Kup.	Prod.	Sred.
117,26	117,96	117,61
105,41	106,05	105,73
106,74	107,39	107,07

Mozaik

15.10.2019 u 20:00

Leteće vatrene strele

Kada su 1232. godine Mongoli opsedali kineski grad Kajfeng na njihove napade branioci su uzvraćali oružjem opisanim kao „leteće vatrene strele”. Kinezi su, takođe, bacali i bombe opisivane kao „podrhtavajući nebeski tresak” i po tome je većina istraživača utvrdila da je već u to vreme bio poznat barut koji je korišćen za eksploziv, ali i kao pogonsko punjenje. Mnogobrojni stručnjaci smatraju da baš ova naprava predstavlja preteču modernog balističkog projektila. Inače, čovek je praktično od svog nastanka pokušavao da pronađe što efikasnije i ubojitije naprave koje su mu služile u odbrani, ali i napadu. Još pre nove ere ljudi su koristili katapult da bi lansirali tadašnje projektile – najčešće kamenje, komade stena ili vatrene lopte. Tokom vekova istraživači su usavršili leteće

Mozaik

23.08.2019 u 20:00

Bosonogi u rat

Iako su ljudi o odeći razmišljali i tragali za njom praktično od svog nastanka, o nogama, tačnije o stopalima, nisu vodili baš mnogo računa. Zbog toga je prošlo mnogo vekova dok nije stvorena prva obuća. Nekoliko milenijuma pre nove ere ljudi su, kako se pretpostavlja, u hladnijim krajevima obavijali stopala životinjskom kožom, jer je to bio jedini način da ove osetljive delove svog tela zaštite od smrzavanja. U toplijim krajevima briga o stopalima gotovo da nije postojala, jer su svi hodali bosi. Prve cipele u stvari su bile sandale i datiraju od pre 7000–8000. godina pre nove ere i pronađene su u Oregonu u SAD. Najstarije kožne cipele koje su u potpunosti bile zatvorene pronađene su u Jermeniji i veruje se da potiču od 3500. godina p. n. e. Ipak, smatra se da su se neke vrste

Mozaik

26.07.2019 u 20:00

Pamučna odeća asirskog kralja

Praktično od svog nastanka, čovek je bio prinuđen da traži najbolje načine da se zaštiti od hladnoće. Stvarao je odevne predmete od raznih vrsta materijala koji su mu bili dostupni, to jest na koje je nailazio u kraju gde je živeo. Pretpostavlja se da je prvi materijal koji su ljudi koristili za pravljenje odeće bila vuna, a to potvrđuju i vuneni ostaci na kosturu pronađenom u Anadoliji, za koji se veruje da datira iz perioda oko 6.500 godina pre nove ere. Kada je počeo da koristi vunu za pravljenje odeće, čovek je pravio tkaninu tako što je vlakna ovog materijala ispredao u konac između dlanova. Korišćenje vune bilo je rasprostranjeno u Evropi i Mediteranu, gde je upotrebljavana još u doba neolita. U Egiptu, otprilike u isto vreme, umesto vune korišćen je lan, koga je bilo u izobilju u ovoj

Mozaik

26.07.2019 u 19:01

Pamučna odeća asirskog kralja

Praktično od svog nastanka, čovek je bio prinuđen da traži najbolje načine da se zaštiti od hladnoće. Stvarao je odevne predmete od raznih vrsta materijala koji su mu bili dostupni, to jest na koje je nailazio u kraju gde je živeo. Pretpostavlja se da je prvi materijal koji su ljudi koristili za pravljenje odeće bila vuna, a to potvrđuju i vuneni ostaci na kosturu pronađenom u Anadoliji, za koji se veruje da datira iz perioda oko 6.500 godina pre nove ere. Kada je počeo da koristi vunu za pravljenje odeće, čovek je pravio tkaninu tako što je vlakna ovog materijala ispredao u konac između dlanova. Korišćenje vune bilo je rasprostranjeno u Evropi i Mediteranu, gde je upotrebljavana još u doba neolita. Asirski kralj Senaherib U Egiptu, otprilike u isto vreme, umesto vune

Mozaik

19.07.2019 u 20:33

Sapun iz Mesopotamije

U moderno doba ima najraznovrsnijih sapuna, šarenih ili jednobojnih, sa raznim dodacima za posebne i osetljive tipove kože. Sapun se koristi za održavanje lične higijene svakodnevno u svim domaćinstvima širom sveta. Preko je potreban pronalazak i poznat je ljudima u svim zemljama naše planete. Danas služi i kao ukras i kao koristan poklon. Sapun, ova korisna stvarčica, postoji više hiljada godina. Prema nekim podacima, preteča sapuna nastala je u Mesopotamiji oko 3000 godina pre nove ere. Pretpostavlja se da je tadašnji sapun stvoren sasvim slučajno – kuvanjem hrane na otvorenoj vatri kada se masnoća, padajući na ćumur, mešala sa kalijumovim karbonatom i stvarala poseban krem. Mesopotamci su otkrili da ovakva smesa može da bude veoma efikasna za pranje tkanina, ali i održavanje lične higijene i

Mozaik

08.07.2019 u 20:00

Šminkanje u drevnom Egiptu

Lep izgled želja je verovatno svake pripadnice lepšeg pola. U moderno doba ponuda sredstava za ulepšavanje je nepresušna – tu su kozmetički preparati najrazličitijih kvaliteta i cena, šminka i kreme za negu lica i tela, dezodoransi koji efikasno otklanjaju neprijatne mirise, a oni koji žude za savršenstvom mogu da se doteruju uz pomoć raznovrsnih tretmana u mnogobrojnim salonima lepote. Lep izgled, ipak, nije samo želja devojaka i žena modernog doba. Lepota je bila preokupacija pripadnica lepšeg pola i ne samo njih, vekovima unazad, praktično od početka stvaranja civilizacije. Ono što priroda nije učinila, uz nekoliko veštih pokreta i uz pomoć različitih preparata činile su žene pre više hiljada godina. Bojenje lica, ali i tela, veštačkim bojama pojavilo se veoma rano, ali u početku

Mozaik

02.07.2019 u 20:00

Kupatila – nekad i sad

Briga o ličnoj higijeni postojala je milenijumima unazad, ali su prvi motivi čoveka za stvaranje posebne prostorije – kupatila, bili verskog karaktera. U dolini reke Ind u gradu Mohendžo-daro podignuta su prva kupatila oko 2.500 godina pre nove ere. Među malim prostorijama nalazilo se i jedno veliko, ozidano kupatilo, napravljeno od pečene opeke s popločanim prilazima. U Vavilonu su takođe zbog verskih obreda građena kupatila, ali njih su mogli da koriste samo povlašćeni ljudi, poput kraljeva. Grci su, opet, bili prvi u uvođenju savremenog odnosa prema kupanju. Prva kada koja je imala isključivu namenu da se čovek u njoj okupa, a ne da se u njoj obavljaju verski rituali, pronađena je u Knososu i imala je oblik kade za sedenje. Slične kade nađene su i na Kritu. Pretpostavlja se da

Mozaik

25.06.2019 u 20:00

Umetničko ukrašavanje tkanina

Čovek je praktično od svog nastanka otkrivao umetnički dar ka ukrašavanju raznih predmeta. Crtanje ukrasnih šara po drvetu, metalu ili glini veoma je staro, a prema nekim istorijskim podacima, vodi poreklo iz Mesopotamije. Stari Egipćani otkrili su posebne naprave – reljefne pečate, kojima su dekorisali keramiku. Slične pečate, kako su utvrdili stručnjaci modernog doba, koristili su i stanovnici Mesopotamije 3000 godina pre nove ere. Znatno kasnije, u šestom veku naše ere, Egipćani su počeli da koriste drvoreze za štampanje otisaka. Na urađeni reljef nanosili su mastilo ili neku boju i tom prilikom izdubljeni delovi na reljefu ostavljali su bele tragove. Iako su znali za papirus, drevni Egipćani su umesto njega prve, ovako nastale, crteže, stavljali na tekstil. Dobijene šare na

Mozaik

21.06.2019 u 20:00

Šahovski automat

Pre tačno 235 godina (1769) mađarski inženjer i pronalazač Volfgang fon Kempelen konstruisao je šahovski automat pod imenom „turčin”. Kempelen je ovaj šahovski automat namenio zabavi na dvoru Marije Terezije. Naprava je imala siluetu u prirodnoj veličini, obučenu u tursko odelo (otuda automatu ime „turčin”). Bila je pričvršćena na veliki sanduk, koji se sastojao od dva dela i imao pomičnu ladicu. Na gornjem delu bila je šahovska tabla. Pre početka predstave otvarala su se vrata na sanduku radi pokazivanja upletene mase žica kako bi se publika uverila da sanduk ne skriva čoveka. Međutim, istina je bila sasvim drugačija, „turčin” je skrivao operatera. Prva predstava šahovskog automata „turčina” održana je ispred dvorca Marije Terezije 1770. godine. Javni nastupi sa šahovskim

Mozaik

14.06.2019 u 20:00

Čamac od trske premazan katranom

Ljudi su od davnina počeli da koriste reke, jezera i mora za plovidbu. Pretpostavlja se da su prvi čamci, u stvari, bili obična isečena stabla udubljena u sredini. Iako nestabilna, ova plovila su ipak koristila svrsi, da ribolovci dođu do hrane i da avanturisti otkrivaju neispitane krajeve. Nepostojanje vesla nije omelo tadašnje „moreplovce” da se otiskuju na pučinu. To su, doduše, radili najčešće uz pomoć motke ili krme. Prema sačuvanim podacima, još 7.500 godina pre nove ere ljudi su koristili čamce sa veslima za plovidbu. Najstarije sačuvano veslo nađeno u Jorkširu, Engleska, koje datira iz ovog perioda, bilo je deblo izdubljeno kamenim sekirama u sredini. Pretpostavlja se da su na taj način preci današnjeg čoveka pravili i čamce na najstarijem kontinentu. Na drugoj strani, u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pronalasci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu