Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,57
96,9	97,48	97,19
108,96	109,62	109,29

Kultura

22.01.2021 u 20:15

Bolje JU, nego EU. Tako se živi u Evropi, bez detaljisanja poručuje jedan grafit zabeležen u Zagrebu. Niz sličnih grafita širom gradova nekadašnje Jugoslavije sakupio je Mitja Velikonja u knjigu „Politički grafiti”, koju je s engleskog prevela Slobodanka Glišić, a nedavno objavila Biblioteka 20. vek. Velikonja (1965) predaje studije kulture na Univerzitetu u Ljubljani i proučava savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalističku nostalgiju. ‒ Beli zid je postojao pre fejsbuk zida, ovo je moj uobičajeni odgovor na pitanje zašto sam zainteresovan za nešto tako nepovratno materijalno, tehnički nezahtevno i nepokretno, kao što su grafiti i strit art. Ja ih posmatram kroz nameru koja stoji iza njihovog stvaranja i posledicama koje imaju

Kultura

21.01.2021 u 14:15

Prelistavanje kulturnog nasleđa

Prikupljanje, čuvanje knjiga i nalaženje najlakšeg puta do čitalaca posao je kojim se dugo bave i u Zrenjaninu. Misiju Gradske kasine i Srpske čitaonice iz 19. veka nastavlja ovdašnja Narodna biblioteka. Na tom tragu je i nedavno objavljivanje „Kataloga starih knjiga” koji je štampala ova kuća. Stare i retke knjige su nezaobilazni deo istorijskog i kulturnog nasleđa jednog naroda i čine osnovu za izučavanje duhovnog i materijalnog života i stvaralaštva, pa zbog toga zrenjaninski bibliotekari skreću pažnju na ovaj važan kulturni doprinos. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ je realizovala „Projekat zaštite stare i retke knjige“ koji je započet još 2016. godine. U saradnji sa Bibliotekom Matice srpske kompletna zbirka je

Kultura

19.01.2021 u 17:27

Šta nam poručuju „Politički grafiti”

U Muzeju Jugoslavije večeras od 19 časova biće održan onlajn razgovor povodom knjige „Politički grafiti”, u izdanju Biblioteke 20. vek, čiji je autor kulturolog Mitja Velikonja, redovni profesor i istraživač na Fakultetu društvenih nauka na Ljubljanskom univerzitetu. Reč je o štivu koje problematizuje grafite i uličnu umetnosti stavljajući, kroz studije slučaja, u fokus postsocijalističke političke grafite (i ulične umetničke intervencije) na Balkanu i u centralnoj Evropi. Grafit iz Banjaluke, 2012. (Foto: Mitja Velikonja) Pored autora, o samoj knjizi, ali i brojnim društveno-relevantnim temama, koja ona pokreće, govoriće i Ivan Čolović, politički antropolog, izdavač i pisac, Igor Štiks, pisac i politički teoretičar i Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti i menadžerka

Kultura

18.01.2021 u 22:10

Vodeni žig

Ako je Italija za Anu Ahmatovu bila „san kome se vraćamo do kraja života”, kao što u svojoj knjizi lutopisne proze „Vodeni žig” podseća Josif Brodski, onda je to za ovog velikog, prerano otišlog pesnika sigurno bila Venecija (izdavač „Paideja”, prevodilac Neda Nikolić Bobić). Venecija nije samo zamena za njegov Petrograd, u kojem je rođen 1940, a potom prinudno morao da ga napusti i nastavi život u egzilu; nije bila ni ljubav kojoj se stalno vraćao, niti obična turistička fascinacija. Za Brodskog je to bio grad s kojim je uspostavio i metafizički, i čulni odnos, grad koji je osećao čulima a istovremeno slutio da u njemu postoji neka viša ideja reda, nad kojom valjda samo Svevišnji bdi. „Venecija je nešto najlepše što je stvoreno na zemlji. Ako postoji nekakva ideja reda, Venecija je,

Beograd

17.01.2021 u 11:54

Za godinu dana pročitao 300 knjiga

„Čitalac godine”, prestižno priznanje koje dodeljuje Biblioteka grada Beograda, uručeno je Denisu Rahmanoviću, dečaku koji je pročitao bezmalo oko 300 naslova u protekloj godini. Na svečanosti povodom Dana Gradske biblioteke i njenog 90. rođendana, Denis je ponosno sedeo kao najmlađi nagrađeni. Epidemija je uticala na život svih građana. Deca su uglavnom pohađala nastavu onlajn, imala su više slobodnog vremena, jedno vreme su provodila više vremena kod kuće pa je Denis odlučio da kvalitetno vreme provede uz kvalitetnu literaturu. – Mama i tata su mi čitali knjige za decu, slikovnice, a kada sam krenuo u prvi razred nastavio sam da čitam sam. Naučio sam slova već sa pet godina i tada sam zavoleo knjigu. U školi sam počeo da čitam lektiru. Branko Ćopić, Branislav Nušić, Uroš

Kultura

14.01.2021 u 14:40

Priča Jelene Lengold na portugalskom

Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” objavljena je na portugalskom jeziku u književnom časopisu „O Redentor do Mundo” u državi Mozambik. Priču je na portugalski jezik prevela Sandra Tamele, a objavljena je u okviru izdanja ovog časopisa koje predstavlja antologiju savremenih priča koje su dobile razne međunarodne nagrade. Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” dobila je Nagradu čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču na konkursu koji je održan 2018. godine, a uključivao je sve dotadašnje dobitnike Evropske nagrade za književnost. Prevedena je na više evropskih jezika i objavljena u više izdanja u različitim evropskim i vanevropskim zemljama. Knjige ove autorke objavljene su u prevodu na jedanaest jezika.

Kultura

12.01.2021 u 22:06

Roman o Musoliniju

Roman „M. Sin veka“ Antonija Skuratija, jednog od najvažnijih savremenih italijanskih pisaca, dobitnika nagrade Strega 2019, stigao je i pred naše čitaoce u izdanju Lagune u prevodu Gordane Breberine. Ovaj roman je dve godine zaredom na vrhu liste najčitanijih knjiga u Italiji, prevodi se u četrdeset zemalja i biće pretočen u televizijsku seriju. Reč je o romanu o fašizmu u kome je glavni lik Benito Musolini, dokumentarnom romani, impresivnom po broju izvora koje autor koristi kao i utisku koji ostavlja. Pišući roman o fašizmu, Skurati otkriva decenijama potiskivanu stvarnost istovremeno obnavljajući danas preko potrebno nasleđe antifašizma. Istoriografija je secirala svaki aspekt Musolinijevog života. Niko, međutim, nikada nije govorio o njemu i fašizmu u romanu, kaže izdavač. I to

Kultura

11.01.2021 u 21:10

Ne pristaj na kompromise

„Kad duša može da pogleda svet i tamo vidi i oseti bol i usamljenost, i kad može da posegne duboko unutar sebe i pronađe glas kojim će pevati o tome, ta duša može da leči”, jedno je od najlepših svedočenja o umetnosti Dženis Džoplin, koje je izrekla američka pevačica i gitaristkinja Melisa Eteridž. I zaista, u biografiji „Dženis, njen život i muzika” autorke Holi Džordž-Voren, u prevodu Gorana Skrobonje i u izdanju „Lagune”, kao da se sa svakom sličnom izjavom o moćnom talentu ove svestrane muzičarke čuje taj njen glas neverovatnog raspona. On slušaoca ščepa, prodrma, pa ga baci u dubine duha za koje nije ni znao da postoje. Na početku ljubavi njenih roditelja, otac Set Džoplin savetovao je njenu majku da ne piše o onome što svakodnevno radi već da mu saopštava stvari o kojima

Kultura

11.01.2021 u 20:15

Knjige mogu da leče kao antibiotici

Tek što je njena nova knjiga „To je ljubav, slepa sila”, završena uoči neodržanog sajma, uprkos virusu korona počela da krči put do čitalaca, iz Moskve je Ljiljana Habjanović Đurović primila vest da je dobila „Zlatnu medalju A. S. Puškina”. Obradovala se i sela da piše – završni deo „Ostroškog trimirja”. Nagradu će svakako pridružiti ostalim, a da li joj i sada kao jednom od najčitanijih autora znače kao u danima kada je pisala prve stranice. – Nagradu mi je dodelio Međunarodni festival stvaralaca slovenskih zemalja „Zlatni vitez” za, kako se to obrazlaže, „izuzetan doprinos književnosti”. To je u stvari priznanje za životno delo, i od srpskih pisaca dobio ga je samo Dobrica Ćosić 2010. godine. Trebalo je da mi bude uručeno u Moskvi, na velikoj svečanosti u Hramu Hrista Spasitelja, ali

Kultura

06.01.2021 u 20:00

Pisci i vera

Ko su stvaraoci velikih i malih književnih i umetničkih dela, kakve su oni ličnosti, u šta veruju, šta sanjaju – samo su neka od pitanja koja su oduvek zanimala istraživače i takozvane obične čitaoce. To odmeravanje svakodnevne ličnosti pisca i njegovog dela koliko može biti zanimljivo još više može da postane opasno, jer istraživanje začas postane srceparajuće zavirivanje u tuđu intimu. Naš ugledni psihijatar i autor više studija o odnosu psihijatrije i književnosti dr Vladeta Jerotić (1924-2018) se u knjizi Posete, odlomci (izdavač KOV) upravo kreće po pomenutom „opasnom terenu”, iznoseći lična svedočenja i susrete sa Isidorom Sekulić, Milošem Crnjanskim, Milanom Kašaninom, Raškom Dimitrijevićem, Mihailom Lalićem i Dobricom Ćosićem. Svodeći sebe na ulogu pažljivog posmatrača i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu