonijevoj pivari kao najstarijoj i najpoznatijoj u prestonici, s najboljim pivom pod kapom nebeskom. Možda je neko i znao da greši, ali ko je smeo da mu protivreči! Jer, prva beogradska pivara otvorena je početkom 18. veka, u toku austrijske okupacije. Bila je to kafana „Crni orao”, sa „sopstvenom proizvodnjom pića”. Nalazila se na

Beograd

11.01.2021 u 22:40

Otkud mornar usred grada

Tošin bunar 1 Tošin bunar 2: Virus rasterao goste: u ovoj sali nekad su se čekale zore (Foto: M. Veličković Ulični svirač Noćni život Noćni život do ranih večernjih sati (Foto: Tanjug/N. Anđić Lido Ovaj lokal treba sačuvati (Foto: M. Janković) Spisak takozvanih kultnih kafana je promenljiva veličina. Lokali ispred kojih se donedavno klanjalo, i u njih ulazilo uz izraze zahvalnosti onima koji su ustali i oslobodili mesto, više i ne postoje ili su se pretvorili u nešto što se ne može nazvati kafanom. Drugima je, opravdano ili sticajem nepredviđenih okolnosti, opala popularnost i kao da samo čekaju da im se promeni namena. A ima i onih koji decenijama odolevaju, na ugostiteljskim temeljima koji su postavljeni mnogo ranije, u nekim

Beograd

04.01.2021 u 22:10

Pijačna skloništa noćnika

Pijaca bez kafane je kao selo bez crkve, a ova večna mudrost dobila je pun sjaj kada je dopunjena otkrićem da bi takva utočišta za odrasle morala raditi celu noć! Jer, znalo se nekada da seljak koji po mrklom mraku izruči iz prikolice espap mora do zore negde da smesti kosti, kao i mušterija koja bi zeleniš da kupi sabajle, pre no što svene na tezgama! Tako se prestonica raščula i po svojim pijačnim skloništima noćnika. Ko duže pamti, setiće se „Drinčićeva” kraj Bajlonijeve pijace, „Doboja” naspram bivše Jovanove, „Tabora” na Kalenića-gumnu, „Cvetkove mehane”, po kojoj je ceo kvart skupa s Mokroluškim vašarištem dobio ime, ili „Palilulske kasine”, „Starog đerma” i sijaset drugih, manje poznatih, ali podjednako važnih i revnosno posećivanih. Draž tih mehana krio se u šarenilu klijentele

Beograd

28.12.2020 u 22:49

Kad konobari ostanu bez gostiju

Odavno već Novi Beograd nije velegradska „spavaonica”, naprotiv, njegovi delovi postali su centri srpskog biznisa. A kako sa poslovnim svetom po pravilu dolaze i ugostitelji, tako su u najmnogoljudnijoj opštini poslednjih decenija otvorene desetine restorana, kafana, bifea... Trebalo je uslužiti sve te ljude koji ovamo moraju na posao. I tako se noćni kafanski život glavnog grada proširio, prešao mostove i probudio se preko Save. Ne misli se ovde na splavove kojih je vazda bilo, već na „suvozemne” lokale poput onih u starom delu grada. Zbog pogoršane epidemiološke situacije ovih dana nije uputno pominjati noćni život kafana. Pre bi se mogao nazvati popodnevnim ili možda ranovečernjim. Alʼ proći će i to, i vratiće se „slavni dani” i novobeogradskih kafana. A kad već pomenusmo poređenje

Beograd

21.12.2020 u 22:10

Azil za odocnele putnike i tramvajdžije

Vilajet od tridesetak kafana duž Makenzijeve, koji je veliki Mika Alas spominjao kao najveselije prestoničko utočište, omekšala je omanja poslastičarnica na uglu Ulice kneginje Zorke, koju je bog zna kada otvorio Leontije Ristić. Nasledio ju je njegov sin Rista pa poslovanje s torti, baklava, tulumbi, krempita i šampita prebacio na izradu slavskih kolača, a pravio ih je bar šest hiljada komada godišnje! Rista je bio čestit i vredan domaćin i još bolji drugar, ali imao je običaj da radno vreme provodi u škripavom bifeu „Zoran” koji se naslanjao na njegovu radnju. Kad bi došlo vreme slava, staroslavne poslastičarnice bi radile i noću, pa i ova, Ristina, zbog čega su se dobronamerne mušterije sa zebnjom pitale kako će gazda izdržati te i tolike radne napore bez svoje „kancelarije”? Tek

Beograd

14.12.2020 u 22:15

Kad fajront „zvoni” u pet po podne

Veoma je težak zadatak pred autorom teksta ispod glavnog nadnaslova koji glasi „Noćni život beogradskih kafana”. Koji „crni” noćni život koji se završava u pet po podne? Jedino što je zimsko vreme, sunce rano zalazi, pa može da se kaže ono čuveno: „Ostao sam u kafani do mraka.” O čemu pisati, s kim razgovarati, kad je svima u glavi samo ovo zlo koje hara planetom? Nada postoji i svi su nekako bojažljivo uvereni da će se život vratiti i u firme što proizvode stvari neophodne za život, ali i u kafane, koje su odavno deo života pod ovim našim nebom. I zaista jesu, na nečiju sreću ili žalost, ali toliko su postale sastavni deo našeg načina življenja da ih je jednostavno nemoguće odvojiti od svakodnevice. O fenomenu kafana u Beogradu mnogi su pisali. Ali pre ovog zla. Nismo primetili da se

Beograd

30.11.2020 u 22:30

Kad utihne Zeleni venac

Kafanski noćni život na Zelenom vencu nije morao da čeka epidemiju kovida 19 i skraćenje radnog vremena da bi zamro, njega je odavno ugušio „virus” ugostiteljske tranzicije koji je prestoničke restorane zahvatio još početkom novog milenijuma. I dalje ne popušta. Nestalo je, ili je pretvoreno u kladionice, drogerije i kakve druge radnje, na desetine kultnih kafana u svim delovima grada, pa i na uvek posećenom i popularnom „Zelenjaku”. Noćni život na Zelenom vencu sveo se danas na kioske sa brzom hranom i „brzohvatajućim” pićem. Tek, čitav ovaj po mnogo čemu znameniti kraj ostao je bez ijedne „prave” kafane. Tako je barem zavladalo uverenje otkako je pre mnogo godina, retko ko pamti koliko, zatvoren svojevrstan biser gradskog ugostiteljstva ‒ restoran „Beli grad”. Smešten na međuspratu glavne

Beograd

23.11.2020 u 22:15

Čekam zoru, šta bih drugo

Mnogi veruju da je noć namenjena ili snu ili provodu, ali postoji sijaset službi i zanimanja čiji su pregaoci osuđeni da rade neprekidno 24, a neki i 25 sati – lekari i hitna pomoć, negovateljice u domovima za stare, novinari, žandari i narodna milicija, narodna armija, dežurne komunalne službe, proleteri po fabrikama koje rade u tri smene, dispečeri, portiri, čuvari, vozači, lađari, pekari, kontrolori leta, dame s majstorskim pismom najstarijeg zanata koje su svoju delatnost i drage goste oduvek skrivale dolamom mraka, njihovi „kavaljeri” poznatiji kao makroi... Mahom uslužna delatnost, i nešto malo trgovine i proizvodnje. Srećan rad, majstori Kad je krajem četrdesetih godina Aleksandar Tošić počeo da se bavi pekarskom umetnošću, radnja mu je bila u Zmaj Jovinoj, nadomak tramvajske

Društvo

18.11.2020 u 08:24

Istoriju Užica stvarale su i stotine kafana i pekara

UŽICE – U vreme kada su kafane bile središte društvenog života, uz čašicu pića saznavale su se vesti, čaršijske i belosvetske. Razgovaralo se o svakodnevici, ugovarala se kupovina i prodaja. Na ta davna, mnogi kažu bolja i opuštenija vremena, podseća užički istoričar Milorad Iskrin u svojoj upravo objavljenoj knjizi „Kafane i pekare starog Užica 1832–2009”. Četiri godine je Iskrin, kome su sada 84 godine, na njoj radio, stotine kafana i pekara obuhvatio. Tako je nastalo ovo dopunjeno izdanje njegove knjige „Kafane i pekare Užica”, prošireno zapisima o ugostiteljskim objektima iz novijeg vremena. Prve kafane (hanovi, mehane, gostionice) u Užicu su nastale 1832. godine. Užička varoš je krajem 1866. imala 3.164 stanovnika i 446 kuća, a 260 dućana i 20 mehana. Četiri godine

Beograd

16.11.2020 u 22:15

„Poslednja šansa” za još po jedno, možda i flert

„Poslednja šansa” ‒ bilo je zaista jedino preostalo utočište za mnoge boeme, raznolike zgubidane, poklonike noćnog života, mlade i one starije, rečju za sve one koji bi se tih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u kasnim, noćnim satima zaticali u centru grada, a nije im padalo na pamet da idu kućama. Bila je to jedna od malobrojnih kafana, ali baš kafana, koja je radila od jutra do sutra, u kojoj je čuveni ugostiteljski izraz fajront izgubio smisao... „Poslednja šansa” je u stvari prava preteča današnjih takozvanih after parti (u slobodnom prevodu: ajmo na još po jedno) klubova, onih čuvenih mesta na koja se ide da bi se koliko-toliko dozvalo svesti posle naporne pijanke ili, mnogo češće, da bi se stavila tačka na još jednu ludu, besanu i burnu noć. Preko dana odmorište za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kafane

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu