Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,94	117,58
96,51	97,09	96,8
108,68	109,33	109,01

Ekonomija

05.05.2017 u 20:00

Bankari provizijama nadoknađuju pad kamata

Vođenje računa 300 dinara mesečno, sms 50 dinara mesečno, elektronsko bankarstvo 70 dinara mesečno, vanredni upit 150 dinara. Pomnožiti to sa sedam miliona. I moja baba bi tako mogla da zaradi pare. Nijedna banka ne daje kamatu na novac na tekućem računu. Na Zapadu je komitent bog. Ovde je komitent ovca za šišanje.... Ovo je komentar čitaoca sajta „Politike” na tekst „Bankama u Srbiji bolje nego ikada” i na činjenicu da su banke prošle godine zaradile 18,4 milijarde dinara što je dvostruko bolji rezultat nego godinu dana ranije, a da su se neke od njih pohvalile da im je 2016. godina bila najbolja od dolaska na naš prostor.

Ekonomija

12.04.2017 u 22:05

Kamate srpske, izazovi svetski

Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je u Srbiji omražen konačno ima dobru vest za naše građane. U njegovom aprilskom Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti našlo se i predviđanje da će doba niskih kamata potrajati, kako su preneli analitičari biltena MAT („Makroekonomske analize i trendovi”). Ovo ne bi bilo ništa čudno da projekcija ne dolazi u trenutku kada finansijska tržišta, nakon dugog perioda niskih kamata, očekuju da će one ponovo rasti.

Ekonomija

11.04.2017 u 22:00

Doba niskih kamata će potrajati

Nasuprot čestim najavama rasta bankarskih kamata preduzimanim merama da se to dogodi, stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda tvrde da će doba niskih kamata potrajati. Prema rečima ekonomiste Boška Živkovića, MMF je ovu svoju tvrdnju u aprilskom „Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti” potkrepio solidnom argumentacijom. Na predstavljanju novog broja „Makroekonomskih analiza i trendova”, on je kazao da je glavni razlog očekivanog dužeg perioda niskih kamata kombinacija nepovoljnih kretanja u razvijenom delu sveta – starenja stanovništva i usporavanja rasta produktivnosti

Ekonomija

11.04.2017 u 12:37

Narodna banka: Referentna kamata ostaje četiri odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 4,0 odsto. Pri donošenju te odluke, Izvršni odbor je imao u vidu faktore inflacije, efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike, kao i očekivanje da će se inflacija i u narednom periodu kretati u granicama cilja od 3,0 procenta uz odstupanja od 1,5 procentnih poena u oba pravca, navodi se u saopštenju NBS. Inflacija je od početka godine u granicama cilja, i u februaru je iznosila 3,2 odsto međugodišnje, a na takvo njeno kretanje, kako se objašnjava, pre svega je uticao oporavak svetske cene nafte u drugoj polovini 2016, kao i viši rast cena voća i povrća od sezonski uobičajenog, zbog nepovoljnih vremenskih prilika početkom ove godine. Da su inflatorni pritisci i dalje niski

Ekonomija

16.02.2017 u 18:40

Niske kamate pogurale tražnju za stambenim kreditima

Zbog istorijski niskih kamata na stambene kredite povećana je tražnja za ovim zajmovima, svedoče u bankama. Cena ovih zajmova sada se kreće od 2,5 odsto za kredite kod kojih je kamata varijabilna, jer zavisi od kretanja euribora – kamate Evropske centralne banke koja je još uvek negativna, pa do 3,25 odsto u slučaju zajma sa fiksnom kamatom kakav, na primer, odobrava Inteza banka. Istovremeno, klijenti su sve zainteresovaniji i za refinansiranje postojećeg stambenog zajma jer na taj način mogu da ostvare znatne uštede. Podsećanja radi, kamate na stambene zajmove iznosile su i 5,5 odsto godišnje. U Inteza banci kažu da su u 2016. godine bili lider u delu stambenog kreditiranja s tržišnim učešćem od 23 odsto. Međugodišnji rast plasmana osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje

Ekonomija

22.01.2017 u 22:05

Nedelja štednje i konkurencija blago povećala kamate

Dok nekom ne smrkne drugom ne svane ili ono što je dobro za nekoga za drugoga nije. Ovo bi ukratko mogao da bude komentar na situaciju na tržištu kamata koje su za naše prilike već neko vreme na istorijski niskom nivou. I one na kredite i one na štedne depozite bilo da se radi o domaćoj valuti bilo da je reč o devizama. Ukratko, oni koji se zadužuju sada to mogu da učine pod najpovoljnijim uslovima u skorašnjoj istoriji dok oni koji očekuju prihode od svoje štednje sada dobijaju najmanju zaradu.

Ekonomija

08.01.2017 u 10:05

Kamate će još padati

Projekcija prema kojoj će privreda naredne godine rasti po stopi od tri odsto je vrlo ohrabrujuća i daje osnovu za opravdani optimizam. Solidno raste industrijska proizvodnja, a progres je postignut i kod unutrašnjih i spoljnih neravnoteža ekonomije. Neosporan uspeh je učinjen u delu fiskalnog usklađivanja: budžetski deficit će biti gotovo duplo niži od planiranog nivoa od četiri odsto u 2016, tako da ambiciozno postavljen cilj za narednu godinu od 1,7 odsto deluje u potpunosti ostvarivo.

Ekonomija

26.12.2016 u 22:00

Nude jednu, a zaračunavaju drugu kamatu

Kamata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto. Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata. Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih

Ekonomija

07.12.2016 u 08:14

Samo šest stambenih kredita u dinarima

Kamate na stambene zajmove u dinarima značajno su pale, međutim potencijalni dužnici ih i dalje zaobilaze u širokom luku. Razlog – i dalje su skuplji od onih indeksiranih u evrima. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova za desetak godina koliko oni postoje osigurali su ukupno šest dinarskih kredita za stanove. Kamate za dinarske zajmove su šarolike, a svakako je najniža ona u Rajfajzen banci koja nominalno iznosi 4,9 odsto godišnje. Interesantno je da je mogući rok otplate čak 30 godina. Druge banke ove zajmove uglavnom odobravaju na kraći rok otplate od deset do 20 godina i godišnja kamata se kreće do osam odsto. Kod dinarskih stambenih zajmova nema valutnog rizika, ali to ne znači da se mesečna rata neće menjati, jer je kamata promenljiva kao rezultat

Ekonomija

03.12.2016 u 12:00

Produži kredit i preživi

U svim bankama među najtraženijim zajmovima su oni za refinansiranje postojećih keš kredita što nimalo ne čudi s obzirom na pad kamata. Onaj ko se za gotovinski kredit pre neku godinu zadužio s kamatom od 20, pa i 25 odsto i zajam još uvek otplaćuje sada ostatak duga može da nastavi da otplaćuje po znatno nižoj ceni. Pride dužnik može da uzme i novi keš. Kamate refinansirajućih zajmova sada se kreću od sedam do 11 odsto bilo da se radi o promenljivoj ili fiksnoj kamati.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kamate

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu