Kup.	Prod.	Sred.
117,89	118,6	118,25
100,39	100,99	100,69
103,86	104,49	104,17

Ekonomija

02.07.2018 u 13:41

Mala preduzeća čekaju investicione fondove

Evropska investiciona banka procenila je da malim i srednjim preduzećima u Srbiji nedostaje oko milijardu evra kredita na srednji i dugi rok, ukazao je pre nekoliko dana Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, upozorivši da ta grupa preduzeća teško dolazi do bankarskih pozajmica, što je najveća prepreka za njihov rast. On je rekao da je tržište alternativnih vidova finansiranja kod nas još u povoju, ali je najavio da će Srbija do kraja ove godine dobiti zakonski okvir za fondove rizičnog kapitala i preduzetnog kapitala, sistem podsticaja za one koji žele da investiraju u inovativne kompanije i sistem kako da obezbedimo da se domaće inovativne kompanije sistemski povežu sa velikim našim kompanijama i javnim preduzećima gde mogu da isprobaju i razviju svoj proizvod.

Politika

29.05.2018 u 20:56

Mali: Vodiću računa o svakom dinaru

Novoizabrani ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je prioritet održati makroekonomsku stabilnost, nastaviti odgovornu fiskalnu politiku i da će raditi na tome da naredne godine javni dug Srbije bude ispod 50 odsto BDP. Mali je to rekao za RTS ali i dodao da, uz dužno poštovanje prethodnim ministrima, nije mu samo cilj da „čuva kasu” već i da obezbedi novac za sve razvojne projekte... Kako je rekao odgovorna fiskalna poltika daje mesto za povećanje plata i penzija, a ono što očekuje novi ministar je da se u narednim mesecima, konkretno u junu, razgovara i sa MMF o povećanju plata u javnom sektoru. Prema njegovom mišljenju, povećanje potrošnje je aspekt koji nam gura ekonomiju napred. „Kao ministar finasija vodiću računa o svakom dinaru. Cilj nam je da budžet

Ekonomija

21.05.2018 u 22:00

Novog ministra finansija čeka rebalans budžeta

Državna kasa, koju je skrojio bivši ministar finansija Dušan Vujović, po svemu sudeći, moraće da bude prekrojena. Kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, novi ministar finansija već na jesen radiće rebalans budžeta. I to, pre svega, zbog povećanja plata i penzija, iako se bivši ministar finansija Dušan Vujović toj ideji suprotstavljao. Obično su, tokom prethodne tri godine primene programa iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), povišice dogovarane krajem godine, prilikom razgovora o budžetu za sledeću godinu. Međutim, ovoga puta to će se, kako je najavio predsednik Vučić, dogoditi nešto radnije. „Premijerka Ana Brnabić i ja počeli smo da razgovaramo o tome da ove godine u implementaciju krenemo od oktobra. Što znači da ćemo pre toga imati rebalans...

Ekonomija

15.05.2018 u 22:00

Tri scenarija za veće penzije

Srbija nema ministra finansija, ali ima tri scenarija po kojima će se penzije povećavati do kraja godine, o kojima se uveliko priča. Prvi, po kojem će svi penzioneri do kraja godine dobiti povišice od osam odsto, izneo je predsednik Aleksandar Vučić. Ukoliko se taj scenario obistini, rashodi u budžetu će trajno biti povećani za 40 milijardi dinara. Po ovom računu bez krčmara, to predstavlja trošak od oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Moguće je i da će novi ministar finansija, baš zbog penzija, morati da radi i rebalans budžeta i tu mogućnost predsednik Vučić je već najavio. Kako je izjavio pre nekoliko dana, on već razgovara sa premijerkom Anom Brnabić o tome da se te stvari dese od oktobra.

Ekonomija

14.05.2018 u 11:55

Suficit budžeta u prvom kvartalu 6,5 milijardi dinara

Naplaćeni su prihodi u iznosu od 266,7 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 260,3 milijarde dinara, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva finansija. U martu je deficit budžeta iznosio 12,1 milijardi dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 89,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi bili 75,9 milijardi dinara, a najveći deo potiče od uplate PDV - 38 milijardi, i od akciza 20,7 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 13,1 milijardi dinara, od čega se 2,9 milijardi dinara odnosi na prihod po osnovu premije za emitovanje hartija od vrednosti, dok je priliv donacija iznosio 0,6 milijardi dinara. Rashodi budžeta su izvršeni u iznosu 101,7 milijardi dinara, navode iz Ministarstva. Kao i u februaru, rashodi za kamate su bili

Ekonomija

10.05.2018 u 11:48

Zašto se Bulgakov čita u Ministarstvu finansija

„Neka rešenja su gora od problema. Možemo mi svima da damo sve što požele kao u ’Majstoru i Margariti’ Mihajla Bulgakova. Samo što će se te želje pretvoriti u nešto drugo. Takve iluzije ne treba podgrevati.” Ovim rečima je nedavno ministar finansija Dušan Vujović objasnio zašto povećanje plata i penzija, koje je veće od realnog rasta privrede u Srbiji, daje loše rezultate. Suštinski, nema ničeg lošeg u tome da se ljudima povećaju plate i penzije. I nesumnjivo je da onaj ko to radi ima dobre namere. Ali, zašto u našoj zemlji politika stimulisanja potrošnje ne daje rezultate i pretvara se u svoju suprotnost? Ministar finansija u ostavci je nedavno u Udruženju korporativnih direktora Srbije (UKDS) rekao da su i Mlađan Dinkić i Božidar Đelić imali dobre namere, ali su radili stvari

Ekonomija

11.04.2018 u 10:34

Prognoza Svetske banke: privredni rast Srbije tri odsto, javni dug 56 odsto

Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije iznositi 3,0 odsto ove godine, za iduću godinu prognozira 3,5 procenata, a za 2020. rast od 4,0 odsto. Istovremeno, ovaj međunarodni kreditor procenjuje da će javni dug Srbije pasti na 56 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, u 2019. godini na 54,3 procenta, a u 2020. na 52 odsto BDP-a. Prema najnovijem redovnom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, koji je predstavljen danas u Kancelarijama ove međunarodne finansijske institucije u Beogradu, inflacija će ove, kao i u naredne dve godine, iznositi 3,0 procenta. Projektovani rast BDP-a regiona Zapadnog Balkana će se u ovoj godini oporaviti na 3,2 posto, a u 2019. godini će iznositi 3,5 procenata. U izveštaju se takođe navodi da je privredni rast u Srbiji

Ekonomija

04.03.2018 u 10:26

Fiskalni savet: Javne finansije Srbije još nisu podsticajne za privredni rast

Javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog budžeta još nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kom Srbija znatno zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope, naveo je Fiskalni savet u radnom materijalu pripremljenom za Kopaonik biznis forum koji danas počinje. Najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste, kako je procenjeno, „da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina”. „Uz to je potrebno i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent, pre svega u oblasti vladavine prava”, preporuka je Fiskalnog saveta. U radnom materijalu

Svet

13.02.2018 u 15:08

Američki budžetski deficit će za deset godina dostići 101 odsto BDP-a

VAŠINGTON/MOSKVA – Galopirajući dug SAD će verovatno porasti za dodatnih 10.000 milijardi dolara u narednoj deceniji, da bi se do 2028. godine popeo na gotovo 30.000 milijardi dolara, prema procenama sadržanim u najnovijem predlogu budžeta SAD. Prema projekcijama Kancelarije za budžet pri Beloj kući, javni dug SAD će dostići 29.900 milijardi dolara do 2028. godine, a budžetski deficit činiće 101 odsto bruto domaćeg proizvoda SAD, prenosi Raša tudej. Javni dug SAD je trenutno na rekordnih 20.600 milijardi dolara, što je najviši nivo od završetka Drugog svetskog rata. Američki predsednik Donald Tramp je, u predlogu novog budžeta, zatražio izdvajanje rekordnih 686 milijardi dolara za Pentagon, što je za 13 odsto više u odnosu na budžet iz 2017. godine. Američka bonitetna agencija

Društvo

28.01.2018 u 22:00

Studirao otac, studiraće i sin

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić u razgovoru za ,Politiku” istakao je da visoko obrazovanje danas gubi nekadašnju pozitivnu ulogu socijalne promocije siromašnih. Nekada su naime deca radnika i seljaka u relativno velikom broju dospevala na univerzitete, završavala ih i tako uz obrazovanje menjali socijalnu strukturu društva, dok je danas takvih generacijskih iskakanja iz sloja u sloj mnogo manje. Da li je profesor Cvejić u pravu? Najlakše bismo to proverili jednostavnim uvidom u socijalnu sliku današnje studentske populacije, ali ispostavilo se da na univerzitetu nisu bili raspoloženi za novinarska zavirivanja u „porodična stabla” njihovih polaznika, pa smo informacije o tome potražili iz druge ruke. Istraživanje Centra za obrazovne politike i

Prijavite se na našu mailing listu