Kup.	Prod.	Sred.
117,16	117,86	117,51
105,48	106,12	105,8
106,74	107,38	107,06

Društvo

04.12.2019 u 21:00

Ristići umalo pokorili hajtek silu

Ako ideš na takmičenje iz robotike i to u Kinu, hajtek silu, izgleda da je važno da se prezivaš Ristić – baš tako se prezivaju svi članovi našeg tima koji je osvojio drugo mesto u kategoriji „tehnički izazov” na Svetskom robotičkom takmičenju održanom prošle nedelje u Gvandžouu. I samo da se zna: nisu rođaci niti potiču iz iste porodice. Osmakinje iz Osnovne škole „Svetozar Marković” u Vranju, Leonora i Anđela i njihov profesor informatike Saš, osim prezimena Ristić, dele i ljubav prema informacionim tehnologijama. To su demonstrirali i tako što se Srbija zahvaljujući njima plasirala na 48. mesto u generalnoj konkurenciji u kojoj je bilo preko 200 timova. – A u kategoriji tehnički izazov, bile su druge od 50 timova iz celog sveta. Ispred njih je bila samo Kina. Njima dvema je pošlo za rukom da

Društvo

03.12.2019 u 12:05

Šta govore rezultati PISA testa u Srbiji: svaki treći učenik funkcionalno nepismen

Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno je nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati PISA testiranja koji su objavljeni danas. Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti. Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju. Na prethodnom testiranju 2015. godine Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a u 2012. godini zauzela je 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.

Društvo

03.12.2019 u 09:01

Srbija na 45. mestu u PISA testiranju

Srbija je na PISA testiranju, koje je sprovedeno 2018. godine, zauzela 45. mesto, objavljeno je na podsajtu OECD-a posvećenom ovom testiranju. Na listi je rangirano 79 država ili ekonomija. Prva dva mesta zauzimaju Kina i Singapur, prenosi Tanjug. Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (21) i Hrvatska (29), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52) i Bosna i Hercegovina (62). Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je prošle godine oko 9.000 petnaestogodišnjaka širom Srbije. PISA testiranje sprovodi se u celom svetu na svake tri godine, a Srbija učestvuje od 2001. Na testu 2012. godine srpski đaci su zauzeli 43. mesto u konkurenciji 65 zemalja, a 2015. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava, Srbija nije ni učestvovala u

Društvo

29.11.2019 u 12:53

I srednje obrazovanje da bude obavezno i besplatno

Kada je pre deset godina inkluzija postala obavezna od vrtića do univerziteta bio je to odraz strateškog opredeljenja naše države da obrazovanje učini kvalitetnim i dostupnim svoj deci, đacima i studentima bez ograničenja. Bio je to krupan korak u usklađivanju ovdašnjih s međunarodnim propisima, napredak u oblasti ljudskih prava i „bauk” za prosvetni sistem tada potpuno nespreman da se suoči s izazovima „najinkluzivnijeg zakona”. Izdvojili su se, do danas, brojni primeri dobre prakse, pokazujući da inkluzija može da bude lako i uspešno realizovana, a još više primeri koji nisu za pohvalu. U redovnim školama Srbije sve je više dece s razvojnim smetnjama, koja uče po individualnom obrazovnom planu (IOP), prilagođenom ili izmenjenom u skladu s mogućnostima i potrebama ovih učenika. Iz

Društvo

23.11.2019 u 21:23

Za đake su vitezovi i Toplica Milan i Bosiljčić Ivan

Pitao je profesor istorije učenike koliko je bilo svetskih ratova. – Jedan – odgovorio je učenik, a na potpitanje „koji je to bio rat?” uzvratio je kao iz topa: – Drugi svetski! Nije anegdota niti šala čiji je glavni junak nestašni Perica, ali... Nastavnici istorije u osnovnim i srednjim školama, ovakve „bisere” beleže na časovima ocenjujući znanje učenika, pa vladar monarhije često bude „monah” umesto monarh, revolucionar Lav Trocki postaje „Lav Troicki”, a srpski vitez Ivan umesto Kosančić postane Bosiljčić. Iz školskih klupa mnogi đaci izlaze sa oskudnim znanjem nacionalne i opšte istorije. Ne spore to profesori istorije čak i kad im se spočita da ocena đaka dobrim delom proizilazi iz kvaliteta predavanja i rada predmetnog nastavnika. I najposvećeniji predavači, priznaju

Društvo

14.11.2019 u 21:00

Duvan čvarci i šljivovica iz đačke kuhinje

Pirotski kačkavalj i valjevski šoder čvarci uz prokupac iz Aleksandrovca dostojna su uvertira u spektar proizvoda koji nastaju u srednjim školama. Po principu od „od njive do trpeze” u radionicama škola koje obrazuju buduće profesionalce u poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane nastaju i džem od kupine, pekmez od šljiva, sirup od aronije, kiseli krastavčići, sok od paradajza, pasterizovani fileti paprike… Kačkavalj od kravljeg, kozjeg, ovčjeg mleka, sitan ili sir sa plesnima, pasterizovano mleko i jogurt takođe su plodovi đačke industrije. Od alkoholnih pića u školama se proizvode razne sorte vina i rakije, kao i konjak i vinjak. Ali ovi proizvodi uglavnom ne stižu na veće tržište. Najveći deo prerađenog voća, povrća, mleka i mesa iz školskih radionica ide u kuhinje đačkih domova koji su u

Društvo

09.11.2019 u 16:39

U gimnazijama posebna odeljenja i za istoriju i geografiju

Od sledeće školske godine gimnazijsko obrazovanje postaće bogatije za još dva smera namenjena darovitoj deci koja će moći da se upišu u specijalizovana odeljenja za istoriju i geografiju. Kao sledeći krupan korak reforme gimnazijskog obrazovanja ovu novinu je najavio ministar prosvete Mladen Šarčević. Stručni timovi već uveliko pripremaju planove i programe nastave i učenja za buduće srednjoškolce naklonjene izučavanju istorije i geografije. U taj posao uključeni su znalci i saradnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta. – Pre dve godine smo počeli reformu gimnazija, a pre toga ozbiljne reforme gimnazijskog obrazovanja nije bilo. Za nadarenu decu imali smo specijalizovana matematička odeljenja u više gimnazija, ne samo u

Društvo

06.11.2019 u 22:55

Fušeru, uočen si

Ko je fušer, a ko ikona modnog stila pokazaće aplikacija koja otkriva nosi li dete original patike ili su one „lažnjak”. Ako niste pri novcu rizikujete da vam dete u školi dobije titulu „fušera”. Bolje bi bilo da ste mu kupili obuću nepoznate marke, nego što ste pokušali da budete pametniji od pametnog telefona. Dok se roditelji, mahom poslednja generacija Titovih pionira, još uvek zgražavaju nad činjenicom da deca radije snimaju nego razdvajaju drugare u tuči, više misle na jutjub klikove nego kako da se suprotstave malom grubijanu, vršnjačko nasilje dobija novi oblik – stvorena je aplikacija za proveru originala garderobe. Savremene tehnologije rodile su nove nasilnike koji sa pametnim telefonima skeniraju kodove na garderobi svojih vršnjaka i otklanjaju dilemu da li su patike

Društvo

31.10.2019 u 22:55

Nastavnici traže strože kazne za đake nasilnike

Bezbedno i podsticajno okruženje za decu, kakvo bi škola trebalo da bude, postalo je poligon diskriminacije, zlostavljanja i nasilja koji su obeležili početak i ove školske godine. Takav utisak ostavljaju – učestali medijski izveštaji o vršnjačkim sukobima, apeli prosvetne vlasti da se poštuju procedure prijavljivanja ovog problema i najave prosvetnih sindikata da će štrajkovati zbog nemoći sistema da suzbije pošast nasilja. Osvrt na naslove dnevne štampe u protekle četiri nedelje nameće sumoran zaključak da je u školskim krugovima prosek za ovaj mesec – dva incidenta nedeljno.

Društvo

11.10.2019 u 20:00

Gimnazijalci postaju istraživači

Posle reformisane nastave koja je prethodne školske godine sprovedena u prvom gimnazijskom razredu, a od 1. septembra i u drugom, stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sada uporedo prave programe za treću i četvrtu godinu tih škola. Posao će biti okončan pre Nove godine, najavljuje Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ZUOV-a, a objedinjen je kako bi izdavačima bilo dato više vremena da sastave udžbenike, koji su kasnili pri uvođenju reformi u prva dva razreda. Najveća novina koju će od narednog septembra u trećoj godini, a 2021. i u četvrtoj godini doneti izmenjeni koncepti učenja je ponuda devet izbornih programa od kojih će gimnazijalci u oba razreda birati po dva. Kako objašnjava Dejana Milijić Subić za razliku od prve i druge godine, kada su ove programe

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: đaci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu