Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,27	96,85	96,56
106,26	106,9	106,58

Teme nedelje.

04.02.2017 u 22:00

Od humanista do izdajnika i slugu

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela. To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time

Kultura

27.01.2017 u 19:13

Nagrada „Ivo Andrić” uručena Kovačeviću i Prilepinu

Andrićgrad, Višegrad – Akademiku Dušanu Kovačeviću i ruskom piscu Zaharu Prilepinu je u Andrićevom institutu uručena nagrada „Ivo Andrić”, priznanje koje predstavlja „čin visoke društvene, moralne i književno-istorijske odgovornosti”. Dušan Kovačević nagrađen je za ukupan dramski opus i novo dramsko delo „Hipnoza jedne ljubavi”, a Zahar Prilepin za roman „Obitelj” i knjigu pripovedaka „Sedam života”. Nagradu „Ivo Andrić”, koja se dodeljuje u dve kategorije ustanovio je početkom prošle godine Andrićev institut u Andrićgradu, na inicijativu svog Odeljenja za književnost.

Kultura

13.01.2017 u 21:00

Andrića porede sa Hitlerom

Bošnjački intelektualci srpskog nobelovca Ivu Andrića uporedili su sa Hitlerom, a njegovo delo proglasili genocidnim na promociji knjige Rusmira Mahmutćehajića „Andrićevstvo: Protiv etike sjećanja”, u mostarskom Centru za kulturu, vest je koju je juče preneo Tanjug. Inače, ovu knjigu kod nas je objavila beogradska izdavačka kuća „Klio”. Ocenivši da je Mahmutćehajićevo delo „prvo celovito ispitivanje odnosa nacionalističkih, orijentalističkih i kulturno rasističkih odnosa Ive Andrića prema Bosni, bosanstvu i bošnjaštvu”, poslanik SDP-a u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona Nerin Dizdar izjavio je kako je „Andrić dekadentnima uvek označavao samo Turke, muslimane i islam”. Dizdar je istakao je i da brojni književnici koji ga brane, poput Ivana Lovrenovića i Miljenka Jergovića, „ne žele

Riznica

05.01.2017 u 15:48

Mostovi

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a

Kultura

23.12.2016 u 18:15

Kritičko izdanje Andrićevih dela

Zadužbina Ive Andrića, jedinstvena ustanova u srpskoj kulturi, osnovana po Andrićevoj testamentarnoj oporuci, počela je sa radom 1976. U proteklih četrdeset godina, ističe akademik Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, ustanova je ostvarivala svoju delatnost na uspešan način. Zasluga pripada svima koji su je dosad vodili. – Sada smo na pragu 2017, kada se navršava 125 godina od rođenja Ive Andrića. Jubilej je važan, jer je to prava prilika da naučnim i osmišljenim načinom učvršćujemo Andrićevo delo u srpskom jeziku, srpskoj književnosti i srpskoj kulturi. Trudićemo se da Andrićeve knjige redovno izlaze, kod nas i u svetu, gde su prevedene na 49 jezika. Dvojbe ne može biti, Andrić je najprevođeniji srpski pisac. To traje dugo i to nije isključivo posledica

Riznica

07.07.2016 u 17:12

Mrak nad Sarajevom

Vezirov lekar, doktor Galanti obišao je bolesnog arhimandrita koji je bio zatvoren u Žutoj Tabiji „zbog nekih knjiga, nekog oružja, i neke politike”. Sad je silazio kamenitim puteljkom do na drum gde su ga čekala kola. Sunce je zapadalo negde između Huma i maglovite ravnice u dnu vidika. Zalazilo je po nekoliko puta za gust oblak pa se opet pomaljalo i obasjavalo. Kad je konačno uistinu iščezlo, ostala je u očima čovekovim neka nesigurna i bolna nada, da će se možda još jednom pojaviti. Ali umesto sunca javi se večernje rumenilo za kojim dolazi tama. Sunce koje zalazi za Sarajevom izgleda da je poslednje i da se gasi nad čovečanstvom za uvek, mislio je vezirov lekar. To je bila jedna od onih kratkih misli kojim ga je darivao sumrak svakodnevno, a od kojih je svaka nagrizala volju za životom

Kultura

26.06.2016 u 18:31

Miro Vuksanović predsednik UO Zadužbine Ive Andrića

Zadužbina Ive Andrića saopštava da je konstituisan novi Upravni odbor na period od četiri godine. Na osnovu Odluke Izvršnog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti o imenovanju članova Upravnog i Nadzornog odbora Zadužbine Ive Andrića, izabrano je devet članova Upravnog odbora: tri člana koja se, po Statutu ZIA, biraju iz sastava SANU – akademici Dušan Kovačević i Miro Vuksanović i dopisni član Goran Petrović, i šest izvan redova Akademije: novinar Radovan Popović, prof. dr Stojan Dabić, književnik Radovan Beli Marković, prof. dr Radivoje Mikić, prof. dr Sreto Tanasić, prof. dr Stojan Đorđić. Na sastanku je za predsednika Upravnog odbora jednoglasno izabran akademik Miro Vuksanović, a za potpredsednika prof. dr Radivoje Mikić. Na mesta članova Nadzornog odbora imenovani su

Kultura

21.04.2016 u 08:25

Madrid se seća Andrića i Vuka

Specijalno za Politiku Madrid – U okviru nedelje knjige, koja se u celoj Španiji obeležava uoči 23. aprila, dana kada se pretpostavlja da je umro Servantes, prekjuče je otvorena izložba „Ivo Andrić: pisac i/ili diplomata” (Ivo Andric: escritor y/o diplomático) i predstavljeno prvo izdanje Vukovih narodnih priča prevedenih na španski jezik. Na Univerzitetu Komplutense u Madridu, u čijoj se biblioteci Filozofskog fakulteta izložba održava naredne tri nedelje, tom prilikom je potpisan i načelni sporazum o saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, u prisustvu rektora obe akademske institucije, kao i srpskog ambasadora u Španiji, Danka Prokića. Izložba o Andriću, inicijativa ambasade Srbije čiji saradnik Ana Milutinović puno čini za prisustvo srpske kulture u Španiji, pripremljena je u

Riznica

05.04.2016 u 13:57

Bajron u Sintri

Idući za Sintru Bajron se porečkao sa društvom. Nisu mogli da se slože kojim putem treba da se vrate. Njega je naročito ljutilo što u ovakvim slučajevima vidi uvek, po očima svoje posluge, da ona ne odobrava njemu nego njegovom protivniku. Čim su prošli kapiju parka, on je pustio društvo. Bila je nedelja. Čula se svirka odnekud. Da bi izduvao srdžbu, pretrčavao je basamake odmahujući onom kraćom, romom nogom i zaboravljajući da izgleda smešan kad trči. Pred njim su se otvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve širi vidik: dvanaest milja zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije osećao napor. Činilo mu se ne da se penje nego da raste. Nigde živa stvora. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemlja u kojoj je samoća vesela! Hitajući tim stazama

Kultura

23.03.2016 u 17:05

Četiri decenije čuvanja Andrićeve zaostavštine

Poslednja želja, koju je Ivo Andrić dao usmenim putem dvojici svojih prijatelja, 5. decembra 1974. godine, pre odlaska u bolnicu, bila je osnov da se posle njegove smrti sprovede odgovarajuća pravna procedura i sudskom odlukom formira Zadužbina Ive Andrića. On je u tom svom usmenom zaveštanju poželeo da se njegova zaostavština sačuva kao celina, da Vera Stojić, njegova verna saradnica tokom više decenija, čuva njegovu zaostavštinu iz koje će se dodeljivati nagrada za najbolju pripovetku i da SANU dobije na raspolaganje njegove rukopise. Svojom testamentarnom voljom namenio je deo svoje zaostavštine gospođi Veri Stojić, ali se ona svega odrekla u korist Zadužbine i godinama je radila kao upravnicaove institucije, bez dinara nadoknade. Odmah posle Andrićeve smrti, 13. marta 1975.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: andrić ivo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu