Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,24	99,83	99,53
109	109,65	109,33

Magazin

10.08.2020 u 08:00

Sindrom zlog sveta

Kakav je svet u kome živimo: opasan ili bezbedan, predvidiv ili nepredvidiv? Kakvi su ljudi: dobri ili loši? Glavni razlog je što ljudi imaju različite odgovore, što ne reaguju na svet kao takav, već na svoje tumačenje tog sveta, pri čemu ne razlikuju svet kao takav od svoje slike sveta. Zato istu pojavu jedni tumače kao nešto pozitivno, a drugi kao nešto negativno. Šta će neko misliti o sebi, drugima i svetu uglavnom zavisi od njegovih prethodnih životnih iskustava. Sigmund Frojd, kao i mnogi posle njega, dokazao je da mnoga naša rana iskustva iz detinjstva, prvenstveno s roditeljima i drugim bliskim osobama, utiču na izgradnju nečijeg „pogleda na svet”. Što su nečiji zaključci o sebi, drugima i svetu u nečijem životu ranije nastali, to je verovatnije da će ih osoba kasnije u životu

Magazin

03.08.2020 u 08:00

Psihička snaga i kovid

Za savremenu nauku odnos psihe i tela još je nedovoljno objašnjen. U medicini je dobro poznato da psiha i emocije mogu značajno da utiču na fiziološke procese. Poznate su psihosomatske bolesti u čijem nastanku, održavanju ili pogoršanju značajno učestvuje psiha pacijenta. Međutim, kao što može da utiče na nastanak, psiha može da utiče i na smanjenje ili prestanak bolesti, to jest na izlečenje. Kada je u pitanju primena različitih lekova, uticaj psihe, tačnije očekivanje konkretnog pacijenta da će mu lek koristiti, značajno utiče na efekt samog leka. Ova pojava je poznata kao placebo efekat. Kada su istraživači delovanja lekova na određene bolesti shvatili da placebo značajno utiče na rezultate istraživanja, odlučili su se da istraživanja sprovode u dve grupe: jedne koji su zaista dobijali lek, i

Magazin

27.07.2020 u 08:00

Praviti nekog ludim

Kada su ljudi telesno zdravi, oni imaju poverenja da će njihovo telo dobro funkcionisati. Isto tako, kada su mentalno zdravi, imaju poverenja u svoje mentalne procese kao što su opažanje, pamćenje, rasuđivanje i zaključivanje. Ovo poverenje u dobro funkcionisanje mentalnih procesa je važno da se bude samopouzdan i da se misli svojom glavom. Kada ljudi počnu da sumnjaju u neki od svojih mentalnih procesa, tada gube mentalno samopouzdanje i ulaze u jedno beskonačno samopreispitivanje: Da li ja ovo zaista vidim ili mi se pričinjava? Da li se to zaista desilo ili sam sanjao?, i slično. Zbog toga su smeteni, dekoncentrisani i zbunjeni. Njihov celokupni sistem doživljavanja sebe, drugih i sveta njima samima postaje nestabilan i upitan. Mentalno samopouzdanje Kada izgube mentalno

Magazin

20.07.2020 u 08:00

Kako preboleti živo dete

Ako odnos roditelja i njihovog deteta stavimo u vremensku dimenziju, jasno je da se ovaj odnos menja tokom vremena. Kako se dete menja, kako odrasta ili prolazi različite faze svog odraslog života, tako bi trebalo da se menja i roditeljski pristup. Jasno je da se ne može na isti način pristupati predškolskom, školskom, fakultetskom i odraslom detetu koje se takođe menja. Idealno je da u svim ovim fazama postoji obostrano razumevanje kao i snažna emocionalna veza rođačke ljubavi, koja se širi i na unuke koji takođe odrastaju i menjaju se. Izraz „odraslo dete” je oksimoron, to jest označava nešto nespojivo. Dete je osoba koja je u poziciji zavisnosti od svojih roditelja, jer nije još spremna za samostalni život. Prihvaćeno je da je dete osoba do svoje 18 godine. Kada nečije dete odraste,

Magazin

13.07.2020 u 08:00

Udario grom u koprive

Nakon perioda smirivanja, epidemija virusa korona se ponovo razbuktava. Novinski članci su puni naslova u stilu „Virus se vratio”. Svi pokazatelji ukazuju da je tako: veliki broj novozaraženih, novoobolelih, pa čak i najveći broj smrtnih slučajeva od početka epidemije. Kako je došlo do toga da se ponovo nađemo u takvoj situaciji? Ko je odgovoran: da li je virus taj koji se „vratio” ili smo mi ti koji su dozvolili da se virus vrati. Kada kažem mi, tada mislim na nas kao kolektivitet, kao skup svih pojedinaca koji žive u ovoj državi. Kako smo mi, tačnije neki od nas, svojim ponašanjem doprineli da se epidemija ponovo razbukta? U čemu je naša odgovornost i šta možemo iz toga da naučimo za budućnost? Kobna samoobmana Ono što se zapravo desilo jeste da smo mi neosnovano „odlučili” da

Magazin

06.07.2020 u 08:00

Vaspitanje i mentalno zdravlje

Svaki roditelj želi svom detetu najbolje. Ali svaki roditelj ima svoj pogled na svet, vrednosni sistem, iskustva iz detinjstva, a samim tim i uverenja o vaspitanju deteta, kao i ideju šta je najbolje za njegovo dete. Iako je svaki slučaj poseban, moguće je razlikovati nekoliko tipičnih načina vaspitanja, to jest vaspitnih stilova. Način vaspitanja oblikuje ličnost deteta, a samim tim utiče i na njegov odrasli način života, kao i na buduće mentalno zdravlje, tip ličnosti i sklonost k određenim emotivnim poremećajima. Roditeljska ljubav prema deci je neophodan sastojak svakog vaspitanja, ali nikako nije dovoljan. Roditelji koji vole svoju decu svesno ili nesvesno zastupaju neke vaspitne stilove (razmažujući, prezaštitnički i presocijalizujući) koji stvaraju rizike po buduće mentalno

Magazin

29.06.2020 u 08:00

Moć i nemoć zvocanja

Iako se zvocanje uglavnom pripisuje ženama, ono nije isključivo ženska osobina, jer postoje i muškarci koji i te kako umeju da zvocaju. Ipak, uzećemo za primer situaciju u kojoj žena zvoca mužu oko neke male stvari koja treba da se uradi u kući, a koja je „muški posao”. Tipično je da žena, smatrajući da je njen suprug dužan da uradi „muški posao”, obavesti muža da je primetila kako bi nešto trebalo popraviti. Muž to prima k znanju, ali se ne pokreće to da uradi. Žena polazi od pretpostavke da trenutno nije raspoložen to da uradi, tako da ga ostavlja na miru. Dani prolaze, a muž nikako da nađe „raspoloženje” za datu popravku, ništa ne čini. Tada žena zaključi da je muž zaboravio, pa ga još jednom podseća šta treba da se uradi. U opisanom razvoju događaja još nema zvocanja, ali se priprema scena za

Magazin

22.06.2020 u 08:00

Da li je ćutanje nasilje

Kada se nakon nekog konflikta dvoje koji su u nekom odnosu, vezi ili braku, jedno od njih povuče, zaćuti i počne da ignoriše onog drugog, nastaje veoma neprijatna i napeta situacija koja može trajati danima i nedeljama. Uobičajeno je da se onaj koji ignoriše drugog označava kao pasivno-agresivna osoba, to jest kao agresor. Kako se u našim stručnim krugovima često agresivnost pogrešno izjednačava s nasilnošću, onda se i osoba koja ignoriše doživljava kao nasilnik. Ignorisanje druge osobe s kojom se ostaje u odnosu svakako nije lepo ponašanje i možemo ga označiti i detinjastim, ali ne zaslužuje da se označi niti kao agresivno, niti kao nasilno ponašanje. Ono je upravo suprotno od toga. Kad se odrasli dure Agresivnost dolazi od latinskog ad gradior, što znači pristupati, nasrtati,

Magazin

15.06.2020 u 08:00

Mučenje životinja

Ako obratite pažnju dok šetate nekim većim gradom, primetićete koliko mnogo ljudi šeta svoje pse. Psi nisu samo čovekov najbolji prijatelj, oni su, kao i mačke, kućni ljubimci, često uvaženi i jednakovredni članovi porodice. I dok u gradovima ovi ljubimci često spavaju pored gazde na njegovom krevetu, na selima ovim životinjama, s izuzetkom mačaka, nije dozvoljen ulazak u kuće. Uprkos tome, i tamo ljudi poštuju životinje i brinu o njima. Kada se u javnosti pojave vesti da je neko zakucao veliki ekser u glavu psa ili da je obezglavio mačku, ili da je nekoj kuji odsekao sve četiri šape, ljudi se uznemire i pitaju se šta ima u glavi onaj koji je to učinio. Zašto neki ljudi, bilo da su deca, mladi ili odrasli, muče životinje? Kontrola nad nemoćnim bićem Ima više razloga zašto se neko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: formule dr zoran

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu