Kup.	Prod.	Sred.
117,94	118,65	118,3
100,97	101,58	101,27
104,31	104,94	104,62

Društvo

14.09.2018 u 22:10

Izabrani lekari nemaju formulare za odbijanje donorstva organa

Formulare za one koji u toku života izričito odbijaju da se njihovi organi iskoriste u slučaju moždane smrti nisu dobili svi izabrani lekari, pa se događa da onima koji odu u dom zdravlja bude preporučeno da se obrate Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja. – Otišla sam kod izabrane lekarke u ambulantu koja se nalazi u centru Beograda i rekla da želim da potpišem izjavu da ne želim da budem potencijalni donor, odnosno da zabranjujem uzimanje organa i tkiva u slučaju moždane smrti, koji bi mogli da se iskoriste za transplantacije. Doktorka mi je rekla da ona nije ni dobila te formulare. Od rođake sam čula da su u drugom domu zdravlja formulari nestali, odnosno da su ih potrošili i da nisu nabavili nove – ističe Beograđanka, koja je želela da ostane anonimna. S druge strane, u Upravi

Magazin

06.09.2018 u 14:15

Doktor koji se nije bojao tuberkuloze

Kao lekar posetio je mnoge zemlje sveta, izlagao svoje radove na stručnim savetovanjima. Bio je gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku desetak godina, Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku godinu dana i kraće vreme gost Ruske akademije nauka. Ali, nijednom putu se nije tako radovao kao ovom, koji predstoji idućeg meseca. U Toronto ide sa svojim najbližima da prisustvuje venčanju najstarije unuke Nine, arhitekte po struci. – Svi idemo, neki su tamo, neki su već otišli, ali svi ćemo se okupiti, biću sa svim svojim unucima – srećan je profesor Popovac. Snovi i traganja Ne krije da mu je Nina nekako najveća inspiracija za pisanje. Rođena je četiri meseca posle smrti supruge Radmile, i vratila ga je u život krajem 1989. godine. Radmila je bila lekar pedijatar,

Magazin

31.08.2018 u 13:15

„Tihi ubica” nikoga ne štedi

Svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak, ali samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Mala je uteha da je hipertenzija veliki zdravstveni problem u celom svetu, pa je broj obolelih u Evropi sličan našem: visok pritisak ima između 30 i 45 odsto stanovnika, a kod starijih od 60 godina procenat je preko 50 odsto. Kako se dijagnostikuje i leči hipertenzija i zašto se broj obolelih godinama održava, iako se o njoj više govori nego ranije, objašnjava profesor dr Vesna Stojanov, internista kardiolog i klinički hipertenziolog, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije. 1. Da li naši ljudi dovoljno ozbiljno shvataju ovu bolest? Niko ne shvata hipertenziju kao ozbiljnu bolest sve dok ne nastanu komplikacije poput infarkta srca,

Magazin

04.08.2018 u 08:15

Pet znakova uzbune za drogu

Jedna od mnogih nevolja sa bolestima zavisnosti, posebno kad je u pitanju narkomanija, jeste ta što se uglavnom prepozna tek kad je u već poodmaklom stadijumu. Tada porodica i prijatelji zavisnika naknadno počnu da se „prisećaju” znakova koji su mogli da im ukažu na problem – ali oni ih, jednostavno, nisu videli, razumeli, ili nisu mogli da poveruju da je ta divna, draga osoba koju toliko vole, mogla da se upetlja u „začarani krug droge”. A simptomi su bili tu: i ne govorimo o stereotipu kao što su košulje s dugim rukavima uprkos letnjoj žezi, koje bi trebalo da sakriju ubode od igala, i neuobičajeno proširene zenice tipične kod korisnika kokaina, metadona i psihodeličnih supstanci, već o onim sitnim, zamaskiranim, kakvi prolaze neprimećeni mesecima, čak godinama. Doktor Adi Džafi,

Magazin

28.07.2018 u 08:15

Borba za svaki dah, ali i korak

Iako je jedna od najčešćih i najtežih, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ne dobija potrebnu pažnju javnosti, pa se već godinama broj pacijenata ne smanjuje. Bolest „pušačkih pluća”, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, preti da postane treći vodeći uzročnik smrtnosti u svetu do 2030. godine. Oboleli u odmaklom stadijumu žive uz pomoć aparata za kiseonik, a zbog otežanog kretanja osuđeni su na izolaciju. Uprkos novim lekovima i smernicama u lečenju, ovo je nažalost i u 21. veku – veoma teška dijagnoza. –To je veoma često oboljenje, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Bolest vremenom napreduje i ne može se izlečiti, ali primenom savremene terapije može se dobro kontrolisati. Procena je da je u našoj zemlji obolelo od četiri do šest procenata stanovništva – kaže prof.

Magazin

04.07.2018 u 13:15

Menja greške prirode i čini ljude srećnim

Doktor Miroslav Đorđević, urolog i dečji hirurg, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, danas je jedan od najpoznatijih srpskih brendova u svetu. Sa svojim timom uradio je 1.300 operacija promene pola, a Beograd je zahvaljujući njemu postao jedan od vodećih centara za transrodnu medicinu u svetu. Svake godine u Srbiju zbog operacije promene pola dolazi 60 do 100 stranaca, a konačno i u našoj zemlji ove se intervencije rade o trošku Republičkog zdravstvenog osiguranja, pa će samo tokom ove godine pol u kojem su rođeni zameniti onim kojem pripadaju blizu dvadesetak naših državljana. Naš sagovornik je posebno ponosan što u beogradski centar radi učenja operativnih tehnika dolazi svake godine 40 hirurga iz celog sveta, a i on sam neumorno putuje: negde operiše, negde drži

Magazin

22.06.2018 u 08:15

Putuje svetom, ali i dubokim sferama mozga

Neurohirurg, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije, prof. dr Miloš Joković priznaje da je uvek voleo izazove, ali ne krije da je mnoge odluke u životu doneo tek posle dužeg vremena, kada je suzio izbore. Tako je u Arilju tokom gimnazijskih dana, na prirodno matematičkim smeru, voleo fiziku, hemiju i biologiju i jedino verovao da neće upisati – studije medicine. Onda se u završnom razredu predomislio i upisao baš medicinu, verujući da je sebi „kupio” još vremena za odluku čime će se baviti u životu. Da li to znači da je po prirodi neodlučan? – Ne, naprotiv, vrlo sam odlučan, ali volim da imam više mogućnosti, koje vremenom sužavam. Posle završene gimnazije upisao sam medicinu u Beogradu i išlo mi je fantastično. Znao sam da je

Magazin

15.06.2018 u 14:15

Poklanjali imanja da leče druge

Srpska medicina obeležava veliki jubilej, osam vekova trajanja. To je povod da sa dr Zoranom Vacićem, predsednikom Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, razgovaramo o jednoj značajnoj, a malo poznatoj temi – zadužbinama koje su svom rodu ostavljali srpski lekari, trgovci i drugi dobrotvori, kao i o zadužbinarima Srpskog lekarskog društva. Njihove sudbine su ponekad bile tragične, a dešavalo se i da njihova ostavština i ne stigne do onih kojima je bila namenjena. Ovi plemeniti ljudi zaslužuju da budu zapamćeni i pomenuti makar u ovakvim prilikama.

Društvo

08.06.2018 u 19:33

Stotinu mladih lekara potpisalo ugovore o radu

Stotinu najboljih diplomaca medicinskih fakulteta dobilo je ugovore o radu. Od ponedeljka će svi oni prvi put obući bele mantile sa pločicama na kojima će ispred imena biti istaknuto njihovo lekarsko zvanje. Na početku, kako je rečeno, mladi lekari će potpisivati ugovore na određeno vreme, tačnije na šest meseci. Nakon što izaberu određenu specijalizaciju biće im ponuđen stalan posao. Tokom potpisivanja ugovora u Palati „Srbija” ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da 40 godina sluša priče kako država mora da se pobrine za najbolje studente medicine, ali da se tek danas nešto menja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je svestan da specijalizacija i doktorske studije za najbolje diplomce neće u potpunosti sprečiti njihov odlazak u inostranstvo, ali da će Srbija

Društvo

04.06.2018 u 13:53

KC Niš: Nova metoda olakšava proces dijalize

NIŠ - Nova laparoskopska tehnika plasiranja katetera za peritonealnu dijalizu pacijenata, koja je 31. maja prvi put obavljena u Kliničkom centru Niš, superiorna je u odnosu na klasičnu metodu zato što ima mnogo manje komplikacija i ima prevenciju nastanka postoperativnih komplikacija, rečeno je na konferenciji za medije koja je održana danas u KC Niš. Hirurg Slobodan Jovanović kazao je da ta metoda ima višestruk preventivni karakter te da je uveren da će u KC vrlo brzo prihvati tu tehniku kao standard u izboru lečenja pacijenata koji su bolesni od hronične bubrežne insuficijencije. „KC Niš za tu proceduru ima svu potrebnu opremu, tehnički je potpuno osposobljen, a presudna je za izvođenje ove metode bila edukacija u Austriji”, rekao je Jovanović.

Prijavite se na našu mailing listu