Kup.	Prod.	Sred.
117,37	118,07	117,72
104,62	105,25	104,94
105,95	106,59	106,27

Mozaik

08.07.2019 u 20:00

Šminkanje u drevnom Egiptu

Lep izgled želja je verovatno svake pripadnice lepšeg pola. U moderno doba ponuda sredstava za ulepšavanje je nepresušna – tu su kozmetički preparati najrazličitijih kvaliteta i cena, šminka i kreme za negu lica i tela, dezodoransi koji efikasno otklanjaju neprijatne mirise, a oni koji žude za savršenstvom mogu da se doteruju uz pomoć raznovrsnih tretmana u mnogobrojnim salonima lepote. Lep izgled, ipak, nije samo želja devojaka i žena modernog doba. Lepota je bila preokupacija pripadnica lepšeg pola i ne samo njih, vekovima unazad, praktično od početka stvaranja civilizacije. Ono što priroda nije učinila, uz nekoliko veštih pokreta i uz pomoć različitih preparata činile su žene pre više hiljada godina. Bojenje lica, ali i tela, veštačkim bojama pojavilo se veoma rano, ali u početku

Mozaik

02.07.2019 u 20:00

Kupatila – nekad i sad

Briga o ličnoj higijeni postojala je milenijumima unazad, ali su prvi motivi čoveka za stvaranje posebne prostorije – kupatila, bili verskog karaktera. U dolini reke Ind u gradu Mohendžo-daro podignuta su prva kupatila oko 2.500 godina pre nove ere. Među malim prostorijama nalazilo se i jedno veliko, ozidano kupatilo, napravljeno od pečene opeke s popločanim prilazima. U Vavilonu su takođe zbog verskih obreda građena kupatila, ali njih su mogli da koriste samo povlašćeni ljudi, poput kraljeva. Grci su, opet, bili prvi u uvođenju savremenog odnosa prema kupanju. Prva kada koja je imala isključivu namenu da se čovek u njoj okupa, a ne da se u njoj obavljaju verski rituali, pronađena je u Knososu i imala je oblik kade za sedenje. Slične kade nađene su i na Kritu. Pretpostavlja se da

Mozaik

25.06.2019 u 20:00

Umetničko ukrašavanje tkanina

Čovek je praktično od svog nastanka otkrivao umetnički dar ka ukrašavanju raznih predmeta. Crtanje ukrasnih šara po drvetu, metalu ili glini veoma je staro, a prema nekim istorijskim podacima, vodi poreklo iz Mesopotamije. Stari Egipćani otkrili su posebne naprave – reljefne pečate, kojima su dekorisali keramiku. Slične pečate, kako su utvrdili stručnjaci modernog doba, koristili su i stanovnici Mesopotamije 3000 godina pre nove ere. Znatno kasnije, u šestom veku naše ere, Egipćani su počeli da koriste drvoreze za štampanje otisaka. Na urađeni reljef nanosili su mastilo ili neku boju i tom prilikom izdubljeni delovi na reljefu ostavljali su bele tragove. Iako su znali za papirus, drevni Egipćani su umesto njega prve, ovako nastale, crteže, stavljali na tekstil. Dobijene šare na

Mozaik

21.06.2019 u 20:00

Šahovski automat

Pre tačno 235 godina (1769) mađarski inženjer i pronalazač Volfgang fon Kempelen konstruisao je šahovski automat pod imenom „turčin”. Kempelen je ovaj šahovski automat namenio zabavi na dvoru Marije Terezije. Naprava je imala siluetu u prirodnoj veličini, obučenu u tursko odelo (otuda automatu ime „turčin”). Bila je pričvršćena na veliki sanduk, koji se sastojao od dva dela i imao pomičnu ladicu. Na gornjem delu bila je šahovska tabla. Pre početka predstave otvarala su se vrata na sanduku radi pokazivanja upletene mase žica kako bi se publika uverila da sanduk ne skriva čoveka. Međutim, istina je bila sasvim drugačija, „turčin” je skrivao operatera. Prva predstava šahovskog automata „turčina” održana je ispred dvorca Marije Terezije 1770. godine. Javni nastupi sa šahovskim

Mozaik

14.06.2019 u 20:00

Čamac od trske premazan katranom

Ljudi su od davnina počeli da koriste reke, jezera i mora za plovidbu. Pretpostavlja se da su prvi čamci, u stvari, bili obična isečena stabla udubljena u sredini. Iako nestabilna, ova plovila su ipak koristila svrsi, da ribolovci dođu do hrane i da avanturisti otkrivaju neispitane krajeve. Nepostojanje vesla nije omelo tadašnje „moreplovce” da se otiskuju na pučinu. To su, doduše, radili najčešće uz pomoć motke ili krme. Prema sačuvanim podacima, još 7.500 godina pre nove ere ljudi su koristili čamce sa veslima za plovidbu. Najstarije sačuvano veslo nađeno u Jorkširu, Engleska, koje datira iz ovog perioda, bilo je deblo izdubljeno kamenim sekirama u sredini. Pretpostavlja se da su na taj način preci današnjeg čoveka pravili i čamce na najstarijem kontinentu. Na drugoj strani, u

Mozaik

28.05.2019 u 20:00

Svrdlo umesto bušilice

Briga o zubima stara je gotovo koliko i samo čovečanstvo. Od najranijeg doba čovek je bio primoran, najčešće zbog kvarova zuba i bolova, da se brine o „zbivanjima” u svojim ustima. U vekovima koji su usledili ljudi su smišljali razne načine da poprave zube, ali najčešće su tadašnji „stručnjaci” zubobolju lečili vađenjem pokvarenih zuba. Dugo vremena, umesto da popravljaju zube, ljudi su probleme u ustima rešavali stavljanjem veštačkih zuba na mesto poispadalih. Za tu „aktivnost” zubari su koristili razne materijale i različite uređaje, koji su već svojim izgledom izazivali strah kod pacijenata. Obično su to bila velika gvozdena klešta, pravljena za potpuno drugačije namene, a ne za zubarske svrhe, kao i čitav niz „sprava za mučenje”. Zato nije teško zamisliti kroz koje su muke

Mozaik

14.05.2019 u 20:00

Zubi od slonovače

U prošlom i prvim godinama ovog veka ljudi veliku pažnju posvećuju zubima. Moderna tehnologija otvorila je put ka najrazličitijim mogućnostima u usavršavanju zuba i lepšem izgledu. Stomatolozi danas imaju na raspolaganju različite materijale i uređaje za pravljenje porcelanskih zuba, mostova, kao i veštačkih vilica. Zbog toga oni koji imaju materijalnih mogućnosti u današnje vreme mogu da „izvoljevaju” u izboru i kvalitetu veštačkih zuba. Hiljadama godina unazad ljudi su takođe vodili računa o „zbivanjima” u svojim ustima. Drevni Etrurci su bili najbolji zubari Starog sveta. Oni su još oko 700 godina pre nove ere pravili parcijalne proteze sa zlatnim mostovima, a veštačke zube su izrađivali najčešće od slonovače. Srednjovekovno zubarstvo zasnivalo se na teoriji da toplota

Mozaik

07.05.2019 u 20:00

Zaštita useva: od strašila do drona

Još u osvit civilizacije ljudima je zemlja bila izvor hrane. Ona im je omogućavala da obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju. Na njoj su naši daleki preci nalazili biljke i plodove koje su mogli da jedu, ali i da ih skupljaju za ledene dane, kada nigde nisu mogli da nađu namirnice koje su im neophodne za život. Uporedo sa razvojem civilizacije, čovek je učio kako da se brine o zemlji da bi mu ona dala što više plodova. Otkrio je da je navodnjavanje neophodno da bi biljke rasle, ali i da su im potrebni drugi mehanizmi zaštite kako bi prinosi bili što veći. Vrlo rano počeo je da se bori protiv ptica štetočina uz pomoć strašila. Ova jednostavna naprava, koja se obično sastojala od dve ukrštene grane obavijene slamom i ogrnute odećom, na šta je stavljan šešir, zastrašivala je

Mozaik

09.04.2019 u 20:00

Molitvom do kiše

Mnogo vekova pre našeg vremena čovek je otkrio značenje kiše. Dugo nije mogao da pronađe način da „natera” oblake da mu daju dragocenu kišnicu. Zato je u početku pokušavao molitvama i posebnim ritualima da „isprovocira” bogove da daju kišu. Kišne kapi su za ljude oduvek imale egzistencijalni značaj jer, zahvaljujući kiši, čovek je mogao da sačuva žitarice od suše i da obezbedi hranu za određeni period. Vekovima unazad istraživači su pokušavali da pronađu način da stvore veštačku kišu, ali uglavnom bez uspeha. Neposredno pred Drugi svetski rat francuski meteorolog Beržeron pronašao je „proces izazivanja padavina”. Ovaj njegov pronalazak funkcionisao je pomoću aviona. Iz letelice su na velikim visinama gađani oblaci kristalima leda. Ovi kristali prolazili su zatim kroz oblake gde su bili

Mozaik

19.03.2019 u 20:00

„Gvozdeni konj” na šinama

„Gvozdeni konj”, kako su mnogi u 19. veku nazivali čeličnu konstrukciju koja je zamenila konjsku zapregu i vukla niz vagona po šinama, privlačio je pažnju, ali i izazivao strahopoštovanje stanovnika. Prvi voz koji je vukla parna lokomotiva povezao je radoznale i odvažne na putovanje 1830. godine na pruzi Liverpul–Mančester. Vrlo brzo posle toga počele su da saobraćaju kompozicije na relaciji London–Edinburg, a putovanje između ova dva grada smanjeno je sa dotadašnjih dvanaest dana na „svega” 50 časova. Voz je podsećao na stari drveni tramvaj, a u početku su šine, kojima je vozio, bile drvene. Tokom decenija pruge su usavršavane pa su šine počele da se prave od livenog gvožđa. Zbog svoje ogromne težine, lokomotive su prilikom razvijanja brzine praktično „mlele” šine i uništavale

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pronalasci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu