Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Beograd

19.09.2018 u 23:44

Umetnički povezi knjiga

Knjiga živi! I živeće! I to ne samo ona virtuelna, elektronska, već „starinska”, sastavljena od listova, kartona, drveta, konca, lepka, kože, platna, velura… Jer ne zaboravimo koliko vekova knjiga postoji. Koliko je na svetu u tim vekovima prepisano ili odštampano knjiga. Da li iko i igde može da odgovori na to pitanje. Teško i gotovo nemoguće je dati odgovor. Dovoljno je samo pogledati neku staru biblioteku, manastirsku ili nacionalnu, pa da odmah upadne u oči bezbroj različitih lepih poveza majstora koji su voleli knjigu kao umetnički predmet. U našoj sredini jedan od tih majstora je Aleksandar Ćeklić, umetnik knjigovezac – kaže Filip Trajković, kustos u Biblioteci Pedagoškog muzeja, povodom otvaranja izložbe umetničkih poveza knjiga Aleksandra Ćeklića, upriličene povodom četvrt veka

Beograd

19.09.2018 u 23:33

Sećanje na članove EKV-a

Sećanje na Milana Mladenovića i Margitu Stefanović, članove kultne jugoslovenske rok grupe „Ekatarina Velika”, upriličeno je u bašti kluba „Polet”. Organizatori programa su ovaj klub i Udruženje „Deca iz vode”. Oni su priredili i izložbu fotografija posvećenih Milanu, Magi i EKV-u. Na tribini su učestvovali Aleksandar Žikić, autor knjige „Mesto u mećavi – Priča o Milanu Mladenoviću”, Dušan Vesić, autor biografije „Magi – Kao da je bila nekad” i Petar Janjatović, autor „Ju rok enciklopedije”. Posle razgovora sa autorima publika je uživala u muzičkom programu. Nastupili su članovi projekta „Deca iz vode” i prestonički muzičari koji su u akustičnom setu dočarali pesme EKV-a. Ovim događajem obeleženo je šest decenija od rođenja Milana Mladenovića, a poštovaoci muzike „Ekatarine

Beograd

15.09.2018 u 09:39

Mandelin kod

Povodom stote godišnjice rođenja Nelsona Mandele, koja se ove godine obeležava širom sveta, autorka dr Vesna Jugović de Vinča predstavila je englesko izdanje knjige „Mandelin kod”. Svoj poslednji intervju, veliki afrički i svetski lider Nelson Mandela dao je upravo srpskoj novinarki Vesni Jugović. Nesvakidašnji, težak, ali uzbudljiv i iznad svega poučan život ovog čoveka za koga je rečeno da je „div dva veka” i ikona borbe za slobodu ne samo afričkog kontinenta već i celog čovečanstva, kao i njegovi životni principi, delanje i njegov kodeks liderstva, bili su tema ove knjige, nedavno objavljene u izdanju Međunarodne fondacije za održivi mir i razvoj i Zavoda za udžbenike iz Beograda. Program koji je u Muzeju afričke umetnosti vodila novinarka Snežana Dakić pratilo je

Kultura

23.08.2018 u 16:50

Uspon i pad „prve drugarice” Jugoslavije

Život Jovanke Broz, njena uloga u i uticaj na supruga doživotnog predseddnika SFRJ Josipa Broza Tita, pa i događaje tog vremena, bila je tema doktorske disertacije istoričarke Ivanu Pantelić, koju je sada pod naslovom „Uspon i pad „prve drugarice” Jugoslavije” (Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013) objavio Službeni glasnik. Javnost za Jovanku Broz nije čula ni kada se venčala 1952 godine sa Titom već četiri godine kasnije kada se njeno ime pojavilo na pozivnici za svečanu večeru priređenu u čast posete Antonija Idna potpredsednika britanske vlade i ministra inostranih poslova . Pantelić navodi da do sada nije istražena detaljno biografija Jovanke Broz niti su sagledani razni aspekti njenog delovanja u javnosti, ali primećuje da su mnogi pisali o prvoj dami Jugoslavije. Reč je o

Beograd

22.08.2018 u 23:22

Kuća od soli

Razmatrajući odnos prema umetnosti u našoj zemlji pred početak Drugog svetskog rata i u tom kontekstu prisećajući se kolekcionarske strasti prema slikarstvu kneza Pavla Karađorđevića, pisac Miomir Petrović se na književnoj večeri u Tašmajdanskom parku zapitao: šta je kultura u jednoj naciji? A potom dodao: – Ovo bi zapravo moglo biti pitanje za posetioce. U publici su sedeli poštovaoci Petrovićevog dela, koji su s pažnjom slušali tumačenje njegove knjige „Kuća od soli” u izdanju „Lagune”. Među koricama ovog uzbudljivog romana nazire se tragična usamljenost pojedinca zatečenog u dramatičnim istorijskim okolnostima. Program je deo manifestacije „Kulturno leto na Paliluli”, a moderator je bio Karlo Astrahan, urednik književnog programa u Biblioteci „Milutin Bojić”.

Srbija

29.07.2018 u 09:50

Kako su Pričinovčani oteli crkvu Tabanovčanima

Mačvanski Pričinović – Nedavno je diplomirani inženjer elektrotehnike Slobodan Lolić, penzionisani rukovodilac „Elektroprivrede Srbije” u Beogradu, a rođen u Mačvanskom Pričinoviću, objavio knjigu kako se u njegovom rodnom selu pre 150 godina gradilo zdanje pravoslavne crkve. Knjiga je puna bogatih podataka iz kojih se vidi život u doba dinastije Obrenovića. Srbija se u to vreme nije potpuno oslobodila turskog uticaja. Sela su imala u proseku od 20 do 50 kuća, a retko koja stotinu i koju više. Takvih je bilo nekoliko samo u Mačvi i dolini Velike Morave. Retko je koje selo tada moglo samo da gradi crkvu. Bio je običaj da se udruži više njih, pa crkvu sagrade negde na poljani čija je lokacije približno bila jednako udaljena od svakog sela. Meštanima Mačvanskog Pričinovića i susednog

Društvo

28.07.2018 u 22:35

Monografija o graditeljskim poduhvatima Crnotravaca

Kada bi sva zdanja koja su Crnotravci izgradili u Beogradu kojim slučajem neko trajno zakatančio, ministri i poslanici više ne bi imali gde da zasedaju, a bez „radnih adresa” ostali bi i brojni univerzitetski profesori, nastavnici u školama, lekari... Turistička ponuda bi bila uskraćena za nekoliko hotela i muzeja, a gardisti Vojske Srbije bi ostali bez svog doma. Nisu crnotravski neimari zadužili samo prestonicu: ni gradovi poput Niša ili Skoplja ne bi ličili na sebe da u njima svoj trag nisu ostavili graditelji iz tog dela Srbije, bilo kao izvođači radova ili organizatori građenja brojnih reprezentativnih zgrada. Zahvaljujući monografiji koju priprema Srećko Stanković, građevinski inženjer iz sela Brod kod Crne Trave, javnost će uskoro moći da sazna mnogo više o graditeljskim

Kultura

28.07.2018 u 10:09

Kulturni ideali daju vrednost naciji

Nije neobično postupanje nekih ljudi koji se bave knjigom da određena dela čitaju iznova; posle određenog vremena prihvatajući isto štivo na nove načine, i upoređujući ga sa okolnostima u kojima trenutno žive. Kada je reč o novom izdanju ogleda Slobodana Jovanovića „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”, štampanom kod čačanskog „Gradca”, uočljivo je da to delo ne samo da sažima suštinska interesovanja autora, jednog od naših najvećih intelektualaca uopšte, već da opominje na to da se neke stvari o kojima je pisao vrlo sporo menjaju. Slobodan Jovanović – predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, pravnik, istoričar, književni kritičar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Beograd

19.07.2018 u 23:55

Ka granici

„Naša ulica je bezimena i slepa. Nalazi se na vrhu živopisnog ostrvskog gradića...” Taj gradić u koji čitaoce uvodi Vladimir Arsenijević na početku knjige „Ka granici” zove se Omfalos i izmišljeno je grčko ostrvo. Na njega pisac „naseljava” svoje junake iz beogradskog ratnog ludila. Ovde pripovedač nalazi neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela tu pokušava da prevaziđe apstinencijalnu krizu. Iz ovog mesta put će da ih povede u Atinu, gde ponovo žive zaboravljenu slobodu u društvu anarhista. Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj granici sopstva. Ovo je srž Arsenijevićevog novog romana u izdanju „Lagune”, koji je predstavljen u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj ulici. Na promociji se tražilo mesto više, a posetioci su bili u prilici da saznaju šta o

Prijavite se na našu mailing listu