sreda, 02.12.2020.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117,22	117,93	117,57
	97,04	97,63	97,34
	107,89	108,54	108,21

Tag: formule dr zoran

Magazin

30.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Prosečni narcisi

Kako sazrevaju nove generacije, tako se povećava broj ljudi s narcisoidnim crtama ličnosti. Važno je razumeti kako ovi ljudi funkcionišu u međuljudskim odnosima, jer znanje o tome doprinosi da drugi ne postanu žrtve narcisoidnih. Uvreženo je mišljenje da je narcisoidna osoba zaljubljena u samu sebe. To često jeste slučaj, ali ne objašnjava pravu prirodu narcisoidnosti. Nastanak neosetljivosti Ako krenemo od imena mitskog junaka Narcisa, ono bi trebalo da se izgovara Narkis, jer ima isti koren kao reč „narkoza”. U prevodu njegovo ime je Neosetljivi. U antičkom mitu Neosetljivi je mladić vanredne lepote zbog koje se u njega mnogi zaljubljuju. Iako mnogi pate zbog toga što im on ne uzvraća zaljubljenost, njemu su njihove patnje smešne i jednostavno ga zabavljaju. Usled nedostatka

Magazin

23.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Žal za propuštenim

Većina ljudi, kada se osvrnu unazad i pogledaju na svoj život, na odluke koje su donosili u određenim trenucima, mogu naći nešto zbog čega im je sada krivo što su to uradili ili što nisu uradili nešto drugo. Život se često predstavlja kao put, a na tom putu se, s vremena na vreme, pojavljuju „raskrsnice” kada čovek treba da donese odluku na koju će stranu krenuti. Kada posle izvesnog vremena neko shvati da je nezadovoljan svojim izborom, tada može žaliti što nije drukčije odlučio – što je propustio priliku. Nekada je moguće promeniti odluku i krenuti drugim, željenim putem, ali najčešće to iz raznoraznih razloga nije moguće ili je „kasno”. Tada u osobi ostaje manji ili veći žal za propuštenim. Mogli su, ali nisu Za čim ljudi žale? Neki žale što su odabrali profesiju koja je

Magazin

16.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Pripadnost grupi

Ljudi su socijalna bića i imaju potrebu da pripadaju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem se menja tokom života, a svako može zastati u nekoj od razvojnih faza pripadnosti. I zato je važno videti kome osoba „pada pri” – pripada. Prva grupa u kojoj dete stvara svoj identitet jeste njegova porodica. Po pravilu majka je najvažnija, jer u prvim godinama života, tri do četiri, ona nastavlja da se ponaša kao da je dete deo nje, tako da dete razvija doživljaj snažne emotivne pripadnosti majci. U trudnoći je dete bilo deo majčinog tela, tako da majka u prvim godinama života doživljava dete kao deo njene ličnosti. Takav odnos nazivamo simbioza i on je nužan za pravilan razvoj deteta. U tom odnosu dete razvija prvo osećanje temeljne sigurnosti i prihvaćenosti. Nakon tog perioda dete se okreće i prema

Magazin

09.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Neverstvo i društvene mreže

Ljudi se odlučuju na neverstvo iz raznoraznih razloga. Nekada varaju oni koji su zadovoljni svojim brakom ili vezom, ali koji ne žele da „propuste priliku” i koji veruju da ono što partner ne zna, ne može da ga zaboli. U daleko većem broju su oni koji varaju zato što su nezadovoljni svojom emotivnom vezom ili brakom. To je kategorija onih koje bismo mogli nazvati polurazočarani. Za njih je tipično da su stupili u vezu ili brak zato što su bili zaljubljeni, i da su posle nekog vremena shvatili da „to nije to”. Oni često opisuju svoju vezu ili brak rečima: nije dovoljno loše da odem, ali nije ni dovoljno dobro da ostanem. Zbog toga su polurazočarani zapravo „gladni ljubavi” što ih čini „otvorenima” za neku novu, bolju priliku. Oni borave u braku ili vezi, ali zbog svoje gladi jednim okom

Magazin

02.11.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Digitalna demencija

Poznato je da se ljudski mišići prilagođavaju onim aktivnostima za koje ih koristimo. Ako ih često koristimo za neke aktivnosti koje se ponavljaju, a koje zahtevaju snagu, mišići rastu – hipertrofiraju. Ako ih duže vremena ne koristimo, oni atrofiraju. Na taj način se naš mišićni sistem prilagođava našim aktivnostima. Na vrlo sličan način funkcioniše i ljudski mozak: one radnje koje ponavljamo dovode do toga da se umnožava broj veza (sinapsi) između nervnih ćelija u nervnim putevima koji se koriste za datu aktivnost. Kada duže vremena te radnje ne ponavljamo, broj sinapsi se smanjuje. Drugim rečima, mozak se ponaša kao mišić: ako ga koristimo neuroni se bolje povezuju, a ako ga ne koristimo, smanjuje se broj veza. Ova osobina mozga da ekonomiše u prilagođavanju zahtevima naziva se

Magazin

26.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Dobre vesti

Da li mislite da su u medijima podjednako zastupljene i negativne i pozitivne vesti? Moj utisak je da su negativne vesti zastupljene u mnogo većem broju u odnosu na pozitivne vesti. Zašto je to važno? Zato što deca i odrasli izgrađuju svoju predstavu o svetu na osnovu slike o svetu koju im prezentuju mediji. Kada mediji projektuju pretežno negativnu sliku o svetu, tada ljudi počinju da smatraju da je ovaj svet negativno, iskvareno mesto. Što su više ljudi izloženi medijima, to više upijaju negativne slike koje impregniraju njihovo nesvesno. Sindrom zlog sveta Poznato je da je prosek gledanja televizije u odrasloj populaciji negde oko četiri sata dnevno. To znači da je veliki deo populacije izložen medijskoj „kultivaciji” slike o svetu. Kod nekih od njih to izaziva „sindrom zlog sveta”

Magazin

19.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Oponašanje drugih

Živimo u vreme u kojem se mnogi ljudi, i mladi i odrasli, trude da se drugima predstave kao originalni, posebni, jedinstveni, drukčiji. Posebno se tinejdžeri trude da se istaknu, budu različiti od vršnjaka i ostave utisak zanimljive, a s tim i privlačne ličnosti. Ma koliko ta težnja bila izražena, ljudski mozak funkcioniše na drugi način: kao mašina za oponašanje drugih. Veliki deo ovog oponašanja se odvija na nesvesnoj ravni. Deca oponašaju svoje roditelje, ali i drugu decu. Tinejdžeri oponašaju svoje vršnjake, ali i izabrane „idole”. Odrasli ljudi oponašaju druge kako bi bili prihvaćeni ili zauzeli društveni status. Veliki deo socijalnog učenja se odvija kroz nesvesno oponašanje drugih ljudi. Uticaj grupe Kada se neka odrasla osoba preseli iz jedne sredine u drugu, drukčiju

Magazin

12.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Magija i mentalno zdravlje

Da li ste skloni magijskom mišljenju? Na primer, kada kažete nešto lepo o sebi ili osobi koju volite, da li kucnete u drvo? Da li pljunete ili se pomerite s mesta kada izgovorite neku negativnu zdravstvenu prognozu za osobu koju volite? Iako možda toga niste svesni u svim ovim slučajevima, vi vršite magijske radnje. U prvom slučaju „sprečavate” da neka viša sila pokvari vašu sreću, a u drugom slučaju vi „poništavate” ostvarenje nečeg negativnog što ste izgovorili. Objašnjenje za neuspeh Ove magijske radnje su zasnovane na magijskom mišljenju. To je takav način razmišljanja prema kojem ono što ljudi misle, osećaju, izgovaraju ili čine na neki neobjašnjiv način uzrokuje događanje u stvarnom svetu. U tom smislu magijsko mišljenje je suprotnost razumnom mišljenju zasnovanom na činjenicama i

Magazin

05.10.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Bliskost

Da li postoje ljubavi, to jest ljubavne veze u kojima ljudi nisu bliski? Da li je moguće voleti i biti voljen bez međusobne bliskosti? Iako je odgovor na ova pitanja potvrdan, mnogi smatraju da je bliskost obavezan sastojak ljubavnog odnosa, da ljubav bez bliskosti nije prava ljubav. Najčešća žalba onih parova koji dolaze na partnersku ili bračnu terapiju jeste upravo doživljaj da se njihova bliskost gubila tokom vremena, da je došlo do međusobnog otuđenja. Jedan od razloga zbog kojih ljudska bića imaju potrebu da budu bliska s nekim, bilo da je to ljubavna, prijateljska ili rođačka bliskost, jeste u tome što u bliskim odnosima ljudi mogu da budu ono što jesu: da se osećaju prihvaćeno i da mogu da se spontano ponašaju. Emotivno povezivanje Reč bliskost nastala je od reči blizu. Isto značenje ima

Magazin

28.09.2020 u 08:00

Ljudi jake volje

Volja je kompleksan pojam kojem se može pristupiti na različite načine. Jedan od načina jeste da se volja shvati kao produkt nečije želje, to jest onoga što osoba želi ili ne želi da uradi. U tom smislu možemo reći da se volja odnosi na energiju i istrajnost u ostvarivanju neke želje. Volja je takođe povezana s nečijim izborom ili odlukom. U izrazu „slobodna volja” podrazumeva se da osoba sama odlučuje šta želi ili ne želi i da je u upravo u tome njena sloboda u odnosu na druge ljude. Kada volju posmatramo kao pojavu koja se javlja tokom razvoja ličnosti, ona se izraženo pojavljuje već tokom polovine druge godine. To je period „negativizma druge godine”, kada dete odbija da se povinuje zahtevima roditelja i želi da radi suprotno od onoga što odrasli od njega zahtevaju. To je period u

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

02.12.2020 u 20:21

Snaga volje malog čoveka

02.12.2020 u 20:04

Ubici novinara u Slovačkoj kazna zatvora povećana na 25 godina

02.12.2020 u 20:02

Hoće li ruski vojnici napustiti Pridnjestrovlje

02.12.2020 u 19:48

I grla na onlajn sajmu poljoprivrede

02.12.2020 u 19:41

Gej večera koja slabi moć Orbana

02.12.2020 u 19:11

FIS otkazao sva takmičenja Svetskog kupa u Kini