petak, 26.02.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,22	117,93	117,58
	96,27	96,85	96,56
	106,26	106,9	106,58

Tag: riznica

Riznica

20.02.2016 u 12:01

Kapetan Vukoje

Idem uz glasitu Toplicu sa neujednačenim osećanjima. Dan je mek, topla kiša sipi, te seljaci izmileli iz malih u šljivake zaraslih sela na njive. Suša je dugo trajala, jesenja setva sasvim zaostala. A Toplica je kao i Prekoruplje oko Zlokućana: ni rodnijega kraja kad ima kiše, ni brižnijega seljaku kada tvrdoglavo opali zvezda. Zato su vazda kao Gege vredni Topličani pohitali sa plugovima, te sam radostan i gotovo sretan što im, oprostite, donosim kišu. Zadovoljan sam što vidim i suru šajkaču: sva je Toplica pod njome. Ljudi iz Gvozdena Puka; ocevi i sinovi njihovi ne menjaju tu kapu, kako je ne bi nipošto zamenio ni naš seljak koji živi sa Arnautima. Jurimo pored Krnje Džamije. Uzalud tražimo kraj nje tri groba. Tu su nekad streljani Mina Kelemiš, Grujo Kolašinac i Todosije

Riznica

13.02.2016 u 15:15

Žrtva nauke

Gospodin Paja je dugogodišnji neukazni činovnik sreski, revnosan i čestit i, kao što veli sreski načelnik, solidan činovnik. On strpeljivo već dvadeset godina vuče „punu praktikantsku platu“, teši se obećanjima koja mu o ukazu daje svaki sreski starešina i radi, radi za četvoro, radi za petoro njih. Ponizan je kao što mu i priliči činu; sreskoga starešinu smatra za više biće i strepi pred njim, kao što je nekada pred učiteljem strepio. Nije vrlo pismen (u konduiti piše, da je svega četiri razreda osnovne škole svršio), ali vredi mnogo kao činovnik zbog svoga pamćenja. Njemu nije potreban ni protokol ni registar, on svaki akt i svaki broj na aktu zna na pamet. Pa ne samo to, nego i svaki raspis i broj toga raspisa i broj „Službenih Novina“ u kome je objavljen. Ni načelnik sreski ni pisari nikad

Riznica

13.02.2016 u 15:05

Božić na Kalemegdanu

Vreme je za spremanje prošlo. Ko se mogao spremiti, spremio se. Sad svi čekamo Božić i njegovu noć, koja se sve više spušta s neba i obuzima grad. Prasad su još od podne prestala da skiče. Kupilo se što se moglo kupiti. Roletne se spuštaju na trgovačkim izlozima. Svetlost iz dućana izbija još samo kroz staklena vrata. To gazde prebrojavaju pazar, pa će onda kući. Na ulici sve manje prolaznika. Svako se povlači u svoj kut, da među svojima dočeka novog Boga. Još da ne zaplješti poneki pucanj po snegu i ledu, mislio bi čovek e je mir na zemlji, a među ljudima ljubav i dobra volja. Ja nemam gde da se povučem. Ceo je svet moj, i, u isti mah, ceo mi je svet tuđ. Lutajući po ulicama, došao sam na Kalemegdan. I u njemu je zima, ali mi je ipak prijatnije. Sneg je danas padao ceo dan, te

Riznica

13.02.2016 u 14:53

Trku čini Popović Lazare

Teško se kreću i cvile kola Sime Džakule natovarena planinskim sjenom i cpopo poput puža odmiču drumom što vodi od Banje Luke za Bosansku Gradišku. Dva omanja mršava šarena vočića u jarmu, zgrbivši se u leđima, nijemo se upinju i tegle teretni voz opirući ce raskrečenih papaka i nogu o tvrdu prašnjavu cestu. Pored njih lagano korača Simo Džakula, sitan suv i malo poguren seljak, sav zarastao u kosu, i tiho i otegnuto, napola kroz nos, pjevuši: Trku čini Popović Lazare; Na biljegu sto dukata meće, Biciklisti da uteći neće. Biciklisti haju i ne haju, U svoje se točkove uzdaju... Pjeva Simo omiljenu i poznatu staru pjesmu o tome kako se negda, još prije četrdeset godina, ovim istim drumom utrkivao silni i ponositi Popović Lazar, naš čovjek težak, s prvim banjalučkim

Riznica

07.02.2016 u 14:59

Aventino

Voleo sam blago popodne na rasejanim i pometenim putevima na starom Aventinu, čije je šume nekad opevao Ovid. Jedno tanko zvono, možda sa svete Sabine, prvo oseti konac dana, i odmah zatim probudi hiljadu drugih zvonara rimskih. Jedno za drugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa svete Babene, zatim sa svetog Čezara, zatim sa svete Nereje i Ahileje, dok ne zabruji ceo svešteni kraj, s kraja, do na kraj, u bezbrojnim metalima koji se pretvore u tečnost i prašinu melodije. To je čas kada se Rim rastaje sa jednim okončanim danom ili jednim okončanim stolećem. Zvuci se pomešaju sa celim morem raznobojne svetlosti i padaju po krovovima identifikovani u jednoj neizmernoj religioznoj ekstazi. Ovde takvim sjajem otpočinju noći, kakvim bi drugde otpočelo jutro. U drugim starim

Riznica

06.02.2016 u 12:17

Letovanje na jugu

Kad su austrijski profesor Alfred Norges i njegova žena Ana stigli u to malo primorsko mesto, ono ih je dočekalo teškom sparinom i sitnim neprijatnostima svake vrste. Sve je izgledalo grubo i odbojno. Sve, od nosača koji je doneo njihove stvari i primio novac ne rekavši ni „hvala“, pa do bolešljive gazdarice koja je, stojeći opuštenih ruku, odgovarala na sva pitanja samo bespomoćnim sleganjem ramena. U sobi je vladala sparina i zagušljiv sumrak, jer su zeleni drveni kapci bili pritvoreni. Što je najgore, vodovod je bio presušio. Umesto vode česmica iznad lavaboa puštala je tužnopodrugljiv pisak. Gazdarica je hladnokrvno uveravala da voda nailazi pred zoru i teče sat-dva; tada je treba hvatati. U vazduhu i na stvarima osećao se dah napuštenosti i čamotinje. Profesor je gledao kako žena vadi

Riznica

06.02.2016 u 12:02

Ovde počiva Rudolf Valentino

Najlepši park u Holivudu – to je holivudsko groblje. Samo, nemojte, slučajno, da pomislite da u to groblje može da se sahrani svako. Parcele i mesta za holivudske pokojnike toliko su skupe – skuplje od placeva usred Njujorka. Groblje je, zaista, pravi raj, bar tako izgleda, mada je poređenje nezgodno čak i za one, koji veruju u raj!... Na samom ulazu, na mestu sa kojega se odlično vidi veliki kameni natpis na planini: „Holivud”, postavljena je kapija od najfinijeg drvoreza, na kojoj piše „Holivudsko groblje”. Do ulaza je kapela, napravljena u stilu indijskih pagoda i orijentalskih čardaka. Staze između grobova oivičene su najlepšim primercima kaktusa i čempresa, a u visinu se uzdižu vitke palme, koje bacaju senku na pokošenu travu. Ako to nešto koristi – onda holivudski velikani, zaista,

Riznica

31.01.2016 u 18:04

Kad zidovi šapuću

Na kraju prostorije, desno od prozora koji gleda na Poenkarovu, oko malog stočića, stoje Jovan Dučić i Branislav Nušić. Žučno se prepiru oko jednog papira, teksta na kome je, od ispravki, više slova dopisanih rukom nego pisaćom mašinom. To je članak koji Politika sutra objavljuje na prvoj strani. Proglas narodu. Naočiti Hercegovac bi da tekst, ipak, malo „umije”, smiri, a, s druge strane, Nušić bi da ga još malo „dosoli” i zaoštri. Nekoliko koraka dalje, na sredini prostorije, iza nosećeg stuba, sto sekretarice pored koje stoji Miloš Crnjanski. Došao da pravda putne troškove. Žali se na blato sa banatskih drumova koje je prethodnih desetak dana pohodio. Na košavu sa Karpata i administraciju. S leve strane prostorije red od pet stolova u nizu. Za drugim, prepunim papira, mastionicom i

Riznica

31.01.2016 u 17:54

Velika je stvar ćutanje

Latinski pesnik i epigramatičar Marcial nije baš sasvim sigurno da je sam dosta ćutao, ali je bar lepo napisao veliku istinu: Est magna res tacere. Rečju „ćutanje“ izdašno se služi literatura. Ona je donela naviku da se ćutanje ceni estetički, kao ceremonialni izraz nad tajnom, eventualno nad dubinama. Ima ćutanje i ćutanje. Ono koje je ceremonija nad nemirima, i ono koje je mirna površina nad nečim vrlo jasnim i određenim, što se u pravom času za trenutak može pretvoriti u reč. Ćutanje dakle nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je promišljena i progutana reč. Pronašli smo da ovo svoje vreme zovemo „prelaznim vremenom“. Mesto da ga zovemo vreme u koje je glavna tehnika svih sredina, a naročito odgovornih sredina, prešla u govorljivost i govorenje. Šta bi imalo da znači prelazno vreme?

Riznica

31.01.2016 u 17:45

Grobnica Čarnojevića

Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola će vam ispratiti razdraženi belovi i probuđene guske, a pljusak vode, što bije do konjskih sapi sa kopita, daće vam iluziju poplave i ravnice. I zbilja čim stignete na kraj sela navešćete se na banatsku ravnicu, kao na more. Nigde lepšeg neba od tih nebesa, plavih, zelenih, žutih srebrnih, punih bezbrojnih zornjača. U daljini su naseobine agrarne reforme, koje idem da vidim, afere i grofovska imanja. Beskrajan vetar, kao nad pučinom. Kikinda ostaje u pijankama, klevetama, partijskim svađama i gluposti, ali gubi

Prеthodna Slеdеća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Počеtna / Tagovi

25.02.2021 u 23:45

Dela svetskih kompozitora

25.02.2021 u 23:19

Umetnost kao prostor egzistencije

25.02.2021 u 23:03

Zvezda igrala nerešeno sa Milanom i ispala iz Lige Evrope

25.02.2021 u 23:01

Nagli skok broja novozaraženih u Ukrajini

25.02.2021 u 22:25

Stupili na snagu ukazi o opozivu ambasadora Crne Gore

25.02.2021 u 22:15

Dimitrisa Papajoanua vredi čekati