Kup.	Prod.	Sred.
117,24	117,94	117,59
99,33	99,93	99,63
109,44	110,1	109,77

Društvo

17.10.2020 u 11:49

Ranjen savladao neprijatelja

Rodom iz Male Ježevice kod Požege, Obrad J. Jovičić učestvovao je u oba Balkanska i Prvom svetskom kao borac u jedinicama Drinske divizije i prošao albansku golgotu. Pri povlačenju preko njenih vrleti, prvi put je ranjen u Draču, ali je u teškom stanju ipak stigao na Krf, gde se oporovaio, pa opet u rov. Krvario je Obrad i na Solunskom frontu 1918. godine, kao pripadnik 4. čete, 1. bataljona 21 pešadijskog puka ispoljavajući u mnogim prilikama neviđenu hrabrost, tako počinje zapis o poljoprivredniku i kuvaru, koji načini književnik i pesnik Milijan Despotović u knjizi „Vitezovi Crnogorskog sreza”, biografskom leksikonu junaka Karađorđeve zvezde. Za naročitu hrabrost koju je požeški seljak pokazao u avgusta 1918. godine na liniji fronta između Bugara i naših snaga, beleži autor,

Beograd

06.10.2020 u 08:37

Godišnjica smrti Milunke Savić

Delegacija zavičajnog Udruženja Raščana u Beogradu „Milunka Savić” posetila je juče grob srpske heroine Milunke Savić, narednika Srpske vojske, na Novom groblju. Milunka Savić se kao dobrovoljac, po objavljenoj mobilizaciji oktobra 1912. godine, prijavila, pod imenom Milun Savić i borila u ratovima od 1912. do 1918. godine. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja u bici na Bregalnici u leto 1913. godine. U balkanskim ratovima i Velikom ratu ranjena je četiri puta. Bila je primer smelosti i junaštva, ranjavana, ali se uvek vraćala u borbu. Za pokazanu hrabrost i vojničke vrline dobila je brojna odlikovanja. Preminula je 5. oktobra 1973. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron prilikom prošlogodišnje posete Srbiji tražio je, mimo protokola, da poseti grob Milunke

Društvo

30.09.2020 u 08:48

Srpski major zbog koga je drhtao bečki dvor

Za života je postao mitska ličnost, čemu su podjednako doprineli njegovi zakleti neprijatelji i verni saborci. Major srpski i vojvoda komitski Vojislav Voja Tankosić rođen je 28. septembra 1880. godine u Rukladi, selu između Uba i Lajkovca. Poživeo je samo 35 leta, a gotovo trećinu svog veka je proveo na bojištima. Bio je akter svih burnih događaja od Majskog prevrata do Velikog rata. Jedan je od osnivača i tvorac ustava tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” (1911), koja se borila za oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih krajeva. Austrougarska ga je smatrala državnim neprijateljem broj jedan. I mrtvog ga se plašila... U vrtlog istorije zagazio je još kao mlad potporučnik, učestvujući u svrgavanju kralja Aleksandra Obrenovića. U noći prevrata, između 28. i 29. maja, komandovao je vodom

Društvo

20.09.2020 u 13:57

Obeležena godišnjica bitke ne Mačkovom kamenu: Vodila ih je ljubav prema čoveku

Litugrijom u Spomen-hramu Svetog despota Stefana i parastosom ispred Spomen-kosturnice, obeležena je danas 106. godišnjica od bitke na Mačkom kamenu, koja se računa za jednu od nakrvavijih bitaka srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. „Ljubav Božija prema ;čoveku, ljubav čoveka prema Bogu, bližnjima i svojoj otadžbini vodila je srpske vojnike i oficire na planinskom vencu desetinu kilometara desno i levo od Mačkovog kamena do pobede i povlačenja desetkovane neprijateljske vojne formacije preko Drine”, rekao je prota Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, inicijator gradnje hrama u kojem je služio liturgiju sa sveštenicima iz Loznice, Rađevine i Azbukovice. On je naveo i da su hram, koji je i osvećen tačno pre dve godine, podigli oni koji znaju šta je

Društvo

12.09.2020 u 22:12

Sjedinjeni u smrti

„Srpsku vojsku odlučno poraziti i uspostaviti i održavati vezu preko Beograda i Sofije sa Carigradom”, komandovao je 16. avgusta 1915. godine car Viljem Drugi general fedlmaršalu Augustu fon Mekenzenu, glavnokomandujućem nemačkim, austro-ugarskim i bugarskim armijama. Feldmaršal Mekenzen dalje izdaje direktivu potčinjenim armijama za opšti napad. Nemačka Jedanaesta armija i Austro-Ugarska grupa generala Filepa – ukupno 72 bataljona, 16 eskadrona, 66.946 pušaka, 483 artiljerijska oruđa i šest eskadrila generala artiljerije Maksa Galvica, koncentrisane su u južnom Banatu, da forsiraju Dunav kod Rama, Kostolca i Smedereva, planirajući brzo nadiranje duž obe obale Velike Morave, prema liniji Smederevska Palanka – Žabari. Rešeni da se brani bez obzira na snagu neprijateljske armade,

Društvo

09.09.2020 u 08:31

Amerikanac koji je voleo Srbe

Ove godine se navršava osam i po decenija od smrti Džona Frotingama (1879–1935), američkog bogataša i filantropa, jednog od najvećih dobrotvora u istoriji Srba u toku Prvog svetskog rata i u posleratnom periodu. Za formiranje ratnih bolnica, osnivanje domova za siročad i zanatskih škola u Srbiji i današnjoj Makedoniji i brojna druga humanitarna davanja izdvojio je preko 250 miliona dinara, što je novac u vrednosti nekoliko ondašnjih državnih budžeta naše zemlje. Zbog toga je postao jedna od najodlikovanijih ličnosti u istoriji Srbije. Ovaj humanitarac bio je oženjen Srpkinjom Jelenom Lozanić. Rođen je u Bruklinu, u bogatoj i uglednoj njujorškoj porodici. Završio je francuski jezik, svirao je klavir i bavio se komponovanjem. Muzičko znanje je usavršavao u Beču, Minhenu i Pragu. Još pre

Društvo

07.09.2020 u 08:30

Spomenik komiti heroju

Poručnik Dimitrije Begović jedan je od najznačajnijih vođa Topličkog ustanka koji je izbio u okupiranoj Srbiji u februaru 1917. Narod Toplice i Jablanice ga smatra herojem. Tome je doprinelo ne samo Begovićevo junaštvo, već i njegovo prinošenje života cele porodice na oltar slobode. Ipak, o ratnim zaslugama ovog velikog komitskog junaka ništa se ne zna izvan usko lokalnih okvira, a nije mu ni do dan danas podignut spomenik. Tek ove godine je na inicijativu grupe građana i Muzeja Prokuplje, a uz podršku Ministarstva kulture, pokrenuta akcija da se grob Dimitrija Begovića najzad dostojno obeleži odgovarajućim spomenikom. Direktor prokupačkog muzeja Darko Žarić kaže da će projekat Spomen-obeležje Dimitriju Begoviću Narodni muzej Toplice u Prokuplju realizovati ove godine u najvećoj

Društvo

05.09.2020 u 16:00

Srpski đaci ozareni francuskom kulturom

Kreće se lađa francuska, a u njoj srpski đaci i studenti morem putuju sa Krfa u Francusku. Da u licejima i internatima Nice, Sent Etjena i drugih gradova steknu znanja kao hleb potrebna oslobođenoj otadžbini. „Trebaće Srbiji školovanih ljudi posle rata”, poruku je slao srpski ministar prosvete Ljubomir Davidović. Valjalo je na vreme stvoriti buduću intetlektualnu elitu. Ova putovanja i učenja, o kojima piše Slobodan Radović u vrednoj knjizi „Znameniti profesori Užica”, u to vreme su regulisana ugovorom i uredbom. Na predlog prijatelja srpskog naroda, poslanika Andre Onora, potpisan je ugovor sa Francuskom o školovanju srpskih đaka i studenata u toj zemlji. Važan čovek da to sprovede bio je profesor Miloš Trifunović, ministar u Pašićevoj vladi, koji je u Nici kao izaslanik srpske vlade sa

Politika

26.08.2020 u 14:14

Dan jedinstva - u znak sećanja na proboj Solunskog fronta, biće zajednički praznik Srbije i RS

Srbija i Republika Srpska slaviće ubuduće zajednički praznik - 15. septembar, koji će se obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. „Doneli smo odluku koju ćemo sprovesti u delo. Dogovorili smo i koji datum da predložimo našim drugim organima, to bi bio 15. septembar, dan kada je probijen Solunski front”, rekao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji nakon sastanka državnog vrha sa političkim predstavnicima RS. To bi, kako je rekao, bio zajednički obeležen praznik u RS, Srbiji i svim srpskim sredinama širom sveta, gde bi Srbi, ne smetajući nikome, ne čineći ništa ni protiv koga, pokazali da su isti narod, i da je muka, kao i uspeh, jednih, uvek i muka ili uspeh onih drugih. „Niko nikada neće moći da sruši

Svet

11.08.2020 u 11:46

Ponovo postavljene ležaljke pokraj „Plave grobnice”

Od našeg dopisnika Atina – Ostrvo Vido, gde se nalazi mauzolej u kojem su sahranjena 2.764 poznata i nepoznata srpska vojnika i gde je tokom Prvog svetskog rata bila i bolnica u kojoj su se lečili srpski ranjenici koji su prešli Albaniju, ponovo je dobilo – plažu. Jedan od prvih poteza opštinskog savetnika Spirosa Neracisa, koji je u okviru Organizacije za oporavak Vida preuzeo odgovornost da brine o oporavku ostrva, bilo je uređenje plaže na zadnjem delu ostrva. Na relativno malom prostoru postavljene su besplatne ležaljke i suncobrani, što je u grčkim medijima izazvalo negativne komentare. Lokalni portal „Enimerosi” podseća da je na Vidu prošle godine postavljen manji restoran i uz njega i nekoliko ležaljki, koje su, međutim, bile uklonjene nedugo posle intervencije Udruženja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu