Kup.	Prod.	Sred.
117,21	117,92	117,57
103,57	104,2	103,88
109,87	110,53	110,2

Društvo

06.07.2020 u 12:15

Zapis koji sledi autentično slika ratničku odiseju narednika treće čete, trećeg bataljona, četvrtog prekobrojnog puka Moravske divizije srpske vojske tokom Velikog rata Stojana Tomića (1892‒1976) iz Bujanovca. Dan iza objave rata Austrougarske Srbiji 28. jula 2014. godine, Tomić se stavio na raspolaganje Vrhovnoj komandi srpske vojske zajedno sa stotinu mladih regruta iz Bujanovca i okolnih sela. U centru varošice na Zbirištu okupile su se njihove porodice. Suza napretek. To je bila prva mobilizacija ovde posle balkanskih ratova kada je Bujanovac ušao u sastav Kraljevine Srbije. Svi regruti su na konjima koje su poveli sa sobom pošli na front. Odeću i obuću sa novim ispeglanim šajkačama takođe su poneli od kuće. Varoški kmet Kosta Tomić skinu kapu, prekrsti se i zažele im dobru vojničku

Društvo

22.06.2020 u 16:19

Otac Gedeon.

ČAČAK – Julski dan topal, da se jedva diše. Usijan vazduh treperi, znoj sa čela kipti, a nigde se u hladovinu ne smeš skloniti. Neka nesvestica hvata sve redom, ali se opet ide, radi nosi. Roblje je. Neprijatelj stoji nad glavama interniranih stotinu pedeset pravoslavnih sveštenika srpskih koji su, kao sumnjivi po monarhiju, iz svih srpskih krajeva doterani. Stoji više njihovih glava i kao vrana jednako ih kljuca u mozak, tera na posao, prostački psuje, udara. Poneki posrće, ali opet ustaje, sklanja prljavom rukom ulepljenu kosu s lica, pomešanu sa znojem i prašinom, i žuri napred. Prvo su pleli asure i cipele od slame, a ima već nekoliko dana kako prenose drva sa željezničke stanice u lager. Sa kamilavkama i čitama na glavi, u crnim dugačkim haljinama idu oni kroz kogor u Nežideru u

Društvo

14.06.2020 u 10:00

Vagon zobi od Srbina za okupatorskog generala.

Austrougarska okupacija tokom Velikog rata donela je novovaroškom kraju, kao i celoj okupiranoj Srbiji, crne dane. Teror vlasti, otimačine, hapšenja i ubistva, narezi, glad, jad i čemer... Da nesreća po napaćeni narod bude veća, naišle su dve nerodne godine, 1916. i posebno 1917, kad se nesreća nadvila i nad starovlašku sirotinju, pa je glad harala pogotovo u proleće, odnoseći nejač i ostarele. O tome je u knjizi „Dozivanje predaka”, objavljenoj u Novoj Varoši pre pet godina, pisao ovdašnji novinar Dragoljub Gagričić, prikupivši svoje vredne zapise iz prošlosti ovog kraja, novinske tekstove i feljtone, osobene životne priče otrgnute od zaborava. Knjiga je pomenik i zavet, mala istorijska čitanka Starog Vlaha, odjek zova ognjišta i predaka, navodi autor u uvodnom slovu. Ovo

Društvo

07.06.2020 u 10:00

Živela Srbija

Čačak – U daljini se plave vrhovi i ogranci Alpa, a s južne strane pružila se pusta ravan, da se okom sagledati ne može. Na sredini polja jedan prostor ograđen žicom i na njemu napravljene drvene barake za stanovanje leti i zimi. Okolo žica i na kapiji udvojena straža sa bajonetima a iznad logora nebo, gde jedino svoje poglede upiru srpski zarobljenici. I jednu baraku odrediše za srpsku osnovnu školu. Srpčadi dosta. Nekoga uhvatili u bežaniji, nekoga kod stoke u polju, nekoga doterali sa majkom i sestrom, tek skoro blizu pet stotina dece u sredini Madžarske robuju bez hleba i odela. Kome su ta deca bila opasna? Odgovor je bio prost. To su deca srpskih ratnika koji odoše preko Albanije, i deca onih koji se odmetnuše u šumu... A gde su njihove kuće? Kuće su ima spaljene,

Društvo

07.06.2020 u 09:00

Sto godina od Trijanona

Subotica – Posle podne, 4. juna u 16.30 časova otpočela su da zvone zvona katoličkih crkava i zvonila su 100 sekundi, što je trebalo da simoboliše sto godina od Trijanona. Nakon toga u Bačkim Vinogradima, naselju nadomak Subotice, otpočelo je obeležavanje veka od potpisivanja mirovnog sporazuma nakon Prvog svetskog rata i proslava Dana mađarskog jedinstva. Zvona su zvonila ne samo u Vojvodini već širom Karpatskog basena, na prostorima koji su nekada bili deo Ugarske. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, govoreći u Bačkim Vinogradima zahvalio je precima koji su od 1920. godine održali mađarski jezik i kulturu, ali je i iskoristio priliku da pošalje jasne političke poruke o važnosti izlaska na izbore i nezavisno od sadašnje odlične saradnje Srbije i Mađarske, da podstakne

Društvo

03.06.2020 u 16:02

Narodni muzej Toplice prikuplja podatke o Gvozdenom puku

Narodni muzej Toplice prikuplja dokumentaciju za izradu monografije o Gvozdenom puku, najodlikovanijoj jedinici srpske vojske u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu i poziva Topličane, potomke njegovih boraca, da mu pređu fotografije, dokumenta, predmete i odlikovanja kako bi se u muzeju sačuvali od zaborava. Na sajtu grada Prokuplja objavljeno je da direktor Narodnog muzeja Toplice Darko Žarić poziva potomke junaka Gvozdenog puka da do 30. juna donesu ono što imaju od uspomena svojih predaka, kako bi bilo zabeleženo u monografiji. „Srbija je u ratovima koji su se vodili na prostorima Balkana od 1912. do 1918. godine mobilisala više od 100 pukova, raznih vidova vojske, ali je samo jedan dobio počasni naziv Gvozdeni puk. Toplica je čuvena po junacima Gvzdenog puka i nema kuće

Društvo

30.05.2020 u 21:55

Ratni slikar ovekovečio kralja, regenta, vojvode.

Legat slikara Mihaila Milovanovića (1879–1941.) privlači i u ovo vreme posetioce užičkog Narodnog muzeja. Taj umetnik bogate životne biografije – prvi akademski slikar užičkog kraja, cenjen stvaralac vrednog opusa, ni kriv ni dužan streljan od partizana 1941. poslednjih dana Užičke republike (u ovom milenijumu sudski rehabilitovan) – bio je tokom Velikog rata ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske. Najplodniji među odabranima koji su na platnu ovekovečili najznačajnije ličnosti i teme iz vojničkog života Srba tog vremena. „Kralj Petar Prvi na konju”, „Kralj Petar Prvi u rovu”, „Regent Aleksandar osmatra položaj”, „Regent Aleksandar kraj graničnog stuba na Kajmakčalanu”, portreti srpskih vojvoda Živojina Mišića, Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Petra Bojovića, generala Pavla

Društvo

23.05.2020 u 13:39

Vojvodski pop-Jova

Za lozničkog protu Jovana M. Boškovića (1855‒1939) danas verujemo retko ko zna. Rodio se u naselju Orijoj Luci, u Danilov-gradskoj opštini. Bogoslovsko-učiteljsku školu završio je na Cetinju. Iako je želeo da bude duhovnik, kada je otadžbina bila u opasnosti učestvovao je u Crnogorsko-turskom ratu 1876/78 i istakao se hrabrošću. Kada se rat završio, mladi Bošković primio je, pored raznih odličja, i posrebrenu sablju dimiskiju od kneza Nikole Prvog Petrovića. Iako je za izrazitu hrabrost dobio i orden od ruskog cara, dimiskija mu je bila najdraža. Pošto se pop Jovan nije slagao sa knezom Nikolom, 1891. napušta postojbinu i sa porodicom odlazi u Srbiju. U Loznici je dobio nov sveštenički posao. Zbog brige oko vernika i to bez obzira na njihovo materijalno stanje, brzo je postao

Društvo

28.03.2020 u 18:00

Hrabri oficir u „prestonici zemlje smrti”

Valjevo - U vremenu pandemije virusa korona, koja je i te kako pogodila i grad na Kolubari se nameće sećanje na još jednu tešku epidemiju stariju od jednog veka. Pred kraj 1914. godine, neposredno po završetku Kolubarske bitke, Srbiju je zahvatila pošast trbušnog tifusa, praćenog pegavim tifusom i rekurensom. Obolelo je više od pola miliona ljudi, a broj umrlih vojnika, civila i zarobljenika procenjen je na preko 170.000. Svojevrsni centar epidemije bilo je Valjevo koje je imalo nešto više od 8.000 stanovnika, a u njemu je u nekoliko meseci 1914. i 1915. umrlo 3.500 vojnika, oko 2.000 zarobljenika i 4.000 civila, što građana ove varoši i okolnih sela, što izbeglica... „Ako je Srbija te izbegličke 1915. godine bila zemlja smrti , a bila je više od toga, onda je Valjevu bilo suđeno

Društvo

15.03.2020 u 12:50

Mita Pauk

Čačak – To je bilo za vreme okupacije Srbije 1916. Miljin muž otišao je na front a ona ostala sa nejakom dečicom kod kuće. Nije joj ostavio bogzna kakvog troška jer nije ni imao, ali se ipak nadao u sreću i dobre ljude. Ko veli, naći će se neko da ih pomogne, neće skapati od gladi. A i krava je tu. I ona će davati mleka i tako će se nekako preživeti ovi teški i čemerni dani... Kad je prešao Albaniju i posle otišao sa Krfa na položaj, pisao je i pitao kako su. Milja mu je javila da u selu nema ništa novo i da ga oni svakog dana čekaju. Plakalo se i uzdisalo na rastojanju od hiljade kilometara, ali se uvek isto osećalo, jednako disalo i iskreno bogu molilo, jer su se uzdasi i suze susretali, sastajali i stupali u jedno, preko vrhova naših ponosnih gora i pitomih dolina. No, vreme

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu