Izdanja

Čitulje

utorak, 19.11.2019.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117,08	117,79	117,43
	105,85	106,49	106,17
	106,87	107,52	107,2

PRETRAGA

ĆIRILICA

Poslednja izmena 22:51

Tag: riznica

Riznica

12.03.2016 u 21:03

Molitva za decu

Tebe, koji sejaše smrt kroz naša polja i mnoga srca probi vrhom svoga mača da bi sudbina bila svetlija i bolja a zemlja naša srećnija i jača – Tebe, koji posla crne godine rata i glad, i pomor i puteve neprohodne da bi za uvek združio brata i brata i svima dao zemlje i njive rodne – Tebe, Gospode, molim ove svetle noći kad veje beo sneg nad krovovima grada: nemoj kraj naših kuća sinuti i proći i ostaviti srce da boluje i strada. Obdari našu decu darovima neba u ovom času tihog i nebeskog slavlja, Ti znaš da jednom treba obuće i hleba a drugom malo radosti i zdravlja. Pomiluj plavu kćerku varoškog čistača i reci da će biti lepa kao zora, poljubi crnog sina seoskog kovača i daj da bude

Riznica

12.03.2016 u 20:58

Večiti poljubac

Iznenada, bez ikakva povoda u godini dana, a nekada u dve i tri godine, tek morao bi jednom da sniva taj san. U prizemnoj i širokoj sobi a zastrtoj već olinjalim ćilimovima i jastucima, leži. Ali ne kao dete, nekada, nego kao sada, u godinama, gotovo star. Samo kao nekada oseća kako su na nj nabacane stare kolije koje su mirisale na burmut i na masan zadah od dugog nošenja. U sobi je potpun mrak, a oseća kako je i tamo u kujni mračno i pusto. Pust je bio i gornji sprat; odaje, balkon; pusto dvorište, bašta. Isto onako pusto kao što je znao da su i sve okolne kuće odavno puste od izumrlih komšija. Oseća kako mirišu ploče u tremu, kako suve, već crne grede jedva drže na sebi gornji napukli i truli sprat. Jedino sa usahle česme poslednja kap, mada nije zima, kao da se zamrzla i ostala

Riznica

06.03.2016 u 13:56

Iguman i hadžija

Cele godine manastiru stižu iz sela pokloni. Za zavet se šalju koze. Za molitvu se doteruju jaganjci i ovce. Gde je u kući velika tuga ili retka neka radost, odande se zna dovesti koji put goveče. No ipak su, već odavno, i staje i tor prazni. Zalud seljaci vraćaju po triput poklon manastiru. Ne prođe ni nedelja, a govečeta evo natrag. Utekne. Iguman, otac Makarije, da izludi zbog toga. On je bio kafedžija u ovom istom manastiru, pre trideset godina. Sviđao mu se onda monaški život: malo posla, mnogo jela, pića na pretek, a može se i zlatna para ostaviti u sanduk. Sad vidi da nije baš sasvim tako: ima tu i briga. Eto, star je, i voli da legne, malo, posle ručka. Mlađima naredi šta da rade, a sam se izvali na sećiju. Srče kafu, dimi, drema, misli šta bi večerao i koja banka u varoši daje

Riznica

06.03.2016 u 13:49

Prosjaci pred crkvom

Prosjaci zebu na steni pločnika, do bašta, do turskih groblja. Prosjaci prose od šetača i noćnika s pruženom rukom bezvoljnoga roblja. Čuče majke, u krilu s čedom: ta rahitična jadna dojenčad što visi o materinskoj sisi i vidi svetlo prvim gledom u sažaljenju ljudi, redom! No ovi pred crkvom su pobožni prosjaci: Bogu se mole, a od ljudi prose. Na stepeništu crkvenom bosjaci trag skrušenosti usred čela nose. Znaju za bogate, i zovu ih ljudi: duh živi u njima kao Hrist u Judi. Oni prose i mole, mole i prose, i znadu za svete simbole, za vajane idole, i breme s verom snose. Na putu u prekogroblje kao zalog nose, mesto dela, gole ruke: od tvorca prosi roblje raj kao poklon za pasivne

Riznica

06.03.2016 u 13:44

Ljubav na nemačkom

Naš zemljak Petrović, potajni, tihi avanturista, snevaše još od prve mladosti da doživi ljubav na stranom jeziku. Voleti se na srpskom već mu se dosadilo. Hteo je da upozna ženu, devojku, koja ne zna ni da postoji na kugli zemljinoj Valjevo, ni da je Dušanov Zakonik važan kulturni spomenik na Balkanu. Ženu sasvim novoga mozga i srca, pa da je ispituje kao tek pronađeni kontinent. I potom, mada je po srcu bio milostiv, snevao je da mu prvi sin bude vanbračan, i da to svoje polusrpsko dete samo po slici upozna i tek pokatkad za njim uzdahne. U noć bi izmišljao ljubavne fraze na francuskom, na nemačkom. I nemački mu se nekako zgodniji činio. „Kako li se smeši u zanosu Nemica, Bečlika, kako li ruku steže, da li ramena i nos koketno drži“, pitao se uzbuđeno on. Najzad, kad bi odlučeno da

Riznica

28.02.2016 u 12:14

U jutarnja zvona

Ti opet kucaš u prozor moj, Pa šta mi nosiš, dane? Pregršti sunca, harfe, i poj, I s belim cvetom grane? No ja radosni ne čujem zvuk Što topi pokrove snega – Skrhanu harfu i grobni muk S tvoga mi donosiš brega. Po stubovima doksata mog Ti drače penješ mi grube – Zar ove vence udeli Bog Onima što ga ljube? Kao i juče, k’o svaki put, Kad zvono jutarnje bije, Ti pružaš meni krčag a ljut U njemu sičan vrije. Jutros je tako zelen i kap Svaka mi dušu zgrči, Kao da nosi prosjački štap I lebac jede sve grči. Sa tvoga daha seče me led I padam, k’o s lišćem žutim Na bregu svelih stabala red Pod sekirama krutim. I nigde zgreva... Svrh odra mog Samo kandilo rudi

Riznica

28.02.2016 u 12:09

Težak

Bolujem i kopnim u grkom čemeru i nemaštini ljutoj otkad znam za se. Bolan sam, prebolan, brate si moj slatki i medeno ljeto moje, a onako posigurno ne znam šta mi je, šta me boli. Samo ošjećam da je boljka moja velika, i Bog dragi zna, ima li joj lijeka i iladža. Snaga mi je sva utrnula i vredovna, a duša prazna, suva i iscijeđena ko iscijeđeni limun sa mora. Radim i mučim se ko teški pokajnik od rane zore do mrklog mraka; sa zvijezdom, štono vele, padam, sa zvijezdom ustajem. U proljeće, gaveljajući, gladan i suvotan, po vrletima za plugom i natapajući svaku brazdu suzom i znojem, molim se dobrom i premilosnom Bogu za rod i berićet. Preko ljeta mi se okravi smrznuta duša, i ja drkćem i strepim ko jasikovo lišće nad njivama svojim, a pod jesen, kad sve sradim u znoju i u suvo

Riznica

28.02.2016 u 12:03

Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe, i, skrivena tamom, Po strmoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti I sati biju na tornju daleko... Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, – i večno bih ček’o... O šta je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada Kad me se takne jedna ruka bela! I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote njene, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim njojzi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok se strasnim prelivima mrače Njena dva silna, neumitna

Riznica

20.02.2016 u 12:10

Grad u Nišu 1915. godine

Dan je veoma topao, a u podne počinje prava zagušljiva pripeka i zapara. Ručamo u košuljama i brišemo se. Po obedu svaki žuri kući da se svuče. Kamen se usijao. Tabani peku kroz đonove. U parku nikog. Ptice se podvukle pod lišće koje se ne miče. Kelner, na opruženoj ruci, na stolu, spava. Ulazeći u kuću grozdovi me udaraju u čelo. Možda će do uveče sazreti. U sobi čim otvorim vrata, kao da sam digao zaklopac sa kazana, poče da ključa zuzuk probuđenih, uzveranih muha. Kad koja naleti na lice kao da se zalepi. Jedva ih izagnah: – Neka pobesne tamo na suncu! – Zavese klonulo padoše kao u ništa. Ni daha ni promaha da ih krene. Kao na ekvatoru, nasred Tihog Okeana, kad se jedra otrombolje. Nag, raširenih ruku i nogu, legoh po postelji, ostavivši odmah znojni otisak svog omlitavelog tela...

Riznica

20.02.2016 u 12:05

Kuća nasred druma

Kuća nam je nasred druma Što prvo sunce sa poslednjim spaja Crna naša sreća zlatnih ruku Neimar nam sama bila Smišljala izgleda nebesku ćupriju Izgleda sunčeve terazije A ispala kuća Na drum otad nemani izbijaju I opasnici i gromovnici I trgovci suncem Kuće tad lepe nestane U hrvanju neba i zemlje U škrgutu tame i vapaju svetlosti U topotu kopita na krovu Nebo se od zemlje kad-tad razdvoji Kuća se opet pojavi nasred druma Pojavi se lepa Upravo ko nebeska ćuprija Ko sunčeve terazije Drum bolje gleda svoja posla Prvo sunce sa poslednjim spaja Samo vetrovi što oko kuće služe Razgone zadah izgorelih rogova (Politika, 1. januar 1963. godine)

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

18.11.2019 u 23:03

„Nedelja italijanske kuhinje” za pomoć Veneciji

18.11.2019 u 22:55

Vukovar, druga priča

18.11.2019 u 22:55

Do 3.000 evra – mali sudski spor

18.11.2019 u 22:55

Mašina za veš mogla bi da traje i 20 godina

18.11.2019 u 22:33

Heklane minđuše, pletene tašne i ogrlice od pustovane vune

18.11.2019 u 22:00

Moje voljeno glumačko ja

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation