Kup.	Prod.	Sred.
117,92	118,63	118,27
104,02	104,65	104,33
103,35	103,98	103,67

Kolumnisti

05.01.2017 u 08:15

Srbija na akciji

Ekonomska politika i rezultati srpske vlade nailaze na jednodušnu i snažnu pohvalu međunarodnih finansijskih institucija i zvaničnika Evropske unije – s dobrim razlogom. Srbija sprovodi sve ono što se od nje traži i to radi sa entuzijazmom i čvrstinom kakve se retko sreću u državama koje su takođe u teškoj situaciji. Politika budžetske štednje, smanjivanje i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, loše finansiranje javnih službi, sve to ima samo jedan cilj – štedeti budžetski novac kako bi se uredno otplaćivali inostrani dugovi. U ovom trenutku Srbija to obavlja dobro i otuda bodrenje i pohvale kreditora. Drugi, podjednako važan cilj međunarodnih kontrolora jeste da Srbija svoje ključne kompanije i resurse proda strancima. Prodaje se moraju realizovati postepeno i fazno, na način koji neće

Kolumnisti

08.12.2016 u 08:30

Novogovor u vremenu postistine

Svaki pokušaj kritike nametnutih političkih, ekonomskih ili vrednosnih klišea moćni globalni mediji amortizuju odvraćanjem pažnje, prećutkivanjem, relativizacijom i veštim, sistematskim političkim etiketiranjem. Takvo etiketiranje, taj pomalo orvelovski „novogovor“, donedavno je odlično služio svrsi. Svako ko na javnoj sceni kritikuje ekonomsko i političko stanje i sulude globalne procese, rutinski se proglašava za populistu. Umesto rizičnog otvaranja debate i polemike argumentima, politički ili idejni protivnici se trajno diskvalifikuju jednostavnim atributima. Naravno, politička arena obiluje jeftinim populizmom, ali smisao novogovora nije da identifikuje i raskrinka populiste, već da onemogući ili bar da marginalizuje svaku ozbiljniju društvenu kritiku. Slična tehnologija

Kolumnisti

10.11.2016 u 08:15

Srpska lekcija Nemačkoj, a i šire

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju. U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? Krajem 2016, Nemačka je najednom otkrila da globalizacija i nije tako sjajan proces kako je do juče izgledalo. Umesto da nastave da se raduju tom globalizacionom vatrometu – prometu roba i kapitala bez

Kolumnisti

13.10.2016 u 08:30

Surovi novi svet

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište je, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija. Dominantna ekonomska teorija nas uči da ono što je dobro za vlasnike kapitala i za njihove profite, uvek je dobro i za podanike. U tom propagandističkom žargonu, plima ekonomskog razvoja podiže sve barke – i luksuzne jahte i uboge čunjeve. Ovom popularnom frazom se pokušava sakriti opasan proces koji dobija

Kolumnisti

15.09.2016 u 08:15

O lenjosti naroda i stabilnim javnim finansijama

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast, a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put, javno kritikovao narod. Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i srećne skandinavske budućnosti isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi. Na znam na osnovu čega je premijer izveo zaključke koje je izveo, ne znam da li ih je izveo sam ili mu je neko pomagao, ali činjenice mu ne idu naruku. Postoktobarska politička elita je za manje od jedne decenije razgradila

Kolumnisti

02.09.2016 u 08:15

TTIP – transatlantski (ne)sporazum?

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali. Glas nije došao iz Brisela, iz Evropske komisije koja je partner američke strane, već iz Nemačke. Vest je saopštio Zigmar Gabrijel, vicekancelar i ministar ekonomije Nemačke i predsednik nemačke Socijaldemokratske partije, koja je dugo podržavala potpisivanje TTIP. Može biti da je ministar, osluškujući glas javnosti, odlučio prvi da istrči i … i tako se pozicionira za predstojeće izbore u

Ekonomija

22.06.2012 u 22:00

Državne menice za investicije

Država nikada nije sasvim nemoćna i čekanje ne mora biti jedina opcija. Neke mere bi se mogle preduzeti odmah, bez čekanja. Prva mera bi morala biti ukidanje svih oblika gotovinskog kreditiranja građana (keš krediti, kreditiranje preko kartica i minusnih salda na tekućem računu). Ovo bi smanjilo pritisak na cene, oslobodilo sredstva za privredu, a možda dovelo i do blagog pada kamata. Istovremeno,...

Ekonomija

21.06.2012 u 22:00

Beznađe, bespuće i mogući izlaz

Prema poslednjim podacima iz novembra 2011. godine, stopa zaposlenosti u Srbiji kreće se oko nivoa od 35 odsto. To je procenat stanovništva starijeg od 15 godina koje ima kakav-takav posao. U tom pokazatelju sadržana je sva drama domaće ekonomije i sve što je o njenom stanju potrebno znati. Ova stopa odslikava beznađe i bespuće domaće ekonomske politike. Poređenja radi, prosečna stopa zaposlenosti...

Ekonomija

23.05.2011 u 22:00

Paradoks jakog dinara

Srbija obitava u paralelnoj ekonomskoj stvarnosti u kojoj ekonomski zakoni prestaju da važe.Zaposlenost neprekidno opada, inflacija luduje i obara evropske rekorde, deficit trgovinskog i tekućeg bilansa je permanentno u velikom minusu, zaduženost raste – a dinar ponovo jača. To je zajednički poduhvat Vlade Srbije, Narodne banke Srbije, ali i inostranih kreditora. Motivi svake od strana u ovom...

Ekonomija

09.05.2011 u 22:00

Statistički šok i šokantna statistika

U Srbiji se dogodio statistički skandal velikih razmera ili statističko prosvetljenje, već zavisno od ugla iz koga se gleda ono što je u subotu na stručnom skupu, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu obelodanjeno da je Republički zavod za statistiku znatnokorigovao – naniže – stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2007, 2008. i 2009. u odnosu na one koje su ranije bile dostupne javnosti....

Prijavite se na našu mailing listu