Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,56
105,25	105,88	105,57
109,02	109,67	109,35

Magazin

13.01.2020 u 08:00

Beskonačno uživanje

Mala deca veruju svom telu, tako da sve što donosi neprijatnost doživljavaju kao nešto što je loše i štetno, dok sve što donosi prijatnost doživljavaju kao nešto što je dobro i korisno. Ovaj sistem motivacije koji je označen kao princip prijatnosti stvara velike probleme roditeljima koji uče decu da rade ono što je deci neprijatno, ali je koristan, kao i da odustanu od deci prijatnih, ali štetnih aktivnosti. Složićemo se da jeste veoma važno znati u životu uživati: doživljavati radost, zadovoljstvo, prijatnost, sreću, užitak. Ali, da li stalni ili maksimalni užitak – superužitak – može da bude životni cilj. Šta bi se desilo s osobom koja bi to uspela da ostvari? Biološka barijera u mozgu Odgovor leži u jednom starom eksperimentu s pacovima i „centrima za užitak” u njihovim

Magazin

06.01.2020 u 08:00

O prijatnim osećanjima

U svakodnevnom govoru uobičajeno je da kada se neko zbog nečega neprijatno oseća kaže da se loše oseća, a da kada se oseća prijatno kaže da se oseća dobro. Razumljivo je da ljudi ne žele da se osećaju loše, već da žele da se osećaju dobro. Iz toga proizlazi da su neprijatne emocije loše, a prijatne – dobre. Ovakvom vrednovanju doprinose i stručne oznake u psihološkim tekstovima, prema kojima su neprijatna osećanja označena kao „negativna”, a prijatna osećanja kao „pozitivna”. Ove stručne oznake su zavodljive jer su nastale iz sasvim drugih razloga, a ne kao vrednosne oznake za osećanja. Naime, kada je psihologija nastajala kao nauka, preuzimala je modele od tada dominantnih nauka hemije i fizike. Tako su tadašnji psiholozi počeli da govore o „valentnosti” osećanja posmatrajući ih kao jone. Ona

Magazin

30.12.2019 u 08:00

Proslavljanje i alkohol

U našoj kulturi, kao i u većini evropskih, nezamislivo je grupno proslavljanje bilo čega – bez pijenja alkohola. Kada odete kod nekoga u goste jedno od prvih pitanja je: „Šta ćete da popijete?”, pa ukoliko izjavite da ne pijete, to jest da nećete ništa, postajete malo čudni, nakon čega sledi pritisak domaćina da ipak nešto popijete, da ima neko izuzetno piće, šteta da ga ne probate. Ukoliko ste u grupi ljudi koji piju, obično sledi socijalni pritisak svih njih da ipak nešto „cugnete”. Predviđajući ovakav sled događaja, mnogi se odmah odluče za neko od ponuđenih pića. Međutim, kada čaša postane prazna, sledi novi pritisak da se nastavi s pijenjem, tako da domaćin ponovo puni čašu pa makar vi više ne pili. Zašto je alkohol toliko prisutan u običajima i društvenim ritualima

Magazin

23.12.2019 u 08:00

Poverenje u vezi

Svaki čovek ima potrebu za sigurnošću koja je u velikoj meri zasnovana na stalnosti i predvidljivosti ponašanja ljudi i postojanosti sveta u kome živi. To se prvenstveno odnosi na onaj deo sveta koji okružuje tu osobu, kao i na one ljude koje je izabrala da uvede u svoj intimni krug, u svoju „zonu sigurnosti i udobnosti”. Kada se neko ponaša na određeni način, osoba očekuje da će se taj ponašati na isti takav način i u budućnosti. Tako taj drugi postaje osobi predvidljiv, na osnovu čega ona s njim gradi odnos za koji veruje da će biti trajan. Kada je budućnost u pitanju mi ne možemo sasvim tačno znati kako će se neko ponašati u budućnosti, ali zato možemo verovati da će se ponašati kao što se do sada ponašao. Upravo zbog toga koren reči „poverenje” jeste reč „vera”, to jest

Magazin

16.12.2019 u 08:00

Neispavana generacija

Koliko sati spavate? Koliko sati spavaju vaša deca? Kako se osećate kada se probudite? Da li radni dan počinjete sa osećanjem svežine? Odgovori na ova pitanja ukazuju na jednu tihu i skrivenu epidemiju u savremenom društvu, a to je epidemija neispavanosti. Ljudski organizam ima svoj bioritam na koji ne možemo uticati, a koji je usklađen sa dobom dana i noći. Dovoljna količina spavanja je biološka potreba, veoma važna za telesno i duševno zdravlje, kao i za dobro mentalno funkcionisanje. Ljudi koji su naspavani bude se puni energije i životnog elana, a njihove intelektualne funkcije su optimalne. Zbog raznoraznih obaveza mi produžavamo budno stanje skraćujući vreme spavanja, verujući da se možemo dobro navići na „skraćeno” spavanje. Jedno istraživanje je pokazalo da postoji velika

Magazin

09.12.2019 u 08:00

Roditelj kao drugar

Deca imaju potrebu da se igraju s drugom decom. Nekada, ne tako davno, deca su se igrala u dvorištima, igralištima i ulicama. Danas se taj javni prostor smatra potencijalno opasnim i samim tim neprikladnim za boravak dece bez nadzora odraslih. Jedno, odbačeno, zakonsko rešenje predlagalo je da deca do 12 godine ne smeju biti na ulici bez nadzora odraslih. Iz toga razloga, deca, naročito u većim gradovima, svoje drugare nalaze u vrtićima, s kojima se do određenog vremena međusobno igraju pod nadzorom odraslih. Ostatak vremena provode u svojim domovima, gde ih povremeno na nekoliko sati posećuje neki drug ili drugarica. Zato deca, naročito u onoj polovini porodica u kojima nemaju brata ili sestru, očekuju da se s njima igraju njihovi roditelji. Roditelji koji na ovaj način spasavaju svoju

Magazin

02.12.2019 u 08:00

Živeti radoznalo

Kada ljudi odrastu, često smatraju da dovoljno znaju o sebi, drugima i svetu, tako da po pravilu postaju manje radoznali nego što su bili u detinjstvu i mladosti. Možemo reći da odrasli ljudi često žive u svojim zonama udobnosti, koje su zapravo sazdane od poznatog i dobro shvaćenog dela sveta. Oko zone poznatog i predvidljivog nalazi se zona nepoznatog. U tom koordinatnom sistemu, radoznalost je težnja da se „zaviri” u nepoznato, da se doživi nešto novo, da se otkrije neki novi smisao. Ne sputavajte dečju znatiželju Radoznalost može biti difuzna, kada nekoga interesuje mnogo toga, a može biti fokusirana kada govorimo o nečijim interesovanjima. Drugim rečima, radoznalost, zainteresovanost je ona sila koja nas tera da širimo granice razumevanja sveta, drugih, ali i samih sebe. Svaki

Magazin

25.11.2019 u 08:00

Šta je eko-anksioznost?

Ekološka anksioznost javlja se kao posledica zamišljanja buduće „ekološke katastrofe”, to jest brojnih negativnih promena za koje se veruje da će doneti klimatske promeneAnksioznost je jedno od osećanja koje ljudi ne razumeju baš najbolje. Na primer, trema je osećanje koje doživljavamo kada smo pred nekom određenom situacijom za koju procenjujemo da je ugrožavajuća jer se za nju nismo dovoljno pripremili. Međutim, anksioznost je strah pred neodređenom situacijom, tačnije pred celokupnom životnom situacijom za koju procenjujemo da nas prevazilazi, da nismo sigurni da s njom možemo da izađemo na kraj. Ovakvo osećanje može biti sasvim razumno kada je naša procena tačna, bilo da smo se mi promenili (razboleli, ostarili, itd.), bilo da se svet u kojem živom promenio. Ali kada je anksioznost rezultat naše

Magazin

18.11.2019 u 08:00

Roditelj i bes tinejdžera

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna. Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: formule dr zoran

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu