Trebinje – Posle trodnevnog rada, u Trebinju je završen naučni skup „Poetika Stevana Raičkovića”, koji su organizovali Institut za književnost i umetnost iz Beograda i opština Trebinje. U raznovrsnom Raičkovićevom pesništvu, ističe Slađana Jaćimović, uočljiv je jedan zanimljiv, mada nenaglašen aspekt u kojem se prožimaju putopisni elementi sa motivima ljubavne lirike....

Kult Dantea započinje još za pesnikovog života o čemu svedoči brzo širenje rukopisnih kopija i komentara njegove „Komedije”. U skladu sa praksom javnog čitanja na trgovima italijanskih gradova ustanovljenom tokom XIV veka, u jesen 1373. firentinske vlasti su zadužileBokača da objašnjava „Komediju” u crkvi Svetog Stefana. Ovu tradiciju, davno začetu u Firenci, poslednjih godina...

Povodom 21. marta, datuma koji je Unesko pre deset godina proglasio Svetskim danom poezije, juče je u Kulturnom centru Beograda otvorena trodnevna manifestacija kulture „Svetski dan(i) poezije”. Tri programske celine ovogodišnjih poetskih susreta nose naslove „Govori poeziju!”, „Čitaj poeziju!” i „Igraj poeziju!”, a moto manifestacije je „Ne...

Specijalno za „Politiku” Istanbul – Trebalo je da prođe više od 50 godina pa da vlasti u Turskoj smognu snage i da povuku toliko željeni potez, da vrate državljanstvo svom najvećem pesniku Nazimu Hikmetu. Pravda je stigla ali sa velikim zakašnjenjem. I na tvrdim anadolijskim prostorima se kaže: Bolje ikad nego nikad. „Hvala Alahu”, može se čuti...

Knjiga Memoari peska (Zavod za udžbenike, Beograd, 2008) ima poseban položaj u poeziji Dragana Jovanovića Danilova. Naime, u ovoj knjizi se ukrštaju i usaglašavaju dve tendencije koje su obeležile Danilovljevu poeziju. Sve do knjige Alkoholi na jugu Danilovljeve pesme su bile najprepoznatljivije po jezičkom baroku u izražajnom smislu i po epifanijskoj i osunčanoj slici sveta u tematskom, ali i u...

Nije čest slučaj u srpskoj poeziji da se piše o knjigama izabranih pesama, jer, po uvreženom mišljenju, nema tu šta novo i zanimljivo da se kaže. Može biti a ne mora da znači. Iako je štampano nekoliko knjiga izabranih pesama (poslednja u dva toma u „Stubovima kulture“, 2005), jednog od najznačajnijih „živih klasika“ srpske književnosti, Ljubomira Simovića, izbor o kojem govori...

Duško Novaković (1948), jedan od najistaknutijih srpskih pesnika srednje generacije, nedavno se oglasio novom knjigom poezije „Klupe nenagrađenih”  uizdanju  „Trećegtrga” iz Beograda. Poput nekih prethodnih, i ova zbirka ima oko stotinu pesama, raspoređenih u dva veća ciklusa, „Okolnosti” i „Pleva”, i predstavlja svojevrsni presek vremena u kojem živimo. Uprkos naslovu zbirke koji...

Vito Marković (1936), naš istaknuti pesnik, napisao je četrnaest pesničkih knjiga među kojima su i „Panika tela”, „Opasnosti glave”, „Pustoš i smrt”, „Nasmejana žrtva”, „Pohvala ludilu”, „Noćni jezik”, „Beli govor”, „Noći i odsjaji”, „Dnevnik duše”... Autor je knjiga eseja i traktata:...

Naso Vajena, veliki grčki pesnik, kritičar i esejista, nedavno je svojoj kolekciji književnih nagrada dodao još jednu: u Sremskim Karlovcima, poslednjeg dana 37. Brankovog kola, uručena mu je nagrada „Branko Radičević”, a u izdanju Brankovog kola iz štampe je izašla knjiga njegovih izabranih pesama. To je Vajenina treća knjiga na srpskom jeziku, u prevodu i prepevu Ksenije Maricki...

Vjačeslav Glebovič Kuprijanov (Novosibirsk, 1939), ruski pesnik, jednako priznat u otadžbini i u svetu, jedno je od najznačajnijih imena ovogodišnjeg 45. beogradskog međunarodnog susreta pisaca. Posle objavljene tri knjige na srpskom jeziku: „Čas pevanja” (1987), „Izveštaj o anđelu” (1988) i „Zemljino nebo” (2006), pre dve godine dobio je nagradu „Branko...