Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,54	97,12	96,83
108,59	109,24	108,91

Kultura

09.02.2017 u 16:58

Jeleni Pilipović uručena nagrada „Nikola Milošević"

Vanrednom profesoru na Filolosksom fakultetu u Beogradu Jeleni Pilipović je u Kamenoj sali Radio Beograda uručena nagrada „Nikola Milošević” za najbolju knjigu u oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti u 2016. i to za delo „Ka lepoti - Erotološko čitanje Sapfine poezije” (Akademska knjiga, Novi Sad). Prof. dr Dragan Prole obrazložio je odluku žirija, u kome su bili i prof. dr Milo Lompar i akademik Slobodan Grubačić, istakavši da sa knjigom Jelene Pilipović „razumemo da čovek može da gradi svoju individualnost i na drugačiji način, ne samo kroz posao i poslovne uspehe”. Prole je primetio da pojedina današnja istraživanja pokazuju da ljudi lakše podnose gubitak supružnika nego radnog mesta i podsetio da je za Aristotela suština živog bića bio sam život, a za

Kultura

06.02.2017 u 17:48

Poezija Ane Ristović na makedonskom

Nedavno je, u uglednoj izdavačkoj kući ,,Antolog” iz Skoplja, objavljena zbirka izabranih pesama Ane Ristović „P.S.” u prevodu na makedonski jezik pesnika Nikole Madžirova. Knjiga obuhvata izbor iz šest pesnikinjinih zbirki. Osim na makedonski jezik, knjige Ane Ristović prevedene su do sada na nemački, slovački, slovenački i mađarski jezik, a uskoro će biti objavljena i knjiga izabranih pesama na engleskom jeziku.

Kultura

07.01.2017 u 08:05

Prahu oca poezije

Nema tajne koju o tebi ne znamo Al Tajnu tvog duha još odgonetamo Znamo ti postanje pretke i prapretke Ali za tu Tajnu nema odgonetke Sve potankosti i sveuvidnosti Dale su samo Knjigu odanosti Ali Tajnu nije niko rastajnio A najveća si ti sam sebi bio Da si koji jesi ni ti nisi znao I više od ikog za njom si tragao A ona ostade iza onih brava Koje ovog sveta ključ ne otključava Da, svagda mi dragi dožudniče Nebesima osijan pesniče Znamo da takvih nemamo dvojicu Što nemaju dušu nego pozornicu Gde se odigrava drama vasionska I likuje svetlost i radost sionska Što nisu vrsnici svojim vrsnicima Ni parbenici drugim pesnicima Što nemaju sina ni usinovljenika Sinovi jedinog sina svih jezika A pesmu im znaju svi

Kultura

24.12.2016 u 08:05

Teška je bez poezije noć na zemlji

Povodom pola veka stvaralaštva Tanje Kragujević (1946), Istorijski arhiv Beograda priredio je izložbu „Vratio se Volođa”, po naslovu pesnikinjine prve knjige koja je objavljena 1966. Autor izložbe, na kojoj su se našli dokumenti, nagrade, knjige sa posvetama pisaca, pokloni, fotografije, jeste Isidora Stojanović, viši arhivista. Izložbu je otvorio prof. dr Bojan Đorđević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Izložena dokumenta, predstavljena na 18 panoa i u deset vitrina, obuhvataju sve segmente života i rada Tanje Kragujević. Poseban deo izložbe posvećen je njenim roditeljima, čuvenom srpskom fotografu Stevanu Kragujeviću, dugogodišnjem saradniku „Politike”, i majci Lepi, i predstavljena je njihova zaostavština u okviru Legata porodice Kragujević. Posebnost ove izložbe predstavlja album

Kultura

15.12.2016 u 22:05

Beogradska košava u francuskoj poeziji

U prethodna tri veka u Francuskoj je živelo nekoliko književnica koje su pisale o našim prostorima, prevodile srpsku narodnu poeziju i unosile likove i običaje iz naših krajeva u svoja dela. One nisu dovoljno poznate široj javnosti, a upravo o njima bilo je reči na okruglom stolu „Žensko stvaralaštvo u kontekstu srpsko-francuskih veza” u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, u organizaciji Društva za kulturnu saradnju Srbija – Francuska, uz podršku Grada Beograda.

Kultura

13.11.2016 u 18:00

Pesme s pratećom lirskom pričom

U biblioteci „Atlas” Srpska književna zadruga objavila je novu knjigu Dragana Hamovića „Meko jezgro” (Pesme s pratećom pričom). O knjizi su govorili akademik Milosav Tešić i dr Jana Aleksić, a stihove je kazivala Emilija Nestorović. Dragan Hamović, u svojoj najnovijoj zbirci pesama „Meko jezgro”, ističe Tešić, i nadalje se drži onih tokova u razvoju srpskog pesništva koji – gledano istorijski, tradicijski, estetički i kulturološki – ulaze u njegovu vertikalu, odslikavajući tako njegov pravi, izvorni identitet. Ti tokovi poreklom su „iz glavne memorijske žile”, čemu je najveći zalog jezik, jezik koji je korenski vezan za maternje tlo. Baštineći to nasleđeno pesničko iskustvo, on u ovom sedmociklusnom pesničkom delu – tematski razuđenom, a zbog čestih izmena ritma metrički raskošnom –

Ritam

08.11.2016 u 19:00

Ljudima fali poezija

Rade Šerbedžija povodom predstojećih koncerata u Srpskom narodnom pozorištu i Centru „Sava” kaže da ljudi osećaju da im je u ovom vremenu potrebna poezija, da im nedostaje i zbog toga dolaze na njegove nastupe. Poznati glumac i pesnik sa svojim orkestrom „Zapadni kolodvor” održaće koncert pod nazivom „Uzalud se budim” 26. decembra u Novom Sadu, a dan kasnije u Beogradu. Šerbedžija se na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Centru „Sava” prisetio jednog do svojih najvažnijih koncerata, a koji je održao baš u tom prostoru. „Bilo je to 1996. ili 1997. godine. Sećam se da je to bilo vreme kada sam živeo u Londonu i posle više godina ponovo sam došao u Beograd. Poslednju predstavu u Beogradu igrao sam 1992. godine. Igrao sam u Domu omladine ’Majku hrabrost’, i sa Mirom Karanović u

Život i stil

15.10.2016 u 20:10

Poezija nije bauk

Da se poezija ne mora uvek „glasno” čuti samo na književnim večerima i često uštogljenim promocijama knjiga, kada ne tako uspešno dopre do ušiju usnule publike, svedoči zanimljiv poduhvat „Krilate pesme”, koje su osmislile pesnikinje Gordana Vlajić, Ivanka Radmanović i Milosava Pavlović. Naime, one su se dosetile da svoje i stihove svojih, kako su ih nazvale, prijatelja – ljudi od pera i nadahnuća (Radomir Andrić, Matija Bećković, Dimitrije Bukvić, Gordana Pešaković, Jasmina Radovanović, Ivan Lalović, Rajko Džaković, Petar Žebeljan...), čitaju na sasvim neuobičajenim mestima, bar kada je reč o poeziji. Tako, njihove pesme i kratku prozu mogli su čuti i putnici autobusa, tramvaja, broda, ali i posetioci gradskih trgova, restorana, galerija, škola, pa čak i groblja (Varaždinsko groblje),

Kultura

16.08.2016 u 08:10

Žički duhovni sabor u znaku poezije Živorada Nedeljkovića

Kraljevo – Žički duhovni sabor ove godine se održava od 16. do 19. avgusta, a veći deo programa posvećen je dobitniku ,,Žičke hrisovulje” Živoradu Nedeljkoviću, jednom od vodećih savremenih srpskih pesnika, po rođenju i zaposlenju Kraljevčaninu, ali Čačaninu prema mestu stalnog boravka. Računa se, ipak, da je njegovo pesništvo poniklo u Kraljevu, uostalom i prvu zbirku je objavio ovde i to tačno pre 25 godina, kada je održan prvi Žički duhovni sabor. Priznanje će mu na Preobraženje biti uručeno u žičkom manastiru. O delu ovog pesnika biće reči u četvrtak, 18. avgusta, kada će u kraljevačkoj biblioteci o njegovoj poeziji govoriti više kritičara i pesnika. Tom skupu predsedava Radivoje Mikić, a sve što bude rečeno biće i štampano u posebnom zborniku koji laureatu pripada kao saborsko

Kultura

12.08.2016 u 08:20

Imamo li novi književni pravac

Prelazak 20. u 21. vek bio je za nas preteško životno iskustvo, ali u umetnosti, po svemu sudeći, nije bilo tako – umetnost je našla načine da prevaziđe stvarnost i simbolički je protumači i prevaziđe. Književni kritičar Stojan Đorđić u svojoj novoj knjizi „Irealističko doba” (Službeni glasnik) period od 1990. do 2010. godine odredio je upravo tako, kao vreme irealizma, a u svoju analizu uključio je tridesetak pisaca i oko pedesetak njihovih odabranih ostvarenja, koji su najbolji primeri irealističkog diskursa. U razgovoru za naš list Stojan Đorđić objašnjava svoje viđenje ovog perioda srpske književnosti: – Ako se tih dvadesetak godina na prelazu iz 20. u 21. vek može izdvojiti kao posebna epoha u našoj književnosti, a to je osnovna ideja ove knjige, onda je termin irealističko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: poezija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu