Izdanja Čitulje
accessibility-tools
četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
 
PRETRAGA
ĆIRILICA
1°C Oblačno
Beograd
Poslednja izmena 23:02

Tag: veliki rat

Društvo
29.04.2018 u 18:06
U Pragu odata počast srpskim vojnicima
Prag - Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević predvodio je ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice sa spomen-kosturnicom na Olšanskom groblju u Pragu u kojoj počiva 131 srpski vojnik pao u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali i studenti Vojne i Policijske Akademije iz Beograda, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, ambasade Republike Srbije u Pragu i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštilo je Ministarstvo za rad. Na Olšanskom groblju u Pragu, u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, nalazi se spomen-ploča kralju Aleksandru i spomen kosturnica sa 131 sahranjenim srpskim vojnikom. (Tanjug)
Srbija
29.04.2018 u 14:25
Odanost do groba.
S početka 20. veka sve tri naše armije imale su konjičke jedinice. Jedna od najelitnijih bila je i Konjička divizija koju je sačinjavalo 140 oficira, 94 podoficira, 1.340 vojnika i 1.366 konja, pod komandom đenerala kneza Arsena (1859–1938), mlađeg brata kralja Petra Prvog Oslobodioca i bila u sastavu Prve armije. Za vreme povlačenja 1915, Konjička divizija štitila je treću Armiju sve do 9. novembra, kada su nas Bugari napali u pravcu Leskovac–Lebane, Vrhovna komanda ju je prebacila u drugu Armiju radi održavanja stalne veze između Timočke vojske i Šumadijske divizije drugog poziva, radi zadržavanja stalnih bugarskih napada ka Leskovcu. Potom je štitila odstupnicu istoj armiji do Prištine i dalje do Skadra. Prvobitnim planom po kome je trebalo da se od Skadra spustimo do delte reke
Društvo
28.04.2018 u 15:50
Venci na spomenik Gavrilu Principu
Na spo­me­nik Ga­vri­lu Prin­ci­pu u Be­o­gra­du su, po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce nje­go­ve smr­ti, po­lo­že­ni ven­ci. Cen­tral­nu dr­žav­nu sve­ča­nost pred­vo­dio je spe­ci­jal­ni iza­sla­nik pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke, mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Zo­ran Đor­đe­vić. On je is­ta­kao da dr­ža­va s po­seb­nim pi­je­te­tom obe­le­ža­va dan se­ća­nja na lik i de­lo Ga­vri­la Prin­ci­pa, srp­skog pa­tri­o­te i ju­go­slo­ven­skog ide­a­li­ste, ko­ji je iz­vr­šio aten­tat na austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da. On je Ga­vri­la Prin­ci­pa na­zvao „pr­vim tra­gič­nim ju­na­kom či­ji je ži­vot ugra­đen u prin­ci­pe na ko­ji­ma po­či­va da­na­šnja, de­mo­krat­ska, ci­vil­na i ci­vi­li­zo­va­na Evro­pa”.
Region
25.04.2018 u 19:31
Bilbordi o Velikom ratu izazvali politički zemljotres u Crnoj Gori
Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata u Budvi izazvalo je pravi „zemljotres”. Vlasti u ovoj opštini, koje su pre dve godine na izborima smenile višedecenijsku vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS), postavile su bilborde koji najavljuju veliki jubilej – „oslobodilački ulazak srpske vojske 1918. u Budvu, na Mitrovdan 1918”. Procrnogorski orijentisana opcija poručuje da je najava proslave sto godina od Velikog rata i ujedinjenja Crne Gore i Srbije „osmišljena provokacija porobljivača iz Beograda, udar na ustavni poredak zemlje i ruganje crnogorskom suverenitetu, naciji i državi”.
Srbija
22.04.2018 u 09:57
Poslednji zapis kaplara iz Gostinice
Ratovao je, propatio i silno želeo povratak s vojskom u Srbiju, u rodno selo, kaplar Mirko Savić, ratnik iz Gostinice kod Užica. Ali oslobođenje nije dočekao, uoči srpske pobede pao je na solunskom bojištu. Vodio je Mirko u ratu dnevnik, beležio stradanja, opisana su u njemu i tri poslednja dana uoči pogibije. Svedoči o tome knjiga „Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja”, koju je 2015. objavio dr Rade Poznanović. U njoj je taj zapis o Mirku Saviću (1868–1918) koji je imao šestoro dece: dva sina i četiri kćeri (od kojih su mu jedan sin i tri ćerke kao deca umrli). Mobilisan je Mirko sa svojim sinom Velimirom, ali je Velimir poginuo na početku Velikog rata. Nesrećni otac je nastavio da ratuje i u prekidu dejstava, onako uzgred, neku vrstu dnevnika pisao. Poginuo je kaplar Mirko
Srbija
15.04.2018 u 15:32
Prijatelj za sva vremena.
Od izbijanja balkanskih ratova i nešto docnije i Velikog rata, na našoj strani bio je i Esad-paša Toptani, armijski đeneral Turske carevine, koji je završio francusku Vojnu akademiju u Sen-Siru. Jedno vreme bio je postavljen i kao komandant glavnog obezbeđenja poslednjeg sultana Abdula Hamida Drugog. Poticao je iz stare vlastelinske albanske porodice, rodom iz varoši Kroje, čiji se preci prvi put pominju još iz vremena pre najezde Turaka. Pripadao je onom malom soju osoba kod kojih su čojstvo, junaštvo, viteštvo i data reč bile prave svetinje, a koje su se lagano, s početka 20. stoleća, počele gubiti. Kao komandant grada, Esad-paša je u Prvom balkanskom ratu sedam meseci branio Skadar, koji su crnogorska i srpska vojska opsađivale sve do kapitulacije, 23. 4. 1913. Kada je Esad-paša u
Srbija
31.03.2018 u 20:53
Zemljodelac se spasao kad je potopljena lađa francuska
Kreće se lađa francuska, još se peva pesma iz Velikog rata. Pevao ju je i Vladislav V. Petronijević Aćimović (1885–1943), srpski ratnik iz zlatiborskog sela Golova, iako je jedva živu glavu sačuvao tokom plovidbe na jednoj takvoj lađi od Tulona ka Solunu i savezničkom frontu, koju je neprijatelj torpedovao i potopio. Danima je potom na nevelikom splavu plutao Vladislav s nekoliko vojnika po otvorenom moru, ali se čudom spasao i posle rata to do detalja opisao. Beleška Vladislava V. Petronijevića Aćimovića o tome, sačuvana u ličnoj arhivi Žarka Božanića sa Zlatibora, naslovljena je „Rat na moru“. Piše zemljodelac iz Golova da je sa drugim srpskim vojnicima 19. septembra 1916. došao u francuski Tulon, odakle je bio pokret savezničke vojske lađom „Galija“ za Solun. Postrojavanje na
Kultura
29.03.2018 u 22:00
Film o uzrocima Velikog rata
Šta je uzrok a šta povod za Prvi svetski rat? Ko je i zbog čega započeo ovaj sukob? O tome svoje mišljenje iznosi deset vodećih evropskih intelektualaca koji se pojavljuju u dokumentarnom filmu „Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića, čija je premijera u petak uveče u Domu omladine u okviru 65. Martovskog festivala u 21 čas. Stavove ukrštaju Džon Rol, autor knjiga „Put u Sarajevo” i „Kajzer Vilhelm Drugi i uzroci Prvog svetskog rata”, Dominik Liven sa univerziteta u Kembridžu, stručnjak iz Moskve Oleg Ajrapetov, Žan Pol Bled, germanolog i profesor emeritus na Sorboni, koji je izabran i za inostranog člana SANU, inače pisac biografija Ota fon Bizmarka, cara Franje Josifa i Franca Ferdinanda, Hju Stron, profesor na univerzitetu Oksford i Sent Endrjus...
Srbija
16.03.2018 u 21:51
Junak bez takmaca
Čačak – O ovakvima se nekad pevalo u epu. Mundir je mnoge nosio, on je nosio mundir. Da bi lovac, imao bi sokola na ramenu; da beše knez, vodio bi tigra iza sebe. Kao konjanik jahao je ubojito, a pri hodu koračao kao mladi Apolon. Ni sa kim se nije takmičio. Bio je jedan. Znao je da je ova zemlja svakome dobra. Pamet mu je nadahnjivala srce. Ko je s njime govorio, osetio je da je poštovan. Sa njegovog kirasirskog lica nikad se ne ote ni osmeh, ni podsmeh. Smatrao je ljude kao gospodu i skromno se postavljao kraj njih. Pouzdan kao gorštak, ćutljiv kao mornar, govorio je da kaže istinu. I drugovi verovahu u njegovu reč i prijateljstvo. Gornje redove je, pošto minu velika vojna, ispisao Radoje Janković, načelnik intendature u Srpskoj vojsci na početku rata, i Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa u
Društvo
11.03.2018 u 10:33
Pregalac i učitelj, a ne narodni neprijatelj
Ba­ji­na Ba­šta – Da se ne­prav­da ne za­bo­ra­vi i ne po­no­vi, a se­ća­nje na ne­pra­ved­no po­gu­blje­nog pre­ga­o­ca sa­ču­va. To je smi­sao upra­vo ob­ja­vlje­ne knji­ge „Mi­lo­rad Alek­sić – Ži­vot is­pu­njen pre­ga­la­štvom”, auto­ra Zo­ra­na Že­rav­či­ća, užič­kog no­vi­na­ra i pu­bli­ci­ste. Pam­će­nje za­i­sta za­slu­žu­je Mi­lo­rad Alek­sić (1875– 1944) ro­dom Be­o­gra­đa­nin, ko­ji je u ba­ji­no­ba­štan­skom kra­ju uči­te­lje­vao i tra­ga osta­vio. On je u gol­go­ti Ve­li­kog ra­ta ar­hi­vu Ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge Ba­ji­na Ba­šta, či­ji je bio je­dan od osni­va­ča, kao voj­nik us­peo na le­đi­ma da pre­ne­se u od­stu­pa­nju pre­ko al­ban­skih gu­du­ra i sa­ču­va je, pa na­po­slet­ku vra­ti oda­kle je i po­neo. Po­tom je sve­stra­no de­ce­ni­ja­ma do­pri­no­sio
Početna / Tagovi
11.12.2019 u 23:13
Svirka grupe odmetnika post-roka
11.12.2019 u 23:00
Dramski rasplet sukoba pisca sa teskobom
11.12.2019 u 22:56
Zvezda izgubila od Olimpijakosa i ispala iz Evrope
11.12.2019 u 22:55
Iz staračkog doma u sudnicu
11.12.2019 u 22:55
Od visine regresa u EPS-u i „Nuklearnim objektima” boli glava
11.12.2019 u 22:55
U Srbiji hrana najveći trošak, u Evropskoj Uniji – računi
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja