Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,02	97,6	97,31
105,99	106,63	106,31

Društvo

12.09.2020 u 22:12

Sjedinjeni u smrti

„Srpsku vojsku odlučno poraziti i uspostaviti i održavati vezu preko Beograda i Sofije sa Carigradom”, komandovao je 16. avgusta 1915. godine car Viljem Drugi general fedlmaršalu Augustu fon Mekenzenu, glavnokomandujućem nemačkim, austro-ugarskim i bugarskim armijama. Feldmaršal Mekenzen dalje izdaje direktivu potčinjenim armijama za opšti napad. Nemačka Jedanaesta armija i Austro-Ugarska grupa generala Filepa – ukupno 72 bataljona, 16 eskadrona, 66.946 pušaka, 483 artiljerijska oruđa i šest eskadrila generala artiljerije Maksa Galvica, koncentrisane su u južnom Banatu, da forsiraju Dunav kod Rama, Kostolca i Smedereva, planirajući brzo nadiranje duž obe obale Velike Morave, prema liniji Smederevska Palanka – Žabari. Rešeni da se brani bez obzira na snagu neprijateljske armade,

Društvo

09.09.2020 u 08:31

Amerikanac koji je voleo Srbe

Ove godine se navršava osam i po decenija od smrti Džona Frotingama (1879–1935), američkog bogataša i filantropa, jednog od najvećih dobrotvora u istoriji Srba u toku Prvog svetskog rata i u posleratnom periodu. Za formiranje ratnih bolnica, osnivanje domova za siročad i zanatskih škola u Srbiji i današnjoj Makedoniji i brojna druga humanitarna davanja izdvojio je preko 250 miliona dinara, što je novac u vrednosti nekoliko ondašnjih državnih budžeta naše zemlje. Zbog toga je postao jedna od najodlikovanijih ličnosti u istoriji Srbije. Ovaj humanitarac bio je oženjen Srpkinjom Jelenom Lozanić. Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj njujorškoj porodici. Završio je francuski jezik, svirao je klavir i bavio se komponovanjem. Muzičko znanje je usavršavao u Beču, Minhenu i Pragu. Još pre

Društvo

07.09.2020 u 08:30

Spomenik komiti heroju

Poručnik Dimitrije Begović jedan je od najznačajnijih vođa Topličkog ustanka koji je izbio u okupiranoj Srbiji u februaru 1917. Narod Toplice i Jablanice ga smatra herojem. Tome je doprinelo ne samo Begovićevo junaštvo, već i njegovo prinošenje života cele porodice na oltar slobode. Ipak, o ratnim zaslugama ovog velikog komitskog junaka ništa se ne zna izvan usko lokalnih okvira, a nije mu ni do dan danas podignut spomenik. Tek ove godine je na inicijativu grupe građana i Muzeja Prokuplje, a uz podršku Ministarstva kulture, pokrenuta akcija da se grob Dimitrija Begovića najzad dostojno obeleži odgovarajućim spomenikom. Direktor prokupačkog muzeja Darko Žarić kaže da će projekat Spomen-obeležje Dimitriju Begoviću Narodni muzej Toplice u Prokuplju realizovati ove godine u najvećoj

Društvo

05.09.2020 u 16:00

Srpski đaci ozareni francuskom kulturom

Kreće se lađa francuska, a u njoj srpski đaci i studenti morem putuju sa Krfa u Francusku. Da u licejima i internatima Nice, Sent Etjena i drugih gradova steknu znanja kao hleb potrebna oslobođenoj otadžbini. „Trebaće Srbiji školovanih ljudi posle rata”, poruku je slao srpski ministar prosvete Ljubomir Davidović. Valjalo je na vreme stvoriti buduću intetlektualnu elitu. Ova putovanja i učenja, o kojima piše Slobodan Radović u vrednoj knjizi „Znameniti profesori Užica”, u to vreme su regulisana ugovorom i uredbom. Na predlog prijatelja srpskog naroda, poslanika Andre Onora, potpisan je ugovor sa Francuskom o školovanju srpskih đaka i studenata u toj zemlji. Važan čovek da to sprovede bio je profesor Miloš Trifunović, ministar u Pašićevoj vladi, koji je u Nici kao izaslanik srpske vlade sa

Politika

26.08.2020 u 14:14

Dan jedinstva - u znak sećanja na proboj Solunskog fronta, biće zajednički praznik Srbije i RS

Srbija i Republika Srpska slaviće ubuduće zajednički praznik - 15. septembar, koji će se obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. „Doneli smo odluku koju ćemo sprovesti u delo. Dogovorili smo i koji datum da predložimo našim drugim organima, to bi bio 15. septembar, dan kada je probijen Solunski front”, rekao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka državnog vrha sa političkim predstavnicima RS. To bi, kako je rekao, bio zajednički obeležen praznik u RS, Srbiji i svim srpskim sredinama širom sveta, gde bi Srbi, ne smetajući nikome, ne čineći ništa ni protiv koga, pokazali da su isti narod, i da je muka, kao i uspeh, jednih, uvek i muka ili uspeh onih drugih. „Niko nikada neće moći da sruši

Svet

11.08.2020 u 11:46

Ponovo postavljene ležaljke pokraj „Plave grobnice”

Od našeg dopisnika Atina – Ostrvo Vido, gde se nalazi mauzolej u kojem su sahranjena 2.764 poznata i nepoznata srpska vojnika i gde je tokom Prvog svetskog rata bila i bolnica u kojoj su se lečili srpski ranjenici koji su prešli Albaniju, ponovo je dobilo – plažu. Jedan od prvih poteza opštinskog savetnika Spirosa Neracisa, koji je u okviru Organizacije za oporavak Vida preuzeo odgovornost da brine o oporavku ostrva, bilo je uređenje plaže na zadnjem delu ostrva. Na relativno malom prostoru postavljene su besplatne ležaljke i suncobrani, što je u grčkim medijima izazvalo negativne komentare. Lokalni portal „Enimerosi” podseća da je na Vidu prošle godine postavljen manji restoran i uz njega i nekoliko ležaljki, koje su, međutim, bile uklonjene nedugo posle intervencije Udruženja

Društvo

01.08.2020 u 19:00

Istorija u objektivu vojnog sveštenika.

„U istoriji srpske fotografije retke su ličnosti koje su iza sebe ostavile značajan trag, a da se o njihovom životu malo zna. Takvu sudbinu umetnika fotografije, koja je nastajala u najtežim uslovima od 1914. do 1918. godine, doživeo je vojni sveštenik Risto J. Šuković, učesnik i hroničar rata, čiji se fotografski zapisi po svojoj sugestivnosti i senzibilitetu svrstavaju među najbolja ostvarenja srpske fotografije. Radi se o fotoamateru izuzetnog dara za odabir tema i snimanje…” Ovako je u uvodu svog zapisa „Vojni sveštenik Risto Šuković, ratni fotograf”, objavljenog u „Užičkom zborniku”1992. godine, pisala Marina Zeković. Tome dodajući da se u fondu fotodokumenata Vojnog muzeja u Beogradu nalaze originalne fotografije i manji broj poštanskih razglednica koje je u ratu snimio

Društvo

28.07.2020 u 13:37

Na današnji dan Austrougarska je Srbiji objavila rat poštom

Prvi svetski rat počeo je na današnji dan 1914. godine - Austrougarska objava rata Srbiji stigla je na način na koji nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj – poštom, tako da su je svi mogli pročitati, a zbog čega u prvom trenutku, mnogi ipak nisu u nju poverovali. Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio ju je u niškom hotelu „Evropa”. Poštar koji mu je uručio ratnu objavu kasnije je posvedočio prve Pašićeve reči: „Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći.” Veliki rat, kako je nazivan do početka Drugog svetskog rata, jedan je od najznačajnijih ratova koje je Srbija vodila i koji zajedno sa Balkanskim ratovima bio borba za oslobođenje i ujedinjenje, trajao je do 11. novembra 1918. godine, podseća istoričar

Kultura

19.07.2020 u 19:00

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

Šta je to što je izgladnelom, bolesnom, srpskom vojniku i bespomoćnom narodu u zbegu od Austrougara, Bugara i Arbanasa, ulivalo nadu da će prebroditi neizdrživu albansku golgotu i da će na kraju izaći pobedonosan iz gotovo nemoguće situacije Prvog svetskog rata, pitanje je koje odjekuje više od stotinu godina. Jedan od najsmislenijih odgovora dao je Željko Popović, autor knjige „Krf, ostrvo vaskrsenja Srbije” (izdanje novosadskog „Prometeja” i Radio-televizije Srbije) koji je obrazložio da je srpskom narodu u to vreme snagu davao primer, „opipljiv i očigledan”. „U koloni, dubokim smetovima, na prevojima i u zasedama albanskih bandi, pored praznog kazana, na uzglavlju bolesničke postelje, bili su njegovi uzori: kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar, vojni komandanti, vojvode i generali,

Društvo

18.07.2020 u 14:00

Dvoje zaboravljenih.

Čačak – Bilo je to na početku Velikoga rata, 1914. Kada voz pisnu i krete se iz stanice, oni zadrhtaše oboje. Još nekoliko trenutaka gledali su svoga sina Milana dok voz ne izmače, i posle su ga samo poznali po beloj marami kojom im je mahao iz daljine. Kad voz već ode pogledaše se nemo, a taj pogled govorio im je mnogo. Nešto ih je gušilo u grlu i jedna pređoše ćutke put od stanice do kuće, pa se tu kao deca rasplakaše. „Ode i on sa ostalom braćom” - reći će najzad čiča Nikola i priđe te nežno povuče ženu, koja se beše naslonila rukom na sto i zagledala se. Koliko i koliko noći nisu spavali dok ga ne podigoše. Bio im je jedinac, a oni siroti radnici. Oboje su išli u jednu fabriku u Beogradu, radili od jutra do mraka dok su ga školovali. Kad je posle dugog i željnog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu