Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Društvo

18.01.2021 u 09:15

Svedok ratnog vremena bio je i Sreten Marić (1903–1992), rodom iz Subjela kod Kosjerića. Esejista, prevodilac, profesor. U Parizu je doktorirao istoriju, kod nas bio intelektualac uvažen i u međuratno i u posleratno doba. Autor eseja o velikim svetskim piscima i filozofima. Za užički časopis „Međaj” 1989. godine Marić je napisao uvodnu reč sa svojim sećanjima iz Velikog rata i razmišljanjima o vremenu koje je usledilo. „Video sam ispraćaj na železničkoj stanici u Skoplju 1915, ispraćaj Đačke čete 95/96, kako su se oni sami zvali, onih koje će kasnije zvati 1.300 kaplara. Znao sam ih skoro sve. Igrali su nedeljom u malom parku kraj Idadije. Dolazile su devojke. Igrali su valcer, tango i polku, a i druge igre čije sam ime zaboravio. Mi deca smo dolazili da im se divimo. I sad smo mi bili

Društvo

16.01.2021 u 20:15

Sećanje na život iza bodljikave žice

Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska vojska neuspešno suprotstavila, započeo je 6. aprila 1941. a završen je već 17. aprila, okupacijom Kraljevine Jugoslavije i odvođenjem njenih vojnika u zarobljeništvo. Budući da se ove godine navršava osam decenija od Aprilskog rata, „Politika” otpočinje serijal s namerom da na osnovu istorijskih svedočanstava podseti na neke od branilaca otadžbine. Započećemo ga pričom o Moši Mevorahu, beogradskom Jevrejinu čijim će crtežima nastalim u nemačkom zarobljeništvu 1941–1945 biti ilustrovani ovi tekstovi. Kako bi prekratio dane zatočeništva u Oflagu XIII-B i Osnabriku,

Društvo

11.01.2021 u 09:29

Zavičaj je mislio da je Radomir poginuo

GUČA – Kako je, boj za bojem, pukom zemljodelcu iz Dragačeva pošlo da sačuva glavu, pokaže neprijatelju ko je ko i kući se vrati sa Ordenom Zlatne vojničke Karađorđeve zvezde sa mačevima? Ovo je povest o Radomiru Stanojeviću iz Gornje Kravarice, naredniku iz kadra Treće čete, Prvog bataljona 21. Pešadijskog puka, kojeg je na povratku u otadžbinu maja 1918. stigla, uz odlikovanje, pohvala vojvode Živojina Mišića. Nju je 22 leta kasnije u povesnici „Dragačevo i njegovi slavni sinovi” objavio prota Milisav D. Protić Gučanin, gde se veli: Radomir Stanojević je 8. avgusta 1916. severno od Petrovog jezera izvršio sa patrolom uspešno izviđanje, noću po ispresecanom terenu i pod jakom neprijateljskom frontalnom i bočnom vatrom. Na Ostrovskom položaju, 12. avgusta 1916. uspeo je da sa 20 bombaša

Među nama

30.12.2020 u 09:01

Oni su se borili za otadžbinu 1912–1918.

Na fotografiji iz 1966. godine solunci iz mačvanskog sela Drenovac, tj. borci iz oslobodilačkih ratova Srbije 1912–1918, slikali su se ispred drenovačke škole posle jednog od zajedničkih sastanaka. U gornjem redu (sleva nadesno): Petar Makević, Đoka Milutinović, Mihailo Šobić, Vojin Makević i Dragoljub Pajtić; a u donjem Ljuba Milutinović, Milosav Janković, Živojin Makević i Mihailo Savić. S najdubljim poštovanjem ratnih veterana u tom dirljivom slikovnom prizoru gde jedan od skromno obučenih solunaca vidno sa ponosom u rukama drži svoju uramljenu Povelju Albanske spomenice, pisac ovih redova se setio Njegoševih stihova: „Pod krunama ima strašljivicah, u ritama ima vitezovah”. Zoran S. Radovanović, drenovački učitelj

Društvo

28.12.2020 u 08:56

Pet voštanica

Pet sinova otadžbini odgajila je Stanojla s mužem Radičem Radičevićem, opremila i ispratila u rat. Otišli su najstariji Pavle i Marko, kapetani prve klase. Za njima Miloje, inženjer i kapetan druge klase, za ovim Vasilije, učitelj, i najzad najmlađi Radoš. Od njih petorice sa bojišta se vratio najstariji Pavle, na bolovanje da vida rane, a ostala četvorica pala su slavno, zapisao je sveštenik i pisac Milisav D. Protić Gučanin, pa nastavlja: „Prvo je pao Marko, pa onda srednji i najmlađi – istog dana. Miloje na Šapcu. Radoš na Žarkovu, a učitelj Vasilije od velikih ratnih napora umro je u Trsteniku. Majka nije bila te sreće ni da joj prvenac Pavle zapali sveću. Austrijanci 1915. u Kaoni ubiše i njega, prvu i poslednju nadu Stanojlinu.” „Sa pet sveća i pananija došla je da prekadi

Društvo

21.12.2020 u 13:54

Uspomena na 14. oktobar 1915.

ČAČAK – Varoš je dobila izgled jednog velikog vašara, s tužnim i žalosnim likom. Čačak je pun izbeglica, vojske, regruta, staraca, poslednje odbrane, komore. Svuda spremanje, tovarenje, niko nikoga ne vidi. Uzrujanost velika i svakoga je obuzeo golemi strah i tuga. Kiša pada kao iz kabla, bez prestanka, ranjenici leže po kaldrmi, ni hleba ni odela. Hladnoća i studen, kao i u srcima našijem. Ovo su ispovedna slova čačanskog prote i paroha Velimira Belopavlovića (1866–1934), čija je sestra Dara bila udata za ovdašnjeg oficira i junaka Velikog rata, majora Dragutina Gavrilovića. Popova beleška iz 1915. dalje se niže ovako... Toga dana, 14. oktobra 1915. slavim svoje krsno ime Svetu Paraskevu. Tada sam uvek služio svetu službu i svakad besedio, pa pomislih da i sada treba. Ali,

Društvo

15.12.2020 u 12:33

Generala neporaženog u ratovima pokosila epidemija

Umešno je komandovao i samo pobede nizao, otadžbinu od okupatora prve ratne godine oslobađao. Ali kad su se ta početna dešavanja Velikog rata stišala njega, neporaženog na bojištu, pokosio je nevidljivi neprijatelj – podlegao je epidemiji pegavog tifusa 1915. godine. Tako je prekraćen put srpskog generala Vukomana Aračića, prvog komandanta Užičke vojske u Velikom ratu, oficira koji se istakao još u mladosti u bojevima protiv Turaka i Bugara. Njegovu biografiju istraživao je istoričar Milorad Iskrin. Dok je za svoju knjigu popisivao spomenike na užičkom groblju Dovarje, Iskrin doznaje da je tu nekad bio sahranjen i general Aračić. Traga na groblju za generalovim spomenikom, ali ga ne nalazi. Ispostavlja se da je Aračićeva porodica posmrtne ostatke generala, na Dovarju

Beograd

07.12.2020 u 11:13

Obnovljeni spomenici kralju i vojvodama

Spomenici posvećeni kralju Petru i srpskim vojvodama Živojinu Mišiću i Petru Bojoviću obnovljeni su po hitnom postupku, a posao je u toku ove godine obavio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Projekat je finansiralo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije. – Obnovljen je postament spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću u istoimenoj ulici, ispred glavnog ulaza u kulturno dobro Osnovnu školu „Kralj Petar Prvi”. Ovaj spomenik kralju podignut je 2011. godine. Delo je Dušana Jovanovića Đukina. Pošto je kameni postament, koji je radio Branimir Radisavljević, bio neprimereno nizak, morali smo da uradimo veći da bi bista bila postavljena na odgovarajuću visinu. Posle završetka radova za postament je pričvršćena bronzana bista, a spojevi među

Društvo

05.12.2020 u 19:00

Srbi su fenomenalan narod

Sredinom leta 1915. jedinica Škotskih ženskih bolnica bila je stacionirana u Kragujevcu. Bolničarka Lilijan Česni zaključuje da je došlo vreme da se predahne od sumornosti bolesničkih prostorija i priredi „međunarodni skup” rekonvalescenata, osoblja jedinice i posetilaca – zabava s takmičenjima. „Konji se nigde nisu mogli naći”, beleži njena sećanja Monika Kripner u knjizi „Žene u ratu: Srbija 1915–1918”, „ali je bilo je svega drugog s britanskih zabava te vrste: trka s jajetom u kašičici, s vrećama i preprekama i muzičke stolice.” Kripnerova primećuje da ne treba ni pominjati da je opštem uživanju mnogo doprinela sama živahna Lilijen. Jedna od njenih originalnih disciplina bila je trka bolničara s nosilima, „mada se nerado saglasila sa mišljenjem uporne doktorke Elsi Inglis da je mnogo sigurnije

Društvo

28.11.2020 u 15:56

Jovan prošao 50 država da bi stigao na Solunski front.

Ratna povest Jovana Zekovića (1892–1983), sva je prilika, nema uporedivu. Prošao je 50 država i polovinu severne hemisfere da bi se o Vaskrsu 1918. obreo sa srpskom vojskom na Solunskom frontu, i dočekao da još dugo poživi u slobodi nekad porobljene otadžbine. Titov ispisnik je pet godina pred kraj svog ovozemaljskog veka (1978) svom sinu Mlađenu, koji danas živi u Čačku, u magnetofon do pojedinosti opričao kako sve to beše. Evo nečega od tog, skoro neverovatnog, zbitija... Mladog seljačića iz Bjelosavljevića na obroncima Romanije u današnjoj opštini Sokolac, carske vlasti raselile su posle atentata na Ferdinanda u Srpsku Krajinu, kao i mnoge zavičajce da bi ih što više odvojili od Srbije. Dopao je u Ključ nekom domaćinu kao izbeglica, a ovaj imao sina koji je pozvan u ćesarsku

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu