Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,94	117,59
104,63	105,26	104,94
108,82	109,48	109,15

Društvo

02.06.2020 u 10:39

Film na albanskoj televiziji falsifikovao istoriju na štetu Srba

Na albanskoj televiziji Top kanal, koja se može pratiti i na KiM i u Severnoj Makedoniji, 30. maja je u udarnom terminu prikazan dokumentarni film „Velika srpska istorijska obmana – kako su Srbi ukrali albansku istoriju”, u kojem se falsifikuju istorijske činjenice s ciljem promovisanja velikoalbanske politike, saopštilo je danas Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Iz Ministarstva poručuju da se u filmu „bezočno falsifikuju istorijske činjenice”, a srpske crkve, manastiri i spomenička i duhovna tradicija na Kosovu i Metohiji proglašavaju albanskim, sa jasnim ciljem promovisanja velikoalbanske pogromaške politike, na štetu Srbije i srpskog naroda. Kako se u dopisu navodi, u skupoj produkciji i uz učešće brojne ekipe koja ga je realizovala, ovaj „sramotni i groteskni istorijski

Društvo

07.05.2020 u 19:42

Monahinja Teodora nova igumanija manastira Gračanica

GRAČNICA - Episkop raško-prizrenski Teodosije proizveo je shi-monahinju Teodoru u čin igumanije i uveo je u tron slavnih gračaničkih igumanija, saopštila je danas Eparhija raško-prizrenska. Novoizabrana igumanija Teodora je u Gračanici provela ceo svoj monaški život, gde je požrtvovano obavljala dužnost ekonoma u vreme blaženopočivših igumanija Tatjane i Efrosinije. Episkop Teodosije je kazao da „svaka duša koja dolazi u ovaj sveti manastir duboko oseća veru prema Bogu i ljubav mati Teodore za monaštvo i verni narod”, navodi se na sajtu Eparhije raško-prizrenske, prenosi Tanjug. On je zahvalio i dosadašnjoj igumaniji mati Stefanidi, koja je sa svojim sestrinstavom dala veliki doprinos da manastir ponovo zasija slavom i lepotom bogoslužbenog života. „Nadamo se da će manastir

Region

07.05.2020 u 08:57

Sveštenstvo iz Đurđevih stupova davalo izjavu zbog Đurđevdanske litije

PODGORICA – Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije izjavio je da je crnogorska policija pozvala nekoliko sveštenika iz manastira Đurđevi stupovi da daju izjave u beranskom Centru bezbednosti zbog održane Đurđevdanske litije ocenivši da za to nije bilo potrebe, jer su sveštenici poštovali mere ograničenja. On je za podgorički Dan rekao, povodom litije održane u sredu u Beranama, da su sveštenici samo vršili svoju dužnost, uobičajenu za veliki verski praznik Đurđevdan kada se litija tradicionalno organizuje, prenosi Tanjug. „Ovog puta sveštenici, zbog važećih mera usled novonastale epidemije, nisu organizovali litiju sa vernicima i u potpunosti su ispoštovali donete mere. Uostalom, ovo je bio jedini način da našim vernicima, kojima se neopravdano uskraćuje pravo prisustva službama u

TV revija

09.04.2020 u 10:00

Jedan TV jelovnik ne kao drugi

Serijal RTS-a „Rukumijski posni kuvar”, koji se prikazuje svakog radnog dana na Drugom programu, u 9.45, snimljen je po recepturi monahinje Atanasije Rašić u manastiru Rukumija. Ona je autor više kuvara od kojih su najpoznatiji: „Srpski posni kuvar Manastira Rukumije”, „Postom do zdravlja”, „Posna jela od ribe”, „Kuvar na vodi”, „Kuvar na ulju”, „Posni napici”, „Kuvar korovskog bilja”, „Kuvar za šećeraše” i „Posni kolači”. Mati Atanasija je, inače, autor i kratkih priča koje su objavljene u ediciji „Čuda božija naših dana” i „Put ka Hristu”, i knjige „Preživeti i živeti u prirodi” koja je pre nekoliko godina inspirisala Aleksandru Božović, urednicu u Ekološkoj redakciji Obrazovno-naučnog programa RTS-a, da realizuje emisiju o preživljavanju u prirodi. Sada je ova saradnja nastavljena kroz serijal

Kultura

19.02.2020 u 14:00

Digitalizacijom sačuvane freske manastira Srbije

Ministarstvo kulture i informisanja će u toku ove godine, u okviru projekta Pretraživač kulturnog nasleđa Srbije, uvrstiti i digitalizovane freske manastira Gračanica i time dodatno obogatiti kolekciju koju taj sajt poseduje, prenosi Tanjug. U okviru Pretraživača, na domenu kultura.rs ili kultura.srb, posetioci su u mogućnosti da dobiju osnovne informacije o digitalizovanom kulturnom nasleđu i pristupe interaktivnoj mapi ustanova kulture na teritoriji Srbije. Kako objašnjava savetnik Ministarstva kulture u oblasti digitalizacije Đuro Radović, vizija projekta je da se najširoj javnosti predstave digitalizovani fondovi i obezbede informacije o kulturnom nasleđu koje se čuva u našim bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama i zavodima za zaštitu spomenika kulture. „Srbija baštini

Društvo

07.01.2020 u 21:56

Večne poruke oca Justina

Duga i mnogima nejasna biće ova priča. Mnogi su me žalili što tako mlada i lepa sebe kažnjavam. U manastir Ćelije svemilostivi Gospod prizva me u mojoj 13. godini, to beše davne 1947. Iz jedne patrijarhalne beogradske porodice prizva me Bog. Večito sam mu zahvalna, besedi mati Glikerija Janjić, igumanija manastira Ćelije kod Valjeva. Celiva mošti prepodobnog oca Justina Ćelijskog i pali sveću u manastirskom hramu Svetih Arhangela. Nekoliko metara dalje, nadomak severnih vrata crkve, i nju i sestrinstvo manastira „čuva” onaj koji je to odavno zaslužio i srpski rod zadužio. Tu od 1804. počiva Ilija Birčanin, „obor knez ispod Medvednika”, junak, vesnik Prvog srpskog ustanka i slobode, po naredbi turskih dahija posečen na kolubarskoj ćupriji zajedno sa valjevskim knezom Aleksom

Društvo

07.01.2020 u 21:55

Manastir Svetog Marka i milostivi čika Sima

Jedan dečak, siroče iz građanske bogate prizrenske kuće ostavio je svoj dom i otišao u Manastir Svetog Marka iznad sela Koriša. Bio je vršnjak Prvog srpskog ustanka, čije su posledice i turski progon doprineli ranoj smrti njegovog oca. Majka je umrla, a on je otišao svome starijem bratu igumanu, školovao se, počeo velike poslove od Odese, Kijeva, Carigrada i Beograda. Prizrenci su ga po bratu, igumanu Aksentiju, prozvali Igumanov. Pod tim nadimkom su ga i tražili u Odesi, pa je on svom imenu Sima Andrejević tamo dodao i nadimak Igumanov. Taj dečak postao je najveći prosvetni i crkveni dobrotvor Stare Srbije i jedna od centralnih ličnosti narodnog života i nacionalne svesti

Društvo

16.12.2019 u 22:55

I na najstrašnijem mestu se može opstati ako ima ljubavi

Devič – Ispred je teška metalna rampa, okolo su kolutovi bodljikave žice, zamršeni i nagomilani od mnogih dodavanja. Iz metalnog kontejnera izlazi policajac, odmahuje rukom, što znači da se može ući u manastir Devič kod Srbice. Praznik je. Na manastirsku slavu je došlo oko dve hiljade Srba. U proteklih trideset godina ovde se nije okupilo toliko sveta. Šta ih je privuklo u devičku pustinju? Zašto na njih nije uticalo opšte mišljenje da se u Drenicu ne dolazi, da je opasno i nebezbedno? „Mi smo ovde odrasli”, kaže Miroslav Stević iz Srbice. Pet dana pre potpisivanja mirovnog sporazuma 1999. roditelji su ga poslali kod ujaka u centralnu Srbiju

Kultura

13.12.2019 u 11:28

Studenica u proširenoj stvarnosti

„Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice – drevnost, postojanost, savremenost” naslov je izložbe kojom će u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od večeras u 19 sati, SANU i pomenuti manastir zajednički obeležiti 800 godina autokefalnosti Srpske crkve, uz prigodnu svečanu akademiju održanu juče. Kako su novinari juče mogli i sami da se uvere, za ovu priliku primenjen je pristup koji izložbu čini atraktivnom za sva godišta. Na maštovit i prostorno prilagođen način ukršteni su originalni, vredni manastirski artefakti koji zaista retko mogu da se vide, savremene replike pojedinih predmeta i digitalne instalacije, pa će uz pomoć najnovijih tehnologija virtuelne i proširene stvarnosti posetioci u poslednjoj izložbenoj sali moći, maltene, da urone u Studenički životopis i ambijent. Kao što

Magazin

09.12.2019 u 15:37

Čuvari nacionalnog blaga

Fruška gora, najstariji nacionalni park u Srbiji, najlepši je dar prirode u mirnoj vojvođanskoj ravnici. U beskrajnom zelenilu gustih, listopadnih šuma skriva se, između ostalog, i jedinstvena priča o njenim pravoslavnim manastirima. Istorijski izvori svedoče da su izgrađeni od 15. do 18. veka, u periodu velikih seoba, dok legende kažu da su nastali mnogo ranije. Simbol otpora Fruškogorske manastire podizala je despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare nemanjićke države. Tokom pet vekova bili su kičma duhovnog i političkog života Srba. Kroz istoriju su predstavljali simbol otpora turskoj imperiji i zaštitnike nacionalnog blaga oličenog u sakralnoj umetnosti, arhitekturi, književnom stvaralaštvu... Od velikog značaja kao istorijske i kulturne vrednosti nalaze se pod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: manastir

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu