Kup.	Prod.	Srеd.
117,24	117,94	117,59
96,63	97,22	96,93
108,74	109,4	109,07

Riznica

14.04.2016 u 16:21

Bitinski pastir

Iznad ovaca samo teška planina, Bitinija sa svojim bregovima, Veliko veče Azije koje ih koso preklopi, List knjige koju vetrovi čitaju, Daleki dah mora i ostrva što se stresaju. Silaze, tako, padinama Bitinskog Olimpa, Bezbrojne, neznatne, užurbane kao miševi, Radi torova pokraj Bruse, Radi zbijenosti koja štiti od vukova. Najpre jedno ogromno stado: hiljade i hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka – Za njima jagnjad omađijana – I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona, Oči im sjaje u večeri plamičcima, Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju. A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo, Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom, Kao mesečina, skačući niz

Kultura

11.04.2016 u 22:05

Zvuk i metar u poeziji Milosava Tešića

Od specijalnog izveštača „Politike” Trebinje – Dvadeset i prvi zbornik, u projektu poetičkih istraživanja „Poetika srpske književnosti”, a sedmi u ciklusu „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kontekst”, posvećen je poeziji i poetici Milosava Tešića. Zbornik je proistekao iz naučnog skupa: „Zvuk, metar i smisao u poeziji Milosava Tešića”, koji je održan u Trebinju, početkom aprila, na Blagovesti, prošle godine. Izdavači su Institut za književnost iz Beograda i „Dučićeve večeri poezije” iz Trebinja. Na predstavljanju u Trebinju, govorili su urednici: Jovan Delić i Aleksandar Jovanović. Pre dvadeset i tri godine, zahvaljujući Novici Petkoviću, podsetio je Aleksandar Jovanović, pokrenuta je serija „Poetička istraživanja”, koju čine

Kultura

26.03.2016 u 09:15

Pesnik koji je izbegavao kalupe

Srpska poezija, na početku 20. stoleća, ističe prof. Đorđije Vuković, uzdigla je veštinu pravljenja stiha i to je bio jedan opšti poduhvat. Metrika je kod Sima Pandurovića dosta osobena i po tome se on izdvaja u našoj tradiciji. Nasuprot Jovanu Dučiću, koji se toliko držao dvanaesterca, katrena, ukrštene i obgrljene rime, Pandurović uzima više metričkih elemenata, pa često izbegava kapupe, tako da se pesme jasnije razlikuju. Knjigu Sima Pandurovića (Beograd, 1883–1960, Beograd), jednostavno nazvanu „Pesme”, objavila je Srpska književna zadruga u 107. „Kolu”. Izbor je načinio i predgovor napisao prof. Đorđije Vuković. Na predstavljanju knjige, pored priređivača, govorio je i prof. Radivoje Mikić. Poezija, tvrdi Vuković, umire od radikalnog pesimizma, ili zapada u stilsku

Kultura

24.03.2016 u 20:05

Ide čile da razjuri omladinu

Po dvorištima, trgovima, parkovima i rečnim obalama Novog Sada, još pre pola veka, između 1957. i 1965, gimnazijalci Dragoljub Pavlov i Bora Vitorac izvodili su svoje akcije, hepeninge i performanse, praveći parodije na malograđanski duh i spasavajući prolaznike od uštogljenosti i dosade. Filmofili, odrasli na stripu i rokenrolu – mladi i buntovni, mangupčići s kipućom željom da se pobune, da šokiraju i da ne pristanu, bili su u stalnoj potrazi za nekom frkom, zbrkom i igrom. Snimali su filmove i fotografije koje je časopis „Art in America” objavio na čak šest strana, a kad su se ove preteče novosadske konceptualne umetnosti malo uozbiljile, počeli su da pišu poeziju i da privlače pažnju svojim

Kultura

22.03.2016 u 22:05

Sa Miodragom Pavlovićem prevodio sam pesme o vilama

Čuveni američki pesnik i proučavalac poezije čitavog sveta Džerom Rotenberg gost je manifestacije kojom se u Kulturnom centru Beograda obeležava Svetski dan poezije. Rotenberg će danas na Filološkom fakultetu od 13 časova sa studentima razgovarati o prevođenju stvaralaštva dadaizma, a u 18 časova predstaviće se u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Rotenberg je autor zvučnog i vizuelenog doživljaja sveta, posebno ga zanima usmeno i narodno pesništvo, kao i poetski performans. Balkan vidi kroz jezik koji dele različite nacije, a budućnost ovog regiona kroz izlaženje iz okvira lokalnog… Drevna je veza između muzike i poezije. Da li izvodeći poeziju,

Kultura

18.03.2016 u 21:05

Tri dana marta u znaku „Republike Poezije”

Kulturni centar Beograda obeležiće Svetski dan poezije nizom književnih večeri, razgovora, radionica, vizuelnih programa, performansa, od 21. do 23. marta, a ugostiće važne stvaraoce iz inostranstva, kao što su Džerom Rotenberg (SAD), Gerhard Falkner (Nemačka), Marija Gracija Kalandrone (Italija), Vlado Martek (Hrvatska), Janez Strehovec, Jaka Železnikar (Slovenija), Ursula Kisling, Maki Stolberg (Austrija), uz učešće velikog broja naših pesnika. Iako je Kulturni centar Beograda institucija u kojoj je nedavno cenzurisana jedna izložba, odluka je njenih urednika da se programi nastavljaju, a ova tri martovska dana biće doba „Republike Poezije” i njenog izlaska i u prostore grada. – Dok na globalnom planu ideja opšteg dobra ili „zajedničke stvari” uprkos svim levičarskim i

Beograd

24.02.2016 u 09:00

Najlepše je zauvek ostati dete

Dete je otac čoveka. I mi odrasli učimo mališane, ali i oni uče nas – istakao je književnik Nenad Radoš na početku večeri poezije za decu, u okviru ciklusa „Slobodno kod Bojića”. I Duško Radović mislio je tako, poručujući da je dete čovek u odelu deteta. A, ima i dece u odelima zrelih ljudi. Oni su bili publika u Biblioteci „Milutin Bojić”. Svog detinjstva posetioci su se prisetili slušajući stihove koje su čitali i pre mnogo leta, kada su bili mališani. – Najviše volim kad mi neko kaže: „ti si jedno veliko dete”. Ostati takav celoga života nešto je najvrednije i najlepše – rekao je Radoš. Piscima koji rimuju i stihuju za mališane, on je poručio da pre nego što počnu da stvaraju, moraju ući u dečji svet, koji je kako je objasnio, bogata bašta u kojoj svaki cvet priča svoju

Kultura

11.02.2016 u 22:05

Pesnička rehabilitacija Stanislava Vinavera

Dvadeseti zbornik u ediciji „Poetika srpske književnosti” i sedmi u okviru projekta „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetoga veka: nacionalni i evropski kontekst”, posvećen je poeziji Stanislava Vinavera (1891–1955). Nastao je kao rezultat naučnog skupa „Poezija i modernistička misao Stanislava Vinavera”, koji je održan prve nedelje novembra 2014. godine u Šabačkoj biblioteci i Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Urednik zbornika je Predrag Petrović. Vinaver, kaže Petrović, jedan je od najznačajnijih i najsvestranijih autora srpske književnosti, stvaralac o čijem je razuđenom opusu dosta pisano i kome je već posvećen obiman zbornik koji je uredio Gojko Tešić, a Institut za književnost i umetnost objavio sada već davne 1990. godine. Dok je prva

Kultura

20.12.2015 u 22:05

Čovek raste i spasava se u iskušenju

Srpska književna zadruga, u „Maloj biblioteci”, objavila je knjigu izabranih i novih pesama Duška Babića (1959), pod naslovom „Umiti se suzama”. Izbor je načinio sam autor iz svoje tri pesničke knjige: „Teskobe” (1997), „Pjesme srpskog soldata” i „Trpija” (2001). Direktor je Filološke gimnazije u Beogradu. Knjiga izabranih i novih pesama podrazumeva – podvlačenje crte. Šta se menja posle ove knjige? Nisam imao u vidu nikakvo podvlačenje crte. Sagledavajući, sa distance, to što sam u obliku stiha ispisivao od studentskih dana naovamo, učinilo mi se da sadrži jedan rukopis, jednu neveliku knjigu, sa naslovom koji nosi ovaj izbor. Imao sam potrebu da je sastavim. Da bude svedok jednog dubljeg, „skrivenog čoveka”, koji se ne vidi u metežu svakodnevlja. Ako su takva svedočenja uopšte

Kultura

19.12.2015 u 12:45

Slike i poema „Kostići”

U Etnografskom muzeju priređen je susret umetnika i publike, a tema je bila razgovor o poemi „Kostići” Matije Bećkovića i istoimenom ciklusu slika Predraga Dragovića. U programu su pored autora Bećkovića i Dragovića učestvovali i Jovan Delić, Dragan Lakčević, Želidrag Nikčević i Nikola Šindik. Matija Bećković pozdravio je mnogobrojne posetioce čitanjem poeme „Kostići” u kojoj on peva o kultu mrtvih i kultu kostiju. Bećković je stihove sročio bogatim jezikom, koji je obojen bojama Predraga Dragovića. On je živopišući knjigu oživeo „Kostiće”. Dragović je na svojim delima već oslikao nekoliko Bećkovićevih poema, a sada je ovekovečio i „Kostiće”. Slikar se u odnosu na pesnikove stihove služio sopstvenim likovnim jezikom. Kao vizuelni predložak upotrebio je anatomski atlas iz

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: poezija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu