Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
107,62	108,26	107,94
110,68	111,35	111,02

Društvo

11.09.2018 u 21:26

Predstavljen ratni dnevnik maršala Franše Deperea

Promocija ratnog dnevnika „Memoari: Solunski front. Srbija.Balkan” maršala Franše Deperea, održana je večeras u Fransuskoj ambasadi u Beogradu. Uz prisustvo brojnih predstavnika javnog života u Srbiji, ministra odbrane Aleksandra Vulina i predsednika SANU Vladimira Kostića o knjizi su govorili Klod de Sen-Pjer, unuka Franše Deperea, ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondolini i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta. Klod de Sen-Pjer je priredila knjigu koju je objavila izdavačka kuća Prometej u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Unuka slavnog francuskog generala kazala je da je veoma počastvovana jer je u državi koja veoma ceni njenog dedu. „Drago mi j što sam u prilici da svedočim o herojstvu moga dede. Profesor Pavlović je dolazio u

Srbija

08.09.2018 u 08:00

Čovek među ljudima

Ovo je priča o pripadniku legendarne čete 1300 đaka kaplara Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nosiocu Albanske spomenice, narodnom lekaru vranjskog kraja sa stažom više od pola veka, dr Dragoljubu Mihajloviću. Rođen je 1895. godine u Crkvencu, pomoravskom selu pored Svilajnca, u siromašnoj seljačkoj porodici opredeljenoj da se deca školuju. Kada mu je otac dobio službu u Vranju upisao se u Vranjsku gimnaziju, a Prvi svetski rat mu prekida školovanje. Iako kratkovid i slabo uhranjen stojički je podneo velike ratne žrtve, boreći se hrabro, iako je bio hendikepiran zbog slabog vida. Sa četom prelazi Albaniju uz ogroman napor i poslednjim atomima snage. Kada se malo oporavio mudri ljudi ga šalju sa Solunskog fronta 1918. godine u Francusku na dalje školovanje. Studije medicine redovno, za pet godina,

Beograd

05.09.2018 u 23:51

Ratni put Moravske divizije

Srpska ručna bomba, bajoneti i razno drugo oružje, šlemovi, uniforme, ordenje, vojne knjižice, fenjeri, medicinski pribor, mlin za kafu, svećnjak i još mnogo drugih predmeta upotpunjenih sa više od hiljadu fotografija, od kojih su neke prvi put prikazane, bogata su dokumentarna građa od koje je napravljena izložba „Ratni put Moravske divizije 1914–1918”. Ova postavka Narodnog muzeja iz Leskovca, čiji su autori Mira Ninošević i Veroljub Trajković, a stručni saradnik Aleksandar Dinčić, otvorena je u Galeriji RTS-a. Izložba se bavi srpskim vojnikom, Moravcem. Kada je izbio Prvi svetski rat i počela mobilizacija, vojni obveznici Moravske divizije, još neoporavljeni od borbi u balkanskim ratovima, uredno su se odazvali. Učestvovali su prvog ratnog leta u čuvenoj Cerskoj bici, a

Srbija

31.08.2018 u 15:19

Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti

„Želim da vas ovo pismo zateče u zdravlju i zadovoljstvu. Ja vam neći moći da ga pošaljem, jer se nalazim u neprijateljskoj zemlji (Bugarskoj). Nego pišem onako. Ako poginem možda će se neko naći da ga pošalje. A ti Milice čuvaj ime i obraz, jer ako obraz izgubiš, sve si izgubila. I čuvaj dete, ako si ga rodila. Nešto si mi i o tome govorila pred odlazak. Ako si sina rodila, a ja se živ ne vratim u selo, nađeni mu ime Ratko, jer se uz rat rodio. A ako je devojčica, neka bude Stana, po majci... Ako imate što hrane, dobro sakrijte, jer će vam neprijatelj sve oduzeti. Ovde hleba ni od korova. Mi na frontu sada dobijamo od Francuza konzerve, pa lepo. Siti smo i sad imamo puno municije. Ako se vratim, kupiću ti šivaću mašinu. Video sam u Solunu silne šivaće mašine. Sve vas pozdravlja vaš

Srbija

24.08.2018 u 21:51

Za mene nema smrti dok mi otac ne javi

Čačak – Velimir Đ. Basarić, pešadijski major 33. klase Vojne akademije, poginuo je 28. oktobra 1916. na Čukama (Solunski front) i sahranjen kod crkve u selu Skočivaru. Odlikovan zlatnom medaljom i Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Bio je neobično hrabar, neustrašiv oficir, bravurama silno podizao moral vojnika. Jednog dana na Solunskom frontu seo je na panj prema neprijatelju koji je na njega ispalio oko 40 granata, dok je on mirno pušio. Kad su mu prebacili da ne treba da se izlaže opasnosti, odgovorio je: „Za mene nema smrti dok mi otac ne javi.” Tako je i bilo. Tog, oktobarskog jutra 1916. izjutra pozvao je oficire svoga bataljona da im da podušje pošto će toga dana u 11 časova poginuti, jer mu je to u snu javio pok. otac Đoka. Oni su se smejali i u šali pili podušje. Uskoro,

Društvo

19.08.2018 u 14:36

Obeležena 104. godišnjica Cerske bitke

LOZNICA - Kod spomen-kompleksa „Cerska bitka” u Tekerišu kod Loznice danas je obeležena 104. godišnjica bitke na Ceru, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a osim njega, poštu su odali i vence položili i predstavnici Mini starstva odbrane i Vojske Srbije, Loznice, Šapca, Krupnja, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U znak sećanja na jednu od najznačajnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, do spomenika je pešice stigla kolona poštovalaca tradicije i istorije u tradicionalnom „Cerkom maršu”. Đorđević je poručio da danas obeležavamo dan velike i veličanstvene pobede srpske vojske i države u Prvom svetskom

Srbija

11.08.2018 u 10:13

Nemačkim topovima tukao Nemce

Miljkov sinovac i moj prijatelj Aca, prosto dotrča i donese fotografiju svog strica. Reče da ne želi da hvali svoga „čiču” iako s ponosom naglašava da je to najbolji Tanasijević, pa mi predade i jedan članak o novim pojedinostima o oslobođenju Niša, koji je „Politika” objavila 1984. godine, pribeležio je književnik i novinar Tihomir Nešić kako je i sam saznao za događaj s kraja Prvog svetskog rata, koji sada za naš list opisuje, Pančevac, Aleksandar Aca Tanasijević, praveći uvod pričom o svom stricu Miljku, rođenom u selu Zablaće u okolini Čačka, po zanimanju učitelj i školski nadzornik u dragačevskom srezu. Dodaje da je njegov slavni predak imao na svojim plećima četiri rata – Balkanske, Prvi i Drugi svetski, a deda Velisav učestvovao je i u Rusko-turskom ratu, dok se po početku Velikog,

Srbija

04.08.2018 u 10:00

Srpski Gavroš

Posle one prve kratke okupacije naše prestonice od austrougarske vojske, 2. decembra 1914. (po julijanskom kalendaru), prilikom tadašnjeg oslobođenja Beograda, kapetan prve klase Ljubomir K. Beli-Marković (1885–1943), kasniji međuratni đeneral, napredovao je sa mitraljeskim odeljenjem Četvrtog konjičkog puka „Velikog kneza Konstantina Konstantinoviča”. Kretali su se prema Kalemegdanu, jer se tu već probio i Drugi eskadron istog puka. Protivnički tabor, čijih je jedinica još bilo u gradu, pokušavao je da se pontonima prebaci na levu obalu Save, ali je taj njihov pokušaj bio jakom vatrom u potpunosti onemogućen. Naši su ih tukli sa kalemegdanske staze, koja prolazi celom dužinom kraj – od granata izrovarene – savske obale. Nedaleko od našeg pomenutog konjičkog puka, usred meteža, plotuna

Društvo

28.07.2018 u 22:00

Grobovi Srba stradalih u Velikom ratu na „gugl mapi”

Posle prikupljanja fotografija i dokumenata učesnika Prvog svetskog rata i digitalizovanja kartona nosilaca Albanskih spomenica, Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine započeo je novi projekat: prikupljanje imena i prezimena stradalih i pravljenje baze memorijalne baštine iz perioda Velikog rata. Ideja je da se kroz projekat „Spomenici junaka iz Velikog rata” napravi jedinstvena baza podataka o stradalima, kao i o svim spomenicima u zemlji i inostranstvu vezanim za ovaj ratni period: krajputašima, spomenicima kulture, spomen-česmama, spomen-pločama... Sve lokacije, i groblja i memorijalna baština, biće unete na gugl-mapu, a podaci će lako moći da se pretražuju i biće deo sajta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, na kojem već postoji velika baza građe vezane za Veliki

Srbija

28.07.2018 u 10:17

Spomenik grčkom seljaku

U prebogatoj istoriji odnosa Grčke i Srbije mnogo je svetlih imena poput Rige od Fere, Karađorđa, Venizelosa Elefteriosa, kapetana ratnog broda „Temiskokle” ratne mornarice Grčke, potporučnika Marinosa Rikudisa koji je odbio naređenje da bombarduje Srbiju 1999. godine i zbog toga je osuđen... Među velikanima grčkog roda u kolektivnom sećanju našeg naroda koji je sa grčkom delio mnoge teške trenutke u svojoj novijoj istoriji posebno mesto pripada grčkom seljaku – pastiru iz sela na dvadesetak kilometara južno od Krfa, San Matijas, Janisu Janulisu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu