Kup.	Prod.	Sred.
117,95	118,66	118,3
100,9	101,5	101,2
104,86	105,49	105,18

Društvo

16.09.2018 u 09:39

U slavu juriša u slobodu

„Srbija možda izgubi neke bitke, ali ne zna za poraze u ratu”, istakao je pukovnik Ljubomir Marković, predsednik Republičkog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920. On je na svečanosti povodom obeležavanja jednog veka od proboja Solunskog fronta, održanoj u Domu Vojske Srbije, podsetio goste na slavne trenutke naše istorije, ističući da narod koji nema svoju prošlost, nema ni budućnost. – Bilo je to u veoma teško vreme pre sto godina. Posle oporavka i reorganizacije srpske vojske na Krfu. Ono što se nije moglo ni na Zapadnom ni na Istočnom, postiglo se na do tada sporednom Solunskom frontu, dužinom 450 kilometara, od Jonskog do Egejskog mora – pripovedao je Marković, zaključivši da se tog 15. septembra desio briljantni trenutak Prvog svetskog rata. Bio je to

Društvo

15.09.2018 u 21:51

Oksford 1918. kao utočište bogoslovima izbeglicama iz Srbije

U pozadini se vide prozori izgrađeni u neogotskom stilu, a ispred njih u četiri reda poređani srpski bogoslovi u odelima s kravatama i leptir-mašnama, njihovi profesori, pravoslavni sveštenici i njihovi domaćini: anglikanski teolozi i profesori. Godina je 1918, a na fotografiji su pravoslavni bogoslovi koji su upravo položili maturski ispit, što je ovekovečeno snimkom ispred Kadesdonskog teološkog koledža kod Oksforda, gde su izbegli tokom Prvog svetskog rata. Sto godina kasnije, na istom mestu, ponovo su se okupili i ovekovečili to snimkom, ovog puta u boji, pravoslavni i anglikanski teolozi, profesori, učesnici međunarodne konferencije „Teolozi izbeglice u Oksfordu”, održane početkom septembra u Pjusi teološkom domu u Oksfordu. Ispred koledža u Kadesdonu okupila ih je upravo uspomena na

Srbija

15.09.2018 u 11:25

Sejdićev juriš

Leskovac – Na proglas naroda i prestolonaslednka srpskom narodu, 12. i 16. jula 1914. godine, u odbrani svoje zemlje našli su se svi Srbi – od seljaka-redova, do kralja Petra Karađorđevića. Čak su se u odbrambenom stroju našli i starci, žene i deca nedorasla za pušku. U svetlim, ali teškim danima Velikog rata i učešću naroda leskovačkog, vranjskog i topličkog kraja u srpskim borbenim redovima bilo je više od deset hiljada boraca”, kaže Dobrosav Turović, poznati leskovački istoričar i publicista, autor poznate knjige „Junaci gvozdenog puka. O njihovom junaštvu je 1923. godine pisao srpski pukovnik Jovan M. Naumović, rodom iz Leskovca. U knjizi „Sa Gvozdenim drugim pešadijskim pukom ’Knjaza Mihajla’, Naumović je pribeležio: „Nisam mogao verovati da ljudi sa Zaplanja, iz Jablanice, s vrhova

Tema nedelje

15.09.2018 u 08:00

Napred, u slobodu ili u smrt

Pre tačno jednog veka – septembra 1918. godine – Živojin Mišić, komandant Glavnog štaba srpske vojske, uputio je svojim vojnicima i oficirima poruku koju su dugo čekali. U njoj se, pored ostalog, kaže: „Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati, bez počinka do krajnjih mogućnosti ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte. S nepokolebivom voljom i nadom u boga – junaci napred u otadžbinu.” Ova naredba kod vojnika je dočekana s oduševljenjem. Ona je značila da dugo očekivana operacija – proboj Solunskog fronta – konačno može da počne.

Društvo

12.09.2018 u 12:44

Predstavnici Francuske i Srbije položili vence na spomenik maršalu Franše D'Epereu

Unuka francuskog maršala i srpskog vojvode Franše D'Eperea Klod de Sen Pjer izjavila je da je njen deda gajio veliko poštovanje, poverenje i vernost prema Srbima. „Imao je za vas, za Srbe, veliko poštovanje, poverenje i vernost, kao što ga imaju braća po oružju koji su preživeli najbolje i najgore zajedno”, rekla je Sen Pjer novinarima posle polaganja venca na spomenik maršalu Franše D'Epereu u Beogradu. Ona je dodala da je njen deda bio okrenut razvoju dobrih odnosa Srbije i Francuske i da će i ona i njena porodica doprinositi razvoju dobrih odnosa građana dve zemlje i da želi da pokaže da je to „prijateljstvo živo” i da kaže: „Tu smo za vas”. Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni rekao je da mu je čast da prisustvuje dostojanstvenom sećanju na D'Eperea, koji je prema njegovim

Društvo

12.09.2018 u 10:45

Ratni dnevnik Luja Franše d’ Eperea

Knjiga „Memoari. Solunski front, Srbija, Balkan” maršala Franše d’ Eperea predstavljena je u francuskoj ambasadi. Domaćin promocije bio je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni. On je podsetio na značaj ovog dela, a o ratnim memoarima sabranim među koricama govorili su i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta, i Klod de Sen-Pjer, unuka Franše d’ Eperea, koja koja je priredila knjigu. Ona na ovaj događaj došla u pratnji kćerke Florijan de Sen-Pjer. Ratni dnevnik objavila je Izdavačka kuća „Prometej” povodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata. Unuka čuvenog francuskog maršala priznala je da joj je drago što je doputovala u zemlju koja ceni njenog dedu i što je u prilici da svedoči o njegovom herojstvu. – Profesor Pavlović je dolazio u

Društvo

11.09.2018 u 21:26

Predstavljen ratni dnevnik maršala Franše Deperea

Promocija ratnog dnevnika „Memoari: Solunski front. Srbija.Balkan” maršala Franše Deperea, održana je večeras u Fransuskoj ambasadi u Beogradu. Uz prisustvo brojnih predstavnika javnog života u Srbiji, ministra odbrane Aleksandra Vulina i predsednika SANU Vladimira Kostića o knjizi su govorili Klod de Sen-Pjer, unuka Franše Deperea, ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondolini i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta. Klod de Sen-Pjer je priredila knjigu koju je objavila izdavačka kuća Prometej u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Unuka slavnog francuskog generala kazala je da je veoma počastvovana jer je u državi koja veoma ceni njenog dedu. „Drago mi j što sam u prilici da svedočim o herojstvu moga dede. Profesor Pavlović je dolazio u

Srbija

08.09.2018 u 08:00

Čovek među ljudima

Ovo je priča o pripadniku legendarne čete 1300 đaka kaplara Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nosiocu Albanske spomenice, narodnom lekaru vranjskog kraja sa stažom više od pola veka, dr Dragoljubu Mihajloviću. Rođen je 1895. godine u Crkvencu, pomoravskom selu pored Svilajnca, u siromašnoj seljačkoj porodici opredeljenoj da se deca školuju. Kada mu je otac dobio službu u Vranju upisao se u Vranjsku gimnaziju, a Prvi svetski rat mu prekida školovanje. Iako kratkovid i slabo uhranjen stojički je podneo velike ratne žrtve, boreći se hrabro, iako je bio hendikepiran zbog slabog vida. Sa četom prelazi Albaniju uz ogroman napor i poslednjim atomima snage. Kada se malo oporavio mudri ljudi ga šalju sa Solunskog fronta 1918. godine u Francusku na dalje školovanje. Studije medicine redovno, za pet godina,

Beograd

05.09.2018 u 23:51

Ratni put Moravske divizije

Srpska ručna bomba, bajoneti i razno drugo oružje, šlemovi, uniforme, ordenje, vojne knjižice, fenjeri, medicinski pribor, mlin za kafu, svećnjak i još mnogo drugih predmeta upotpunjenih sa više od hiljadu fotografija, od kojih su neke prvi put prikazane, bogata su dokumentarna građa od koje je napravljena izložba „Ratni put Moravske divizije 1914–1918”. Ova postavka Narodnog muzeja iz Leskovca, čiji su autori Mira Ninošević i Veroljub Trajković, a stručni saradnik Aleksandar Dinčić, otvorena je u Galeriji RTS-a. Izložba se bavi srpskim vojnikom, Moravcem. Kada je izbio Prvi svetski rat i počela mobilizacija, vojni obveznici Moravske divizije, još neoporavljeni od borbi u balkanskim ratovima, uredno su se odazvali. Učestvovali su prvog ratnog leta u čuvenoj Cerskoj bici, a

Srbija

31.08.2018 u 15:19

Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti

„Želim da vas ovo pismo zateče u zdravlju i zadovoljstvu. Ja vam neći moći da ga pošaljem, jer se nalazim u neprijateljskoj zemlji (Bugarskoj). Nego pišem onako. Ako poginem možda će se neko naći da ga pošalje. A ti Milice čuvaj ime i obraz, jer ako obraz izgubiš, sve si izgubila. I čuvaj dete, ako si ga rodila. Nešto si mi i o tome govorila pred odlazak. Ako si sina rodila, a ja se živ ne vratim u selo, nađeni mu ime Ratko, jer se uz rat rodio. A ako je devojčica, neka bude Stana, po majci... Ako imate što hrane, dobro sakrijte, jer će vam neprijatelj sve oduzeti. Ovde hleba ni od korova. Mi na frontu sada dobijamo od Francuza konzerve, pa lepo. Siti smo i sad imamo puno municije. Ako se vratim, kupiću ti šivaću mašinu. Video sam u Solunu silne šivaće mašine. Sve vas pozdravlja vaš

Prijavite se na našu mailing listu