Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,07	97,65	97,36
108,87	109,52	109,19

Kultura

14.01.2021 u 10:52

Odlazak velikog urbaniste

Eto, i to se desilo, mimo naših očekivanja. Uvek smo verovali da će nas sve nadživeti: uspravan, doteran, aktivan, uvek spreman da diskutuje, pa i da napiše neku novu knjigu ili uzme učešće na nekom naučnom skupu, sa narativom koji bi uvek zvučao aktuelno. Odjednom praznina, nastala odlaskom u večnost velikog urbaniste, planera i projektanta, Dobrivoja Toškovića, profesora, doktora nauka, i redovnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije. Rođen u Dragincu 1927. godine, završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Usavršavao se u Holandiji. Imao je sreću da kod Desanke Maksimović uči srpski jezik tako da je do kraja profesionalnog života bio svima jasan i razumljiv u pisanju studija, planova i dr. A bio je jasan i po svetu gde je radio. Radeći u

Društvo

30.11.2020 u 10:08

Srušen i dimnjak za „Užice na vodi”

Ode i dimnjak, kratko i sa setom komentarišu Ere završni čin rušenja užičke tkačnice, izgrađene pre 119 godina, čija je zgrada, odavno ispražnjena i dotrajala, ratovima i kojekakvim lomovima odolevala. Ali, simbol početka užičke industrijalizacije nije odoleo nameri da se na tom mestu, kraj Đetinje, podigne stambeno-poslovni kompleks. Poslednji je stradao visoki dimnjak, prepoznatljiv motiv sa starih razglednica grada. Da li to u ovom kvartu nastaje „Užice na vodi”, sve je glasnije pitanje – zbog planirane velike gradnje, jedne tek sagrađene višespratnice preko ulice, novih kvadrata koji neće biti jeftini, blizine reke Đetinje, gradske plaže... Ovim rušenjem brišu se tragovi nekadašnje fabrike tekstilnih proizvoda (zvala se Tkačka radionica, pa „Cveta Dabić”, a naposletku

Beograd

04.11.2020 u 10:36

Radovi na Svetosavskom platou bar još godinu dana

Uređenje porte Hrama Svetog Save, postavljanje mermernih ploča umesto popucalih granitnih, započeto je pre dva meseca i trebalo bi da bude okončano do kraja godine. Ali, to ne znači da će cela prva faza obnove Svetosavskog platoa, koja predviđa i sadnju hrastova po obodu između severnog i južnog ulaza u najveći hram na Balkanu, i postavljanje kamene klupe na obodu kruga, biti završeno u tom vremenskom roku. Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, kaže da bi tačka na prvu fazu mogla da se stavi najkasnije početkom sledeće godine i da kraj tog posla zavisi od vremenskih uslova. – Prva faza podrazumeva popločavanje oko 8.000 kvadratnih metara površine porte crkve i zahteva dosta betonskih radova koji ne mogu da se izvode po snegu i hladnom vremenu – ističe Stojčić. Javnost ne

Beograd

04.08.2020 u 15:22

Profesorska kolonija zaštićena od investitorskog urbanizma

Od kraja treće decenije 20. veka, kada je Profesorska kolonija nastala, uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti, čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograda Bolju vest niste mogli da mi kažete, uzvratio je arhitekta Đorđe Bobić kada smo mu juče uhvatili muštuluk – da je Profesorska kolonija, deo grada u kojem živi, odlukom Vlade Srbije utvrđena za kulturno dobro – prostorno kulturno-istorijsku celinu. Za žitelje tog jedinstvenog kraja prestonice to ne znači samo da bi vrednost njihovih nekretnina mogla da poraste, nego i činjenicu da nijedan investitor sa prepunim koferom para neće moći da prekraja Profesorsku koloniju kako mu padne na pamet. – Grad je pobedio profit. Nemate pojma koliko me raduje to što je zaštićena jer je ona, za razliku od

Beograd

03.08.2020 u 11:32

Profesorska kolonija postala zaštićena kulturno-istorijska celina

Odlukom Vlade Srbije, Profesorska kolonija u Beogradu utvrđena je za prostornu kulturno-istorijsku celinu, objavljeno je u Službenom glasniku. Zaštićena kulturno-istorijska celina oslanja se na ulice Cvijićevu i Čarlija Čaplina, a obuhvata prostor od 10 hektara i 77 ari. Profesorska kolonija predstavlja celovitu i jedinstvenu urbanu celinu koja je u najvećem delu izvedena u skladu sa teorijom i praksom izgradnje vrtnih gradova, navodi se u odluci, prenosi Tanjug. Od kraja treće decenije 20. veka kada je nastala uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograd, koja poseduje kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti. Koncepcija vrtnih gradova zasnovana je na idejama Ebznera Hauarda a u

Region

11.02.2020 u 15:02

Zagrebačka skupština odbacila gradonačelnikove izmene urbanističkog plana

Odbornici zagrebačke Gradske skupštine danas su većinom glasova odbacili predlog gradonačelnika Milana Bandića o izmenama Generalnog urbanističkog plana (GUP), koji predviđa sporne prenamene gradskog zemljišta za projekat „zagrebačkog Menhetna”. Posle višednevnog natezanja odbornika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Bandićeve stranke u vezi izmena GUP, koje su izazvale protivljenje opozicije, urbanista i javnosti, odbornici HDZ glasali su protiv i tako zajedno sa opozicijom srušili gradonačelnikov predlog. Prethodno su odbornici Bandićeve stranke glasali protiv HDZ-ovih amandmana na taj dokument. Od ukupno 49 odbornika za GUP ih je bilo 18, a protiv 31. Opozicioni odbornik Tomislav Tomašević rekao je novinarima da je ovo veliki poraz gradonačelnika. „Ovo je nastavak prema kraju

Beograd

21.01.2020 u 15:34

Nova Ovča – grad za 15.000 stanovnika

On će se prostirati na 119 hektara, u njemu će živeti oko 15.000 stanovnika, a raditi 2.186 ljudi, imaće 5.059 stanova… Ako ste pomislili da je reč o „Beogradu na vodi”, grešite. Površina koju će zauzimati novi grad na levoj obali Dunava planiran južno od naselja Ovča i zapadno od Severne tangente odgovara veličini zemljišta na kojem se podiže stambeno-poslovni kompleks na desnoj obali Save. Ali, za razliku od „Beograda na vodi”, u novoj Ovči nisu planirani oblakoderi već zgrade koje ne bi trebalo da prelaze četiri sprata. To je iznenađenje budući da u tom delu Beograda nema kulturnih i istorijskih objekata koje bi visoka zdanja mogla da zaklone ili da svojim gabaritima i arhitekturom postanu kandidati za nove simbole prestonice. Na 119 hektara u ravnici biće dozvoljeno zidati oko

Beograd

04.12.2019 u 18:00

Domaća arhitektonska pamet projektuje linijski park

Umesto američke kompanije „Diler Skofidio i Renfra”, sa kojom je grad pre pola godine bio nadomak potpisivanja ugovora o izradi master plana za budući linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta, taj potez od 4,5 kilometara razvijaće 10 domaćih arhitektonskih timova mlađih od 40 godina. Poziv da učestvuju u nadmetanju sredinom meseca uputiće im grad i Društvo arhitekata Beograda. Projektanti će imati zadatak da u roku od 45 dana daju rešenja za uređenje 47 hektara izdeljenih na 10 celina, kaže Marko Stojčić, gradski urbanista. Od svetski poznatog biroa iz Njujorka koji je, između ostalog, potpisao „Haj lajn” – pretvarajući u park napuštenu deonicu centralne njujorške pruge na zapadnoj strani Menhetna u dužini od oko tri kilometra – i rekonstruisao „Zarjadje” park u

Beograd

01.09.2019 u 21:21

Novi planski statut prestonice za dve godine

Prestonica bi u leto 2021. godine trebalo da dobije novi Generalni urbanistički plan Beograda 2041, kojim će biti obuhvaćen 77.851 hektar, odnosno teritorija 12 gradskih opština izuzimajući Mladenovac, Sopot, Lazarevac, Barajevo i Obrenovac. Paralelno sa izradom ovog strateškog dokumenta urbanisti će menjati plan nižeg reda – Plan generalne regulacije – dokument koji sada obuhvata 55.000 hektara građevinskog područja Beograda, odnosno teritoriju deset centralnih gradskih opština. Na ovaj korak vlast se odlučila, kaže Marko Stojčić, gradski urbanista, zato što ova dva plana, usvojena u novembru 2016. godine, nisu bila usklađena. – Važeći GUP maltene ne služi ničemu jer određuje praktično samo namenu teritorije, dok je Plan generalne regulacije, kao dokument iz kojeg se direktno mogu

Beograd

09.08.2019 u 15:54

Stari savski most kao „prostorna instalacija” na Ušću

U septembru će biti sprovedene ankete u kojima će Beograđani moći da se izjasne o tri gradska projekta, među kojima je i sudbina Starog savskog mosta, koji bi, prema ideji gradskih čelnika, mogao da bude premešten u blok 70A, gde će povezivati Novi Beograd i Adu Ciganliju, ili postavljen u parku „Ušće”, najavio je glavni urbanista Beograda Marko Stojčić. On za Tanjug kaže da će se, međutim, ako most bude postavljen u parku ka instalacija, u bloku 70A graditi novi pešačko-biciklistički most koji će imati istu funkciju - biće veza sa Adom Ciganlijom. „Imajući u vidu da most mora potpuno da se rastavi u delove, rekonstruiše i podigne na veću visinu zbog plovnog puta Save, neophodno je izgraditi dve pasarele, nalik pasareli koja se nalazi kod Beton hale”, rekao je Stojčić. Naveo je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: urbanizam

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu