Izdanja Čitulje
utorak, 27.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
29°C Vеdro
Beograd
Poslednja izmena 21:03

Tag: formule dr zoran

Život i stil
25.06.2017 u 08:00
Novac i sreća
Verujem da bi velika većina ljudi, kada bi ih neko pitao šta im je potrebno da postanu srećniji, jednostavno odgovorili da bi ih usrećilo kada bi imali mnogo više novca. Razlog za to je što u ljudskom umu postoji jednačina prema kojoj se nedostatak novca poistovećuje sa osećanjem nesrećnosti, a višak novca sa osećanjem sreće. Smatra se da što je više novca, to je veći doživljaj sreće. Ovakvo uverenje je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi sebi postavljaju kao važan životni cilj da ostvare što bolje finansijsko stanje, da postanu bogati. Međutim, istraživanja su pokazala da odnos novca, sa jedne strane, i doživljaja sreće i zadovoljstva životom, sa druge strane, nije tako jednostavan. Kada ljudi nemaju dovoljno novca da bi zadovoljili svoje osnovne potrebe – kada žive u zoni relativnog
Život i stil
18.06.2017 u 08:00
Upravljanje brigama
Rezultati različitih istraživanja su pokazali da ljudi u našem regionu previše brinu u odnosu na neke druge, od nas geografski udaljene narode. Kada veliki broj pojedinaca značajan deo svog vremena svakodnevno posvećuje zabrinutosti oko najrazličitijih stvari, to smanjuje njihov doživljaj kvaliteta sopstvenog života. Zabrinutost jeste korisno osećanje koje nam pomaže da se zaštitimo od mogućih budućih negativnih scenarija. Dobit koju imamo od zabrinutosti je dvojaka. S jedne strane se pitamo šta možemo da učinimo u sadašnjosti kako bismo sprečili zamišljeni negativni razvoj. Sa druge strane se pitamo, ukoliko takav razvoj ne možemo da sprečimo, kako da se što bolje pripremimo za njega ukoliko se obistini. U našem mentalitetu postoje različiti razlozi koji čine da su ljudi zabrinuti i onda kada
Život i stil
11.06.2017 u 08:00
Sanjarenje
Kako je tokom evolucije mozak dobijao na veličini, tako su nastajale nove mentalne funkcije. Ljudski mozak može da vrši neke radnje koje životinje ne mogu, a jedna od tih funkcija jeste zamišljanje budućnosti. Sposobnost stvaranja i međusobnog povezivanja različitih mentalnih slika ne samo da nam omogućuje kreativnost i predviđanje verovatne budućnosti već i stvaranje vizije kako stvarnost treba da izgleda da bi nam bilo bolje. Upravo je civilizacija u kojoj živimo rezultat toga što su generacije ljudi delovale na stvarnost kako bi je uklopile u svoje vizije i „naterale” da više odgovara našim potrebama i bude udobnija. Poznato je da ljudski mozak ne razlikuje u potpunosti one mentalne slike koje su rezultat opažanja stvarnosti od onih koje su zamišljene, stvorene u psihi. Ovo nerazlikovanje
Život i stil
04.06.2017 u 08:00
Ličnost kao grupa
Često možemo da primetimo da se jedna osoba u nekim situacijama ponaša na jedan način, a da se ta ista osoba u drugim situacijama ponaša na drugi, sasvim različit način – kao da je neka druga osoba. Kako većina ljudi ima predstavu o ljudskom biću kao konzistentnom i integrisanom, takav nesklad u tuđem ponašanju stvara zapitanost koje ponašanje date osobe odražava njeno „pravo Ja”: ono u prvim ili ono u drugim situacijama. Savremene psihoterapijske teorije na ovako postavljeno pitanje daju iznenađujući odgovor: iako su različita i često suprotstavljena, oba lica date osobe odražavaju njeno „pravo Ja”. Pretpostavka od koje se polazi u ovakvom objašnjenju nečijeg ponašanja jeste da osoba, tačnije njena ličnost nije integrisana u skladnu celinu, već da u njoj postoje slabije povezani „delovi” koji se
Život i stil
28.05.2017 u 08:00
Mržnja prema telu
Naše telo, sa svojim karakterističnim oblikom jeste „nosilac” našeg Ja i naše ličnosti. Reči ličnost i različitost imaju zajednički koren u reči lice. Zbog karakteristika nečijeg lica mi tu osobu primećujemo kao posebnu, različitu od drugih i pamtimo je kao pojedinca. Iako se ne može povući znak jednakosti između nečijeg tela i nečije ličnosti, mnogi poistovećuju telo i ličnost. Smatraju da nečiji telesni oblik izražava nečiju ličnost. Ovo poistovećenje još kao deca usvajamo kroz bajke u kojima su dobri ljudi uvek lepi, a zli uvek ružni. Dok je egzistencijalno pitanje: Zašto sam imao nesreću da se rodim baš u ovom telu? – sasvim razumljivo kada ga postavljaju osobe rođene sa telesnim deformitetima, isto to pitanje sve češće možemo čuti i od „zdravih i pravih” mladih ljudi. Oni procenjuju da
Život i stil
21.05.2017 u 08:00
Smeh je zdrav
Kada ste se zadnji put nasmejali od srca? Koliko puta se glasno nasmejete tokom dana? Pored potrebe za radom i odmorom, ljudi imaju potrebu za zabavom. Upravo je zabava ta koja ljudima povećava životnu radost, deluje opuštajuće, blagotvorno delujući na psihu i telo. Savremeni način života je pun različitih izazova koji stvaraju napetost, stres i neprijatna osećanja, što povećava ljudsku potrebu za odmorom i zabavom. Uprkos tome, mnogi ljudi se žale da u svojim životima imaju premalo zabave. Smeh i smejanje su jasan pokazatelj da se neko dobro zabavlja, tako da mogu biti ilustracija šta dobija onaj ko se u svom životu dovoljno smeje, a šta gubi onaj koji se nedovoljno smeje. Ako želimo da jednom rečju opišemo blagotvorno delovanje smeha i smejanja na ljudsku psihu i telo, onda je to reč
Život i stil
14.05.2017 u 08:00
Biti kul?
Poznato je da deca u svojim porodicama uče razne modele ponašanja, da između ostalog usvajaju način izražavanja osećanja. Kako većina porodica u nekom društvu ima slična pravila, možemo govoriti o kolektivnom ili kulturnom obrascu izražavanja osećanja datog društva. Takođe, možemo se zapitati kakve su razlike između različitih društava. U Evropi postoji jasna razlika u načinu na koji izražavaju osećanja kulture sa juga i kulture sa severa. Dok južnjačke kulture obeležava jasno izražavanje osećanja, toplina u komunikaciji, temperamentnost i emotivna bliskost, severnjačke kulture obeležava suzdržavanje u pokazivanju emocija, hladnoća u komunikaciji, kontrolisanost i emocionalna distanca prema drugim ljudima. Iako naš mentalitet pripada južnjačkom emotivnom obrascu u generaciji mladih se
Život i stil
07.05.2017 u 08:00
Ljubomorni ili zavidni
Povremeno kod naših ljudi čujemo izjave na osnovu kojih možemo da zaključimo da ne razlikuju dovoljno dva važna osećanja: ljubomoru i zavist. Tako, na primer, čujemo da su drugi „ljubomorni na nečiji uspeh, višu platu, bolji auto, itd.”. I ljubomora i zavist imaju snažne negativne aspekte. Dok se ljubomora često pojavljuje u odnosima bliskosti gde nekada postaje izvor partnerskog nasilja, zavist se više javlja u javnoj sferi gde negativno utiče na društvo sputavajući individualni uspeh, a samim tim i ukupni zbir individualnih uspeha u nekoj zajednici. Oba osećanja se povezuju sa zelenom bojom, kao u izjavama da je neko „pozeleneo od zavisti” ili „pozeleneo od ljubomore”. Poznavanje razlika između ova dva osećanja se nekada naziva „zeleno razlikovanje”. Dok za pojavu ljubomore moraju da postoje tri
Život i stil
30.04.2017 u 08:00
Prvi utisak
Kada neko susretne ili komunicira sa nekom novom, nepoznatom osobom, on je svesno i nesvesno procenjuje. U korenu je evolutivni mehanizam ocenjivanja: da li je drugi opasan, da li ima neprijateljske ili prijateljske namere. Procenjuje se i ko je i kakav je drugi, koliko je privlačan ili neprivlačan, kojem društvenom statusu i grupi pripada. Ovo veoma brzo procenjivanje nepoznatih zovemo prvi utisak. Mnogi ljudi već posle dvadesetak sekundi imaju izgrađeno mišljenje o nepoznatoj osobi, a gotovo svi u prva dva minuta komunikacije ili posmatranja. Prvi utisak je veoma važan jer od njega zavisi dalja sudbina komunikacije i odnosa. Kada je prvi utisak negativan, osoba izbegava komunikaciju ili komunicira kratko, sa velikom distancom. Suprotno, ako je prvi utisak pozitivan, osoba želi da nastavi
Život i stil
23.04.2017 u 08:00
Pubertet
Kod većine dece jedanaesta godina života je veoma važna zato što u njoj započinje proces obilnijeg lučenja polnih hormona koji će u nekoliko narednih godina učiniti da se dečje telo pretvori u telo mladog muškarca ili mlade žene. Iako još uvek emotivno i socijalno nezreli, mladi će na kraju ovog procesa, kojeg zovemo pubertet, postati sposobni za stvaranje novog života. Ulaskom u pubertet završava se jedna faza detinjstva, u kojoj je dete bilo dete u punom smislu te reči. Ono je sada pubertetlija ili stručno rečeno pubescent. Iako reč pubertet dolazi od latinske reči pubes koja označava odraslu, zrelu osobu, ona se ne odnosi na postizanje zrelosti u punom smislu, već samo na postizanje polne i reproduktivne zrelosti. Oko četrnaeste godine period puberteta se završava i počinje period
Početna / Tagovi
27.06.2017 u 20:10
Generalni štrajk u „Fijatu“
27.06.2017 u 20:05
Holandija odgovorna za smrt oko tri stotine Srebreničana
27.06.2017 u 20:00
Ana Brnabić pred poslanicima
27.06.2017 u 19:56
Preminuo Dušan Bataković
27.06.2017 u 19:36
Makron pozvao Trampa da prisustvuje paradi 14. jula
27.06.2017 u 18:45
Uhapšena osoba koja se sumnjiči da je ranila šezdesetogodišnjaka u Novom Pazaru
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja