Izdanja

Čitulje

petak, 21.02.2020.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117,2	117,91	117,56
	108,53	109,18	108,86
	110,34	111	110,67

PRETRAGA

ĆIRILICA

Poslednja izmena 22:56

Tag: pronalasci

Mozaik

11.02.2020 u 20:00

Sumersko pivo

U moderno doba ima ih najrazličitijih, od svetlih do tamnih, penušavih ili mutnih, upakovanih u plastičnu, staklenu ili u limenu ambalažu, i lako pronalaze put do kupca, naročito u vrelim letnjim danima. Na tržištu širom sveta danas postoji na stotine vrsta piva. Ipak, malo ko zna da ovaj osvežavajući i hranljivi napitak nije proizvod modernih vremena nego da je stalni čovekov pratilac već hiljadama godina. Prvi podaci o vrenju i pravljenju piva datiraju od pre 6.000 godina. Kako je zabeleženo u istorijskim podacima, tadašnji majstori u stvaranju ovog napitka bili su Sumerci. Oni su pivo pravili od hleba koji su stavljali u vodu. Dodavali su potom toj smesi razne sastojke i ostavljali je da odstoji kako bi u njoj došlo do vrenja. Ovo drevno pivo prvo je nuđeno u ritualnim obredima

Mozaik

04.02.2020 u 20:00

Četka za kosu iz praistorije

Pronalazak koji je nastao u davnoj praistoriji, ali je i u moderno doba izuzetno popularan, svakako je četka za kosu. Prve četke, koje, doduše, nisu bile namenjene za četkanje kose, već za brisanje zidova pećina, nastale su u dalekoj prošlosti, a ostaci ovakvih četki koje datiraju od pre dva i po miliona godina, pronađeni su u Altamiri u Španiji, kao i u drevnim arheološkim nalazištima u Francuskoj. Četke za kosu, napravljene od životinjske dlake, koristile su najčešće pripadnice lepšeg pola, i to još pre nove ere. Ipak, prve četke koje su zvanično patentirane pojavile su se tek u 19. veku. Prema nekim istorijskim podacima, tridesetih godina 19. veka u Americi je zvanično prijavljen patent – četka za kosu, a u poslednjoj deceniji pomenutog veka Lida Njuman, Amerikanka afričkog porekla,

Mozaik

28.01.2020 u 20:00

Model broda u boci

Majstorske ruke odavno su usavršile veštinu pravljenja minijaturnih brodova smeštenih u boci. Danas ih ima najrazličitijih, od malih do velikih u bocama, različitih veličina i oblika. I u moderno doba ovi neobični ukrasi privlače pažnju i izazivaju divljenje ljudi, baš kao i oni koje su stvarali mornari na dugotrajnim plovidbama da bi prekratili slobodno vreme. Pretpostavlja se da je umetnost pravljenja brodova u bocama počela otkrivanjem prozirnih staklenih boca. Naime, iako su boce korišćene više hiljada godina unazad, prozirne flaše su znatno mlađi pronalazak – nastale su, kako se pretpostavlja, pre oko 250 do 300 godina. Prema nekim istorijskim podacima, prvi minijaturni brodovi u bocama napravljeni su još krajem 16. i početkom 17. veka, dok je u britanskom muzeju sačuvan model

Mozaik

10.01.2020 u 20:00

Vaga za tačno merenje

Vaga je sprava za merenje, odnosno za upoređivanje težine. Od kada datira vaga? U vreme razvoja trampe, trgovine, pojavila se potreba da se meri težina raznih tela, da se međusobno porede nepoznata i poznata težina. Tako se pokazala potreba za uređajem za poređenje, odnosno za merenje težine, to jest za vagom. U petom milenijumu p. n. e. pronađene su prve vage u praistorijskim grobnicama Egipta i prvi tegovi u Mesopotamiji. Vage nalazimo naslikane na papirusu 2000 godina pre naše ere i to su viseće vage napravljene od užeta. Etrurci ih 500 godina p. n. e. usavršavaju. U starom Egiptu, oko 2800. godine pre nove ere, korišćena je vaga s polugom i dva tasa. Drvena poluga ove vage u jednoj tački na sredini bila je okačena o pogodan nosač, a na krajevima poluge, o

Mozaik

20.12.2019 u 20:00

Likovi kraljeva za zabavu

Danas ih ima različitih, plastičnih i papirnih, napravljenih za razne igre i veoma su popularne, baš kao i pre desetak vekova, kada su, kako se pretpostavlja, nastale prve karte. Prema nekim istorijskim podacima, igranje papirnim kartama počelo je u desetom veku u centralnoj Aziji, a pretpostavlja se da su ih izmislili Kinezi. U ovoj zemlji dugo pre toga igrale su se domine, pa su neki domišljati pronalazači došli na ideju da naprave papirne domine pomoću kojih je igrana igra koja je podsećala na onu s drvenim ili pločicama od slonovače. Iz Kine ova igra je preneta u muslimanske zemlje, a zatim je u 14. veku, zahvaljujući Francuzima, koji su je preneli na Stari kontinent, počela da se igra i u Evropi. Francuzi su osmislili i dizajnirali izgled karata, izmislili oznake na njima –

Mozaik

03.12.2019 u 20:00

Jastuče koje greje

Potreba za toplotom rođena je stvaranjem civilizacije. Čovek je od svog nastanka tragao za najboljim načinima da se ugreje i obezbedi dovoljno toplote za sebe i svoju okolinu. Vekovima kasnije ljudi su pronalazili razne metode da se zaštite od hladnoće, a razvoj tehnologije omogućio je pronalaženje novih „toplotnih” izuma. Otkriće električne energije otvorilo je čitav spektar mogućnosti za stvaranje pronalazaka koji rade na struju. Tako je u drugoj deceniji prošlog veka, tačnije 1912. godine, Amerikanac S. I. Rasel konstruisao specijalno električno jastuče. Svoj izum Rasel je namenio plućnim bolesnicima kojima su lekari preporučivali da što više vremena provode sedeći ili ležeći na svežem vazduhu. Jastuče je imalo četvrtasti oblik i podsećalo je svojim izgledom na vatiranu jastučnicu.

Mozaik

15.10.2019 u 20:00

Leteće vatrene strele

Kada su 1232. godine Mongoli opsedali kineski grad Kajfeng na njihove napade branioci su uzvraćali oružjem opisanim kao „leteće vatrene strele”. Kinezi su, takođe, bacali i bombe opisivane kao „podrhtavajući nebeski tresak” i po tome je većina istraživača utvrdila da je već u to vreme bio poznat barut koji je korišćen za eksploziv, ali i kao pogonsko punjenje. Mnogobrojni stručnjaci smatraju da baš ova naprava predstavlja preteču modernog balističkog projektila. Inače, čovek je praktično od svog nastanka pokušavao da pronađe što efikasnije i ubojitije naprave koje su mu služile u odbrani, ali i napadu. Još pre nove ere ljudi su koristili katapult da bi lansirali tadašnje projektile – najčešće kamenje, komade stena ili vatrene lopte. Tokom vekova istraživači su usavršili leteće

Mozaik

23.08.2019 u 20:00

Bosonogi u rat

Iako su ljudi o odeći razmišljali i tragali za njom praktično od svog nastanka, o nogama, tačnije o stopalima, nisu vodili baš mnogo računa. Zbog toga je prošlo mnogo vekova dok nije stvorena prva obuća. Nekoliko milenijuma pre nove ere ljudi su, kako se pretpostavlja, u hladnijim krajevima obavijali stopala životinjskom kožom, jer je to bio jedini način da ove osetljive delove svog tela zaštite od smrzavanja. U toplijim krajevima briga o stopalima gotovo da nije postojala, jer su svi hodali bosi. Prve cipele u stvari su bile sandale i datiraju od pre 7000–8000. godina pre nove ere i pronađene su u Oregonu u SAD. Najstarije kožne cipele koje su u potpunosti bile zatvorene pronađene su u Jermeniji i veruje se da potiču od 3500. godina p. n. e. Ipak, smatra se da su se neke vrste

Mozaik

26.07.2019 u 20:00

Pamučna odeća asirskog kralja

Praktično od svog nastanka, čovek je bio prinuđen da traži najbolje načine da se zaštiti od hladnoće. Stvarao je odevne predmete od raznih vrsta materijala koji su mu bili dostupni, to jest na koje je nailazio u kraju gde je živeo. Pretpostavlja se da je prvi materijal koji su ljudi koristili za pravljenje odeće bila vuna, a to potvrđuju i vuneni ostaci na kosturu pronađenom u Anadoliji, za koji se veruje da datira iz perioda oko 6.500 godina pre nove ere. Kada je počeo da koristi vunu za pravljenje odeće, čovek je pravio tkaninu tako što je vlakna ovog materijala ispredao u konac između dlanova. Korišćenje vune bilo je rasprostranjeno u Evropi i Mediteranu, gde je upotrebljavana još u doba neolita. U Egiptu, otprilike u isto vreme, umesto vune korišćen je lan, koga je bilo u izobilju u ovoj

Mozaik

26.07.2019 u 19:01

Pamučna odeća asirskog kralja

Praktično od svog nastanka, čovek je bio prinuđen da traži najbolje načine da se zaštiti od hladnoće. Stvarao je odevne predmete od raznih vrsta materijala koji su mu bili dostupni, to jest na koje je nailazio u kraju gde je živeo. Pretpostavlja se da je prvi materijal koji su ljudi koristili za pravljenje odeće bila vuna, a to potvrđuju i vuneni ostaci na kosturu pronađenom u Anadoliji, za koji se veruje da datira iz perioda oko 6.500 godina pre nove ere. Kada je počeo da koristi vunu za pravljenje odeće, čovek je pravio tkaninu tako što je vlakna ovog materijala ispredao u konac između dlanova. Korišćenje vune bilo je rasprostranjeno u Evropi i Mediteranu, gde je upotrebljavana još u doba neolita. Asirski kralj Senaherib U Egiptu, otprilike u isto vreme, umesto vune

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

20.02.2020 u 23:03

Prijem povodom rođendana japanskog cara

20.02.2020 u 23:00

Rat kroz objektiv Anatolija Arhipova

20.02.2020 u 22:55

Kopač: Biće „Turskog toka“, struja mora da poskupi

20.02.2020 u 22:55

Pristrasnost nezavisnih analitičara

20.02.2020 u 22:55

Srbija pooštrila uslove za uvoz svinjskog mesa i prerađevina

20.02.2020 u 22:50

Digitalizovana građa – rođendanski poklon Bitef teatru

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation