ponedeljak, 18.01.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Srеd.
	117,23	117,93	117,58
	97,07	97,65	97,36
	108,87	109,52	109,19

Tag: pronalasci

Mozaik

01.12.2020 u 20:00

Krhki put stakla

Prvo staklo nastalo je uz pomoć prirode, tačnije vulkana i čovek je počeo da ga koristi još na početku civilizacije. Kasnije, ljudi su počeli da ga prave i to od različitog materijala. Njegova izrada otkrivena je oko 3.000. godine p. n. e. u Egiptu. U početku tehnologija nije omogućavala proizvodnju čistog stakla, pa se u starom Egiptu upotrebljavalo uglavnom za proizvodnju ukrasa, a u antičkoj Grčkoj i starom Rimu su se proizvodile posude od stakla. Od XI veka od stakla se proizvodi i nakit. Tokom vekova, staklo dobija sve veću primenu u raznim oblastima, pa i u umetnosti. Na njemu se slika, od njega se prave skulpture i oblikuju razni ukrasni i korisni predmeti, a u arhitekturi se došlo do toga da se zidovi čitavih zgrada prave od stakla. U Egiptu i Mesopotamiji daleko pre ere

Mozaik

27.11.2020 u 20:00

Ranac kroz istoriju

Bilo iz modnih ili praktičnih razloga, rančevi i torbe znatno nam olakšavaju svakodnevni život, jer služe da spakujemo hranu ili razne sitnice koje kupimo u toku dana. Arheološki podaci do kojih su došli stručnjaci govore da čovek koristi razne vrste torbi već desetine hiljada godina. Krajem poslednjeg ledenog doba, pre 12.000 godina, ljudi su lovili životinje i ribu i sakupljali sve što im je bilo potrebno za život. Bez torbe za prenos takav način života bi bio znatno teži, jer bi mogli sa sobom da ponesu samo malu količinu alata ili oruđa. Sve ostalo bi morali ili da drže na skrovitom mestu ili da prave po potrebi. Ali, uz pomoć novih izuma dobili su mogućnost da ponesu sav svoj alat. Pravi primer je pronalazak ostataka čoveka smrznutog u Alpima, kod Tirola, starog oko 5.300

Mozaik

30.10.2020 u 20:00

Zvono kao zaštitnik

Danas ih ima najrazličitijih, od onih koja zasenjuju svojom veličinom i zvukom, okačenih u zvonicima crkava, do malih, ukrasnih ili onih u vidu igračaka za najmlađe. Zvono je, po nekim podacima, stvoreno pre više hiljada godina i od onda je nerazdvojni pratilac čoveka. Za njega su znali drevni Egipćani, a u njihovo vreme ljudi su ga najčešće stavljali oko vrata životinja kao svojevrsnu zaštitu od zlih duhova. U maloj Aziji zvono je tokom vekova „preraslo” u amajliju u obliku oka, poznate kao zaštitnika od zla, koja je u Turskoj i danas jako popularna. Na početku hrišćanstva u crkvama su se zvona koristila ne samo za obeležavanje smrti neke osobe, već i za „teranje” zlih duhova od duše umrlog. Zvona su praktično od svog nastanka do danas korišćena da bi zaštitila dobro od lošeg i

Mozaik

16.10.2020 u 20:00

Bicikl – vozilo na dva točka

Svojevremeno je u Londonu prodat bicikl star više od jednog veka na jednoj aukciji za rekordnu sumu – za više od 100.000 funti. Bicikl „dajmon frejm sejfti” iz 1891. godine britanske produkcije kupio je kolekcionar sa Bliskog istoka za tačno 105.750 funti, odnosno 170.600 dolara. Od kada datira bicikl? Pre usavršavanja motocikla, automobila i aviona, biciklisti su vožnjom na biciklu, odnosno na brzoj dvokolici (velosipedu) dostizali najveću brzinu kretanja čoveka. Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Prvo vozilo slično biciklu prvi put se pominje 1447. godine u hronici nemačkog grada Majningena. Zatim, nirnberška hronika beleži da je izvesni kovač 1649. izradio vozilo kojim se za jedan čas moglo preći dve hiljade

Mozaik

22.09.2020 u 20:00

Tajna vodenog sata

Jedan od prvih satova nastalih pre više hiljada godina bio je i vodeni sat klepsidra (grčki: κλέπτειν kleptein, ‘ukrasti’; ὕδωρ hudor, ‘voda’). Drevni Grci su, kako se pretpostavlja, prvi počeli da koriste ovu neobičnu napravu oko 325. godine pre nove ere. Vodeni satovi koristili su se najčešće noću kao pokazivači vremena. Ipak, problem sa ovim mehanizmima bio je što nisu bili precizni, s obzirom na to da je mehanizam ovih satova zasnovan na ulivanju vode u specijalni kontejner, ili njenom isticanju iz ove posebne posudice koja je sa svih strana imala oznake. Stari Grci su pomoću ovih satova mogli da otkriju približno vreme, ali ne i da znaju precizno koliko je sati. I pored toga, bio je to najtačniji instrument u širokoj upotrebi milenijumima, sve dok nije zamenjen mnogo preciznijim

Mozaik

15.09.2020 u 20:00

Brave drevnih Egipćana

Brave na vratima nešto su bez čega se ne može zamisliti život u moderno vreme. Vešti majstori osmislili su najmodernije varijante „čuvara” imovine, pa je kupcu danas omogućeno da, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, obezbedi svoj dom čeličnim bravama ojačanim letvama, ili onima sa dugačkim zupcima od metala, bravama sa specijalnim ključevima... Ideja o zaštiti ljudi i imovine uz pomoć zaključavanja vrata, po nekim istorijskim podacima, javila se veoma rano, nekoliko hiljada godina unazad. Prve brave bile su pravljene od drveta, izgledale su veoma glomazno i grubo, a ključevi kojima su otvarane bili su veliki i teški. Pretpostavlja se da su prve mehaničke brave nastale pre oko 4.000 godina u drevnom Egiptu. Bile su drvene, postavljane su na sredini vrata i imale su

Mozaik

11.09.2020 u 20:00

Školjka kao kašika

Pribor za jelo u moderno doba nešto je što se obavezno koristi prilikom obroka i na šta ljudi ne obraćaju mnogo pažnje. Malo ko, međutim, zna da su kašika, viljuška i nož bili pratioci čoveka više hiljada godina i da su nastali potpuno nezavisno jedno od drugog. Prve kašike nastale su, prema nekim istorijskim podacima, još u doba paleolita. Drevni ostaci ukazuju da su ih ljudi pravili od drveta ili školjki i da su ih već tada koristili da bi njima jeli. Stari Grci i Rimljani nazivali su kašiku sličnim rečima koje su označavale puževu kućicu, obrađenu tako da je korišćena kao kašika. Na najstarijem kontinentu, u prvim stotinama godina ove ere, pravljene su kašike od metala – zlata, srebra i bronze, ali i od slonovače, životinjskih kostiju, rogova, porcelana, pa čak i od

Mozaik

14.08.2020 u 20:00

Rođendanska poslastica

Rođendansko slavlje, bez obzira na broj gostiju, veličinu svečanosti ili mesto na kome se održava, ne može se zamisliti bez čuvene rođendanske torte. Ova poslastica danas se pravi po različitim receptima, od čokolade, voća ili drugih sastojaka i u raznim oblicima. Rođendanske trpeze krase razni likovi iz crtanih filmova, poput Pepeljuge, Petra Pana ili Duška Dugouška. Zamkovi i kuće iz priča za najmlađe, vile i vilenjaci iz bajki, a svi oni napravljeni su od ukusnog materijala i ukrašeni veštim rukama kulinara. Tu su i torte za rođendane namenjene onima malo starijima, koje možda nisu toliko raznobojne i šarene kao one napravljene za mališane, ali su zato ukrašene do savršenstva. Proslava rođendana i pravljenje nezaobilaznog rođendanskog kolača nisu, međutim, običaji koje je

Kultura

12.08.2020 u 20:15

U Viminacijumu pronađena tri olovna sarkofaga

Na području Viminacijuma u proteklih nekoliko dana naši istraživači naišli su na dragocen nalaz – tri bogato ukrašena olovna sarkofaga u kojima su, smatra se, potvrdio je za naš list Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela) od drugog do četvrtog veka. Do ovog pronalaska došlo je uprkos kovidu 19, jer se arheološka istraživanja Viminacijuma nastavljaju uslovljena izgradnjom termoelektrane Kostolac B. Arheološki institut zajedno sa EPS-om nastoji da spase sve arheološke ostatke na mestu planiranom za izgradnju deponije uglja pa se posle ukidanja vanrednog stanja sprovode intenzivni radovi i stoga ne čudi da je za manje od tri meseca istraženo više od 170 grobova u kojima je otkriveno

Mozaik

24.07.2020 u 20:00

Sunčani sat

Sunčani satovi poznati su još od starog Egipta, a razvile su ih i druge kulture, Kinezi, Antički Grci i Rimljani. Vrsta sunčanog sata s pokazivečem (gnomon) opisana je u Starom Zavetu (Isaija 38:2). Smatra se da je matematičar i astronom Teodosije iz Bitinije (oko 160. pre nove ere – oko 100. pre nove ere) izumeo univerzalni sunčani sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Francuski astronom Orons Fine konstruisao je sunčani sat od slonovače 1524. Italijanski astronom Đovani Padovani objavio je raspravu o sunčanim satovima 1570, u koju je uvrstio i uputstva za proizvodnju i postavljanje zidnih (vertikalnih) i horizontalnih sunčanih satova. Delo Đuzepa Bjankinija Constructio instrumenti ad horologia solaria raspravlja o tome kako se pravi savršeni sunčani sat, s detaljnim

Prеthodna Slеdеća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Počеtna / Tagovi

18.01.2021 u 18:57

Obustavljena blokada Kapitola, manji požar ugašen

18.01.2021 u 18:41

Mnoge zemlje imaju manje vakcina nego Srbija

18.01.2021 u 18:21

Izrael ustupa podatke o epidemiji kompaniji Fajzer

18.01.2021 u 18:12

Kina predstavila prototip superbrzog voza

18.01.2021 u 17:57

Bele rode uspešno prezimljavaju u Srbiji

18.01.2021 u 17:31

Nemačka pokušava da ublaži tenzije između Ankare i Evropske unije