Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,33	96,91	96,62
108,81	109,47	109,14

Moj život u inostranstvu

19.04.2019 u 10:48

Čekajući Jelenu uz zvuke sirena

Amerika je, kažu i veruju, nastala u umovima svojih vizionara. A kasnije su zahvaljujući tim prvim vizionarima dolazili drugi, donoseći nove vizije i ideje. Za Ameriku ne znam, ali za Medison u Viskonsinu sam siguran. Prava je šteta što Džejms Doti nije mogao da živi duže, da vidi kakav je grad stvorio kupivši komad zemlje od tadašnje teritorije Viskonsin za tričavu sumu novca, nameravavši da od tog parčeta šume stvori prestonicu buduće države, imenovavši svoj zamišljeni grad po predsedniku Džejmsu Medisonu. Grehota je što sada samo sa nebesa može da gleda svetlima obasjanu zgradu Kapitola i što ne može da se provoza ovim gradom i sagleda delo svojih vizija. Vek i po kasnije. Prvi su emigranti dolazili zbog svojih vizija. A ja? Ima li razlike između vizija i iluzija? Ideje, iluzije, ili

Moj život u inostranstvu

17.04.2019 u 09:08

Danas sahranjujemo Miću

Tek što smo otvorili gradilište u Ufi ukazala se potreba za jednim vodoinstalaterom. Izbor je pao Miroslava koji je radio na našem gradilištu u Jekaterinburgu a bio je odličan majstor. Mi koji volimo sport posebno smo ga gotivili jer je nekada bio dobar rukometaš. Igrao je u zrenjaninskom „Proleteru”, jugoslovenskom prvoligašu. Svi su bili zadovoljni njegovim radom a često nam je pričao o sportskim danima i druženjima sa sportistima koji su nam bili idoli. Bio je vrhunski sportista ali nije imao ozbiljniji inostrani angažman. Samo šest meseci je igrao u Nemačkoj. Tada se u sportu nije mnogo zarađivalo. Ni stan nije dobio, nije iskoristio ni tu lokalnu popularnost. Ništa materijalno nije obezbedio od rukometa. Pred odlazak u Nemačku supruga mu je bila u drugom stanju. Čekali su drugo dete.

Moj život u inostranstvu

06.04.2019 u 11:07

Rvanje sa francuskim rečima u Kvebeku

Nas 18 postarijih đaka iz 11 zemalja evo već mesec dana rvemo se sa rečima i gramatikom na početnom kursu francuskog jezika za imigrante. Ne zna se kome je teže, rečima ili useljenicima kojima vlada Kvebeka plaća oko 1500 dolara za dva i po meseca učenja francuskog da bi se lakše snašli u toj pretežno frankofonskoj kanadskoj provinciji. Para nije loša, reklo bi se, ali ne ostane puno kada se plate parking, ručak u kafeteriji i benzin za vožnju do koledža SEŽEP u širem centru Otave. Ipak, đaci-imigranti vredno bubaju izgovor i pravopis po šest sati dnevno i retko izostaju sa časova jer je u dvojezičnoj Kanadi, a pogotovo u glavnom gradu, teško naći posao bez bar osnovnog znanja francuskog i engleskog jezika. Zaista se trudi naša profesorka, madam An Suz iz Haitija. Liči na one

Moj život u inostranstvu

03.04.2019 u 12:03

Kinezi vole da voze džipove

Master studije istorije na Filozofskom u Beogradu, prosek iznad devet, posla na kašičicu, zabrana zapošljavanja i ostale „reforme”. Zato reših da „zapalim”. U maniru Avija iz filma „Sneč” i uz nesebičnu pomoć jednog dobrog čoveka koji živi i radi u Pekingu, eto me u gradu Fošanu, provincija Gvandong, Kina. Nisam mnogo znao o jugu koji se po mnogo čemu razlikuje od ostatka Kine. Prvi šok je usledio po sletanju. Kraj avgusta, pogledam napolje - oblačno. Pomislih, taman ali kad sam izašao vani kao da sam upao u pakleni lonac - temperatura 40 stepeni a vlažnost plus beskonačno. Život od aprila do decembra bez klima uređaja je nemoguć. Posle klime hrana je bila sledeća ispitna stanica. Pirinač je logos, otac i majka, centar nutricionističkog univerzuma i služi se u svim

Moj život u inostranstvu

29.03.2019 u 15:38

Dokolica kod Lužičkih Srba

Onaj ko nije proveo vreme među Lužičkim Srbima, ne zna šta je rastrzanost i može pomisliti da je ovaj naš, balkanski lonac stvarno najzaprženiji. Zatvorenost svojstvena templarima, tuga karakteristična Kurdima, preko dana Nemci, disciplinovani i bezpogovorni koji čekaju trenutak dokolice ne bi li probudili ono iskonsko u sebi i na jedan trenutak, makar prožet i alkoholom, bili slobodni. Postoji dosta stvari koje ne cenimo ili im ne pridajemo značaj sve dok nam ne postaju nedostižne. Ma koliko dobro funkcionisali kao pojedinci sa rutinskim navikama u uređenom društvu, ipak se javi nekakva potreba da se pripada negde i nekome. I vuk je jači kad je deo čopora. Iako im ime ukazuje na vezu sa Srbijom, među njima je usađena priča da nemaju previše veze sa Srbima. Prirodno je da je

Moj život u inostranstvu

26.03.2019 u 15:54

Specijalna misija švedskog vojnika u Kosovskoj Mitrovici

Pre dvadeset godina, u vreme bombardovanja SRJ 1999. godine, živeo sam u malom gradiću Sandviken, oko 200 kilometara od Stokholma. Tokom bombardovanja imali jedan klub koji je nasleđen od Jugoslavije u koji su išli Srbi i Makedonci. Svake subote smo išli u Stokholm na miting protiv bombardovanja na kome su dolazili Srbi iz svih krajeva Švedske. Tu je uvek neko govorio, ponekad Šveđani članovi švedskog parlamenta Riksdag iz partije socijaldemokrata ili jedna naša glumica Jelena Ivanišević kao i neki viđeniji Srbi. U avgustu 1999. godine slučajno sam saznao da jedan mladi Šveđanin, zvao se Leif ide sa švedskim kontingentom Kfora u okviru misije UN na Kosovo. Nisam poznavao tog momka ali sam preko jednog prijatelja ugovorio sastanak sa njim. Objasnio sam da tamo živi moj brat i kakvoj je

Moj život u inostranstvu

22.03.2019 u 11:14

Čarobna kutija na dnu Panonskog mora

Gde je sve počelo? Da li je Vojvodina ili Bosna to razbuktalo, žilavo drvo iz koga smo oduvani i razvejani poput zlatnog lišća po najudaljenijim tačkama planete gde nošeni najjačim vetrovima gladnih snova ostajemo zauvek zalepljeni? Odnekud je morala krenuti ta skitačka glad. Ta nomadska čežnja za zelenijim pašnjacima naših života. Odakle i kada je to gladno stado krenulo i hoće li se ikad i igde zaustaviti? Hoće li snovi jednom zaigrati „majstoricu”? Hoće li se igrači i publika probuditi u nekoj javi i da li će posle tog dugog putovanja probuđeni ponovo žudeti za snom nad snovima? Ta polazna tačka, goruća zvezda duše moje, moj lični Imaginarijum, za mene je - Nakovo. Provincijski teatar apsurda pod beskrajnim nebeskim svodom. Raskućeno pozorište u kome redovni glumci, u bašti

Moj život u inostranstvu

19.03.2019 u 12:03

Poštovani putnici, napustite avion, uključio se alarm za bombu

Upravo sam završio jednu fazu svog života i poleteo avionom preko okeana u drugu. Posle sedam divnih godina i napornih studija u Varšavi, spakovao sam kofere i sa svojom pudlicom, Ringom poleteo za Njujork. Hladan januarski dan. Divne zemaljske stjuardese poljske aviokompanije LOT dozvolile su mi da uzmem Ringa sa sobom u kabinu, iako je imao 10 kg, a po propisima psi preko 5 kg moraju da lete u prtljažniku. Ne samo da je stjuardesa upisala da Ringo ima 5 kg, nego mi je čak i dala slobodno sedište do mene, da mogu da stavim kavez i Ringa pored sebe. Moja želja je bila da se vratim u Srbiju posle sedmogodišnjeg života u Poljskoj, ali je stanje u zemlji bilo katastrofalno, pa je moj otac odlučio da otvori predstavništvo velike srpske firme u Americi. Firma mu je kasnije te godine blokirana

Moj život u inostranstvu

15.03.2019 u 17:32

Na vrhu piramide starih Maja

Tvoje more je mrtvo pa ga opet posećuju. Mrtvo more i mrtve ljude posete ili pomenu. Živog čoveka svako zaboravi. Ti nikada nisi shvatila slovensku dušu. To ti je večito osluškivanje srca i traženje sreće tamo gde je nema. Nama se često činilo da nas je i Bog zaboravio. Često smo se pitali zašto li baš nas toliko muči. Često smo pomišljali da batalimo, da molitva ne pomaže. Odricali smo ga se! Mnoga ga puta psovali! Ali ga se nikada nismo odrekli. Nikada nisi razumela tu večitu veru i nadu u one kojih nema i koji su daleko. Ni zašto volimo Ruse. Ni ulaženje u borbu bez obzira na ishod i posledice. Ni davanje sebe bez ostatka. Ni spasenje onda kada više nema nade. Foto P.R. Budalo jedna. Šta bi tek ostalo od nas kada bi smo počeli da živimo kao sav taj normalan svet. Ko bi

Moj život u inostranstvu

12.03.2019 u 15:00

Miris rakije

Draga Re, Nadam se da si srećna. Koji sam ja lažov... Kao da ja znam šta je to sreća. Jednom mi se učinilo da si sreća upravo ti. Ali bila si iskra. Plamen. Svetlost. A svetlost se na posletku pretvori laži, u varke, u senke. Ne znam. Trudim se i uspevam da ne mislim o nama. Moji poslovi idu dobro. Moja stara kafana ponovo radi, i tebi simpatičnog Ernesta su pustili iz zatvora, eno ga u kuhinji ponovo kuva. Moj biznis sa nekretninama polako se zahuktava. I sve me to čini dovoljno zauzetim da ne mislim o stvarima i onome što je moglo a nije. Ljudi se sve ređe raspituju o tebi a ja nikome ništa ne pominjem. Vreme, Re, radi protiv nas. Krade nam uspomene iz vlastitih umova, gasi navike, stvara nove, gube se mirisi, sve manje nedostaješ. Prošlog meseca nisam te ni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu