Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,22	97,8	97,51
105,71	106,35	106,03

Moj život u inostranstvu

29.11.2019 u 10:05

Harizmatični kolos iz Petrinje

Nekada se u životu susretnete sa ljudima koji su u stanju da vam oboje sivu svakodnevicu. Takvi ljudi su kao nebrušeni dijamanti. Imaju višak energije, donose neobične odluke, drugi ih zbog toga često osuđuju, ali im istovremeno potajno zavide. A oni, bez obzira na sve, teraju po svome. Uvek sam nalazio inspiraciju u ljudima oko sebe, njihovim životnim pričama. Kad se osvrnem iza sebe shvatim da sam imao tu sreću da su mi različite životne etape obeležili fascinantni, ekstravagantni, a pre svega dobri ljudi. Jedna takva ličnost s kojom sam imao privilegiju da provodim vreme i na poslu i van posla, je moj kolega Veli. U firmi u kojoj smo obojica zaposleni rade ljudi različitih nacionalnosti i sa raznoraznim životnim pričama i iskustvima. Među njima se izdvaja Veli kao kolos,

Moj život u inostranstvu

22.11.2019 u 18:03

Susret sa Lužičkim Srbinom u supermarketu

Stajala sam u redu u „Aldiju” sa punom korpom namirnica. Za razliku od mojih poznanika, koji se uvek žale na gužve, meni nikad nije bio problem da stojim u redu. To mi dođe kao nekakav vid meditacije. Do mene su dopirale reči arapskog, indijskog i engleskog jezika. Obožavam to šarenilo govora. Ceo svet na jednom mestu. Napolju se spuštala magla. Sipila je sitna kiša a u vazduhu je mirisala jesen. Lepe su jeseni u Australiji. Dođoh i ja na red. Posle nekoliko namirnica stavljenih na pokretnu traku, pogledah u muškarca koji je stajao u redu iza mene. U ruci je držao samo veknu hleba. Očima mu pokazah da prođe ispred mene. - Jeste li sigurni, upitao me je, vidno iznenađen. - Naravno, izvolite, a rukom mu pokazujem na puna kolica. - Žao mi je da čekate dugo. Imate samo

Moj život u inostranstvu

15.11.2019 u 10:02

U „normalnom svetu” čovek ne poznaje svoje komšije

Sića je ustaljeni naziv za metalne novčiće svih vrednosti i apoena manjih od dinara. Sakupljali su se u teškim danima, po činijama, vaznama i fiokama kao zadnji izlaz za kupovinu najnužnijeg, najčešće vekne hleba i litre mleka. Njima su punjene i dečije kasice koje bi kad kad roditelji praznili uz obavezno obećanje mališanima da će im sve to uredno biti vraćeno, „samo da dođe prvi”. Sakupljajući parice ili gledajući roditelje kako to čine zaricali smo se da ćemo se jednom dokopati „normalnog života”.Ovde ili tamo preko, svejedno, samo da već jednom počnemo da živimo „kao sav normalan svet”.

Moj život u inostranstvu

08.11.2019 u 15:14

Zar svi Srbi ovoliko lažu

Kada će akontacija? Mogu li da dobijem više od planiranog iznosa? Samo su neka pitanja kojima su naši radnici na gradilištima u Rusiji stalno dosađivali blagajniku. Oni koji bi dobili više, sledećeg meseca bi tražili još više dolazeći sa sve „ubedljivijim” razlozima. Blagajnik bi ih nekad upućivao na direktora, a nekad bi im, na svoju odgovornost, davao veću sumu. Sledećeg meseca bi dolazili sa novim pričama i novim molbama. I tako u nedogled. Sa blagajnikom je u istoj kancelariji sedela jedna Ruskinja i ona je mesecima slušala i gledala jedne te iste ljude kako ga opsedaju. Brzo je shvatila da njihovi razlozi nemaju vezu sa stvarnošću. Foto Piksabej Jednom prilikom blagajniku se obratila rečima: „Zar svi Srbi ovoliko lažu”? On se prvo zasmejao, a onda joj objasnio da

Moj život u inostranstvu

02.11.2019 u 10:55

Sine, je l` bi se ti mogao vratiti da živiš ovde

Ranih sedamdesetih moji su otišli za Kanadu i ja tamo odrastao. Kada negde živite od malih nogu i kada vam se tamo sve prvo dogodi u životu, to je vaša zemlja. Bar tako ja mislim i osećam. Prvo držanje za ruke, prvi poljubac, prva ljubav, prvi raskid, prvo „umreću zbog nje”, ma sve prvo. Iako sada živim u SAD moja zemlja je Kanada i ja se osećam Kanađaninom, ali… Uvek postoji neko ali. Sestra i ja smo kod kuće morali da pričamo srpski. Moji su govorili da deca znaju kada dođu u Jugoslaviju da pričaju sa babama i dedama, rodbinom i drugom decom. Iako smo zbog toga puno negodovali, sada mi je drago što su zbog toga bili strogi a mi nismo zaboravili srpski jezik. Uoči raspada, mislim druge, Jugoslavije, moji su sa zarađenim penzijama odlučili da se vrate. Nije ih moglo zaustaviti

Moj život u inostranstvu

25.10.2019 u 09:39

Uzimaju ženino prezime da bi bili uspešniji u biznisu

Posle završetka studija, supruga i ja preselili smo se u Nemačku početkom 2013. godine. Tri godine kasnije na svet je došla Anastasija, jedna preslatka devojčica koja trenutno odrasta u stranom okruženju, bez rodbine i familije. Taj nedostatak pokušavamo da nadomestimo druženjima sa prijateljima i za sada nam ide od ruke. Sve porodice poput naše suočavaju se sa istim problemima i dilema: Kako postaviti stvari tako da dete odraste na zdrav način i kako se izboriti sa sistemom koji pokušava našu decu da oblikuje onako kako njemu odgovara? Naša priča počinje u Kisaču, desetak kilometara od Novog Sada, gde je moja porodica došla posle prisilnog odlaska iz Krajine 1995. godine. U Kisaču većinu stanovništva čine Slovaci. Lokalna legenda kaže da je prilikom selidbe iz centralne Evrope ka jugu,

Moj život u inostranstvu

18.10.2019 u 10:25

Ostavila sam cimerke u studenjaku i došla u Laponiju

Nikada nisam mogla zamisliti da ću iz moje male studentske sobe u četvrtom bloku, gde su posete naših momaka bile dozvoljene samo nedeljom popodne, otići hiljadama kilometara daleko i da ću zauvek napustiti moje cimerke Vesnu i Gordanu kod kojih je uvek neko ilegalisao i živeo kao skojevac u ilegali. Sve sam to ostavila, čak i mog momka Mikija i jednog oktobra spakovala moj kartonski kofer sa nešto skupljene odeće od cimerki i sestara, stavila „Prokletu avliju“ i krenula. Sećam se da je bio oktobar i da je sunce još uvek na železničkoj stanici u Beogradu peklo i nije pokazivalo da se približava jesen. S alpskim mlekom u tetrapaku i cigaretama, krenula sam u neizvesnost. Samo sam znala da je cilj mog putovanja Oslo, glavni grad Norveške gde će me dočekati plavokosi mladić kojeg

Moj život u inostranstvu

11.10.2019 u 17:41

U potrazi za slovom „Ć” na australijskom groblju

Mislim da je Rumunija bila moje prvo inostranstvo. Ili, ipak, ne. Bila je to Bugarska – Burgas, Varna, Zlatni pjasci na Crnom moru, pa Turska u nastavku. Sećam se da nam je otac govorio da nema odlaska u inostranstvo dok ne obiđemo našu zemlju. Tako je i bilo. Pre Bugarske i Turske obišli smo našu zemlju, a tada se ona zvala Jugoslavija, uzduž i popreko. Pamtim mnoga lepa mesta iz tadašnje domovine. Međutim, sama mesta nisu nam bila toliko interesantna koliko groblja. Moj otac je imao interesantnu teoriju da se na grobljima najbolje vidi prošlost i sadašnjost - otkrivaju bezbroj zanimljivih, tužnih i intrigantnih priča, kultura i običaji kraja. Nastavila sam tatinom metodom upoznavanja mesta i predela, ali što se tiče Australije, tek posle 30-ak godina podsetila sam se te davno

Moj život u inostranstvu

04.10.2019 u 09:45

Ako si redovan na misi sve ti je oprošteno

Igrani film „Kler” ove godine je pobudio strasti, isterao duhove na videlo i bio tema nedeljama broj jedan u Poljskoj. Život u Češkoj ima sasvim neku drugu percepciju po pitanju crkve i Boga. Njihove katedrale su spolja bespogovorno lepe ali su iznutra, nekako duhovno puste. Česi ne mare mnogo niti pridaju puno značaja crkvi i veri. Verujem da nije globalizacije i filmova poput „Sam u kući” mnogi od njih ne bi znali ni za Božić, niti šta on znači. Istovremeno crkve su u dobrom stanju i stalno se obnavljaju. U Brnu se nalazi i ruska pravoslavna crkva Svetog Vaclava. Smeštena je na izuzetnoj lokaciji, na brdašcu okruženom šumom, kaldrmisanim stazama u jednom od najlepših parkova u gradu. Nešto poput Kalemegdana ili Petrovaradina. Foto Piksabej I pored poznate češke

Moj život u inostranstvu

04.03.2009 u 13:00

Lozinka: „ludnica“

Ovog meseca sam za lozinku izabrao “ludnica”. Uvek je biram da ima smisla. A firma je baš takva. Akcije su pale deset puta za dve godine od kako sam ovde. Plata stiže redovno, jer bi njen izostanak značio kraj firme. Ovako, izgleda sve normalno. Dobro, zna se da svaki od tridesetak kolega traži posao, ali niko to javno ne priča. Nisam ništa rekao o firmi - proizvode papir, jedini u...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu