Kup.	Prod.	Sred.
117,92	118,63	118,28
102,94	103,55	103,25
103,73	104,36	104,04

Srbija

20.11.2018 u 20:06

Kikinda obeležila 100 godina od oslobođenja u Velikom ratu

KIKINDA - Kikinda je svečanom akademijom obeležila 100 godina od oslobođenja u Prvom svetskom ratu, a predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je da je srpski narod u tom ratu pokazao da je nesalomiv i nepokolebljiv, te da je verovao u čistotu i pravednost svojih ciljeva. Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade rekao je da je sloboda u Kikindu stigla pre tačno jednog veka. „Obeležavanjem ovog jubileja sećamo se mnogobrojnih dobrovoljaca koji su dali ono najvrednije što imaju, svoje živote”, obratio se Mirović gostima na svečanoj akademiji. Dodao je da su na tim prostorima sloboda, ravnopravnost i zajedništvo oduvek bila važna načela, te dodao: „Večeras se sećamo naših predaka i njihovog neprolaznog dela”. „Ta će borba za slobodu zauvek ostati u našem istorijskom

Među nama

19.11.2018 u 09:49

Zaboravljena srpska groblja van Srbije

Prateći različite dokumentarne emisije povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, primetio sam da, nažalost, monumentalnih, sakralnih artefakata posvećenih našim stradalnicima, kako vojnicima tako i civilima, po zemljama okruženja, ima jako, jako malo, a i tamo gde ih ima, da su u lošem, zapuštenom stanju, prepušteni zubu vremena, zaboravu (čast izuzecima, poput Zejtinlika u Solunu, naravno). Mislim da je najmanje što Srbija kao država koja drži do sebe, poštuje svoje pretke, slavi heroje i odaje počast nevinim žrtvama, može i treba da učini, jeste da preko svojih diplomatsko-konzularnih predstavništava, a u saradnji sa zemljama u kojima se groblja nalaze, pokrene akciju uređenja svih postojećih grobalja sa našim stradalnicima iz Velikog rata. Gde god se ona

Srbija

18.11.2018 u 11:45

Učitelj koji postade vojvoda.

Jovan S. Stojković (1875–1920), poznatiji kao vojvoda Babunski, bio je jedan od najslavnijih starih četnika. Osnovnu školu je započeo, sa zakašnjenjem od dve godine, u selu Omoranu, jer u rodnom Mertolcu nije bilo škole, a završio u varoši Velesu. Gimnaziju je pohađao u Valjevu i Beogradu. Želeo je da postane prosvetar te je Bogoslovsko-učiteljsku školu počeo, 1891, u Nišu, a diplomu stekao u Beogradu 1896. Posao učitelja započeo je u Tetovu što se nije mnogo dopalo članovima VMRO-a, koji su u tom delu turskog carstva odnarođavali i bugarčili Srbe. Kada su mu isti ubili brata i sinovca, učitelj Jovan Stojković, koji je pukim slučajem bio pošteđen, ostavlja školsku tablu, uzima pušku i odlazi u goru da bi svoje osvetio, pridruživši se komitama. Bio je neuhvatljiv iako su ga turske i

Društvo

17.11.2018 u 10:18

Tranije: Bio sam šokiran zbog tretmana Srbije u Parizu

Praunuk čuvenog generala Šarla Tranijea, Pjer Tranije, izjavio je danas je da je bio šokiran položajem na kojem se našao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ceremoniji obeležavanja 100. godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu. „Bio sam šokiran položajem na kojem se našao gospodin Vučić. Ipak je to bila stogodišnjica od primirja 1918. godine. Nekima od tadašnjih naših neprijatelja ukazana je čast dok su naši tadašnji saveznici premešteni u sporedne tribine. To me je najviše šokiralo”, istakao je Tranije za RTS. Njegov pradeda Šarl Tranije borio se rame uz rame sa generalom Franše de Depereom i zajedno sa srpskom vojskom učestvovao u oslobadanju Niša, Prokuplja i Svijalnca. Pre nekoliko dana Tranije je poslao pismo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu posramnjen

Društvo

16.11.2018 u 22:44

Komemoracija srpskim ratnicima u Lionu

Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija, orilo se iz grla učenika srpske škole u Lionu, čime je označen početak komemoracije posvećene srpskim vojnicima stradalim u Velikom ratu. Na ovom tužnom dostojanstvenom skupu na vojnom groblju Sen Žani Laval još jednom je odata pošta junacima koji nisu preživeli lečenje u francuskom gradu. Podlegli su ranama zadobijenim tokom prelaska vojske preko Albanije. Komemoraciji, koju je na stotu godišnjicu završetka Prvog svetskog rata organizovala Dijaspora Srba južne Francuske, prisustvovali su Roman Krimijer, predsednik opštine Sen Žani Laval, sa svojim zamenicima i narodnim poslanicima, kao i konzul srpske ambasade u Francuskoj Nina Veličković. – Sen Žani Laval je večna kuća za 63 srpska ratnika koji nisu uspeli da

Fudbal

16.11.2018 u 13:46

Nemanja Matić o cvetu maka: U Junajtedu mi nisu zamerili

STARA PAZOVA – Srpski fudbaler Nemanja Matić nije danas želeo da obrazloži šta je značila poruka koju je nedavno postavio na društvenoj mreži Instagram. „To bih za sada zadržao za sebe”, rekao je Matić novinarima u Staroj Pazovi. Matićeva poruka na Instagramu izazvala je mnogo polemika, ali još nije objašnjeno šta je ona predstavljala. On je postavio citat u kom piše: „Da, Nemanja Matić je spreman da pogine za Srbiju, kao što je njegova otadžbina, s istim entuzijazmom, spremna da ga ponovo izda. I uradiće ona to. Nemaj nikakvu sumnju, moj Nemanja”. Jedna od tema na konferenciji za novinare bila su i dešavanja iz Engleske, odnosno to što je Matić odbio da nosi cvet maka, javlja Beta. Rekao je da na njegovom Instagramu „jasno piše” zašto je to uradio i da mu njegov klub Mančester

Srbija

15.11.2018 u 15:26

Srbi oslobodili Veliki Bečkerek pre dolaska srpske vojske

Zrenjanin – Previranja na kraju Prvog svetskog rata bila su izražena u Banatu, posebno u Velikom Bečkereku. Dve su glavne karakteristike tog burnog vremena – do smene vlasti, dok se Veliki rat još praktično nije ni smirio, došlo je mirnim putem, bez krvi, što je pravi raritet među Srbima koji su u celom tom 20. veku pretrpeli ogromne žrtve. Na Begeju su tih dana donete odluke koje su dale snažan doprinos da se Vojvodina priključi Srbiji. Milan Đukanov, istoričar, dugogodišnji direktor u zrenjaninskom Istorijskom arhivu a danas penzioner, potvrđuje da je ono što se na ovim prostorima dešavalo pre jednog veka bilo nesvojstveno za naš mentalitet. – Kad se, pri kraju rata s Austrougarskom, srpska vojska primakla Dunavu i Savi u Banatu, porasle su tenzije. Pošto je banatsko stanovništvo

Svet

15.11.2018 u 11:51

Praunuk francuskog generala Makronu: Sram me je pred Srbijom

PARIZ – Pjer Tranije, praunuk francuskog generala iz Prvog svetskog rata, uputio je pismo predsedniku Francuske Emanuelu Makronu u kojem osuđuje skandalozni protokol obeležavanja veka od kraja rata i način na koji je dočekan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objavio je Savez Srba Francuske. Savez je pismo Pjera Tranijea objavio u celosti na svom nalogu na Fejsbuku, ističući da je njegov pradeda, general Šarl Tranije, s francuskom konjicom i srpskim trupama oslobodio Niš, Skoplje, Prokuplje i Svilajnac. „Prilikom svečane komemoracije 11. novembra 2018, ukazali ste čast mnogim šefovima država. Međutim, osećam u svom telu i svojoj krvi sramotu koju ste učinili gospodinu Vučiću, predsedniku Republike Srbije, čijoj se mirnoći divim. Na njegovom mestu, napravio bih neviđen skandal. Koja

Svet

14.11.2018 u 20:00

Francuska štampa se posipa pepelom

„Zabrljali smo”, izjavio je visoki član protokola Jelisejske palate za „Figaro” i tako, u dve reči, opisao šta se desilo tokom obeležavanja stote godišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Protokol francuskog predsednika smestio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića izvan zvanične tribine i van dometa televizijskih kamera, a „Figaro” navodi da je to neprihvatljiv propust, s obzirom na to da je Srbija u Velikom ratu izgubila „1,2 miliona svoje dece”, prenosi Tanjug. Konstatovano je da je Makron bio okružen predstavnicima savezničkih sila

Politika

14.11.2018 u 16:15

Francuzi šalju pisma izvinjenja

PARIZ - Osećam se lično uvređenim onim što se dogodilo 11. novembra u vezi sa predsednikom Republike Srbije, dragoj mnogim Francuzima i, u njihovo ime, upućujem izvinjenje srpskom narodu, koga je predstavljao vaš predsednik, poručio je Fransoa Dulon d Rone u pismu upućenom ambasadoru Srbije u Francuskoj. „Saznao sam za nimalo ljubazno ophođenje prema gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, tokom Komemoracije stogodišnjice primirja 11. novembra 2018 godine ispod Trijumfalne kapije na trgu Zvezde u Parizu”, piše Dulon d Rone u jednom od brojnih pisama koje sa sličnim porukama upućuju građani Francuske na adresu srpske ambasade u Parizu i dodaje: „Verujte, gospodine ambasadore, da mnogi Francuzi, kojima i ja imam čast da se pridružim, ne razumeju ove loše manire i da su

Prijavite se na našu mailing listu