Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
105,62	106,25	105,94
109,64	110,3	109,97

Kultura

20.05.2020 u 14:20

Andrić očima Zapada

KNjIGA I POLEMIKE Ako bismo sudili po nezapamćenoj medijskoj pažnji koja je u poslednje vreme posvećena knjizi nemačkog publiciste Mihaela Martensa U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život, onda bi gotovo sve što je do sada o njoj rečeno navodilo na zaključak da se radi o važnom događaju u srpskoj kulturi. U isto vreme, sam autor, koji se u televizijske i radijske razgovore o svojoj knjizi nekoliko puta uključivao iz Beča, saopštio nam je da je austrijski izdavač rasprodao i drugo izdanje i da je upravo zahvaljujući ovoj knjizi poraslo interesovanje za Andrića na nemačkom govornom području. Vesti su, dakle, toliko dobre da bolje ne mogu biti. Da budu, međutim, još bolje, potrudio se srpski izdavač, ističući na naslovnoj strani knjige da se radi o

Kultura

01.04.2020 u 12:30

Mihael Martens o Andrićevom životu

Upravo objavljena sveobuhvatna biografija Ive Andrića „U požaru svetova” Mihaela Martensa prati životni put našeg nobelovca i analizira evropsku istoriju 20. veka. Naslov knjige „U požaru svetova” parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu” jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri”, naglašava izdavač „Laguna”. Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u Berlinu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića

Među nama

04.03.2020 u 13:29

Slovo o magnetofonu Ive Andrića

U dodatku „Kultura umetnost nauka”, 25 januara 2020. godine objavljen je i članak „Andrić, skepsa i film”. Moram da kažem da po meni Andrić nije bio „starovremski čovek”, kako se misli i kako se pominje u ovom inače izvanrednom tekstu. On je samo bio drugačiji i sredina ga nije uvek dovoljno razumela. Na lep način je pomenut njegov „pozitivni konzervativizam”, kao i to da nije voleo sve blagodeti modernog života – publicitet, film, magnetofon... Pisao je kao Flober, koji je umeo tri dana da piše jednu rečenicu, i još kao mlad pisac, brinuo je da mu se ne menja tekst sa kojim bi najzad bio zadovoljan. Zato je razumljiv njegov otpor prema filmu, kada je reč o ekranizaciji književnog dela (što ne znači da nije voleo da ponekad pogleda neki dobar film). Kao skroman i ozbiljan čovek

Kultura

29.01.2020 u 11:07

Uručena „Velika nagrada Ivo Andrić”

Na svečanosti u Andrićevom institutu u Andrićgradu direktor ove ustanove Emir Kusturica, uručio je u ponedeljak „Veliku nagradu Ivo Andrić” za životno delo Dragoslavu Mihailoviću, i ruskoj književnici Guzelj Jahini, za roman „Deca Volge”, prenosi Tanjug. „Živimo u veoma turbulentnim vremenima, ponekad se čini da neumitno klizimo u prošlost i da velika istorija preti da se ponovi. Ta dešavanja ruše davno uspostavljene veze i istovremeno otvaraju potrebu da se one ponovo uspostavljaju. Treba nanovo graditi mostove, najpre mostove kulture. Andrićev roman „Na Drini ćuprija” završava se scenom rušenja mosta koji je postojao 400 godina. Danas, međutim, most na Drini ponovo stoji i služi ljudima. Verovatno je to sudbina svakog mosta, da bude rušen, kako bi nam zatim pružio priliku da ga

Komentari

09.01.2020 u 18:00

Andrić o politici i slobodnoj misli

Ivo Andrić je u „Znakovima pored puta” zapisao i ovu misao: „Veliki ljudi su dragocen probni kamen u našim opitima i nedoumicama. Ja se, na primer, često pitam šta bi rekao Vuk, i još češće što bismo rekli mi, današnji ljudi, da među nas iskrsne neki novi Vuk, onako mlad, samouk, borben i nasrtljiv, da stane da ruši i pretresa naše osnovne pojmove o „štilu i jeziku” i da nam otvara neke daleke i opasne vidike. Šta bismo rekli mi i šta bismo učinili.” A Vuk u predgovoru „Novom zavjetu” piše o nastanku reči koje stvara narod kada mu zatrebaju. Sam Vuk je u tom predgovoru naveo osamdeset i četiri reči „koje nije čuo u narodu nego ih je sam načinio.” On je te reči stvorio samo zahvaljujući izuzetnom poznavanju duha narodnog jezika. Svaki oblik vladavine ima svoje pismo,

Kultura

18.10.2019 u 11:20

„Na Drini ćuprija” u tumačenju Tihomira Stanića

„Na Drini ćuprija”, delo nobelovca Ive Andrića, u dramskom tumačenju glumca Tihomira Stanića biće večeras u 20 časova u prostoru Bel Etaž Opere i teatra Madlenianum. Ovaj tekst Tihomir Stanić poslednjih sedamnaest godina izvodi širom sveta, ali i u brojnim seoskim školama širom Srbije, Republike Srpske i Kosova. Glumac nam na emotivan i sugestivan način približava lik i delo našeg jedinog nobelovca, a zbog svoje neverovatne fizičke sličnosti s Ivom Andrićem, priprema i biografsku seriju o Andriću, koja bi se emitovala 2021. godine. Odlomke iz Andrićevog dela „Na Drini ćuprija” Stanić je birao i učio mesecima, u čemu mu je nesebično pomagala dr Ljiljana Mrkić Popović, lektor i profesor dikcije na Fakultetu dramskim umetnosti u Beogradu. „Ja sam to radio pet meseci, po pet sati. Ovo

Beograd

15.07.2019 u 11:00

Ljubavna šetnja prestoničkim ulicama

Ko su bili beogradski Romeo i Julija, u kojoj ljubavi Ive Andrića čaršija je „prepoznala” glavnu junakinju pripovetke „Jelena, žena koje nema”, kako je duhoviti Nušić uspeo da dobije dozvolu od supruge da juri žene, kako se pravio spisak terazijskih bludnica i pisala molba za život u vanbračnoj zajednici, ali i još neke zanimljive i istinite ljubavne priče čuli su učesnici „Ljubavne šetnje”. Još se nije smračilo, a kraj najstarije gradske fontane „Devojka s krčagom” šaputalo se o najstarijoj zapisanoj ljubavnoj romansi. Đorđe Zagla i Badža, mlada bula i supruga starijeg Turčina, voleli su se tajno početkom 19. stoleća i jedno drugom izjavljivali ljubav putem haremskog jezika. Karanfil, bosiok, nana, neven, pasulj, ali i jedan mudar pas bili su svedoci ove tajne ljubavi. Zagla bi, prema

Magazin

21.06.2019 u 20:00

Pisac u ljubavnom trouglu

Ako hoćete da osudite nekoga bez suđenja i bez presude, osudite ga na dugo čekanje sa neizvesnim ishodom. Ako je zaborav najgori oblik smrti, onda je čekanje na nešto što volite, najgori oblik života. Čekati dugo, samo sa tračkom nade da će dugačak i samotni put na kraju imati srećno odmorište, to život čini velikom mukom, makar bio uspešan i bogat slavom i ženama, kakav je bio život našeg pisca i nobelovca Ive Andrića. Bolešljiv i usamljeni dečak, siroče pored žive majke koja ga je, posle rane smrti njegovog oca, morala dati tetki i teči u Višegrad, Ivo je vazda ostao zatvoren i sramežljiv kada su emocije bile u pitanju. Oni su mu zamenili roditelje i donekle nadomestili onu nedostajuću toplinu doma koje je bio lišen, ali se neke praznine ne mogu popuniti ničim. Tako se mladi Ivan otisnuo u

Kultura

21.04.2019 u 23:30

Ivo Andrić i 1918. godina

O čemu je razmišljao i šta je pisao Ivo Andrić višestruko značajne 1918. godine, kada je srpska vojska bila pobedonosna i kada je stvarana nova, trojedina, država, govori knjiga „Ivo Andrić 1918”. Delo koje je priredila Biljana Đorđević Mironja, u Zadužbini Ive Andrića u Beogradu, sadrži pesme, autobiografski zapis, prvu objavljenu knjigu, prvi pripovedački rad, eseje, prikaze i prevode, kao i neobjavljenu jednočinku, privatna pisma, faksimile stranica iz piščeve najstarije sačuvane rukopisne beležnice, fotografije, kao i bibliografiju radova našeg nobelovca.

Sinoć u gradu

29.10.2018 u 11:03

Zaljubljivi Andrić i poročni Nušić

Da početkom 19. veka gazda nije svoje kučence izdresirao kako valja, Beograd bi ostao uskraćen za jednu od zanimljivijih ljubavnih priča. Svog četvoronožnog prijatelja početkom pretprošlog stoleća potrudio se da za ulogu provodadžije izvežba Đorđe Zagla. Ovaj učesnik Prvog srpskog ustanka zagledao se u lepu beogradsku bulu, ali već udatu Badžu. Tu je na scenu stupio izdresirani džukac. Noseći cveće i drugo bilje, čiji su jezik i značenje univerzalni, pas je postao posrednik preko koga je, kako je ostalo zabeleženo u hronikama, Zagla ubrzo saznao da je i on Badži mio. Kako se završila ova storija ne zna se, ali ona važi za prvu zabeležnu beogradsku romansu. Pričom o našim „Romeu i Juliji” sinoć je započeta i jedna od poslednjih ovogodišnjih „Ljubavnih šetnji Beogradom”, u koje je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: andrić ivo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu