Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Magazin

22.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Emotivni čvorovi

Od pojave psihoanalize pre više od stotinu godina, opšte je prihvaćena ideja da nečije detinjstvo u značajnoj meri određuje osobine odrasle ličnosti. Transakciona analiza otišla je korak dalje jer tvrdi da svaki odrasli čovek u sebi nosi svoje „unutrašnje dete”, kao i da to dete na osnovu svojih doživljaja i poruka koje dobija od roditelja stvara neku vrstu scenarija svog budućeg života. Međutim, mnogo je primera da je neko imao užasno detinjstvo, a da je izrastao u pozitivnu osobu. Drugim rečima, nečija nepovoljna prošlost ima

Magazin

15.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Neželjena zaljubljenost

Od 12. stoleća u zapadnoj civilizaciji počinje slavljenje zaljubljenosti i to na dvorovima – odakle reči „dvoriti” i „udvarati se”. Bilo da je reč o „trubadurskoj”, „dvorskoj” ili „viteškoj ljubavi”, zaljubljenost je sve do kraja 18. stoleća ostajala dvorska igra uskog kruga elite. Zahvaljujući Gutenbergovoj revoluciji štampanja knjiga, nastanku škola i sve većem opismenjavanju, glavni masovni medij tog vremena postali su romani. Romantičarski pokret u književnosti, koji se pojavio krajem 18. stoleća, uzdizao je pojedinca, njegova osećanja i slobode, pa samim tim i zaljubljenost i „veliku, nesrećnu ljubav”. Kako su se knjige sve više čitale, tako se zaljubljenost polako „spuštala” u niže društvene slojeve, prvenstveno među mlade. Kasnije su film i televizija doveli do „holivudizacije” kolektivnog nesvesnog

Magazin

08.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Mržnja u školi

Nedavno su mediji objavili da se u jednoj školi dogodio nezapamćen napad na nastavnika. Jedna srednjoškolka, inače odličan učenik, s leđa je nožem napala nastavnicu matematike i posekla je po licu. Kada se ovako nešto desi, ljudi se pitaju: Zašto? Šta je razlog? Najjednostavniji odgovor je: mržnja. Mržnja se razlikuje i od prezira i od ljutnje i besa kao veoma snažne ljutnje. Ljutnja je emotivni zahtev za promenu ponašanja. Onaj ko se ljuti na nekoga to čini zato što smatra da se drugi ponaša na neki način koji je neopravdan i štetan. Zato je svaka ljutnja zapravo poruka: promeni ponašanje. Kako je ljutnja usmerena na nečiji postupak, ona ništa ne govori o tome kakav je odnos osobe koja se ljuti prema osobi na koju se ljuti. Zato je moguće ljutiti se na osobu koju volimo i poštujemo. Neprijateljska

Magazin

01.02.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Pobediti sebe

Često ljudi koji razmišljaju o sebi ili o nekoj drugoj osobi doživljavaju ljudsko biće kao jednu celinu koja se uvek ponaša dosledno. U stvarnosti su ljudska bića mnogo kompleksnija. To se najbolje vidi kada dođe do neke vrste „unutrašnje borbe”, kada se osoba „bori sama sa sobom”. U ovakvim situacijama moramo se zapitati ko se bori s kim, to jest protiv koga. Borba sa sobom je zapravo borba između dva dela ličnosti koja se nalaze u unutrašnjem konfliktu. Bilo da jedan deo nešto želi, a drugi je protiv toga, bilo da dva dela žele različite stvari, reč je o unutrašnjoj dinamici koja se često pojavljuje u životu. Smetnja u sistemu Unutrašnji konflikt nije sam po sebi patološko stanje, već je deo svakodnevnog življenja. On može postati patološki ako se tiče nekog veoma važnog životnog pitanja i ako

Magazin

25.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Razvod i zajednički prijatelji

Kada ljudi ulaze u ozbiljnu vezu ili brak, oni u taj odnos „unose” i svoje prijatelje. Posle izvesnog vremena, s možda nekoliko izuzetaka, njeni i njegovi prijatelji postaju zajednički prijatelji. Kada se nakon određenog broja godina dvoje odluči na raskid ili razvod, to emotivno „zatrese” i mrežu zajedničkih prijatelja. Razvodi i raskidi su tužni, zbog čega zajednički prijatelji često reaguju osećanjem tuge što se završio jedan period zajedničkog druženja i življenja. Tipičan rezultat je da svako „odnosi” svoje lične prijatelje koje je „uneo” u zajednički život. Svaki prekid dubokog emotivnog odnosa, bilo braka, bilo ozbiljne veze, praćen je brojnim osećanjima, od ljutnje, tuge, strepnje, pa sve do prezira i mržnje. Iako ljudi često govore da su se dogovorili da se raziđu, iza tog „dogovora” često se

Magazin

18.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Poništavanje ljudskog bića

Konflikti su neodvojivi deo društvenog života. Konflikt možemo da definišemo kao sukob dve želje (interesa) koje se međusobno isključuju. U tom smislu konflikti su prisutni između roditelja i dece, dvoje supružnika, šire porodice, suseda, lokalne zajednice, društvenih grupa. Konflikt treba shvatiti kao sukob želja ili interesa, a ne kao ona ponašanja koja koristi neko ko želi da prevlada u konfliktu. Drugim rečima, agresivno ponašanje nije samo po sebi konflikt, već je izraz konflikta. U civilizacijskim okvirima postoje dve vrste razumevanja konflikta: ono koje je civilizacijski „više” i ono koje je „niže”. Viša vrsta se odnosi na konflikte, kritike, debate itd., koji se vrše iz pozicije samopoštovanja i poštovanja druge strane, bilo da je reč o pojedincu ili grupi. Viši oblik je moguć

Magazin

11.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Želje u karantinu

U životu ljudi se kreću ili od nečega ili ka nečemu. Ono što je odgovorno za naše kretanje ka nečemu jesu naše želje i potrebe. Iako se potreba kao pojam koristi na brojne načine, u najužem smislu označava one naše potrebe koje moramo zadovoljiti da bismo ostali živi. Takvih potreba ima veoma malo, dok je daleko veći broj naših želja. U tom smislu želje su tkivo onoga što osećamo kao životnu energiju, životni elan ili libido. Iako je zahvaljujući psihoanalizi libido počeo da označava seksualnu želju, u originalu ova reč označava svaku želju, pa i sam životni nagon. Uticaj na kvalitet života Želje se osećaju i zato spadaju u osećanja. Najkraća definicija je da su želje osećanja važnog cilja. Na osnovu želja nastaju i druga osećanja: kada je želja ostvarena, nastaje osećanje

Magazin

04.01.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Ko je danas autoritet

Među prijateljima i poznanicima nedavno sam napravio jednu malu anketu postavljajući uvek isto pitanje: Ko je za tebe danas u Srbiji autoritet kojem veruješ. Pomalo zbunjeni, pokušavali su da se sete nekoga, uglavnom neuspešno. Navodili su značajne ljude koji više nisu živi, ali to se nije računalo. Ako bih pitao grupu od troje-četvoro, kada bi neko nekoga spomenuo, drugi su se zgražavali kako je moguće da taj u datoj osobi vidi autoritet. Kada smo počeli da pričamo o njihovim radnim sredinama, ispostavilo se da samo četvrtina anketiranih svog nadređenog doživljava kao pozitivan autoritet. Kada sam pitao o poverenju u institucije, ni tada nisam dobio odgovor. Iako se iz ove ankete ne mogu izvlačiti pouzdani zaključci, čini se da živimo u društvu u kojem je mnogo razočaranih, koji više ne veruju

Magazin

28.12.2020 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Hrabrost u svakodnevnom životu

Nečija hrabrost je osobina koja dolazi do izražaja u teškim vremenima u kojima je ugrožen ljudski život: elementarne nepogode, rat itd. Međutim, da li je hrabrost osobina koja je potrebna i u svakodnevnom životu? Na početku je potrebno odrediti šta je hrabrost. Jedan način gledanja na hrabrost jeste da se posmatra nečije ponašanje. Ako osoba uđe u neku visokorizičnu situaciju i uradi nešto što je po mišljenju drugih korisno za zajednicu i opšte dobro, to delo se smatra herojskim podvigom, junaštvom. Savremene definicije hrabrosti uzimaju u obzir i šta je ta osoba osećala tom prilikom. Hrabri ljudi nisu oni koji se ničega ne plaše – koji su neustrašivi – već oni koji uprkos tome što osećaju strah, urade herojsko delo. Drugim rečima, heroji se plaše, ali delaju uprkos tom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: formule dr zoran

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu