Kup.	Prod.	Sred.
117,98	118,69	118,34
104,48	105,11	104,8
103,76	104,38	104,07

Moj život u inostranstvu

23.06.2017 u 11:38

Svakog jula sumiram koliko sam godina provela na „drugom kraju sveta”. Ovog jula je dvadeset šest godina otkako sam stigla u Zemlju izlazećeg sunca i trideset devet godina otkako sam napustila tadašnju Jugoslaviju. Posle toliko godina provedenih van rodne grude, pitam se koliko se mi, Srbi, razlikujemo od drugih naroda, a u čemu smo im slični. Na to pitanje je teški naći pravi odgovor jer je nezahvalno praviti opšta poređenja, pogotovo na temu kakve osobine krase ili ne određene narode. Ima nas svakakvih u Božjoj bašti, ljudi su samo ljudi i u mnogo čemu liče jedni na druge, ali s druge strane neke zajedničke osobine bojadišu narode i stvaraju ih specifičnim. U Japanu se smatra da je velika vrlina i izraz istinske snage istrpeti neprijatnost sa

Moj život u inostranstvu

16.06.2017 u 10:00

Zašto Francuzi misle da su najbolji ljubavnici

Da je Dučić živ mogli bismo on i ja da imamo neformalno takmičenje, ko više voli Francusku? Lepo je rekao knez pesnika da ljude deli u dve grupe: one koji vole i one koji ne vole Francusku. Ovi drugi s njim nemaju šta da pričaju! Nešo slično je i sa mnom, samo u malo blažem obliku, posle 1999. godine i bombardovanja. Letnja noć u Nici. Diktafon nosim da snimim razgovore za moju emisiju „Poziv na randevu”. Da bi sve to imalo francuski štih odlučila sam da sve bude na francuskom jeziku osim mene i pitanja, jer od tog jezika znam samo – mersi! Kad sad razmislim o tim mojim kretanjima po ulicama Nice i Monte Karla, gledajući koga i kako nahvatati i privoleti za razgovor, pitam se da li sam bila normalna. Kakve sam sve neprijatnosti mogla da doživim, jer nije u svakoj zemlji

Moj život u inostranstvu

09.06.2017 u 10:00

Kad direktora izbacuju iz stana

Nabavljač za naša gradilišta u Samari govorio mi je da je jako teško trgovati sa Rusima. Slično je mislio i naš šef nabavne službe koji je radio u Moskvi i koji je koordinirao nabavnim službama po ostalim gradovima u kojima smo imali gradilišta. Nisam se slagao sa njima. Moja iskustva u radu sa lokalnim radnicima i predstavnicima firmi sa kojima smo sarađivali nisu bila loša. Kroz polemike nabavljač i ja često smo razmatrali pitanje: „Ko je gori, mi ili oni“? Ja sam uvek akcenat stavljao na čudake među našim radnicima. Mnogo puta direktor jednog gradilišta kad se razbesni govorio je: „Da nas nema trebalo bi nas izmisliti!“ Na svakakve prevare su naši ljudi bili spremni. Stranputice na kojima su se neki nalazili bile su u suprotnosti sa svakom zdravom logikom. Postupke mnogih od

Moj život u inostranstvu

02.06.2017 u 12:22

Vozi me gde nema nikog

Ima nečeg gotovo ritualnog, ceremonijalnog, pri tim ulascima. Kao da ulaziš u hram, kao da stupaš u novi život. Kao da si nešto prepoznao. Jer u svakom gradu postoje mesta kojima je neko udahnuo dušu. Neko je pažljivo birao ukrase, oblik čaše, inventar, umetnine… I time kao magičnim znacima pozivao sebi slične da mu se pridruže. U nepoznatom gradu ulaziš prvi put u kafanu koja ti je zapala za oko. Lepa, starinski uređena birtija ili restoran na nekom ćošku u starijem delu grada. Novi grad, a ti opet stranac. Ponovo duh. Begunac koji traži dom. U birtiji crno-bele fotografije na zidovima, starinski luster, antikviteti i brdo starih knjiga. Sve je tu da stvori iluziju, da podseti na toplotu, na kuću. Još ti se složilo da je januar odmah posle Božića snegom zavejano veče, pa ti se u

Moj život u inostranstvu

29.05.2017 u 11:37

Lečenje na ruskim klinikama

Radeći u Rusiji video sam da ljudi ne shvataju ozbiljno zdravstvene probleme, ne odu kod lekara i nastavljaju da rade. Nažalost, zbog neblagovremenog odlaska kod lekara imali smo nekoliko smrtnih slučajeva. Kada sam osetio bolove u predelu mokraćne bešike i imao česta mokrenja, odmah sam reagovao. Nisam hteo da idem u državnu kliniku sa kojom je firma imala potpisan ugovor. Na internetu sam video reklamu privatne klinike koja ima urologiju. Smatrao sam da ću u privatnoj klinici uslugu lekara više platiti, ali i da će se on više zauzeti za mene. On me je saslušao, pregledao i konstatovao da imam hroničnu upalu prostate, da je dosta tvrda i da je to loše. Predložio je kurs lečenja po kome je njihova klinika poznata u međunarodnim okvirima. Prvo je trebalo uraditi laboratorijske nalaze (krv

Moj život u inostranstvu

22.05.2017 u 11:38

Revolucionar sa gradilišta

Nedavno sam se vratio na „mesto zločina”, tamo gde je sve počelo i gde sam, u pauzama, bez i ikakvog prethodnog iskustva sem nekoliko pisama, naškrabao svoj prvi tekst. Redakcija „Politike” ga je nesebično najpre raščerečila, do sitnih delova a zatim, upotrebljavajući njegovo zdravo tkivo (ako ga je uopšte bilo), ponovo, na meni misteriozan način, nekako oživela. Sastavili su ga, skrpili i zašili, pretvorili u nešto što je vredelo objaviti. I dan-danas tekstove pišem na isti način; samo u pauzama za vreme posla ili u gradskom prevozu. Sada imam redovan posao od ponedeljka do petka kao svi normalni ljudi. Radim u ogromnoj štampariji veličine osrednje srpske fabrike, ali sam prihvatio Ćazimov poziv da mu pomažem subotom i nedeljom na renoviranju četvrtog sprata one

Moj život u inostranstvu

16.05.2017 u 12:25

Susret sa Momom u kafeu D’Pari

Septembarska noć u Monte Karlu, savršena kao na filmu! Kako god da provedem veče, prije povratka u hotelsku sobu, sjedim u parku kao omađijana raskošnom prirodom, bogatim mirisima botaničke bašte u kojoj kao da raste sve najlepše što je izniklo pod nebeskom kapom. Zatvorim oči kada se dovoljno nagledaju te ljepote i molim se Bogu da taj prizor nikad ne napusti moje zjenice. Uverena sam da ovako izgleda raj jer bolje i ljepše od ovoga ne može biti! To veče sam odlučila da obučem omiljenu roze boju i ponešto bijelo da ne budem baš kao puding od maline. Najdraža ogrlica i naušnice od rozen kvarca, suvenir iz sarajevskih dana, u toj kombinaciji se podrazumijevaju. Polako se spremam i u oblaku parfema lagano odlazim u centar Monte Karla u baštu čuvenog kafea D’Pari! Na tom mjestu

Moj život u inostranstvu

10.05.2017 u 12:21

Pečurka zafrljačena u Atlantik

Madeira je portugalsko ostrvo u Atlantiku, severnije od Tenerifa, hiljadu kilometara jugozapadno od Evrope, bliže afričkoj nego evropskoj obali. Tu su još dva-tri pusta ostrva i nešto severnije naseljeno ostrvo Porto Santo. Funšal, glavni grad, ima 120.000 stanovnika, dok cela Madeira ima 300.000. Ostrvo liči na ogromnu pečurku, tačnije pečurku na tanjiru. U stvari, to je jedna velika planina koju je neko nekad zafrljačio u Atlantik. Stene se okomito survavaju u more. Nema prirodnih peščanih plaža vrednih pomena. Ima samo nekoliko veštačkih. Za razliku od Madeire, drugo ostrvo, Porto Santo, ima čak devet kilometara dugu zlatnu peščanu plažu. Tolika je da bi milion ljudi moglo na nju da legne, da se skine i da kolektivno izgori na suncu. Opasna zabava za sve one koji ne

Moj život u inostranstvu

05.05.2017 u 11:52

Srbija u snovima

Zraci oktobarskog sunca obasjavali su riđu kosu i davali smaragdni odsjaj pogledu zelenooke pustinjske lepotice. Subota, nepisani dan za naš mali ritual ispijanja kafe i čaja. Oblačići isparenja jake turske kafe i čaja od lotosovog lišća ukrštali su se iznad malenog stočića. Samo kafa pripada meni, pomislih, a ona, ona će biti tu dok god budem uspevao da je kradem. Ništa ne prija tako kao lepota koja boli i sreća koja preti da svaki čas izmakne iz ruku... – Opet si sinoć pričao u snu – rekla je cedeći komadić limuna u šolju sa čajem. – Na srpskom ili na engleskom? – Srpskom, biće da si opet sanjao Srbiju umesto mene – zadirkivala me je. – Tebe bih radije zadržao na javi. A i Srbiju najviše sanjam kada sam budan. Nedostaje li ti često Izrael? – Ne znam, ponekad, ali svakoga

Moj život u inostranstvu

28.04.2017 u 16:50

Potraga za eliksirom mladosti u bazenima na Floridi

Južni deo Floride privlači „zimske ptice selice”, koje ga nasele odmah čim im u zavičaju prođu topli dani. Bogati, bogatiji i najbogatiji starci migriraju uglavnom iz Kanade i severnijih američkih ledara, naseljavajući u jatima tople i mirnije oaze između Majamija, Tampe i Orlanda. Tu odzimuju, pa ponovo, s kasnog proleća protegnu krila da obiđu poslove, investicije i unuke gore severnije. Veća koncentracija starije i bogatije gospode valjda ne postoji na trećem mestu osim u Boka Ratonu i na Delrejskoj plaži, na istočnoj obali Palm Bič opštine. Tu se gnezde apsolutno privilegovani, maženi, paženi i tretirani na način da potroše veći deo svog bogatstva na skupe medicinske tretmane po bolnicama, institutima i klinikama kojih ima nekoliko desetina puta više nego škola svih

Prijavite se na našu mailing listu