Kup.	Prod.	Sred.
117,89	118,6	118,25
100,39	100,99	100,69
103,86	104,49	104,17

Mozaik

10.09.2018 u 20:00

Hleb iz drevnog Egipta

Hleb je verovatno najpopularnija namirnica koja se svakodnevno koristi u ishrani na svim kontinentima naše planete. Teško je zamisliti obrok bez hleba, a zahvaljujući modernoj tehnologiji i veštim pekarskim rukama danas postoji na hiljade vrsta pečenog hlebnog testa. Prvi pekari, prema nekim istorijskim podacima, bili su drevni Egipćani. Oni su, po svemu sudeći, poznavali veštinu pravljenja hleba još oko 3000. godine pre nove ere. Ukusno hlebno testo Egipćani su mesili uz pomoć kvasca, a ova namirnica je bila obavezna na svečanim trpezama faraona, ali i u svakodnevnoj ishrani običnih ljudi. Komadi prastarog, skamenjenog hleba pronalaženi su, zajedno sa zlatom i drugim vrednostima, prilikom arheoloških iskopavanja u egipatskim grobnicama, što dovoljno govori o velikom značaju koji su

Mozaik

17.08.2018 u 22:02

Oprema za ronjenje

Ideja o mogućnosti slobodnog kretanja pod vodom dugo je fascinirala čovečanstvo. U srednjovekovnoj Evropi uobičajena tema viteških priča (ili „romansi”), u kojima je glavna zvezda Aleksandar Veliki, bio je njegov silazak na dno okeana u staklenom ronilačkom zvonu da bi razgovarao s kraljem riba. Priča je, naravno, srednjovekovna naučna fantastika. Istorijski Aleksandar (336–323. pre nove ere), iako megaloman, nije imao nikakvih pretenzija ka širenju svojih pohoda na carstvo mora. Prvi pravi dokazi o tehničkim pomagalima u produženim istraživanjima pod vodom dolaze iz spisa Aleksandrovog ličnog tutora, velikog filozofa i naučnika Aristotela. Njegov rad „Delovi životinja” pominje cevi za disanje koje su koristili ronioci tog vremena: „Baš kao što i ronioci ponekad koriste instrumente

Mozaik

14.05.2018 u 20:00

Hlađenje vode bez leda

U drevnom svetu su razvijeni i metodi hlađenja vode (pa čak i pravljenja leda bez pomoći uvezenog ili uskladištenog snega) – prirodno, u dve najtoplije zemlje – Egiptu i Indiji. Tu su se koristili jednostavni fizički metodi: zračenje i isparavanje. Atenej opisuje kako se u Egiptu, u drugom veku, voda hladila tako što je ostavljana tokom noći na krovu: „Tokom dana stavljaju (rečnu) vodu na sunce, a kada dođe noć, uklone talog i izlože vodu vazduhu u zemljanim ćupovima koje stave na najviši deo kuće, dok dva roba po celu noć kvase te ćupove vodom. U zoru snesu ćupove... Onda ih stave u slamu, a potom je koriste bez potrebe za snegom ili bilo čim drugim.” Na ovaj način voda se „nebeski” hladila jer se njena viša temperatura gubila u atmosferi. Sve što je bilo potrebno jeste vedro noćno nebo koje

Mozaik

13.03.2018 u 20:00

Drevni Grci izmislili tuševe

Jednostavna kupatila drevne Indije, Egipta i Mesopotamije bila su samo rudimentarni tuševi. U njima nije bilo kada i stanovnici su se prali sipajući vodu na sebe ili su ih njome polivale sluge stojeći iza niskih zidova. Ali, prve prave tuševe, sa vodom iz cevi, izmislili su drevni Grci. Posle vežbanja na stadionu sportisti su se osvežavali pod nekom vrstom tuša koji je nacrtan na jednoj atinskoj vazi iz četvrtog veka pre naše ere. Prikazana su dva tuša sa četiri prilično mišićave mlade dame. Voda teče iz tuševa u obliku glave divlje svinje ili lava. Pri vrhu je šipka preko koje su devojke prebacile odeću i ubruse. Cela scena je neverovatno savremena: osim tuševa u obliku životinja, ne bi bila strana ni u današnjoj gimnastičkoj sali. Ostaci kompleksa tuševa su iskopani u gimnazijumu u

Srbija

25.08.2016 u 18:40

Preduzetništvo na prvom mestu

Zrenjanin – Naše prvo opredeljenje je da podstičemo preduzetništvo kako bi se pokrenula nova proizvodnja i kako bismo ostvarili naš najvažniji cilj, da obezbeđujemo što više novih radnih mesta, rekao je u Zrenjaninu Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade. On je otvorio 17. po redu Sajam inovacija, kooperacija i preduzetništva – Inokop, koji se održava u sklopu velike kulturne, zabavne i turističke manifestacije „Dani piva”. Mirović je kazao da će pokrajinska vlada razvoj pojedinih opština i gradova podržavati na osnovu zadatih kriterijuma, među kojima su i zaostalost u razvoju, ali i zbog stvaranja boljih uslova za ostvarivanje većeg profita. – Ideja nam je da radimo zajedno sa regionalnim razvojnim agencijama, kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj i sa opštinskim upravama.

Svet

11.06.2016 u 14:01

Japanci pronašli novi atomski elemenat 113 – nihonijum

KJOTO – Japanski naučnici pronašli su elemenat 113, to je prvi iz Periodnog sistema elemenata pronađen u Aziji. Da bi uspeh bio veći, ovo je prvi put da se neki od elemenata pronađe van teritorije Evrope i SAD. Novi element nazvan je „nihonijum”, u čast njihove zemlje koja se tako zove na japanskom jeziku, prenosi Rojters. „Verujem da činjenica da smo baš mi pronašli novi element, jedan od 118 poznatih, ovom otkriću daje veliki značaj”, istakao je Kosuke Morita, univerzitetski profesor koji je vodio tim naučnika zaslužnih za istorijski pronalazak. Morita je istakao da je još veći uspeh što je bar jedan od elemenata pronađen van teritorije Evrope i SAD. Do danas nijedan atomski element nije pronađen u Aziji, Okeaniji ili Africi. Element 113 je prvi put otkriven 2004. godine, ne

Društvo

28.05.2012 u 22:00

Na milion stanovnika – 39 patenata

Pronalazači u Srbiji se mahom porede sa rasejanim Prokom Pronalazačem, inovacije su nedovoljno pravno zaštićene, a u poređenju sa ostalim zemljama, kod nas se na milion stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj više od 500. U Južnoj Koreji i Japanu, broj patentnih prijava prelazi 2.000. Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić kaže da je prošle godine u...

Život i stil

23.04.2011 u 22:00

Pronalazački um aktivan i u devedeset drugoj

Imao je sedam kuća po svetu, živeo je u Švajcarskoj, Monte Karlu, Austriji, Italiji i Nemačkoj. Zahvaljujući izumima po kojima je poznat širom sveta, Peter Florjančičje zaradio milione, a trošio ih je na nove patente, zabavu i život na visokoj nozi, jer mu je to omogućavalo da bude u pravo vreme na pravom mestu sa pravim ljudima. U rodnu Sloveniju se vratio pre 13 godina, kao 84-godišnjak, ali ne...

Srbija

07.02.2011 u 22:00

Srećko nadmašio Rubika

Čačak – Zavod za intelektualnu svojinu Srbije registrovao je nedavno dva patenta Srećka Madžarevića (49) iz Mršinaca, kome se ispunila životna želja da dobije svoju igračku. Konstruktor iz sela pored Čačka izumeo je „magične krugove“, plastičnu slagalicu sa motivima olimpijske petobojke, kao i mehaničku slagalicu „magična lopta“, koja je neuporedivo složenija od čuvene „Rubikove kocke“. – Do...

Društvo

31.01.2011 u 22:00

Zlatna medalja za srpske pronalazače

Kada je Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja pre tri godine raspisalo konkurs za realizaciju projekta za stvaranje konkretnog proizvoda koji će naći mesto na tržištu, nekoliko naučnika iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” iz Beograda došlo je na izvanrednu ideju. Vanja Tadić, Ivana Arsić, Dušanka Runjaić-Antić i Sofija Đorđević odlučile su da znanje o lekovitom bilju...

Prijavite se na našu mailing listu