Kup.	Prod.	Sred.
117,85	118,56	118,21
100	100,6	100,3
104,28	104,9	104,59

Region

20.08.2018 u 22:22

Nobelova nagrada prvi put u Crnoj Gori, Andrićevi dani u Herceg Novom

HERCEG NOVI - Više stotina posetilaca prvi put u Crnoj Gori videlo je autentičnu Nobelovu nagradu za književnost, koju je srpski pisac Ivo Andrić dobio 1961. godine, kao i njegov diplomatski kovčeg i uniformu, a sve to u okviru „Dana nobelovca u Herceg Novom” koji su proteklog vikenda počeli u Kući Iva Andrića u Herceg Novom. RTCG prenosi da je o nobelovcu govorio akademik Slobodan Grubačić, a Andrićeve reči govorio je glumac Vojin Ćetković. Navodi se da je konzul Republike Srbije u Herceg Novom Zoran Dojčinović, otvarajući izložbu, poručio da se obnovom i rekonstrukcijom kuće Ive Andrića u Herceg Novom ispisuje nova stranica u kulturnim dešavanjima tog grada. „Iako do sada srpska istoriografija nije ostavila mnogo pisanih svjedočanstava o brilijantnoj diplomatskoj karijeri

Kultura

29.06.2018 u 12:20

Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam

Izdavačka kuća „Geopoetika” objavila je studiju „Bitka za prošlost – Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” Zorana Milutinovića, profesora južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL). Izdavač Vladislav Bajac naglašava da se autor studiozno bavio zlonamernim i negativnim interpretacijama, neistinama i besramnim zaključcima koji su do sada izneti povodom naučnog i književnog dela Ive Andrića. Negativni odijum je, kako dodaje, započet šezdesetih godina 20. veka i proširio se devedesetih kada je Andrić, koga su nazivali i „bosanskim Ruždijem”, postao predmet široke politizacije. „Strašno je da smo došli u situaciju da branimo Andrića od ideološke i religijske zloupotrebe njegovog dela”, kaže Bajac. – Više decenija se kvazistručnjaci

Magazin

14.03.2018 u 08:15

Zimska oaza nobelovca

Posetioci Herceg Novog, već od juna moći će da obiđu kuću, u kojoj je nobelovac Ivo Andrić provodio zime. Zdanje, koje je podigao zajedno sa suprugom Milicom Babić, intenzivno se obnavlja. Još od prošle jeseni, zahvaljujući angažovanju opštine Herceg Novi i posvećenika u kulturu, uređuje se letnjikovac i cvetna oaza, koju je nobelovac sam održavao. Kuća se nalazi u naselju Topla, u Njegoševoj ulici. Kako kaže dr Vladimir Roganović, književni istoričar i kulturolog, ideja o revitalizaciji kuće nobelovca nije nova. U različitim vidovima postojala je od sedamdesetih godina 20. veka nakon što je opština Herceg Novi otkupila letnjikovac. Posle piščeve smrti kuća je pripala Andrićevoj svastici Danki Zajcev, koja ju je prodala opštini. U objektu od 210 kvadratnih metara, na placu od 859

Kultura

26.02.2018 u 21:41

Pevali su ljudi koje vode u smrt

Posle obimnog prvog toma dela „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941” (Službeni glasnik), Dušan Glišović je autor nove studije „Ivo Andrić. Istorija i politika”, objavljene kod istog izdavača za koju kaže da prethodi drugom tomu pomenute studije. Upravo zbog toga što je Andrić živeo u vreme oba svetska rata, stvaranja dve Jugoslavije, zbog toga što je poznavao veliki broj političkih ličnosti, Dušan Glišović u ovom dokumentovanom istraživanju dokazuje da je Andrić u svom književnom delu reagovao na brojna politička zbivanja. Glišović je vanredni profesor na predmetu Nemačka književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pošto već

Kultura

22.12.2017 u 21:44

Sada treba čitati Andrića u Danskoj

Povodom obeležavanja sto godina diplomatskih odnosa Danske i Srbije, gost Ambasade Danske u Beogradu bio je Per Jakobsen, prvi Danac koji je prevodio Andrićeva dela od 1961. godine, univerzitetski profesor, slavista, osnivač Katedre za srpskohrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu, počasni član SANU od 1988. godine. Zahvaljujući njegovom prevodilačkom radu, Danci znaju i za Miodraga Bulatovića i Aleksandra Tišmu. Prilikom ovog dolaska u Beograd u SANU je održao predavanje o Jensu Peteru Jakobsenu, jednom od pisaca takozvanog „modernog prodora” koji je početkom sedamdesetih godina 19. veka prokrčio put realizmu i naturalizmu u danskoj književnosti, a na Filološkom fakultetu u Beogradu studentima je govorio o Ivi Andriću. Napisao je i tekst za katalog izložbe

Kultura

13.12.2017 u 13:30

Andrić ne daje instant uputstva o istini i životu

Naučni skup „Delo Ive Andrića”, upriličen povodom 125 godina od rođenja velikog pisca, po svojoj strukturi ukazuje na ozbiljnu nameru organizatora da se ostane u okvirima naučnog sagledavanja i kritičkog osvrta na književnost Ive Andrića, rekao je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, prilikom svečanog otvaranja dvodnevnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Akademik Kostić istakao je da Andrić ne daje „instant upute o istini i životu”, da je to pisac čija dela treba iznova čitati u svoj njihovoj složenosti.

Kultura

11.12.2017 u 22:00

Andrić i Srpska književna zadruga su vršnjaci

Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine, danas obeležava 125 godina postojanja održavanjem 101. redovne Skupštine, kao i svečanosti povodom ovog jubileja. U svečanom delu prof. dr Zorica Nestorović održaće besedu o Andriću i Srpskoj književnoj zadruzi, a glumica Biljana Đurović čitaće Andrićeve tekstove. U četvrtak će na Kolarcu, od 19.30 časova, biti predstavljeno 6 knjiga novog 109. Kola SKZ-a i 6 knjiga u novim divot-izdanjima čuvene edicije „Kolo”. U okviru „Kola” biće reči o knjigama Mišela de Montenja „Ogledi (1–2), Lukijana iz Samosate „Izabrani spisi”, Jovana Deretića „Kompozicija Gorskog vijenca”, Vasilija Krestića „Znameniti Srbi o

Riznica

01.11.2017 u 15:23

Na latinskoj ćupriji

Ni u nemirne letnje mesece godine 1878. kad je Sarajevo vrvilo od oružana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit Sava nije napuštao svoj običaj da svako veče prošeta ovom utrinom, ne levoj strani Miljacke, pored Latinske Ćuprije. Visok, suv, prgav i plahovit, ali navikao da se savladava, on je imao namet koja je prelazila krug njegova života u Sarajevu, i ambicije kojima ni on sam nije znao granice. Bio je astetska priroda, opora i stroga prema samom sebi i prema drugima. Imao je samo dve strasti: politiku i duvan. Politika mu nije dala da postane vladika a duvan mu je uništio zdravlje. Patio je s vremena na vreme od trovanja nikotinom i od srčanih grčeva koji su ga satima držali na granici između smrti i života. Na prstima, u bradi, na koži lica, svuda se Arhimandritu nalazilo to

Kultura

11.10.2017 u 10:42

„Andrićeva nagrada” uručena Jeleni Lengold

Prestižna „Andrićeva nagrada” uručena je juče u Andrićevoj zadužbini u Beogradu Jeleni Lengold za knjigu pripovedaka „Raščarani svet” (Arhipelag). Ovu odluku doneo je žiri u sastavu: Aleksandar Jovanović, Mileta Aćimović Ivkov i Petar Arbutina. Žiri je saopštio viđenje ove knjige, u kojem su, istovremeno, sadržana dva razloga zašto je baš ona izdvojena među brojnim prošlogodišnjim pripovedačkim delima. „Prvi od njih: autorka je, polazeći od modela klasično shvaćene priče, svojim pripovedanjem učinila lep iskorak u savremenoj srpskoj prozi. I drugi, da se u ovih 10 pripovedaka gradi intimistički svet obojen intelektualnom skepsom i potrebom za ljubavlju. Oba ova

Kultura

10.10.2017 u 21:41

Poslednja želja Ive Andrića na izložbi u Užicu

Užice – „Ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno obesmisliti svoj život”, krupnim slovima piše na jednom panou izložbe „Čudesni Andrić”, otvorene povodom 125 godina od rođenja nobelovca u holu užičke biblioteke u okviru obeležavanja Dana grada Užica. Tu u mnoštvu zapisa i podataka o Andriću koje su pred javnost izneli autori izložbe Anđa Bjelić, Dragana Ristanović i Ilija Smiljanić – njegove nagrade i titule, društvene i naučne počasti, diplomatske spise, pa čak i jedan tekst o ženama u Andrićevom životu – posetiocima pažnju privlači kratki zapis naslovljen „Poslednja želja Ive Andrića”.

Prijavite se na našu mailing listu