Izdanja Čitulje
accessibility-tools
subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
14°C Oblačno
Beograd
Poslednja izmena 22:50

Tag: veliki rat

Srbija
01.06.2018 u 22:45
Srpkinja se ne odriče Otadžbine za čanak sočiva.
Čačak – Otadžbina je stupala iz rata u rat, a Danica Marković o jeseni 1913. ostavila Beograd i osvanula u Prokuplju. Sa šestoro dece i izabranikom životnim, Momčilom Tatićem, koji tu bejaše postavljen za okružnog načelnika. U novom staništu, poput helenskih junakinja, priključila se buntovnicima. I, mnogo godina kasnije napisala: „Nikad ne osetih život tako intenzivno, kao u palanci za vreme okupacije.” Ovako Milica Baković, bibliotekarka iz Čačka, otvara priču o ratnoj časti i usudu prve moderne srpske pesnikinje. Kći čačanskog učitelja, Danica Marković (Čačak 1879 – Beograd 1932), proleća 1917. stala je uz rame topličkim ustanicima, ali je posle sloma bune počeo novi krug pakla za nju. Te sudbinske dane lepe književnice opisuje, u sećanjima 1932, njena učiteljica Milena Bojović.
Srbija
26.05.2018 u 15:35
„Doš’o Švaba čak do Ralje…”
Mnoge pesme ispevane na početku Prvog svetskog rata brzo su se pronele i do nas u Pančevu. Front je bio blizu, rat je besneo i zato nije moglo biti ni reči o njihovom javnom pevanju, ali su se one često čule kadgod su se sastajali prijatelji, beleži u svojoj knjizi „Zapisi starog Pančevca” hroničar ove banatske varoši Giga Stojnov, započinjući pripovest o stihovima koji su ispevani na frontu i u pozadini ratnih dešavanja. Zanimljivo je, dodaje on, da su one verno pratile sve događaje na srpskom ratištu, tako da je odmah na početku rata 1914. godine bila popularna pesma: „Naša Sava, naša Drina, Ne sme Švaba na Srbina…” A kada je Austrougarska vojska, kojom je komandovao „feldcajgmajster” Poćorek, prešla u Srbiju i tamo bila do nogu potučena, ta velika pobeda srpske vojske, u
Srbija
05.05.2018 u 11:00
Čovečni prema pobeđenom neprijatelju
U Velikom ratu, a i pre njega, srpska vojska je prema pobeđenom neprijatelju neretko iskazivala viteško ponašanje i čovečnost. Naše vojskovođe su, kako piše zlatiborski istoričar Milisav R. Đenić, svoju oficirsku čast prenosile na svoje ratnike zahtevajući poštovanje međunarodnih pravila o ratovanju, što je dovelo da kao narod budemo od protivnika poštovani, a od saveznika cenjeni i voljeni. U prilog tome Đenić najpre pominje 1885. godinu, vreme najžešćih borbi između Srbije i Bugarske, kada je po Evropi prikupljana pomoć u lekovima i sanitetskom materijalu za našeg protivnika. Konvoji su bili spremni da robu prevezu do Sofije, ali se isprečio front sa srpskom vojskom. Tada na molbu Međunarodnog crvenog krsta kralj Milan Obrenović odobrava Vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat,
Društvo
29.04.2018 u 18:06
U Pragu odata počast srpskim vojnicima
Prag - Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević predvodio je ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice sa spomen-kosturnicom na Olšanskom groblju u Pragu u kojoj počiva 131 srpski vojnik pao u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali i studenti Vojne i Policijske Akademije iz Beograda, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, ambasade Republike Srbije u Pragu i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštilo je Ministarstvo za rad. Na Olšanskom groblju u Pragu, u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, nalazi se spomen-ploča kralju Aleksandru i spomen kosturnica sa 131 sahranjenim srpskim vojnikom. (Tanjug)
Srbija
29.04.2018 u 14:25
Odanost do groba.
S početka 20. veka sve tri naše armije imale su konjičke jedinice. Jedna od najelitnijih bila je i Konjička divizija koju je sačinjavalo 140 oficira, 94 podoficira, 1.340 vojnika i 1.366 konja, pod komandom đenerala kneza Arsena (1859–1938), mlađeg brata kralja Petra Prvog Oslobodioca i bila u sastavu Prve armije. Za vreme povlačenja 1915, Konjička divizija štitila je treću Armiju sve do 9. novembra, kada su nas Bugari napali u pravcu Leskovac–Lebane, Vrhovna komanda ju je prebacila u drugu Armiju radi održavanja stalne veze između Timočke vojske i Šumadijske divizije drugog poziva, radi zadržavanja stalnih bugarskih napada ka Leskovcu. Potom je štitila odstupnicu istoj armiji do Prištine i dalje do Skadra. Prvobitnim planom po kome je trebalo da se od Skadra spustimo do delte reke
Društvo
28.04.2018 u 15:50
Venci na spomenik Gavrilu Principu
Na spo­me­nik Ga­vri­lu Prin­ci­pu u Be­o­gra­du su, po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce nje­go­ve smr­ti, po­lo­že­ni ven­ci. Cen­tral­nu dr­žav­nu sve­ča­nost pred­vo­dio je spe­ci­jal­ni iza­sla­nik pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke, mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Zo­ran Đor­đe­vić. On je is­ta­kao da dr­ža­va s po­seb­nim pi­je­te­tom obe­le­ža­va dan se­ća­nja na lik i de­lo Ga­vri­la Prin­ci­pa, srp­skog pa­tri­o­te i ju­go­slo­ven­skog ide­a­li­ste, ko­ji je iz­vr­šio aten­tat na austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da. On je Ga­vri­la Prin­ci­pa na­zvao „pr­vim tra­gič­nim ju­na­kom či­ji je ži­vot ugra­đen u prin­ci­pe na ko­ji­ma po­či­va da­na­šnja, de­mo­krat­ska, ci­vil­na i ci­vi­li­zo­va­na Evro­pa”.
Region
25.04.2018 u 19:31
Bilbordi o Velikom ratu izazvali politički zemljotres u Crnoj Gori
Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata u Budvi izazvalo je pravi „zemljotres”. Vlasti u ovoj opštini, koje su pre dve godine na izborima smenile višedecenijsku vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS), postavile su bilborde koji najavljuju veliki jubilej – „oslobodilački ulazak srpske vojske 1918. u Budvu, na Mitrovdan 1918”. Procrnogorski orijentisana opcija poručuje da je najava proslave sto godina od Velikog rata i ujedinjenja Crne Gore i Srbije „osmišljena provokacija porobljivača iz Beograda, udar na ustavni poredak zemlje i ruganje crnogorskom suverenitetu, naciji i državi”.
Srbija
22.04.2018 u 09:57
Poslednji zapis kaplara iz Gostinice
Ratovao je, propatio i silno želeo povratak s vojskom u Srbiju, u rodno selo, kaplar Mirko Savić, ratnik iz Gostinice kod Užica. Ali oslobođenje nije dočekao, uoči srpske pobede pao je na solunskom bojištu. Vodio je Mirko u ratu dnevnik, beležio stradanja, opisana su u njemu i tri poslednja dana uoči pogibije. Svedoči o tome knjiga „Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja”, koju je 2015. objavio dr Rade Poznanović. U njoj je taj zapis o Mirku Saviću (1868–1918) koji je imao šestoro dece: dva sina i četiri kćeri (od kojih su mu jedan sin i tri ćerke kao deca umrli). Mobilisan je Mirko sa svojim sinom Velimirom, ali je Velimir poginuo na početku Velikog rata. Nesrećni otac je nastavio da ratuje i u prekidu dejstava, onako uzgred, neku vrstu dnevnika pisao. Poginuo je kaplar Mirko
Srbija
15.04.2018 u 15:32
Prijatelj za sva vremena.
Od izbijanja balkanskih ratova i nešto docnije i Velikog rata, na našoj strani bio je i Esad-paša Toptani, armijski đeneral Turske carevine, koji je završio francusku Vojnu akademiju u Sen-Siru. Jedno vreme bio je postavljen i kao komandant glavnog obezbeđenja poslednjeg sultana Abdula Hamida Drugog. Poticao je iz stare vlastelinske albanske porodice, rodom iz varoši Kroje, čiji se preci prvi put pominju još iz vremena pre najezde Turaka. Pripadao je onom malom soju osoba kod kojih su čojstvo, junaštvo, viteštvo i data reč bile prave svetinje, a koje su se lagano, s početka 20. stoleća, počele gubiti. Kao komandant grada, Esad-paša je u Prvom balkanskom ratu sedam meseci branio Skadar, koji su crnogorska i srpska vojska opsađivale sve do kapitulacije, 23. 4. 1913. Kada je Esad-paša u
Srbija
31.03.2018 u 20:53
Zemljodelac se spasao kad je potopljena lađa francuska
Kreće se lađa francuska, još se peva pesma iz Velikog rata. Pevao ju je i Vladislav V. Petronijević Aćimović (1885–1943), srpski ratnik iz zlatiborskog sela Golova, iako je jedva živu glavu sačuvao tokom plovidbe na jednoj takvoj lađi od Tulona ka Solunu i savezničkom frontu, koju je neprijatelj torpedovao i potopio. Danima je potom na nevelikom splavu plutao Vladislav s nekoliko vojnika po otvorenom moru, ali se čudom spasao i posle rata to do detalja opisao. Beleška Vladislava V. Petronijevića Aćimovića o tome, sačuvana u ličnoj arhivi Žarka Božanića sa Zlatibora, naslovljena je „Rat na moru“. Piše zemljodelac iz Golova da je sa drugim srpskim vojnicima 19. septembra 1916. došao u francuski Tulon, odakle je bio pokret savezničke vojske lađom „Galija“ za Solun. Postrojavanje na
Početna / Tagovi
15.11.2019 u 22:55
Neobičan sudski spor građana i Patrijaršije
15.11.2019 u 22:50
Nadal eliminisan, Zverev u polufinalu završnog ATP turnira
15.11.2019 u 22:30
Svakog dana prevremeno se rodi jedanaest beba
15.11.2019 u 22:00
Za tumačenje „Dejtona” nisu nam potrebni stranci
15.11.2019 u 21:38
Zvezda izgubila od Asvela u dramatičnoj završnici
15.11.2019 u 21:30
„Alipej” će omogućiti i plaćanje u radnjama
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja