Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
107,33	107,98	107,65
110,38	111,05	110,71

Kultura

19.02.2019 u 13:40

Tačka u kojoj je skupljeno sve postojeće

Knjige zaista imaju svoje živote, a to da li će biti dugovečne ne zavisi samo od njihove sposobnosti da se obraćaju čovečanstvu, tokom vekova, i to jednim razumljivim jezikom mudrosti. To zavisi i od kulture i njenog odnosa prema vrednostima koje traju. U našoj kulturi, kao što je to već poznato, tradicija se sukobljava sa dnevnom politikom, kao da se stalno bori za dah u nekom zagušljivom prostoru. U takvoj atmosferi teško opstaju oni koji žele da grade određene vrednosti, u dužem, višedecenijskom, periodu. Jedan od onih primera dragocenosti koje opstaju, uprkos svemu, jeste čitava velika porodica knjiga– edicija „Alef”, izdavačke kuće „Gradac”, iz Čačka, koja je nedavno objavila stoti naslov. Dobro poznate minimalistički oblikovane, elegantne bele knjige (dizajn Mila

Kultura

15.02.2019 u 09:02

Za srpske štandove kao da je vreme stalo

Otvoriti knjigu ili ući u avion suštinski je isto, kaže Nenad Šaponja, autor putopisnog dnevnika „A Brisel se da prehodati lako“ (izdavač „Sajnos“), u kome na vešt način, pripovedajući o svojim putovanjima, daje i sliku naše kulture. Na putovanja koja opisuje (Budimpešta, Buenos Ajres, Istanbul, Geteborg, Frankfurt, Šardža, Brisel, Jerusalim, Koči, Visoki Dečani, Peking) išao je kao izdavač, ali to je samo spoljašnji okvir, kaže Šaponja, objašnjavajući da „svi mi kada putujemo bilo gde, putujemo sa svojom unutrašnjošću, sa onim što jesmo, i spram toga gradimo vlastitu percepciju puta“. Za nekoga su putovanja samo razglednice tog spoljašnjeg okvira stvari, a za pisca, pogotovo pesnika, svako putovanje je „sudar svetova, sudar percepcija vlastitih i tuđih“, dodaje pesnik, esejista i kritičar, kao i

Beograd

08.02.2019 u 23:14

Ljubičasti kaput

Pisana reč je spasonosna, tvrdi Mirjana Nikić, novinarka našeg lista, posvećena tananom lirskom tkanju, ali i proznom stvaralaštvu. Pesničko veče „Ljubičasti kaput” naslovljeno po jednoj od najlepših pesama iz Mirjaninog pera, priređeno je u vračarskoj Biblioteci „Petar Kočić”. Program je organizovan u susret dopunjenom reizdanju zbirke „Plašljiva reč” iz koje su pesme ove autorke uvršćene u zbornik svetske poezije „Božanstvena ženo”. Poštovaoci poezije prepustili su se svojevrsnom listanju pesničkog albuma Nikićeve na čijim stranicama su se našla njena dela iz različitih perioda kao što su „Izlet ptice iz tvrđave”, „Mudrost bačije”, a upamćena je i priča o azanjskoj pogači. U ovom vremeplovu ili, kako ga je Mirjana naslovila, lirskom „buketu” učestvovali su Radmila

Društvo

31.01.2019 u 20:04

Laura Ljutaj za godinu dana pročitala 250 dela

Laura Ljutaj, učenica sedmog razreda OŠ „Laza Kostić” iz Novog Beograda, juče je bila gost ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića. Kako se navodi u saopštenju ovog ministarstva, povod posete ove trinaestogodišnjakinje bio je nesvakidašnji podvig, koji je veoma redak i među starijima od nje: tokom jedne godine pročitala je više od 250 knjiga. Time je postala dobitnik priznanja „Čitalac godine”, koje Biblioteka grada Beograda treći put dodeljuje čitaocima mlađim od 14 godina. – Volim sve knjige da čitam, a najviše Gradimira Stojkovića. Dopada mi se njegov serijal „Hajduk”. Volim i serijal „Štreberka” Holi Smejl – rekla je Laura. Ljubav prema knjizi usadila joj je majka Ana, čitajući joj bajke i kupujući knjige. Laura je prvu knjigu od korice do korice

Društvo

31.01.2019 u 11:17

Manje lektire za učenike drugog i šestog razreda

Od naredne školske godine učenike drugog i šestog razreda čeka manje lektire i manje književnih dela za obradu. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) kažu da učitelji i nastavnici sada imaju dovoljno vremena da sa učenicima dobro obrade neko književno delo, a ne da preko njega samo „pretrče”. Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela – lektire (osnovni i dodatni spisak književnih dela), smanjen je sa 41 na 31 književno delo. „Program u šestom razredu ima 144 časa i mi moramo voditi računa da smanjimo broj tekstova kako bi se poboljšao kvalitet obrade. Naravno, dela su različitog obima, negde je u pitanju samo pesma, negde roman”, rekla je Tanjugu zamenica direktora ZUOV-a Dejana Milijić Subić. Ona pojašnjava da nacionalni korpus književnih dela

Mozaik

29.01.2019 u 20:00

Knjiga: trag u večnosti

Od svog nastanka ljudi su se trudili da ostave neki pisani trag za sobom. U početku to su bili crteži na zidovima pećina, a kasnije su pronalaženi razni materijali koji su služili kao podloga za pisanje. U dalekoj prošlosti korišćen je kamen kao podloga, ali i za pisanje, a za prve zapise upotrebljavano je i drvo. Prve knjige nastale su u kamenu i drvetu, a u Egiptu je više milenijuma pre našeg doba počeo da se koristi papirus. Listovi su lepljeni jedan za drugi i na taj način je formirana dugačka rolna papirusa. Pošto je bilo izuzetno teško pisati čitavom dužinom rolne, ona je deljena na stubiće. Svici koji su korišćeni u svakodnevnoj upotrebi bili su dugački oko sedam metara i namotavani su na štap. Pri čitanju, glasnik je morao pažljivo i postepeno da ih odvija, kako se ovakva

Beograd

28.01.2019 u 09:21

Zimski književni buvljak

Uz muziku, čašicu razgovora i krigle piva posetioci „Poleta” uživali su u kupovini i razmeni knjiga. Nesvakidašnji Zimski književni buvljak doneo je mnogo naslova, zanimljivih priča o omiljenim knjigama i anegdote iz života poznatih pisaca. S prvim mrakom, momci i devojke su su se pojavili noseći u rukama kartonske kutije pune knjiga, a svoje naslove su predstavile izdavačke kuće „Nova poetika”, „Treći trg”, „Lom”, „Kontrast” i „Darma buks”. Na barskim stolovima su bile poređane nove i polovne knjige, gosti su šetali između njih, uzimali i listali jednu po jednu, a bili su prisutni i neki od mladih autora koji su potpisivali svoja dela i razgovarali sa čitaocima. Na ovom „buvljaku” ponuda je bila bogata, što bi se reklo, moglo se naći za svakoga ponešto: romani, drame, zbirke pesama i

Društvo

26.01.2019 u 10:36

Kina u Evropi

Knjiga „Kina u Evropi” čiji je autor Sanja Arežina predstavljena je u Domu Vojske Srbije. U delu se razmatra i opisuje odnos NR Kine sa evropskim državama od njenog osnivanja, 1949, do danas. Kao druga ekonomska i prva trgovinska sila sveta, Kina investira i daje pomoć inostranstvu, čime ostvaruje osmišljenu politiku izlaska viška kapitala, kako bi produbila pristup stranim tržištima, prirodnim resursima i naprednim tehnologijama. Ulasku kineskog kapitala na tržište Evrope pogodovale su posledice svetske ekonomske krize i krize evrozone, koje su dovele do slabljenja ekonomskih i finansijskih kapaciteta većine evropskih država i stvorile investicioni vakuum koji je Kina počela da popunjava svojim kapitalom. Kako bi proširila uticaj i spojila se sa svojim najvećim tržištem –

Kultura

20.01.2019 u 18:47

Pisanje je lebdenje na šarenom ćilimu

Leskovac – Kada bih tačno znao odakle dolaze ideje, otišao bih do najbliže turističke agencije i uplatio pun pansion sa doručkom i život bih proveo tamo, na tom nekom mestu, negde gde izviru ideje. Međutim, ideje su nešto nestašno, nešto retko uhvatljivo i upravo je čar u tom (s)hvatanju. „Akiko” nisam pisao promišljeno, niti da se bilo kome dokažem, jednostavno je izašla iz mene potpuno intuitivno i rasula se, zato deluje pomalo rasejano. Taj meki zid o koji se često oslanjam naziva se intuicija, ona je u knjizi predstavljena belobrado i koščato. Osećao sam se rasterećeno i nonšalantno dok sam pisao i u trenutku kada je ta poetska iskra počela da gasne, polako sam priveo roman kraju. Da sam se godinu dana osećao rasterećeno i nonšalantno verovatno bi roman imao hiljadu strana, ovako je

Beograd

19.01.2019 u 09:46

Predstavljena knjiga „Ljudi i gradovi” Gorana Lazovića

To nije knjiga, to je šuma, pogledom uprtim u korice putopisne proze „Ljudi i gradovi” Gorana Lazovića zapaža Muharem Durić, književnik i novinar, pa otkriva da kad se krene na putešestvije sa ovim piscem na prvoj od sedamsto stranica čitaoci će se naći u Lajkovcu, a zatim će ih Lazović iz lajkovačke kafane, prugom, iz priče u priču voditi u razne krajeve sveta, od svog Brodareva, pa širom Rusije. O ovoj zemlji piše i govori sa naročitim žarom, obišao ju je više puta, sreo se sa priznatim umetnicima, duhovnicima i običnim narodom koji je trajno privezao za srce. Promocija Lazovićevog romana priređena je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije. O ovom delu sa autorom su govorili i prof. dr Mališa Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Kragujevcu i Slobodan Kljakić, urednik feljtona u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu