Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Društvo

28.12.2020 u 21:21

Nastavnici ne stižu da usmeno ispituju učenike

Sve što je u poslednje vreme izašlo na videlo, posebno u vezi sa srpskim jezikom, više je nego dovoljno da se novi ministar prosvete zamisli i da u saradnji sa strukom – SANU, Odborom za standardizaciju srpskog jezika, katedrama i društvom za srpski jezik i književnost, a svakako i istaknutim nastavnicima iz osnovnih i srednjih škola – organizuje ozbiljnu konferenciju na kojoj bi se ukazalo na sve uzroke i put ka temeljitoj promeni ovakvog stanja. Nema više mesta da se nešto popravlja krpljenjem programa. Uočava to odgovarajući na pitanja „Politike” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Ukazujući na činjenicu da je srpski jezik zapušten, on podseća da nemamo utvrđenu jezičku politiku koja je u odgovornim i uređenim društvima u centru je nacionalne

Društvo

28.12.2020 u 08:08

Zašto nam deca ne znaju srpski – jure ocene, a ne znanje

Pretrčavaju gradivo, jure ocene, a na najvažnijem nacionalnom testiranju za kraj osnovnog obrazovanja sustigne ih neznanje – u najkraćem, to je slika đačkih dometa u ramu ovdašnjeg školstva, iznijansirana oskudicom elementarnog znanja srpskog jezika i književnosti i sivilom statusa maternjeg jezika. A kakva je škola, takvo je i društvo. Ovo naše može da se pohvali izvanrednim uspehom generacije koja je iz klupa osmoletki izašla u junu ove godine. Naime, u njoj je bezmalo polovina odlikaša, svaki peti đak sa svim peticama, svaki sedmi nosilac diplome „Vuk Karadžić”. Da se, ipak, valja uzdržati od hvalospeva opominju barem dve činjenice. Prva je da među 1.000 osmaka iste te generacije ima oko 140 vukovaca i jedva petoro (ako ne zaokružimo na ceo broj, to je 4,6) kadrih da bez greške reše

Društvo

19.12.2020 u 22:00

Osmaci na završnom ispitu ove godine iz srpskog dobili – jedinicu

Naslovna strana „Politike” za 17. decembar 2020. jednostavno je poražavajuća. „Maturanti bez osnovnog znanja srpskog jezika”, vodeći je članak u kojem je predstavljena analiza rezultata završnog ispita osnovaca školske 2019/20. godine. Ta analiza pokazala je da su zadatke koji proveravaju osnovno znanje iz srpskog jezika i književnosti ispravno rešili 60 odsto dečaka i 72 odsto devojčica. Prosečni uspeh generacije na testu je 11,18 od 20 mogućih bodova. Ukoliko se prihvati uobičajeni kriterijum da je za najnižu prelaznu ocenu potrebno znati 60 odsto gradiva – osmaci generacije 2019/20. dobili su ocenu nedovoljan (1) iz srpskog jezika i književnosti. Kako je to moguće, kada su bezmalo polovina te generacije odlični (45,1 odsto), trećina vrlo dobri (35,3 odsto), a petina dobri (18,9 odsto)

Društvo

06.12.2020 u 19:40

Stranci ne treba da prodaju Vukovu azbuku srpskoj deci

Neću da Vukovu azbuku srpskoj deci prodaju stranci i na tome zarađuju, ne želim da oni dodaju i ispravljaju kvačice na slovima u bukvaru, jer udžbenik jedne zemlje je javno dobro njenih građana. Ovo je razlog zbog koga prof. dr Aleksandar Kavčić, svetski poznato ime u naučnim krugovima, svakog meseca ostavlja katedru na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu, gde predaje, preleće okean i na nekoliko dana dolazi u rodni Beograd da proveri kako napreduje štampanje školskih knjiga koje će pokloniti srpskoj deci. Svi kompleti za sve razrede osnovne škole biće u takozvanoj PDF formi besplatno ponuđeni roditeljima za štampanje sa internet stranice Fondacije „Alek Kavčić”, koju je nekadašnji đak Matematičke gimnazije i student Elektrotehničkog fakulteta u glavnom gradu osnovao kako bi započeo svoj

Region

17.09.2020 u 09:02

Srpska deca u Glamoču ne mogu da uče maternji jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – U Glamoču, opštini na jugozapadu BiH sa većinskim srpskim stanovništvom (43,5 odsto), koja, kao i Drvar i Grahovo, teritorijalno pripada Federaciji BiH (FBiH), deci srpske nacionalnosti uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče maternji jezik. Pri upisu u školu srpski školarci moraju da se opredele hoće li učiti hrvatski ili „bosanski” jezik, jer u nastavnom planu resornog ministarstva Kantona 10, u čijem sastavu je i opština Glamoč, srpskog jezika nema. Zagarantovano pravo na izučavanje nacionalne grupe predmeta, po nastavnom programu Republike Srpske, uskraćeno je srpskoj deci i u Osnovnoj školi „Ahmet Hromadžić” u Bosanskom Petrovcu, zbog čega se većina njih opredeljuje za školovanje u Republici Srpskoj, u opštini Drnić, udaljenoj desetak

Kultura

13.07.2020 u 20:00

Reči i njihovi blizanci

Da li je reč „ruka” značenjski suprotstavljena reči „noga”? Da li se „brdu” suprotstavlja „ravnica” ili „dolina”? Koja je reč suprotna imenici „čovek” – „nečovek”, „životinja”, „Bog”, neka četvrta ili nijedna? Da li „kuća” znači baš isto što i „dom” i da li je „osećajan” isto što i „osetljiv”? Kada bi nauka imala precizne i jedinstvene odgovore na ova pitanja, verovatno bi bilo više rečnika sinonima, antonima, paronima. Ovakvi rečnici su važni zato što utiču na izoštravanje uvida u odnose među rečima, ali i pojmovima u odnosu kontrarnosti ili komplementarnosti, istoznačnosti ili sličnoznačnosti, nadređenosti ili podređenosti. Takvi rečnici predstavljaju izvrsne priručnike za one koji se srpskim jezikom bave na bilo koji način, a doprinose i boljem razumevanju logičkih odnosa, leksičkom

Kultura

21.06.2020 u 17:26

Više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego srpskog

Prvi korak koji se može načiniti u popravljanju stanja pismenosti i kulture izražavanja jeste povećanje broja časova srpskog jezika u školama, ili bar razdvajanje nastave jezika od časova književnosti. Kolege iz „Društva za srpski jezik i književnost” iznele su ovih dana podatak da smo po broju časova maternjeg jezika na najnižoj lestvici u Evropi, kaže za naš list Rada Stijović, dobitnica značajnog priznanja Matice srpske – Povelje za negovanje srpske jezičke kulture. Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik, spada u red najboljih srpskih leksikografa. Urednik je „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan je od autora „Rečnika srpskoga jezika” u izdanju Matice srpske i autor dva dijalekatska rečnika. Osim leksikografijom, bavi se

Među nama

13.06.2020 u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo? Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja? Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i

Kultura

06.04.2020 u 18:18

Rečnici na lomači

Svaka reč u rečničkim definicijama odmerava se pažljivo – ne sme biti suvišna, mora biti precizna, treba da je opštepoznata, što svrsishodnija i što neutralnija, brižljivo usklađena sa namenom rečnika. Zato ova dela nastaju dugo, pišu se sporo, definicije se stalno premeravaju i prekrajaju, a njihova izrada predstavlja intelektualni izazov prvoga reda. Ovo se naročito odnosi na pisanje jednojezičkih rečnika, u kojima se značenja reči nekog jezika opisuju rečima tog istog jezika. Zbog toga, valjda, u srpskoj leksikografiji nema mnogo rečnika srpskog jezika i zato njihovo objavljivanje treba da predstavlja prvorazredni kulturni događaj, povod za radost i ponos, jer se među koricama tih knjiga, kroz obrađene reči, za sva vremena, za sadašnje i buduće čitaoce, opisuje manji ili veći deo

Beograd

02.03.2020 u 08:26

Bekstvo od prošlosti i trange-frange biznis

Kakve usluge mušterijama nudi dućan „Play states Elite”, šta se može kupiti u butiku „Leather stor”, a šta u sličnom pod firmom „Natura Siberica”? Ili u „The manual Co”? Za prodavnicu poetskog naziva „Extreme Intimo” dalo bi se naslutiti koješta, ali ne i za „Toyzzz”, mada sa onoliko slova Z u logu naziv najpre vuče na spavanje, ili bar dosadu. Tu su još i „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Čak se i komšijska bakalnica podičila novim, engleskim nazivom. A kako je krenulo, malo ko bi se iznenadio kada bi radnja Bogoslovskog fakulteta sa crkvenim potrepštinama i prigodnom literaturom stešnjena uz češku ambasadu, naspram kafea „St. Mark’s Place” u senci Crkve Svetog Marka, danas-sutra osvanula pod nazivom – „Accessories SPC”. Uz tu radnjicu, od

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu