Kup.	Prod.	Sred.
117,92	118,63	118,28
102,94	103,55	103,25
103,73	104,36	104,04

Beograd

23.10.2018 u 15:16

Eksproprijacijom do gradske galerije

Izgradnja gradske galerije na Kosančićevom vencu proglašena je za javni interes. To je otklonilo i poslednju barijeru za realizaciju ovog projekta, koji će sačuvati jedan od malobrojnih vidikovaca u prestonici. Institut javnog interesa, koji je nedavno aktivirala vlada, omogućava eksproprijaciju objekata na padini između Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice da bi na toj lokaciji mogla da se gradi galerija. Otkup prostora od privatnih vlasnika objekata na ovom zemljištu, koje je posed grada i države, osnov je za raspisivanje tendera za izbor projektanta, što je procedura koju gradske vlasti upravo pripremaju, podseća gradski urbanista Milutin Folić. – Reč je o malim površinama koje će grad eksproprisati. Očekujem da projektovanje bude završeno na leto, a na jesen sledeće godine sprovešćemo

Kultura

13.07.2018 u 22:53

Potpisi javnosti Srbije za direktorku galerije

Subotica – Na poslednjoj sednici Gradsko veće je donelo rešenje da za vršioca dužnosti direktora Savremene galerije imenuje Arpada Blaška i na taj način praktično nije produžen mandat aktuelnoj direktorki Neli Tonković. Ova odluka, mada nije došla kao iznenađenje, novo je kadrovsko rešenje za ustanovu kulture kojim je gradska koalicija na vlasti ponovo ustalasala javnost u Srbiji. Povodom odluke Gradskog veća da ne produži mandat sadašnjoj direktorki, Mirko Grlica, istoričar i muzejski savetnik, sačinio je Otvoreno pismo ispod kojeg je potom potpise stavilo više od sto istaknutih ličnosti iz oblasti kulture i javnog života u Srbiji. U pismu se navodi da je za protekle četiri godine Nela Tonković uspela da približi savremenu umetnost priređujući izložbe od kojih je jedna 2015. godine

Kultura

02.07.2018 u 22:00

Nišu nedostaje izložbeni prostor

Niš – Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu ima tri izložbena prostora, ali za kompletnu prezentaciju dela koja baštini, nedostaje još prostora. Vršilac dužnosti direktora ove ustanove, istoričar umetnosti Emilija Bilić smatra da Galeriji, odnosno, gradu, nedostaju najmanje dva prostora koja mogu da budu odvojena, ali najbolje bi bilo da su u jednoj zgradi. U jednom bi se nalazila stalna postavka od preko hiljadu i po dela koja se sada nalaze u depou, skrajnuta od očiju ljubitelja umetničkih dela. Posle gašenja galerije „Srbija“, gde su se nalazila, ta dela su premeštena u prostor od oko sto kvadrata koji je grad Niš dodelio Galeriji u Ulici Nade Tomić. Nedostaje i prostor za stalnu postavku dela nastalih na likovnoj koloniji „Sićevo“, najstarijoj srpskoj i jugoslovenskoj likovnoj

Kultura

30.05.2018 u 11:23

Proslava 60 godina Galerije Matice srpske

NOVI SAD - Galerija Matice srpske u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021” proslaviće u petak, 1. juna 60 godina u zgradi na Trgu galerija. Ispred galerije će biti upriličen program kojim organizatori žele da ukažu na Trg galerija kao važnu kulturnu tačku grada i značaj Galerije Matice srpske koja je za javnost otvorena 1. juna 1958. godine. Upravo na taj dan biće prikazana prva postavka u okviru projekta koji ima za cilj prostorno uređenje parka i kreiranje novog javno-umetničkog prostora u kojem bi se izlagala vajarska dela domaćih i stranih umetnika. Program počinje izvođenjem opere za decu „Priča duga o četiri druga”, potom nastupa hor „Zvončići”, a zatim sledi otvaranje tri izložbe: izložbe radova dece iz Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” pod nazivom „Umetnički

Magazin

16.03.2018 u 08:15

Umetničko blago u selu Samošu

Neko reče da je Samoš „najbanatskije selo”, a moglo bi biti i najzabačenije – na samom rubu južnobanatske opštine Kovačica. Početkom 20. veka imalo je 538 kuća i 2.462 stanovnika. Jedan od njih, Vladimir M. Fijat, trgovački putnik, srpski dobrovoljac, solunski ratnik, kolekcionar, pa i poslastičar na dvoru Karađorđevića, darovao je rodnom Samošu dragocenu zaostavštinu. Bio je to dragulj o kojem se malo znalo. Toliko, da se svojevremeno u lokalnom listu pojavilo pitanje – šta je sa umetničkim delima iz Legata Vladimira M. Fijata, jer iz štampe saznajemo da fali dve trećine dela. Vredna dela u memli i prašini Pitanje se odnosilo na izuzetnu zbirku umetnina koju je Vladimir svom zavičaju darovao na čuvanje. U njoj je bilo 294 slike, mnoštvo zapisa, dokumenata, povelja, vredan album sa 720

Svet

13.02.2018 u 15:02

Slike Mišel i Baraka drugačije od dosadašnjih predsedničkih portreta

VAŠINGTON – Portreti bivšeg američkog predsednika Baraka Obame i bivše prve dame Mišel Obama od danas su dostupni posetiocima Nacionalne galeriji portreta u Vašingtonu, gde su svečano predstavljeni dan ranije u atrijumu galerije, gde se inače nalazi i kompletna kolekcija predsedničkih portreta. Portret baraka Obame naslikao je Kehinde Vajli, umetnik najpoznatiji po svojim živopisnim slikama Afroamerikanaca, koje radi u velikim formatima, a portret bivše prve dame rad je umetnice iz Baltimora Ejmi Šerald, pobednice takmičenja u pravljenju portreta 2016. godine. Mišel Obama bila je oduševljena njenim radom, a Obamini su pre donošenja konačne odluke razmatrali radove više od dvadeset umetnika. Odabrali su dvoje afroameričkih umetnika čiji stil odudara od konvencionalnog pristupa

Kultura

28.01.2018 u 11:33

Gde je moje mesto

Da li je koincidencija ili ne, tek iz zgrade u Pariskoj 14, u kojoj se nalazi Salon Muzeja savremene umetnosti, ako se pogled usmeri ka Ušću može se jasno videti centralno zdanje ove kuće od nedavno ponovo otvoreno za publiku. U istom ovom objektu neobične sudbine, koji je projektovao Miroslav Mirko Jovanović, a koji je namenski građen sredinom šezdesetih godina prošlog veka za stanovanje i slikarske ateljee eminentnih umetnika sa polovine 20. veka, živeli su Milenko Šerban, Ivan Tabaković, Stojan Aralica i Peđa Milosavljević. Upravo sa njima, kao i sa samim galerijskim prostorom, dijalog vodi Irena Kelečević (1975), čija je izložba „Gde je moje mesto” ovde otvorena do 19. marta. Poznata po intervencijama koje su uvek u vezi sa arhitektonikom mesta na kojem izlaže, što je kod nje postojalo

Kultura

10.09.2017 u 22:00

Male priče Dejvida Linča

Kada ne pravi filmove, Dejvid Linč slika, bavi se muzikom i pravi fotografije. Izložba „Male priče” u Kulturnom centru Beograda otkriva ovaj manje poznat deo njegovog stvaralaštva. Reč je o kulturnom događaju sezone. Velike izložbe retko stignu do Beograda. Rizik u prevozu, nejasne birokratske procedure, zadržavanja na granici obeshrabruju umetnike i galeriste iz velikih evropskih centara. Reč je, dakle, o retkom poduhvatu koji počinje susretom Vojina Voje Mitrovića sa Linčom, odnosno sa njegovim digitalnim radovima koje mu je američki reditelj poverio sa idejom da ih prenese u crno-belu fotografiju. U tridesetogodišnjoj karijeri foto laboranta u

Kultura

05.09.2017 u 22:02

Atelje Ljube Popovića stigao u Valjevo

Valjevo – Četkice, boje, paleta, lupa... Sat, telefon, crna kožna jakna. Onakvi kakvi su bili u ateljeima Ljube Popovića u grčkom Ksiropotamiju i Parizu. Tu su i idejne skice urađene na kartonima, uključujući i onaj od grčkog mleka u tetrapaku, koje je lepio po zidovima ateljea... Sve autentično, verodostojno preneto je u novootvoreni spomen-atelje na spratu Moderne galerije Valjevo u znak sećanja na velikog umetnika, akademika Ljubu Popovića. Preneto je i otvoreno za publiku 12. avgusta, na godišnjicu Ljubine smrti. Velika umetnikova biblioteka, njegove lične stvari, fotografije, nezavršene slike...

Kultura

07.06.2017 u 18:30

„Cvijeta Zuzorić” u decembru u starom sjaju

Ministar za kulturu i informisanje Vladan Vukosavljević i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković potpisali su Ugovor o izradi projekta rekonstrukcije i sanacije Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu, javlja Tanjug. „Ministarstvo za kulturu i informisanje obezbedilo je sredstva za izradu projekta za rekonstrukciju paviljona 'Cvijeta Zuzorić' i ta sredstva su u iznosu od 2,5 miliona dinara”, istakao je Vukosavljević koji je ugovor potpisao u prisustvu gradskog menadžera Gorana Vesića. Navodeći da je plan da do 23. decembra 2018. godine paviljon ponovo „zasija starim sjajem” ministar je rekao da taj datum nije izabran slučajno, već zato što je upravo 23. decembra 1928. godine paviljon „Cvijeta Zuzorić” otvoren za

Prijavite se na našu mailing listu