Kup.	Prod.	Sred.
117,58	118,28	117,93
102,94	103,56	103,25
103,82	104,44	104,13

Ekonomija

08.03.2019 u 23:00

Srbija i dalje bez GMO

Nijedan od propisa iz oblasti hrane, koji su trenutno u skupštinskoj proceduri, ne predviđa nikakve izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je na taj način odgovorio predstavnicima Zelene stranke ali i drugim opozicionim strankama, koji su zatražili od vlade da se iz procedure povuče ovaj predlog jer navodno omogućava proizvodnju, uzgajanje i promet GMO-a u Srbiji. Ova stranka je upozorila da je predlog novih propisa „u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje” i da je svako uvođenje GMO-a „atak i na našu ekonomiju u poljoprivredu”. – Mogućnost uzgoja i proizvodnje GM hrane negativno bi uticalo na izvoz poljoprivrednih proizvoda a na duži rok i ugrozilo proizvodnju zdrave organske hrane – napominje Zelena

Ekonomija

07.02.2019 u 19:00

Kraljica izvoza u Srbiji – malina a u Hrvatskoj – čokolada

Glavni izvozni adut poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije prošle godine bila je malina sa izvozom od 190 miliona evra. Potom slede cigarete, pšenica, kukuruz i jabuke. Kada je reč o prehrambenoj industriji najviše uspeha u izvozu imali smo sa bezalkoholnim pićima i suncokretovim uljem, koji su jedini uspeli da se plasiraju na listu top deset izvoznih proizvoda Srbije. Kako se u februaru najčešće svode računi o prošlogodišnjim izvoznim rezultatima hrvatski mediji objavili su kako su čokolada i proizvodi od kakaoa broj jedan u razmeni Hrvatske sa drugim državama. Na stranim tržištima hrvatski konditorski proizvodi, po pisanju „Večernjeg lista”, imaju najviše uspeha a vrednost izvoza (do novembra 2018) bila je 103,2 miliona evra. Ova industrija, predvođena „Krašom”, imala je rast od

Ekonomija

05.02.2019 u 11:59

Evropski inspektori kontrolišu poljske klanice

Inspektori Evropske unije započeli su juče jednonedeljnu posetu Poljskoj nakon što se u javnosti pojavila vest o klanju bolesnih krava i izvozu nekoliko hiljada kilograma tog mesa u više od deset zemalja Evropske unije. Kako prenose poljski mediji inspektori će obilaziti klanice u ovom delu Poljske do 8. februara, a izveštaj će biti objavljen u narednih mesec dana. Poljske vlasti su u međuvremenu objavile da će zbog ove afere, koja baca senku na poljsku hranu uopšte, instalirati kamere u svim klanicama. Glavni veterinar Pavel Nijemcuk rekao je da će video nadzor biti dostupan 24 sata dnevno, ali je potrebno da u klanicama budu prisutni i veterinari, koji su obučeni da procenjuju da li na liniju klanja odlaze zdrave životinje. Poljska, koja izvozi većinu mesa koje proizvodi,

Ekonomija

01.02.2019 u 08:03

Koliko pekare košta bela vekna

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni. – Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić. Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne

Ekonomija

24.01.2019 u 23:30

NBS: Trgovci diskriminišu pojedine banke

Narodna banka Srbije upozorila je da je praksa, po kojoj trgovinski lanci ne prihvataju čekove pojedinih banaka na poček, sporna kako sa stanovišta diskriminacije tako i finansijske stabilnosti. Kako navode u centralnoj banci, takvo ponašanje kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo one banke čije čekove trgovci prihvataju na poček, dovoljno finansijski jake i stabilne. Već četiri godine ustaljena je praksa da najveći trgovinski lanci rangiraju banke prema njima znanim kriterijumima tako da u većini radnji na poček „prolaze“ čekovi samo polovine od tridesetak banaka, koje zvanično posluju na tržištu Srbije. Naše ranije istraživanje pokazalo je da je nejasno po kojim parametrima se trgovci vode u kreiranju tih lista banaka, jer nisu iste u svim trgovinskim lancima.

Potrošač

23.01.2019 u 22:00

Polovina agencija neće moći da plati polise osiguranja

Veliki broj malih turističkih agencija neće moći da plati šest puta veće iznos premija osiguranja koje od ove godine propisuju osiguravajuće kuće. Međutim, to ne znači da će one prestati da rade jer većina njih su subagenti, odnosno bave se preprodajom aranžmana velikih turističkih agencija, rekao je juče za naš list Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA). On je istakao da su četiri velike osiguravajuće kuće nedavno dale svoju ponudu o iznosu premije osiguranja za 2019. i da smatra da je ona verovatno konačna. To znači da će najmanja polisa osiguranja, na osiguranu sumu od 300.000 evra, koštati 3.500 evra dok će najveće agencije s najvećim prometom i brojem putnika ona koštati 12.000 evra. U poslednje tri godine taj trošak je za agencije bio od 70.000

Potrošač

02.01.2019 u 11:00

Srpske recepte upisao u svetsku literaturu

Kuvao je dve i po decenije za Tita, najpoznatije svetske državnike i zvanice koje su dolazile u posete predsedniku Jugoslavije. Njegove specijalitete probali su Indira Gandi, car Hajle Selasije, Ričard Nikson, Brežnjev, Gadafi, Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Rokfeler…Kuvar Mića Stojanović za „Politiku” priča kako je „skuvao istoriju” i koliko je učinio za srpsku gastronomiju. – Bio sam profesor u školi i državni kadar, gde god treba išao sam. Bilo da je reč o pobuni rudara, otvaranju auto-puta, banja ili hotela na hrvatskom primorju. Otvorio sam i prvi restoran u zgradi „ Politike” – kaže naš sagovornik. Od 1956. pa do 1980. godine Mića Stojanović bio je uz Tita uvek kad je primao goste. Pratio ga je svuda – na Brionima, Brdu kod Kranja, putovanjima po svetu i pripremao mu

Potrošač

17.12.2018 u 20:00

Evropa zabrinuta zbog sve više hemikalija u igračkama

Od jedanaest kontrolisanih dečjih igračaka „slajm” na tržištu Velike Britanije čak šest nije zadovoljilo evropske standarde bezbednosti, jer su u njima detektovane visoke koncentracije opasnih hemikalija, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja potrošačkih organizacija. Kako je preneo „Gardijan”, problem je i to što su testirani proizvodi kupljeni u radnjama velikih britanskih trgovaca igračkama, ali i preko najpoznatijih onlajn platformi poput „Amazona”. Do sada su igračke problematičnog kvaliteta uglavnom prodavane preko interneta, ali najnoviji podaci pokazuju da bi kontrole trebalo pojačati i u velikih trgovinama igračaka. Reč je, inače, o proizvodima koji sadrže opasne hemikalije i visoko su rizične za zdravlje dece. To su trenutno i na našem tržištu vrlo popularne igračke

Ekonomija

07.12.2018 u 21:30

Kurirske službe služe i za šverc robe

Ako se u Srbiji, po procenama, na crno proda roba u vrednosti tri, četiri milijarde evra, logično je da oni koji se time bave moraju da nađu alternativne načine za transport te robe, kaže naš sagovornik upućen u ovu situaciju, koji je insistirao na anonimnosti. Švercovana roba više se, očigledno, ne transportuje samo autobusima kao godinama unazad. Najnovija akcija carine u kojoj je, u magacinu jedne kurirske službe u Beogradu, zaplenjena „markirana” roba bez dokaza o plaćenim dažbinama, ukazuje da su preprodavci pronašli nov način za krijumčarenje. Samo u jednom kombiju kurirske službe, čiji identitet carina nije otkrila, zaplenjeno je 400 pari ženske zimske obuće, koju su pošiljaoci iz Beograda pokušali da pošalju na dve adrese u Vojvodini. Dan ranije, u istom kombiju,

Potrošač

03.12.2018 u 23:20

Mnogi bi se odrekli dela plate za više slobodnog vremena

Sreća ipak ima cenu. A u Velikoj Britaniji ona košta od pet do deset odsto zarade, koliko bi se Britanci rado odrekli za više slobodnog vremena. Prema podacima iz ovogodišnjeg izveštaja kompanije „Lajf srč”, koja se bavi potrošačkim navikama, građani Britanije su spremni da im plata bude manja oko 2.000 funti godišnje da bi bili srećniji. Interesantno je da još jedno ovogodišnje istraživanje ide u prilog tezi da vreme više nije novac, već upravo obrnuto. Tako su nedavno svetski mediji preneli da ljudi koji dosta zarađuju sve manje troše na luksuz, a više na obezbeđivanje privatnost pa tako i mira i slobodnog vremena. Oni više nego ikada ranije, recimo, kupuju kuće u skrivenim krajevima. Javno prikazivanje skupe robe, garderobe, automobila nije više simbol bogatstva. Posebno u Americi, u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu