Kup.	Prod.	Sred.
118,02	118,74	118,38
103,59	104,22	103,91
104,21	104,83	104,52

Mozaik

24.12.2018 u 20:00

Klizaljke od kostiju

Jedan od „ledenih” sportova koji okuplja mnogobrojne poklonike na svim kontinentima svakako je klizanje. S prvim hladnim danima u gradovima širom sveta, pored onih koji rade cele godine, prave se i klizališta na otvorenom koja su tokom zime puna zaljubljenika ovog vida rekreacije. Neophodni rekvizit za ovaj sport su, naravno, klizaljke koje su veoma raznovrsne – od jevtinijih i jednostavnijih, do najmodernijih i skupocenih. Prve klizaljke, koje su prema sačuvanim podacima pronađene u Švedskoj, nastale su u 9. veku i napravljene su od životinjskih kostiju. Ove klizaljke ličile su na nazuvke koji su se navlačili na obuću i zatim su korišćeni za klizanje po ledu. Iako su zaljubljenici „ledenog” sporta uspevali da kližu na njima, nisu bile baš pouzdane jer je često dolazilo do pucanja

Srbija

09.12.2018 u 17:46

Dmitar izmislio turbo-kolica za malinare

Čačak – Dmitar Gaburović (81) iz Cerove kod Arilja, verovatno najstariji pronalazač na našim prostorima, prijavio je Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije kao svoj izum ručna kolica za branje malina i kupina. Evo kako je to ostareli seljak iz stare Srbije opisao: „Kolica su namenjena za izmenu, pridržavanje i transport ambalaže u voćnjaku, tokom branja plodova ovih biljaka, sa ciljem da se izbegne odlaganje gajbi na zemlju i omogući branje sa obe ruke. Po konstrukciji, to su ručna kolica sa jednim točkom i nosačima za smeštaj tereta prilagođena ambalaži za branje. Kolica se opremaju klinovima na dnu nogara, radi boljeg zadržavanja na nagnutom terenu. Opremljena su nosačem sklopljivog suncobrana, sa mogućnošću podešavanja nagiba, radi zaštite radnika i ubranih plodova od jakog sunca

Mozaik

13.11.2018 u 20:00

Igla iz praistorije

U dalekoj praistoriji, kada su ljudi počeli da koriste različite komade kože kao odeću, suočili su se sa problemom kako da ove delove „garderobe” spoje i bolje se zaštite od hladnoće. Ubrzo su utvrdili da uz pomoć uskog i oštrog predmeta i dužih i izdržljivijih vlakana mogu da povežu komade kože u celinu. Tako je nastala prva igla. Ove igle su pravljene od životinjskih ostataka, najčešće od kostiju, kao i od mamutovih kljova, irvasovih kostiju i zuba velikih morskih riba. Prilikom arheoloških iskopavanja u paleolitskim pećinama pronađeni su ostaci ovakvih igala, za koje su stručnjaci procenili da su stare više od 40.000 godina. Igle stvorene praktično u samom osvitu civilizacije pokazale su se izuzetno korisnim u povezivanju odevnih predmeta, ali su po izgledu bile nezgrapne i mnogo

Društvo

29.10.2018 u 18:30

Deca pronalazači čuvaju planetu

Ovo je robot u obliku ajkule koji plovi rekom ili morem i usisava smeće iz vode – kaže Zoja Carić, pokazujući crtež svog pronalaska koji je upravo ovekovečila. Iako je nacrt sačinila dečja ruka, zamisao je jasna: Zojin džinovski morski pas imao bi sa svake strane po jednu cev – ukupno četiri „usisivača” kojima uvlači vodu i iz nje razdvaja otpad, uništavajući ga u utrobi. Svoj izum ova učenica četvrtog razreda beogradske OŠ „Drinka Pavlović” će predstaviti 3. novembra na dečjem dizajn maratonu „Dizajnaton”. Reč je o globalnoj manifestaciji koja se istovremeno održava u 30 zemalja, a ove godine prvi put i u Srbiji, u prostorijama „Impakt haba” u beogradskoj Makedonskoj ulici. Tamo će od 10 do 17 časova deca uzrasta od devet do 16 godina dizajnirati kreativna ekološka rešenja na temu

Mozaik

10.09.2018 u 20:00

Hleb iz drevnog Egipta

Hleb je verovatno najpopularnija namirnica koja se svakodnevno koristi u ishrani na svim kontinentima naše planete. Teško je zamisliti obrok bez hleba, a zahvaljujući modernoj tehnologiji i veštim pekarskim rukama danas postoji na hiljade vrsta pečenog hlebnog testa. Prvi pekari, prema nekim istorijskim podacima, bili su drevni Egipćani. Oni su, po svemu sudeći, poznavali veštinu pravljenja hleba još oko 3000. godine pre nove ere. Ukusno hlebno testo Egipćani su mesili uz pomoć kvasca, a ova namirnica je bila obavezna na svečanim trpezama faraona, ali i u svakodnevnoj ishrani običnih ljudi. Komadi prastarog, skamenjenog hleba pronalaženi su, zajedno sa zlatom i drugim vrednostima, prilikom arheoloških iskopavanja u egipatskim grobnicama, što dovoljno govori o velikom značaju koji su

Mozaik

17.08.2018 u 22:02

Oprema za ronjenje

Ideja o mogućnosti slobodnog kretanja pod vodom dugo je fascinirala čovečanstvo. U srednjovekovnoj Evropi uobičajena tema viteških priča (ili „romansi”), u kojima je glavna zvezda Aleksandar Veliki, bio je njegov silazak na dno okeana u staklenom ronilačkom zvonu da bi razgovarao s kraljem riba. Priča je, naravno, srednjovekovna naučna fantastika. Istorijski Aleksandar (336–323. pre nove ere), iako megaloman, nije imao nikakvih pretenzija ka širenju svojih pohoda na carstvo mora. Prvi pravi dokazi o tehničkim pomagalima u produženim istraživanjima pod vodom dolaze iz spisa Aleksandrovog ličnog tutora, velikog filozofa i naučnika Aristotela. Njegov rad „Delovi životinja” pominje cevi za disanje koje su koristili ronioci tog vremena: „Baš kao što i ronioci ponekad koriste instrumente

Mozaik

14.05.2018 u 20:00

Hlađenje vode bez leda

U drevnom svetu su razvijeni i metodi hlađenja vode (pa čak i pravljenja leda bez pomoći uvezenog ili uskladištenog snega) – prirodno, u dve najtoplije zemlje – Egiptu i Indiji. Tu su se koristili jednostavni fizički metodi: zračenje i isparavanje. Atenej opisuje kako se u Egiptu, u drugom veku, voda hladila tako što je ostavljana tokom noći na krovu: „Tokom dana stavljaju (rečnu) vodu na sunce, a kada dođe noć, uklone talog i izlože vodu vazduhu u zemljanim ćupovima koje stave na najviši deo kuće, dok dva roba po celu noć kvase te ćupove vodom. U zoru snesu ćupove... Onda ih stave u slamu, a potom je koriste bez potrebe za snegom ili bilo čim drugim.” Na ovaj način voda se „nebeski” hladila jer se njena viša temperatura gubila u atmosferi. Sve što je bilo potrebno jeste vedro noćno nebo koje

Mozaik

13.03.2018 u 20:00

Drevni Grci izmislili tuševe

Jednostavna kupatila drevne Indije, Egipta i Mesopotamije bila su samo rudimentarni tuševi. U njima nije bilo kada i stanovnici su se prali sipajući vodu na sebe ili su ih njome polivale sluge stojeći iza niskih zidova. Ali, prve prave tuševe, sa vodom iz cevi, izmislili su drevni Grci. Posle vežbanja na stadionu sportisti su se osvežavali pod nekom vrstom tuša koji je nacrtan na jednoj atinskoj vazi iz četvrtog veka pre naše ere. Prikazana su dva tuša sa četiri prilično mišićave mlade dame. Voda teče iz tuševa u obliku glave divlje svinje ili lava. Pri vrhu je šipka preko koje su devojke prebacile odeću i ubruse. Cela scena je neverovatno savremena: osim tuševa u obliku životinja, ne bi bila strana ni u današnjoj gimnastičkoj sali. Ostaci kompleksa tuševa su iskopani u gimnazijumu u

Srbija

25.08.2016 u 18:40

Preduzetništvo na prvom mestu

Zrenjanin – Naše prvo opredeljenje je da podstičemo preduzetništvo kako bi se pokrenula nova proizvodnja i kako bismo ostvarili naš najvažniji cilj, da obezbeđujemo što više novih radnih mesta, rekao je u Zrenjaninu Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade. On je otvorio 17. po redu Sajam inovacija, kooperacija i preduzetništva – Inokop, koji se održava u sklopu velike kulturne, zabavne i turističke manifestacije „Dani piva”. Mirović je kazao da će pokrajinska vlada razvoj pojedinih opština i gradova podržavati na osnovu zadatih kriterijuma, među kojima su i zaostalost u razvoju, ali i zbog stvaranja boljih uslova za ostvarivanje većeg profita. – Ideja nam je da radimo zajedno sa regionalnim razvojnim agencijama, kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj i sa opštinskim upravama.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pronalasci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu