Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,92	117,56
97,99	98,58	98,28
106,43	107,07	106,75

Politika

18.04.2021 u 22:00

Milosrđe u politici ne postoji

Knjiga „Istorija srpske političke misli. Novi vek” profesora Dragana Simeunovića, člana Akademije nauka i umetnosti RS, Evropske akademije nauka i umetnosti, Američke akademije političkih nauka i drugih prestižnih međunarodnih naučnih institucija i organizacija, prema opštoj oceni naučne javnosti, u potpunosti je zaslužila upravo joj dodeljeno visoko priznanje grada Beograda za najbolju naučnu knjigu. Njen impresivni obim od preko milion slovnih znakova i atraktivan sadržaj u kome figurira preko hiljadu poznatih i manje poznatih ličnosti od značaja za razumevanje naše političke istorije, ukazuju na to da je ovo delo stvarano decenijama, strpljivim radom i sa strogim istraživačkim pristupom. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je ova Simeunovićeva knjiga, njegova dvadeset i treća

Kultura

16.04.2021 u 18:00

Pripovetke, eseji i intervjui Grozdane Olujić

U okviru „Dela Grozdane Olujić”, Srpska književna zadruga objavila je knjige „Afrička ljubičica i druge priče”, „Pisci o sebi”, kao i eseje „Točak vremena”. Knjigu pripovedaka „Afrička ljubičica” priredila je Zorana Opačić, koja je u pogovoru naglasila da je reč o dopunjenom izdanju iz 1985. godine i to iz „Narodne knjige”, koje su tada priredili Marko Nedić i Tanja Kragujević Vujić. Ovu zbirku, prema rečima Opačićeve, preveo je na francuski jezik Alen Kapon 1992. godine, a veliki broj priča iz prvog izdanja objavljen je u periodici od predesetih do osamdesetih godina. Osim na srpskom, neke od ovih pripovedaka pojavile su se i na nemačkom, engleskom, italijanskom, kao i na rusinskom jeziku. „Priče iz ’Afričke ljubičice’ nastavile su svoj književni život i posle izdate zbirke.

Kultura

13.04.2021 u 13:17

Profesor sa leskovačke kaldrme objavio 200. knjigu

Leskovac – Na rođendan autora, 7. aprila, izašla je iz štampe dvestota knjiga prof. dr Dragomira S. Radovanovića, najplodnijeg leskovačkog književnika pod zanimljivim naslov „Mreže paukova” u izdanju Srpske duhovne akademije u Paraćinu, Udruženja književnika Srbije – Podružnice UKS za Pomoravski okrug, Jagodina. Povodom objavljivanje 200. knjige, prof. dr Živan Stojković kaže da je „vest za neverovanje, divljenje, oduševljenje i zbunjenost. Dragomir S, Radovanović je na taj način svom gradu uručio najveći poklon duhovnog i književnog bogatstva, koji je tako postao jedini u Srbiji sa nedostižnim rekordom kulturnog uzleta. Leskovcu je tako omogućio da briše pomisao da je provincija, jer upravo time se predstavlja kao grad književnog stvaralaštva, što zahvaljujući Radovanoviću hrli

Kultura

12.04.2021 u 20:00

Tajna skrivena ispod bronze

Intrigantna knjiga „Tajna beogradske Madone – testament lepote Leonarda da Vinčija” (2020), Veselina Cerovića, objavljena je u izdanju „Službenog glasnika”. Autor je u razgovoru za naš list ispričao da je početkom 1971. godine u Beogradu, u salonu jedne stare beogradske dame otkrio bareljef koji je njen životni saputnik, srpski diplomata, doneo dvadesetih godina prošlog veka iz Rima. Zadivljen lepotom Dame koju mu je pokazala gospođa Ana, na njenom licu i naličju nije mogao da uoči nijedan znak, niti jedno slovo koje bi ukazivalo na autora ovog dela. Profil Dame nalazio se u baroknom ramu. Sve je bilo zagonetno. „Madona sa poluotvorenim očima i zagonetnim pogledom koji se večno pamti, osvojila je potpuni mir u salonu u kome se nalazila. Na njenom poprsju zvezde su našle svoje nebo.

Kultura

12.04.2021 u 10:01

Za kulturno dobro izuzetnog značaja proglašeno 720 knjiga

Stara i retka bibliotečka građa koju čini 720 knjiga i rukopisa proglašena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, navodi se u Odluci Vlade Srbije. Najstariji deo bibliotečke građe zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja je rukopis šest listova Mineja službenog za decembar iz Hilandara ili Kareje koji je datiran na treću deceniju 14. veka, a čuva se u Zavičajnom muzeju Jagodine. Na spisku je, kako navodi Tanjug, i više knjiga štampanih 1800. godine i jedna za koju se pretpostavlja da je nastala do 1810. godine. Bibliotečka građa se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, bibliotekama Matice srpske i Grada Beograda, Zavičajnom muzeju Jagodina, Resavskoj biblioteci Svilajnac i Manastiru Kaona. Odluka objavljena u Službenom glasniku sadrži spisak svih dela, popisano vreme

Kultura

09.04.2021 u 10:31

Poigravanje stereotipima

Na tribini „Odjek NIN-ove nagrade”, održanoj u Ustanovi kulture „Parobrod”, Svetislav Basara, dobitnik ovog priznanja za 2020. godinu, rekao je da je pometnja nastala povodom njegovog romana „Kontraendorfin” tipičan primer stvaranja moralne panike. – Vrednije od svake nagrade je pometnja marginalnih književnih epizodista koji su uznemireni činjenicom da je „Kontredorfin” nagrađen. Govorili su u javnosti da je moj roman koještarija, a Šešelj je uspeo da priča kako izmišljam – kazao je Basara. Basarino poigravanje sa stereotipima ušančenih odnosa na srpskoj književnoj sceni naišlo je prethodnih meseci na brojne osude domaćih autora, a iz Udruženja književnika Srbije u saopštenju javnosti zatražili su „pomilovanje za grešnog” Svetislava Basaru povodom njegovog romana u kojem je opisao

Kultura

08.04.2021 u 21:35

Barbeze u epicentru kulture

Olga Kešeljević i Mark Barbeza činili su epicentar kulturnog kruga u kojem su se okupljali znameniti evropski pisci, filozofi i likovni stvaraoci. U tom društvu sretali su se Sartr, Kami, Žan Žene, Arto, Kokto, Simon de Bovoar, Alberto i Dijego Đakometi, Lena Leklerk, Ljubica Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Predrag Milosavljević, Lubarda, Ivan Tabaković i drugi. Par je živeo na relaciji Lion‒Pariz. Bili su dobrotvori, poznati po svojoj umetničkoj zbirci. Njihovoj životnoj priči posvećena je knjiga „Olga Kešeljević i Mark Barbeza: jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza” Dijane Metlić, vanredne profesorke istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. – Olga Kešeljević bila je istoričarka umetnosti i glumica. Rođena je na Cetinju. Njen deda, pravoslavni prota Krsta

Među nama

01.04.2021 u 17:39

Kompleks zvani „Ivo Andrić”

Ovo pitanje nametnulo mi se posle dosta mukotrpnog napora u čitanju najnovije knjige g. Svetislava Basare, pod naslovom „Kontraendorfin”, ovenčane „Ninovom” nagradom za najbolji roman u 2020. godini. Naime, ne razumem zašto jedan poznati pisac (S. B.) uopšte ima tako neodoljivu potrebu da skoro suštinu ili koncentrat svog romana posveti jednom drugom, još poznatijem piscu (I. A.)? I to, po mom mišljenju, taj koncentrat svodi na beskrajni niz prostih, vulgarnih, pa i nepodnošljivih (da li i zlih?) komentara i opaski, koji se uglavnom bave isključivo ličnošću Ive Andrića? Da li zato što o delu našeg jedinog nobelovca nema i ne može da kaže (ni približno tako ružno) ništa? S kojim pravom g. Basara ovako govori i piše o Andriću, koga, da ironija bude veća, nije lično poznavao? Da li

Kultura

01.04.2021 u 22:00

Programski jezici i note

Na koji način se digitalne tehnologije koriste u srpskom umetničkom muzičkom stvaralaštvu u periodu od ranih sedamdesetih godina prošlog veka kada su prvi uređaji te vrste ušli u profesionalnu upotrebu kod nas, pa sve do danas, analizirao je Milan Milojković, docent na katedri za muzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njegovu doktorsku studiju iz oblasti elektroakustičke muzike, „Digitalna tehnologija u srpskoj umetničkoj muzici”, nedavno je objavila Matica srpska. ‒ Pojam računarske muzike, kao svojevrsne podgrupe elektroakustičke/elektronske muzike, sagledavao sam od prvih takvih određenja u svetskoj muzikološkoj literaturi 50-ih godina prošlog veka, sve do savremenih tumačenja, kako bih se na posletku opredelio da se kroz rad najviše oslonim na određenje ovog polja koje je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu