Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Moj život u inostranstvu

29.06.2019 u 11:18

Amerikanci se vraćaju u kuhinju

Američka nacija je opsednuta hranom. Prvo što ćete osetiti kad dođete u Ameriku je miris hrane, na primer cimeta, vanile, prženog testa ili slanine. Hrana je svugde dostupna i konzumira se sa velikim entuzijazmom. Nigde nisam videla toliko restorana i kafea sa tako raznovrsnom ponudom hrane. I u knjižarama, pored mnoštva kuvara, videćete pregršt knjiga koje se bave istorijom i značajem određenog tipa hrane. Ovde je sve zabeleženo, kada je nastala neka salata, ko je prvi napravio sendvič ili koktel. Neko se setio da napiše knjigu o tome kako je jedan od otaca američke nacije, Tomas Džeferson, doneo krem brule, odnosno francusku kuhinju u Ameriku. Nažalost, iako se ovde hrana obožava, malo se kuva jer su se ljudi od toga odvikli. Kod nas u Srbiji postoji kult spremanje domaće hrane, ali na

Moj život u inostranstvu

22.06.2019 u 16:24

Gradilište je bilo Milovanov život

Tokom mog prvog meseca u Moskvi, stanovao sam u dvosobnom stanu ali su mi rekli da jedna soba treba da bude slobodna jer će se u nju useliti neki novi inženjer. Jedno jutro šef mi je rekao da će u toj sobi nekoliko dana boraviti Milovan. Milovan je vodio naše predstavništvo u Omsku, u kome smo imali dva gradilišta koje je on kontrolisao. Kad smo se upoznali imao je šezdeset šest godina, gustu kosu, nije bio sed, izgledom i vitalnošću ostavljao je utisak mlađeg čoveka. Pričao mi je o svom životu u Rusiji u kojoj je boravio poslednjih 11 godina. Doputovao je sa suprugom ali je ona posle godinu dana umrla. U Srbiju je odlazio samo novogodišnje i božićne praznike. Ponosno je govorio o svom sinu, profesoru beogradskog univerziteta. A sa setom bi pričao o troje unučadi. Hvalio je Rusiju i

Moj život u inostranstvu

14.06.2019 u 12:24

Kad navru suze u pustinjskoj oazi

Za Al Ain sam čula kada sam u svojoj „job offer”, poslovnoj ponudi, na dnu pročitala: Al Ain, Abu Dabi, UAE. Al Ain je oaza Arapskih Emirata, zeleni grad, grad bašti i parkova, grad tradicije i istorije. Ipak, ukoliko ste odrasli u Srbiji ili nekoj zemlji sa bujnom vegetacijom, možda vam to zelenilo neći biti prvi utisak o gradu. Ja sam prvo videla nepregledne pustinje, pesak koji se kotrlja po ulici i atmosferu boje prašine. Četvrti grad po veličini u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nalazi se na granici prema Omanu, koga bukvalno gledam preko žice, kao i dva granična prelaza na putu do posla, u blizini moje kuće. Kad sam za velikim staklenim trpezarijskim stolom u dnevnoj sobi čitala o Al Ainu i spremala se na put, tata me pitao: „Pa, hoćeš da ideš”? „Naravno, odgovorila

Moj život u inostranstvu

07.06.2019 u 18:54

Kad procvetaju trešnje na Golanskoj visoravni

Čim procvetaju prve trešnje na Golanu, svake godine se sav „ospem” pripremajući se za letnji odmor u Zavičaju. Kao da je neka neizlečiva alergija po sredi. A sve manje imam kome tamo otići. Davno sam rekao svojima ovde da ne prave nikakav „cirkus” po mome sudnjemu danu, već da me bez pompe, brže - bolje kremiraju u najbližem krematoriju (ako toga uopšte ima u ovoj zemlji, još se nisam raspitivao), a s pepelom da čine šta im je volja. Možda je najbolje, pomišljao sam u sebi, da ga bace u vetar, čim zapuše prvi jači jugo s vrelog Negeva, pa da se sav raspem gore po severu, oko Haife, po onim čudesnim „Visećim vrtovima” i širom Karmiela. Pogled na Golansku visoravan (Foto Piksabej) Svaki put kad sam sa Leonom odlazio gore, tražio sam neke sličnosti sa krajevima u kojima sam

Moj život u inostranstvu

31.05.2019 u 12:28

Sve je njeno samo sam ja ničiji

Umirem. Lagano se prepuštam ambisu. Iz ruku ispuštam dizgine, ne upravljam više volanom, deo po deo mene odustaje. Pomišljam da se ipak prepustim događajima i da ovaj put zaista potonem. Umorio sam se. Celoga života na leđima vučem i tuđe terete. Dosta je bilo, pretežak mi postaje i ovaj moj. To je valjda onaj momenat kada počnem da očekujem kraj iskušenjima, kada bi Gospod trebalo da pomisli da će još jedna kap natovarena na moju dušu preliti preko mere mojih snaga i kada se patnji počne nazirati kraj. Verujem, a znam, ne valja mi posao, ne leči se umorna duša novim gresima. Jutro i prethodna noć doneli su nestvarnu lepotu. Ovo jutarnje sunce miluje tvoju riđu kosu i tvoje mlado telo koje je usnulo pored mene. Taj nestvarni prizor probudio je deliće nade da se ipak može drugačije. Laž.

Moj život u inostranstvu

26.05.2019 u 16:26

Spontanost ne stanuje u Švajcarskoj

Posle pet godina života u inostranstvu najviše mi nedostaju ljudi sa kojima sa provodila vreme u Srbiji. Osim ljudi, nedostaje mi još jedna bitna stvar na koju sam bila navikla dok sam odrastala u Srbiji. To je spontanost. Spontano smo se družili, posećivali, spontano pomagali jedni drugima. Ovde u Švajcarskoj spontanost nije baš razvijena kategorija. Bar na osnovu mog iskustva. Na rođendane vas pozivaju nekoliko meseci unapred. Za kućna druženje dogovaramo se nekoliko nedelja unapred. Jedna prijateljica nas je prošle godine u aprilu pozvala da zajedno idemo u zabavni park – u novembru. Da, poziv za druženje u novembru stigao je još u aprilu. Kod nas u Srbiji važi staro pravilo, ne znam ni šta će biti sutra. Njoj sigurno niko nije rekao:„Ne mogu da planiram toliko unapred.” Sve je

Moj život u inostranstvu

17.05.2019 u 10:45

Kako uloviti ribu ispod leda u Alpima

Voda me magično privlačila od kada sam prohodao u mome rodnom Bernu, glavnom gradu Helvecijanske konfederacije, u državi četiri stara naroda, Germana, Helveta, Frankofona i Latina. Svaki vodeni dragulj, more, reka ili alpsko jezero, na svom način pozitivno me opčara. Na našoj brzoj reci Are, koja izvire u Bernskim Alpima leti se iskupi i po 30 hiljada kupača. I ja sa decom idem tamo na kupanje. Kupanje u ovo reci je kao tango argentino, ples sa mladom Argentinkom, jer te voda stalno okreće svojim blagim virovima. Ta voda izlazi iz alpskog lednika. Na školskom izletu, kad sam bio sedmi razred, otišli smo na planinsko jezero Oeschinen i tad sam video da postoji raj. To magično mesto, koje samo majka priroda mogže da stvori, ostavilo je duboki trag u meni. Neverovatni vodopadi kojima

Moj život u inostranstvu

10.05.2019 u 17:44

Pogled na svet kroz uzani prorez nikaba

Saudijska Arabija je muškog pola. Lav koji ponosno pokazuje svoju grivu. Najjači u čoporu. Zrači testosteronom. Diči se svojom muževnošću. Znam šta vas najviše zanima. Pitanje svih pitanja. Kako je biti žena u jednoj Saudijskoj Arabiji? Zavisi ko ste. Fatima je Saudijka. Rođena u Saudijskoj Arabiji, odrasla u njoj, i nikad iz nje nije izašla. Ne zna za drugo. Ja sam strankinja, Evropljanka. U Saudijsku Arabiju me je doveo posao. Fatima i ja ne živimo u istoj zemlji. Njena Saudijska Arabija je potpuno drugačija od moje. Od prve menstruacije, Fatima ne nosi ništa drugo osim nikaba. Svet gleda kroz uzan prorez. Samo oči i šake joj se vide. Sme da se otkrije samo pred muškarcem sa kojim ne može da pravi decu. To ne isključuje rođake. Oca, dedu, rođenog brata i strica da,

Moj život u inostranstvu

03.05.2019 u 12:17

Vaš Bog je ovde zabranjen

Sedim na aerodromu u Istanbulu, i čekam let ka Tamo. Kasni. Na kraju je kasnio 8 sati. „Da li si ti normalna?” Vrti mi se po glavi pitanje koje su mi jedni postavili, a drugima sam videla u očima kad sam im saopštila gde se selim. Pored mene su moje buduće koleginice koje vidim prvi put u životu, a jasno mi je da će mi one tamo biti sve. Tamo nemaš nikog svog. Sam si. Prelaskom prve granice, iz Srbije u Tursku, shvatila sam da sam započela pomeranje sopstvenih, unutrašnjih granica. Već na tom terminalu bilo je jasno da sam jednom nogom zakoračila u neki drugi svet. Gotovo da sam mogla da vidim tu liniju ispred sebe. Liniju između nas i njih. Između hrišćanstva i islama. Evrope i Azije. Potpune slobode i strogih pravila. Posle sati čekanja, nastavak putovanja ka Tamo. Kako sam

Moj život u inostranstvu

26.04.2019 u 16:38

Oči u oči sa kojotom

Grad u kome živim zovemo Toronto. Toronto ima svoj rečnik, svoj ferisvil, svoj karusel reči. Kada se reči zavrti, one se pretvore u slike kaleidoskopa. Od nekih nastanu priče. U ovoj sam šest sati mlađi: SIX HOUERS YOUNGER - ŠEST SATI MLAĐI Dok je na sunčanom satu podne tamo gde sam rođen, neko drugo sunce se tek umiva u jezeru Ontario. I dok tamo već rođen, ovde će se na taj događaj čekati još šest sati. Kad bih mogao da sačuvam te dnevne vremenske razlike mladosti, sakupila bi se sedmica za mesec dana da nije matematičke paradigme, bar kada je takva mladost u pitanju: ona ne može da se sabira niti da raste kad je već izrasla. Ipak sam, bar u jednom danu, mlađi za tu neku vremensku razliku. To je dovoljno. Što se mene tiče i Toronta. HAIR- KOSA Kako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu