Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
99,2	99,8	99,5
108,72	109,37	109,04

Svet

23.07.2020 u 13:13

Bivši SS čuvar u logoru osuđen na uslovnu kaznu

HAMBURG - Sud u Hamburgu osudio je Bruna D. (93) zbog pomaganja u ubistvu 5.232 zatvorenika, mahom Jevreja, u nacističkom koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata na uslovnu kaznu zatvora od dve godine. U jednom od poslednjih sudskih slučajeva za zločine u nacističkoj eri, Bruno D. je bio SS čuvar u logoru Štuthof kod Gdanjska i proglašen je krivim za učešće u ubistvima od avgusta 1944. do 1945. godine, prenosi Rojters. On je priznao da je bio u logoru, ali je tvrdio da nije kriv. Izvinio se za patnje žrtava, ali nije preuzeo odgovornost, preneli su nemački mediji. Pošto je u vreme zločina imao 17 odnosno 18 godina sudilo mu se po zakonu o sankcionisanju maloletika. Tužilaštvo je tražilo trogodišnju zatvorsku kaznu. U ovom logoru ubijeno je oko 65.000 ljudi, prenosi

Svet

07.07.2020 u 08:12

Tri godine zatvora za bivšeg Esesovca

Nemački tužioci zatražili su tri godine zatvora za Bruna Deja, 93-godišnjeg bivšeg čuvara u nacističkom koncentracionom logoru Štuthof zbog smrti više od 5.000 ljudi. Tužilac Lars Manke je u ponedeljak pred sudom u Hamburgu rekao da je Dej pomagao u likvidaciji 5.230 logoraša, uglavnom poljskih Jevreja.„Okrivljeni je tačno znao o čemu je reč i ne može da tvrdi da nije primetio zločine”, rekao je Manke, istakavši da je u pitanju „neopisivi zločin”. Manke je dodao da je Dej kriv zbog toga što nije preduzeo ništa da se zločini zaustave.„Biti suočen sa organizovanim masovnim ubistvom na nivou države i ništa ne činiti nego jednostavno čekati da se sve završi, nije dovoljno”, dodao je. Kako prenosi Tanjug pisanje AP, Dej je od 17. do 18. godine kao pripadnik SS radio kao čuvar u logoru

Kultura

03.07.2020 u 14:30

Od diplomatskih sastanaka do ratnih ožiljaka

Ekskluzivnu priliku da prođu kroz izložbu „Tanjug javlja, rat je završen” u Muzeju Jugoslavije, odnosno njegovom objektu Muzeju 25. maj, danas imaju predstavnici medija, dok će publika počev od prekosutra pa do kraja septembra prvi put imati mogućnost da vidi ovaj privlačan materijal dokumentarnih fotografija koje govore o jednom od važnih momenata naše istorije. Konkretnije, reč je o tome kako je izgledala naša zemlja neposredno pre i posle oslobođenja, a program se realizuje u sklopu obeležavanja 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. Posetioci će moći da se upoznaju sa čak 2.400 fotografija, raspoređenih u 184 celine u hronološkom rasponu od oktobra 1944. do kraja novembra 1945. godine. Trojica Tanjugovih fotoreportera – Petar Obradović, Branko Savić i Isak Koen – ostavili su iza

Među nama

22.06.2020 u 15:36

Partizani nisu praštali

Jako me je obradovala pojava jednog pravog istoričara gospodina Garašanina, koji piše na osnovu dokumenata, a ne izmišljenih podataka, kao što je to bio slučaj sa nekima koji su pisali o Sremskom frontu. Izvanredan je njegov dopis o Desantu na Drvar, koji je istinski prikaz toga događaja. Odličan je njegov članak Kozaračka epopeja srpskog naroda (12. 6. 2020). Ipak, dodao bih nešto zaključku ovog članka: „Pravi genocid (srpskog naroda) za koji nikad niko nije odgovarao osim nemačkih zapovednika i pojedinih ustaških bojovnika.” U nabrajanju snaga koje su učestvovale u krvavoj ofanzivi na Srbe i Partizane na Kozari, Garašanin ne navodi stanovnike hrvatskih i nekih muslimanskih sela iz tog područja. Verovatno nije našao dokumente o njihovom učešću koji i ne postoje da se ne bi remetilo

Svet

21.06.2020 u 18:16

Rusija nije kupila Krim, to je bio demokratski izbor

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da Rusija „nije kupila Krim” i naglasio da je odluka o njegovom pripajanju Rusiji bila demokratski izbor građana tog poluostrva. „Prvo, Krim je oduvek bio naš, čak i de jure. Drugo, mi ga nismo kupili. Ljudi koji žive na Krimu doneli su odluku da se ponovo ujedine sa Rusijom”, rekao je Putin u intervjuu za film „Rusija. Krim. Putin” na televiziji Rusija-1. Putin je naglasio da želi da podseti „sve zabrinute posmatrače” da je reč o najvišem stepenu primene demokratije, prenosi Tass.

Svet

19.06.2020 u 11:00

Autorski tekst Vladimira Putina povodom 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu objavljen u SAD

Predsednik Rusije Vladimir Putin napisao je autorski članak povodom 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. U članku, objavljenom u američkom časopisu „Nešenal interest“, Putin tvrdi da je „Minhenska izdaja pokazala Sovjetskom Savezu da će se zapadne zemlje baviti bezbednosnim pitanjima, ne uzimajući u obzir interese SSSR-a“. Prošlo je 75 godina od završetka Drugog svetskog rata. Za te godine stasalo je nekoliko generacija. Promenila se politička karta planete. Nema Sovjetskog Saveza, koji je izvojevao grandioznu, rušilačku pobedu nad nacizmom, spasio ceo svet. Pa i sami događaji tog rata, čak i za njegove učesnike, predstavljaju daleku prošlost. Ali zašto se u Rusiji 9. maj slavi kao najvažniji praznik, a 22. juna život praktično zamire i stoji knedla u grlu? Obično se kaže

Svet

18.06.2020 u 22:44

SSSR i Crvena armija presudni za poraz nacizma

MOSKVA - Sovjetski Savez i Crvena armija bili su presudni za poraz nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, bez obzira ko u naše vreme pokušava da dokaže suprotno, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin. „Sovjetski Savez i Crvena armija, ko god danas pokušavao da dokaže suprotno, dali su glavni i odlučujući doprinos porazu nacizma”, naveo je Putin autorskom članku o istoriji Drugog svetskog rata, objavljenom u američkom časopisu „Nešenal interest", prenosi Tanjug. Putin je naglasio da se „mi borimo za istinsku, bez ulepšavanja i nezataškanu istinu o ovom ratu”, naveo je Putin u tekstu pod nazivom „Istinite pouke o 75. godišnjice Drugog svetskog rata”. On je naglasio da ne postoje nikakvi arhivski dokumenti koji ukazuju na to da je Sovjetski Savez razmatrao mogućnost

Svet

18.06.2020 u 18:08

Osamdeset godina od De Golovog poziva Francuzima da nastave rat

LONDON - Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je danas „beskrajnu zahvalnost” Londonu, gradu koji smatra „kolevkom slobodne Francuske” tokom posete glavnom gradu Velike Britanije, javlja AFP. Makron se nalazi u poseti Londonu u sklopu obeležavanja 80 godina od „poziva 18. juna” koji je uputio general Šarl de Gol apelujući na nastavak borbe protiv nacističke Nemačke. Makrona su danas primili britanski princ Čarls i njegova supruga Kamila. Posle polaganje venca ispred statue kralja Džordža Šestog, kraljice Elizabete i De Gola, Makron je gradu Londonu uručio orden Legije časti u znak „beskrajne zahvalnosti Francuske”. (Foto EPA/Andy Rain) Francuski predsednik razgovarao je sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom. Makronova poseta je više simbolična ali je prvi odlazak

Društvo

11.06.2020 u 14:23

Gardisti otputovali na paradu u Moskvi

Pripadnike Garde Vojske Srbije, koji će učestvovati na Vojnoj paradi u Moskvi povodom obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom, na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici je ispratio ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je istakao da je Garda elitna jedinica Vojske. - Ona je jedinica koja ima slavnu borbenu, ratničku tradiciju i zato je šaljemo. Ne samo zato što su obučeni i opremljeni, i što će, siguran sam, najbolje izgledati na Crvenom trgu, već i zato što imaju tradiciju borbene ratne jedinice, koja ume i zna kako se brani sloboda i kolika je njena cena - rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin i dodao da će predstavnici Srbije na Crvenom trgu biti slobodni, sa slobodnim narodima i na strani pobednika, „tamo gde su nas naši preci

Svet

06.06.2020 u 13:02

I obeležavanje godišnjice Dana D otkazano zbog pandemije

LONDON - Obeležavanje 76. godišnjice Dana D, savezničkog iskrcavanja na obalu Normandije u Drugom svetskom ratu i poseta britanskih ratnih veterana novom Britanskom memorijalnom kompleksu u Normandiji, otkazani su zbog epidemije korona virusa. Bi-bi-si izveštava da je zbog rizika od zaraze otkazano putovanje 70-ak britanskih ratnih veterana Drugog svetskog rata, od kojih su mnogi sada već u desetoj deceniji života, ali uprava memorijalnog kompleksa pobrinula se da britanski veterani današnji dan obeleže bar uz snimke i fotografije dela novog spomeničkog kompleksa i radova koji su u toku. Zvanično otvaranje memorijalnoj kompleksa predviđeno je za 4. septembar. Lord Piter Rikets, predsedavajući trusta Britanskog memorijala u Normandiji izrazio je žaljenje zbog otkazivanja posete

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: drugi svetski rat

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu