Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Ekonomija

23.04.2016 u 22:05

Keš krediti pogurali potrošnju

Stanovništvo je, čini se, počelo više da troši. Podaci iz banaka pokazuju da su građani u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, uzeli novih kredita u vrednosti od oko 300 miliona evra. Kako to da građani više troše kada je, u celini, masa plata ostala ista, a penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru primanja su i smanjena? Dodatno i promet u trgovini na malo povećan je za nekih desetak odsto – podaci su zvanične statistike. Odgovor na pitanje o razlozima za veće zaduživanje nesumnjivo je to što su građani počeli da koriste prednosti jevtinijeg pozajmljivanja novca

Ekonomija

20.04.2016 u 08:05

Za 11 strateških preduzeća kraj maja sve bliži

Vreme curi za 11 strateških preduzeća za koja još uvek, do 28. maja, postoji zaštita od poverilaca. Šta će biti s njima posle tog datuma? U Ministarstvu privrede uveravaju da neće biti nikakvog produženja roka, odnosno da im se neće odobriti novo vreme u kojem će tražiti sebi strateškog partnera, već će biti prepušteni poslovanju na tržištu. Podrazumeva se to da će poverioci moći da naplate svoja potraživanja prema njima. Drugim rečima, dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom u tom delu biće poštovan.

Ekonomija

14.04.2016 u 22:00

Srpska privatizacija je bila i mašina za pranje para

U privatizaciji prljav novac ulazio je u Srbiju koliko je i kako je hteo. Kada prljav novac uđe, on „zarobi institucije”, a ta zemlja postaje „zarobljena” država, što je definicija Svetske banke. Drugim rečima, institucije ne rade za opšte interese nego za pojedince. To je slučaj kao i s „Panama papirima”. Novac ide u Panamu da bi se oprao. A samo su izgovori da biznismeni tamo posluju da bi bili efikasniji i imali privatnost. Oni idu tamo, gde ih niko ne kontroliše. Srbija ništa ne preduzima da to istraži, a morala bi, ako želi jake institucije...

Ekonomija

15.04.2016 u 08:30

Banke duplirale zaradu za godinu dana

Bankama je prošle godine dobro išlo, jer su duplirale zaradu mereno u odnosu na prethodnu godinu. U 2015. godini 30 ovdašnjih banaka je zaradilo 61,2 miliona evra u odnosu na 28,8 miliona evra u 2014. godini. I dalje je više onih koji posluju pozitivno pa je tako 17 banaka bilo u plusu, a 13 banaka je iskazalo gubitak. „Dobitaši” su ostvarili profit od 266 miliona evra, a „gubitaši” su kraći za 205 miliona, navedeno je u izveštaju Narodne banke o poslovanju bankarskog sektora. Listu banaka čije je poslovanje u minusu predvodi Hipo banka sa 7,9 milijardi dinara gubitka. Komercijalna banka, koja je godinama poslovala profitabilno, sada je na listi gubitnika i to na drugom mestu s manjkom od gotovo 6,3 milijarde dinara. To nije iznenađenje jer je još krajem prošle godine menadžment

Ekonomija

12.04.2016 u 22:00

Kameron ni u Srbiji ne bi platio porez na mamin poklon

Da je Dejvid Kameron kojim slučajem premijer Srbije i da mu je majka poklonila 200.000 funti, on se ne bi ogrešio o poreski zakon time što nije platio porez na „dar”. Britanski premijer se poslednjih dana našao na udaru engleske javnosti upravo zbog ovog majčinog poklona, ali i činjenice da poseduje deonice u ofšor firmi pokojnog oca u poreskom raju, kakva je Panama. Formalno posmatrano između Srbije i Britanije nema razlike. Poslovanje preko ofšor firmi je legalno i ovde i tamo. Porez na poklon među najbližim srodnicima ne plaća se ni u Srbiji, ni u Engleskoj. Ključna razlika je, međutim, u tome što je u Velikoj Britaniji visoko razvijena svest o obaveznom plaćanju poreza, a tamošnja javnost je posebno osetljiva na pokušaj utaje poreza. Kameron sada trpi političku štetu ne zato što je

Ekonomija

12.04.2016 u 09:29

Manje siromašnih u Srbiji

Statističari Svetske banke oko 36.000 ljudi u Srbiji više ne svrstavaju u siromašne. Ovako, preračunato u brojke, glasi jedan od zaključaka godišnjeg izveštaja ove međunarodne finansijske institucije za naš region. Stopa siromaštva u Srbiji u periodu od 2013. do 2016. biće verovatno smanjena za 0,5 odsto, pokazuje ovaj izveštaj. U 2013. godini ovaj pokazatelj je iznosio 14,5 odsto, godinu dana kasnije je porastao na 14,7 odsto, dok je u 2015. godini stopa siromaštva iznosila 14,4 odsto. Predviđanje za 2016. godinu je da će stopa siromaštva iznositi 14 odsto i biti za 0,5 odsto manja nego u 2013. godini. S obzirom na to da Srbija zvanično ima 7,1 milion stanovnika tih 0,5 odsto je zapravo oko 36.000 stanovnika koji ove godine prestaju da budu siromašni. Međutim, pomenuta stopa pokazuje

Teme nedelje.

11.04.2016 u 09:05

Ko je srpski „Mosak Fonseka”

Posle afere „Panama” sasvim je jasno da naši ljudi vole da posluju preko ofšor destinacija, međutim za tu rabotu nije potrebno da u Srbiji postoji advokatska kancelarija kalibra panamske „Mosak Fonseka”. Mali priručnik za takvo poslovanje može se naći direktno kod države, tačnije na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca, koji pripada Ministarstvu finansija. Na ovom sajtu postavljeno je pitanje „Molim da nas uputite gde da pronađemo spisak zemalja poreskih rajeva”, a Uprava za sprečavanje pranja novca odgovara: – Ofšor centri pružaju razne pogodnosti privrednim subjektima, kompanijama koje su registrovane u njima. Neke od pogodnosti su: odsustvo poreskih nameta ili niske poreske stope, minimum uslova i podataka za registrovanje privrednih subjekata, minimum kontrole poslovanja registrovanih

Ekonomija

10.04.2016 u 08:05

Državne obveznice isplative, ali ih građani malo kupuju

Naš verni čitalac Siniša Mirkov javio nam se da je rešio da ispita mogućnost na koju mu je ukazano na stranicama našeg lista da finansira državu i tako zaradi. On je svoju životnu ušteđevinu od 50.000 evra, nezadovoljan niskim kamatama, „preselio” iz banke u državne dužničke papire. Poređenja radi 2008. godine banka mu je davala kamatu od čak devet odsto, a sada tek 1,5 odsto godišnje. Na trogodišnje obveznice država sada daje kamatu od 3,25 odsto. Dodatno, na evro štednju plaća se porez, a na zaradu na obveznicima ne. Dobit nije kao što je bila. Ali je ima. Da li zbog neznanja ili zbog toga što to na malim iznosima nije isplativo, tek građani su do sada u samo malom broju slučajeva bili raspoloženi da pozajme novac državi, odnosno da kupe njene dužničke papire. Prema podacima

Ekonomija

06.04.2016 u 22:00

Dveri predlažu štampanje para

Primarna emisija novca centralne banke ili štampanje para stigla je na dnevni red i ovogodišnje izborne kampanje. Ovoga puta ovu tezu „lansirao” je Boško Obradović, vođa pokreta Dveri. Podsećanja radi u kampanji 2012. godine za to se zalagao Dušan Bajatović, kao visoki funkcioner SPS-a, a jedan od zagovornika tog modela stimulisanja privrednog rasta je i Nebojša Katić, poznati ekonomista. Takvi stavovi inače nisu naišli na odobravanje većeg dela stručne javnosti.

Ekonomija

04.04.2016 u 08:05

Zameni stambeni kredit i uštedi 4.000 evra

S padom kamata na tržištu klijenti banaka sve su zainteresovaniji da refinansiraju mnoge svoje obaveze, pa i one s najvećim teretom otplate kakvi su stambeni krediti. Podsećanja radi, u vreme kreditnog buma stambenih zajmova od 2007. pa do 2014. godine cena ovih dugoročnih kredita iznosila je čak i šest, ređe sedam odsto. Sada su kamate na iste zajmove gotovo prepolovljene. Nameće se pitanje da li se isplati zameniti postojeći stambeni kredit u istoj banci ili ga „preseliti” kod druge banke koja nudi povoljnije uslove. Pogotovo ukoliko se uzme u obzir da se sva prateća papirologija mora iznova izdavati i ponovo platiti. To nije zanemarljivo, jer se plaćaju trošak prevremene otplate kredita u matičnoj banci, trošak ponovne procene nekretnine koja je bila predmet zaloge po stambenom kreditu,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: rabrenović j.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu