Po izjavi vladinog ministra, Ikea, kao i svaka velika kompanija, „može da postavlja pravila i da traži posebne uslove”. Možda ne treba analizirati svaku reč koja se izgovori ili frojdovski omakne u novinskom intervjuu, ali „slučaj” Ikea, i bez suverenističkog cepidlačenja, otvara niz važnih pitanja i daje povoda za ozbiljnu analizu razvojne politike Srbije.

...

Svi poslovni centri moći zahtevaju stabilan dinar. Iza ovog naoko razumnog zahteva krije se pritisak na Narodnu banku Srbije (NBS) da nastavi sa politikom precenjenog kursa i predupredi pad dinara. Istina, kada bi dinar „nestabilno” počeo da jača, takva nestabilnost nikome ne bi smetala. Srpska privreda, dominantno uvoznička, jedinstvena je u svojim zahtevima za jakim dinarom. S...

Uprkos ekonomskom kolapsu, Srbija ni danas nema valjanu analizu uzroka svog industrijskog posrtanja. Umesto analize, nude se dva površna objašnjenja, oba na ivici fraze. Na jednoj strani političari uveravaju javnost da su domaće muke posledica svetske ekonomske krize. Ovu zabludu će bliska budućnost razvejati, i Srbija će verovatno ostati u stanju hronične krize i kada srećniji deo sveta iz nje...

Rušenjem Berlinskog zida sve se promenilo, samo je ekonomska neefikasnost istočne Evrope ostala ista. Ako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mera ekonomskog uspeha zemlje, onda su poslednje dve decenije period kontinuirane krize i stagnacije najvećeg broja tranzicionih država. Za mnoge od njih socijalizam je (bar ekonomski) bio bolji. Letonija, Litvanija i Bugarska su 2009. godine na nivou...

Zvanične procene ovogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije kreću se između tri i četiri procenta. U ambijentu svetske ekonomske krize to bi se moglo smatrati uspehom, da već u ranoj fazi recesionog ciklusa nije došlo do velikog pada broja zaposlenih. Relativno mali pad BDP-a, uz ogroman pad broja zaposlenih (bar 160.000 u poslednjih dvanaest meseci) teško se može objasniti samo...

Srbija je tek na početku ozbiljne dužničke krize, i pre ili kasnije, panične reakcije deviznih štediša krajem 2008. mogle bi se ponoviti. Država se mora za ovo pripremiti, počevši od razgradnje šizofrenog valutnog sistema u kome građani zarađuju i troše u dinarima, a štede i zadužuju se u evrima. Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupan spoljni dug Srbije dostigao je 22 milijarde evra (oko...

„Veliki broj istoričara danas veruje, začudo, da je ono što se u prošlosti dogodilo manje važno od onoga što ljudi veruju da se dogodilo”, ovako poznati oksfordski istoričar Kit Tomas komentariše stanje istorijske nauke na početku 21. veka. U duhu ovakvog razumevanja istorije obeležava se sedamdeset godina od napada na Poljsku i od početka Drugog svetskog rata. U...

Problem budžetskog deficita, njegova visina i način finansiranja bili su kamen spoticanja u pregovorima vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na prvi pogled to zbunjuje – budžetski deficit nije previsok u poređenju sa deficitima drugih država, pogotovo ne u uslovima globalne ekonomske krize. U periodima recesije deficit državnog budžeta je neminovan. Zaposlenost, profiti, kao i svi...

Kada se svetska ekonomska kriza okonča, na njenim razvalinama će ostati neuposleni industrijski kapaciteti, obilje novoštampanog novca i ogromni državni dugovi. Ovako lošem obilju na jednoj strani pridružiće se oskudica hrane na drugoj. Višak industrijskih kapaciteta je nastao usled ogromne tražnje za robom iz vremena pre izbijanja svetske ekonomske krize. Tražnji koja je počivala na velikoj...

Za države čija srednjoročna strategija seže do ponedeljka, a dugoročna do prvih izbora, emigracija je spasonosno ekonomsko rešenje za probleme nezaposlenosti i platnog bilansa. Svaki emigrant je čovek manje na birou rada, pa država skrštenih ruku uspešno rešava problem nezaposlenosti. Uz to, emigranti godišnje unesu dva do tri puta više novca nego što u Srbiju dolazi po osnovu stranih investicija...