Kup.	Prod.	Sred.
117,2	117,91	117,56
105,72	106,36	106,04
109,01	109,66	109,34

Kultura

22.01.2020 u 22:00

Tri premijere za mesec i po dana

Iza ljupke glumice Katarine Marković je i te kako zapažen radni period, iako ona uporno tvrdi da se nije umorila, već nadahnula pozitivnom energijom. Za mesec i po dana imala je čak tri premijere u različitim beogradskim pozorištima, u međuvremenu je snimala i igrala predstave sa redovnog repertoara. Paralelno je radila „Nemušti jezik” po delu Miodraga Stanisavljevića u režiji Milana Karadžića na sceni matičnog pozorišta „Boško Buha”, a na sceni Ateljea 212 predstavu „Beli bubrezi” Vedrane Klepice, u režiji Isidore Goncić. I taman kada je mislila da će joj se sa scene „osmehnuti” Čehovljeva Sonja u komadu „Ujka Vanja” o kojoj je maštala još od glumačkih početaka, reditelj Andrej Nosov video je u liku Jelene Andrejevne. Predstava je urađena u koprodukciji Hartefakta i vršačkog pozorišta

Beograd

21.01.2020 u 22:44

Buđenje proleća

Seksualna edukacija mladih i vršnjačko nasilje nalaze se u fokusu plesne predstave „Buđenje proleća” koja je premijerno izvedena u Bitef teatru. Komad je nastao po motivima istoimene drame nemačkog pisca Franka Vedekinda. Njegovo delo poslužilo je samo kao polazište u razmatranju današnjih odnosa u mladoj populaciji pa je predstava koncipirana kao svojevrsni oblik dokumentarno-plesnog pozorišta. Tekst i režiju uradila je Jelena Kajgo, za koreografiju su bili zaduženi Dejana Volarev i mladi igrači Bitef dens kompanije, muziku je komponovala Aleksandra Đokić, a kostime osmislila Selena Orb. Mladi umetnici između 16 i 20 godina bavili su se na sceni i pitanjima da li među njihovim vršnjacima ima rodne ravnopravnosti i da li su nekada doživeli ili videli nasilje, i ako jesu, da li su

Kultura

21.01.2020 u 10:51

Za „Gospođu ministarku” tražena karta više u Zagrebu

Od našeg specijalnog izveštača Zagreb – Veliki trpezarijski sto, nekoliko stolica, furuna, u središnjem delu scene Hrvatskog narodnog kazališta (HNK) u Zagrebu sedi Živka Popović u svojoj zapitanosti i krpi sinovljeve pantalone... Ansambl Drame Narodnog pozorišta iz Beograda gostovao je preksinoć posle 38 godina pauze sa Nušićevom šalom u četiri čina „Gospođom ministarkom”, u režiji Jagoša Markovića i sa Radmilom Živković u naslovnoj ulozi na kartu više upravo na sceni HNK u Zagrebu. Stajaće ovacije, emotivne reakcije i dirljivi susreti starih prijatelja obeležili su nastup našeg nacionalnog teatra predvođenog upravnicom Ivanom Vujić i Molinom Udovički Fotez, v. d. direktorkom Drame. Mogla je beogradska „Ministarka” da gostuje i pet večeri zaredom, pa i više i za svaku predstavu bi

Beograd

09.01.2020 u 22:53

Kako se krpi kraj s krajem

Lakše se uteši čovek kad zna da i drugi idu iz krajnosti u krajnost – od punog do praznog novčanika. Zbog toga su mnogi sa znatiželjom hteli da saznaju kako se krpi kraj s krajem u porodičnoj svakodnevici. Rešenje puno komičnih situacija krilo se u predstavi „Ima para, nema para”. Komad rađen po motivima „Ne mogu da platim i neću da platim” Darija Foa izveden je u Pozorištu „Slavija”. U ovom teatru tražilo se mesto više. Publika se nije ustručavala da sedi na pomoćnim stolicama i stepenicama. Borbu za preživljavanje u kapitalističkom društvu dočarao je bračni par, koji u mrežu zavrzlama uvodi i svoje prijatelje. Savez žena protiv muškaraca naročito je jak kad je u pitanju vođenje kućnog budžeta. Supruge su spremne da zažmure kad u prodavnicama pune kese pa u njih trpaju najviše ono

Kultura

26.12.2019 u 20:00

Istine koje bole

Moja me majka nikad nije udarila. Nikad. Kad bih s njom razgovarala, ne bih čula fijuk biča iz davnine. Pa ipak, retko bih joj prilazila. Žalosna sam što ne znam kako je mirisala moja mama… deo je romana hrvatske autorke Vedrane Rudan „Dabogda te majka rodila”, pretočenog u istoimenu predstavu, čije probe su počele juče u Ateljeu 212 u dramatizaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat. Dramatizacija ovog romana, na scenu donosi priču o odnosu žene u zrelim godinama i njene majke koju je smestila u starački dom. Odnos majke i kćerke je slojevito protkan najrazličitijim emocijama, pitanjima i osećanjima krivice i kajanja, a opet željom da se oslobodi tereta, kćerka se sve vreme pita šta je taj odnos i gde su granice ljubavi i tolerancije. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, lektorka Ljiljana Mrkić

Kultura

26.12.2019 u 12:08

Monodrama Džeka Dimića

Monodrama „Oj, živote” koju je adaptirao, režirao i u kojoj igra američki glumac srpskog porekla Džek Dimić biće izvedena na sceni Kulturnog centra Grad večeras u 19 časova. Nastala prema tekstu Josipa Pejakovića ovo je priča o čoveku koji dobrovoljno odlazi na odsluženje zatvorske kazne u Foču umesto svog mlađeg brata, počinioca ubistva s predumišljajem. Džek Dimić igrao je u filmovima: „Turneja” Gorana Markovića, „Travelator” Dušana Milića, „Srpski ožiljci” Vladimira Rajčića, „Volja sinovljeva” Nemanje Ćeranića, „Neke druge priče” Ane Marije Rosi. Lik Nikole Tesle tumačio je u filmu Željka Mirkovića „Teslin narod”. Dimić je do sada igrao na srpskom, ruskom, italijanskom, češkom i engleskom jeziku i ostvario 87 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu. Živi na relaciji

Kultura

24.12.2019 u 22:00

Dug je put od estrade do umetnosti

Scenski tekst predstave „Lepa Brena prodžekt” je fragmentarne strukture, sastavljen od pet različitih monologa koje su napisali ugledni dramski autori, Olga Dimitrijević, Slobodan Obradović, Maja Pelević, Tanja Šljivar, Vedrana Klepica (dramaturgija Dimitrije Kokanov). Ovih pet dramskih tekstova proizvelo je i pet različitih aspekata scenskog lika Lepe Brene koji se prepliću, u izvođenju različitih glumica. Oni su kvalitativno i idejno različiti, nisu međusobno dovoljno usklađeni i suptilnije povezani. To dovodi do nesklada u dramaturgiji predstave, odsustva koherencije i jasnog fokusa, što nameće zaključak da bi bilo bolje da je bio jedan autor celog scenskog teksta. U tekstu i predstavi su najsmisleniji delovi koje nose likovi Brene Jugoslovenke i Brene Biznismenke. Oni su značenjski čvrsti i

Beograd

22.12.2019 u 11:36

Dve žene i jedan rat

Ko su bile Mabel Danlop Gordon Grujić i Jelena Lozanić? Kakve su bile njihove sudbine? Zašto je važan trag koji su ostavile u istoriji našeg naroda? Predstava „Dve žene i jedan rat”, posvećena ovim zaboravljenim srpskih heroinama, premijerno je odigrana u Domu Jevrema Grujića. U komadu po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Aleka Conića, glumice Vjera Mujović i Marija Bergam ispričale su priču o dobročinstvu i rodoljublju. Amerikanka Mabel, udata za Srbina Slavka Grujića, zbog svog humanitarnog rada prozvana je srpskom Jovankom Orleankom. Srpkinja Jelena, žena američkog dobrotvora Džona Frotingama, takođe je neštedimice pokazivala širinu srca i patriotizam, a uz to bila i veliki borac za ženska prava. Ovo je predstava o prijateljstvu srpskog i američkog naroda tokom Velikog rata,

Kultura

19.12.2019 u 22:00

Svi smo mi pomalo Gustav

Subotica – Po Subotici se ponovo pojavljuje Gustav. Gotovo četiri decenije nakon što je snimljena poslednja epizoda, prepoznatljiva fizionomija ćelave glave i robusnog nosa stoji na autobuskoj stanici, šeta božićnim vašarom, čak zaviruje i u kontejnere. Razmileo se po gradu, kao da hoće da kaže da je tu među nama. Svakako da je to jedinstvena najava nove pozorišne premijere u pozorištu „Kostolanji Deže” pod nazivom „Gustav je kriv za sve” u režiji Kokana Mladenovića zakazane za 21. decembar u 19.30 časova. Čuveni mađarski crtani film stvaran od 1961. do 1982. godine bio je poznat na čitavom prostoru bivše Jugoslavije, kaže reditelj Mladenović, i taj zanimljiv lik, običnog čoveka u smešnim, komplikovanim, apsurdnim situacijama, još tada je zadobio njegove simpatije. Ipak, u ovoj

Beograd

11.12.2019 u 21:00

Nedeljne čajanka sa kraljicom Natalijom

U dugoj raskošnoj haljini, gotovo klizi po uglačanom parketu. Potom, elegantno seda za stočić i uzima u ruke šoljicu čaja. A onda počinje dugu i uzbudljivu priču o sebi, vremenu u kome živi, suprugu, prijateljima... Govori nam kraljica Natalija o tome kako je oduvek znala da bi joj uloga vladarke i princeze odgovarala, o nežnim pismima svog budućeg muža kralja Milana i njegovim rečenicama koje su na nju od samog početka delovale očaravajuće. Poverava nam i svoju začuđenost kraljevom željom da se venčaju u inostranstvu, a zatim sa tugom u glasu zaključuje ono što je mnogo kasnije shvatila: „Koliko je on želeo da se odvoji od svog naroda, toliko sam ja želela da mu se približim.” Zanimljivo je otići u ono vreme, upoznati tadašnje običaje i onovremeni moral, i upoznati se sa predanosti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: predstava

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu