Kup.	Prod.	Sred.
117,22	117,92	117,57
108,59	109,24	108,91
110,45	111,11	110,78

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Kultura

21.02.2020 u 08:33

Strankinje o srpskom vojniku u Velikom ratu

Sećanje na smrt duhovna je disciplina koja relativizuje svakodnevne, najčešće bespotrebne, brige i probleme, a podučava stvarnom životu, dok podsećanje na pretke, koji su u hiljadama i milionima tokom ratova davali svoje živote, ovozemaljsku egzistenciju čini dragocenom, preskupo plaćenom. Ako bismo to imali na umu bar u jednom času, svakoga dana, drugačije bismo živeli, postavljali bismo sebi više pitanja, a svaki odgovor upućivao bi na to da ova stvarnost nije dobra, da nije dovoljna, da je nedostojna onoga što smo nekada bili. Ta svest biva probuđena čitanjem knjiga kakva je i ona koja govori o ženama iz velikog sveta, koje su u Srbiju stigle tokom Prvog svetskog rata, da u nemogućim uslovima neguju ranjenike i tifusne bolesnike, ostavljajući sve i došavši u stranu zemlju iz humanih i viteških

Kultura

18.02.2020 u 22:00

Krimi i triler priče o velikim gradovima

Nova kolekcija knjiga pripovedaka „Službenog glasnika” nazvana je „Noar”, upravo po jedinstvenom književnom žanru, koji u centar čitalačkog interesovanja vraća krimi i triler tematiku u velikim gradovima sveta. Predstavljene su prve dve knjige objavljene u ovoj kolekciji - „Amerika noar” i „Istanbul noar”, u prevodu sa engleskog Milana Đurića i Andreje Stojilkov. Prema rečima Petra V. Arbutine, direktora „Glasnikovog” Sektora za izdavanje knjiga i urednika ove kolekcije, ova dva dela objavljena su krajem prošle godine, a uskoro će se pojaviti i noar priče čija su zbivanja smeštena u Dablin, Sankt Peterburg, pa i u Beograd. Njujorški izdavač „Akašik buks”, čije su izvorno ove knjige, do sada je štampao 59 knjiga noara, od kojih je 40 posvećeno gradovima u Severnoj Americi. U ovom izboru „Amerika

Komentari

20.02.2020 u 18:00

I Bog ima svoj pakao

Mnogo je ljudi u Srbiji koji bi, verujem, danas bili živi, samo da nisu bili sa mnom i u mojoj blizini. Smrt namenjena meti kosila je i pored mete. Zbog toga što sam još živ, a oni nisu, osećam se krivim pred njima i pred njihovim porodicama. Na opelima i parastosima obaram pogled, kao da sam ubica. Tek u septembru 2000. godine, Srbija se, na izborima, odrekla Slobodana Miloševića, apostola zla čijem sam slomu doprineo više od ikoga i koji je meni, mojoj porodici i stranci naneo više zla nego bilo kome drugom u Srbiji. Istoga dana, ta ista Srbija odrekla se i mene i stranke koju sam vodio. Od neprijatelja je, čini mi se, možda i opasniji prijatelj, jer je njegovo koplje bliže. Dobro sam upoznao taj hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše

Kultura

13.02.2020 u 19:30

Prilozi za poetiku Branislava Petrovića

Nagrada „Danica Marković” za izdavački poduhvat 2019. godine dodeljena je Institutu za književnost i umetnost iz Beograda i Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” iz Čačka kao saizdavačima za publikaciju „Prilozi za poetiku Branislava Petrovića”. U obrazloženju žirija koji su činili Milica Baković, Gordana Domanović i Dejan Acović (predsednik) između ostalog se navodi: „Unutar akademski svedenih korica ove publikacije, koja kao da je objavljena u Lajdenu ili Kembridžu, nalazi se čitav venac doživljaja i korisnih uputa, signala na putu drugovanja – koje nije kratkotrajno niti ad hoc vremenski određeno – sa delom Brane Petrovića”.

Kultura

10.02.2020 u 11:09

Vinaver(i) iz Klaoničke ulice

Samo naivni i neupućeni ljudi uopšte mogu posumnjati da li je odgovor na pitanje je li moguće upisati se zlatnim slovima u istoriju neke kulture samo ili primarno kao književni prevodilac – pozitivan. Mesto koje u pojedinim velikim kulturama imaju, recimo, prevodioci priča iz Hiljadu i jedne noći samo po sebi dovoljna je ilustracija. Književni prevodi ljudi kakvi su Petar Vujičić, Branko Vučićević, Dragoslav Andrić, Sava Babić, Aleksandar Ilić i mnogi drugi obogatili su srpsku i jugoslovensku kulturu više od brojnih izvornih autorskih opusa. Kada bismo, međutim, tražili paradigmu velikog književnog prevodioca, onog čiji opus nema presedana i koji menja pravila igre, prvi na pamet pada samo jedan – Stanislav Vinaver (1891–1955). Čim nabrojimo samo nekoliko najvažnijih njegovih prevoda,

Kultura

09.02.2020 u 21:01

Nekada radio za vladu, a sad radi za narod

Zovem se Edvard Džozef Snouden. Nekada sam radio za vladu, a sad radim za narod, iskupljujući je početak autobiografije „Trajno zabeleženo” jednog od najznačajnijih uzbunjivača današnjice, mladog čoveka koji je doživeo neverovatan ideološki preobražaj i koji se, po sopstvenom priznanju, potpuno posvetio odbrani naroda od osobe kakva je nekada bio – što se sasvim uklapa i u našu definiciju čojstva. A bio je špijun koji je radio za Centralnu obaveštajnu agenciju, CIA, Nacionalnu bezbednosnu agenciju, NSA, a sedam godina proveo je u Američkoj obaveštajnoj zajednici, kada se i desila ključna promena u istoriji američke špijunaže, kada se nadzor pojedinaca pretvorio u masovno nadziranje celih nacija. Ovo delo na koje se dugo čekalo, kod nas je objavila izdavačka kuća „Vulkan”, u prevodu sa

Kultura

03.02.2020 u 19:00

Reči koje se mogu obući utiču na očuvanje planete

Oskar Vajld jednom je napisao: „Samo površni ljudi ne sude po izgledu”, i dok pisci vole udobnu odeću koja će im pomoći da se osete slobodno i da svoje ideje zaodenu u reči, misli nekih književnih dela mogu doslovno da se otelotvore kroz modu. Na primer, reči o pogubnosti po životni prostor i surovosti mesne industrije mogu da se nađu na odelima, kao što je to slučaj u novoj kolekciji modne dizajnerke Stele Makartni. Jedan od najvećih dizajnera sveta Ralf Loren modu je oduvek posmatrao kroz priču, određenu scenografiju, ambijent, situaciju, i zbog toga važi za vizuelca koji je trebalo da bude režiser, a Ficdžeraldov roman „Veliki Getsbi” inspirisao ga je da u svom „polo” stilu u istoimenom filmu stvara posebno za Roberta Redforda. Savremena moda sve češće zadobija humani angažman

Kultura

03.02.2020 u 17:00

Srpski motivi kod Bartoka, Lista i Čajkovskog

Poznati svetski autori poput Bramsa, Lista, Dvoržaka i Rubinštajna stvarali su svoje kompozicije na osnovu srpskih motiva. Za dva veka bilo ih je čak 228, koliko je navedeno u knjizi „Srbi i evropski identitet – srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od 19. do početka 21. veka” Dejana Tomića, u izdanju RTS-a i Muzeja Vojvodine. Reč je o stvaraocima iz Švedske, Holandije, Belgije, Francuske, Španije, Italije, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Rusije, Slovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske. Kako su oni dolazili do naših motiva u prethodna dva veka? – Vuk Karadžić je svojim zapisima srpskih narodnih pesama pobudio izuzetno interesovanje u tadašnjoj kulturnoj Evropi. Te pesme su prevođene na razne jezike i tako su kompozitorima bile dostupne pa su na njih

Kultura

28.01.2020 u 10:47

Saši Iliću uručena Ninova nagrada

Na svečanosti povodom obeležavanja osamdeset pet godina postojanja nedeljnika Nin, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci Saši Iliću uručena prestižna Ninova nagrada kritike za najbolji roman 2019. godine „Pas i kontrabas”, u izdanju „Orfelina”, a uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću iz Krušika priznanje za ličnost godine. Svoje obraćanje Saša Ilić započeo je citiranjem ideje Miloša Crnjanskog iz „Romana o Londonu” o svetu u kojem živimo kao o velikoj, čudnovatoj pozornici, na kojoj svako igra svoju ulogu. Povodom slične predstave o životu, Ilić je ukazao i na misli dubrovačkog renesansnog komediografa Marina Držića o teatru mundi, na kojem se smenjuju brojniji ljudi „nahvao” i oni koji jesu oni pravi ljudi, odnosno –„nazbilj”. – I među piscima romana ima onih koji su nahvao i koji su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu