Kup.	Prod.	Sred.
117,96	118,67	118,32
104,92	105,55	105,24
103,81	104,44	104,13

Sinoć u gradu

13.11.2018 u 23:55

Međunarodni festival zelene kulture „Grin fest”

Projekcijom višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma „Riverblu: Da li moda može da spase planetu?” i dodelom nagrada pobednicima takmičarskog filmskog programa u Domu omladine otvoren je Deveti međunarodni festival zelene kulture „Grin fest”, koji će trajati do petka. U konkurenciji je bilo 1.486 filmova iz sto država. U žiriju su bili predsednik žirija Marko Volf iz Slovenije, Pjotr Bijeodron iz Poljske i Alberto Giteres Dijas iz Španije. Nagradu za najbolji kratki film festivala osvojio je Filip Filković iz Hrvatske, za film „The Last Well”, dok je nagradu za najbolji omladinski film osvojio Burak Erdogan iz Turske za film „The Nest”. Najbolji film u trajanju do jednog minuta je „Scream”, reditelja Gonzaga Legoa iz Francuske. Priznanje za najbolji animirani film dobilo je

Sinoć u gradu

12.11.2018 u 23:23

Kraj Velikog rata

Izložba pod nazivom „Kraj Velikog rata 1917–1918” predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije i trajaće narednih godinu dana. Postavka je deo programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Autori su dr Dušica Bojić, Nebojša Damnjanović, Tijana Jovanović Češka i dr Andrej Vujnović. Postavku je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, koja je kazala da ovom sadržajnom izložbom odajemo počast našim hrabrim precima koji su svojom mukom, stradanjem i pobedom ispisali najslavnije stranice srpske istorije, koja nas danas čini najponosnijim građanima Evrope i sveta jer smo, ne pitajući za cenu, iz najvećeg sukoba u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, borbom epskih razmera, uspeli da za svoju otadžbinu izborimo slobodu. Predsednica skupštine osvrnula se na činjenicu da

Kultura

11.11.2018 u 14:52

Izložba o kraju Velikog rata u Istorijskom muzeju

U Istorijskom muzeju Srbije u ponedeljak, 12. novembra u 17 sati otvara se izložba pod nazivom „Kraj Velikog rata 1917–1918”, koja će za publiku biti dostupna od utorka 13. novembra. Postavka je deo programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i na njoj će posredstvom autentičnih materijala, zvučnih i svetlosnih efekata i upotrebom tehnologija proširene i virtuelne stvarnosti posetiocima što verodostojnije biti približeni događaje iz poslednjih ratnih godina kada je srpska vojska, nakon velikih stradanja i oporavka u savezničkim zemljama, započela operacije za konačnu pobedu i povratak u otadžbinu. Pojedine segmente izložbe biće moguće posmatrati iz rekonstruisanog rova, kroz druge će voditi „lično” slavni forenzičar Rodolf Arčibald Rajs, koji na osnovu isečaka iz svojih

Sinoć u gradu

09.11.2018 u 23:27

Dela Marka Čelebonovića

Retrospektivna izložba „Marko Čelebonović” predstavljena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Autorke postavke su istoričarke umetnosti Lidija Merenik, Ana Bogdanović i Nevena Martinović. Pred posetiocima je građa koja prikazuje slikarstvo ovog velikog umetnika u selekciji najboljih dela iz kolekcija Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Umetničke zbirke SANU, Galerije Doma Vojske Srbije, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada i Narodnog muzeja u Kraljevu. Deo eksponata čine remek-dela iz Čelebonovićeve porodične zaostavštine i odabrani radovi iz privatnih kolekcija. Obraćajući se mnogobrojnim posetiocima na otvaranju postavke, akademik Ljubomir Simović podsetio je da Čelebonović motive za svoje slike ne traži u mitologiji, religiji, istoriji, pa ni u ratnoj

Sinoć u gradu

07.11.2018 u 23:23

Čarobna Milena Pavlović Barili

Izložba jedne od najvećih srpskih slikarki Milene Pavlović Barili, pod nazivom „Čarobna Milena” predstavljena je u Domu Jevrema Grujića. Na postavci je prikazano više od četrdeset dela čuvene slikarke. Milenini autoportreti, portreti njenih roditelja i poznatih ličnosti, enigmatske kompozicije i ilustracije za prestižne modne časopise, modne kreacije inspirisane Milenom – približavaju posetiocima život delikatne mlade žene, intrigantne slikarke i pesnikinje koja je obeležila srpsku i svetsku umetničku scenu. „Zahvaljujući portretima na kojima sam radila danima i danima, katkad i mesecima, da bih najzad uspela da podarim svetlost tim očima, oblik tim telima, osećala sam malaksalost i neku nezdravu sitost… No, po završetku rada, čak i u trenucima predaha koje sam sebi dopuštala, moje su

Kultura

08.11.2018 u 07:20

Šest izložbi u jednom danu

U Beogradu i Novom Sadu večeras će biti otvoreno čak šest izložbi, pet u prestonici i jedna u njenom severnijem susedu. I sve u isto vreme – u 19 sati. Novosadska Spomen-zbirka Pavla Beljanskog potrudila se da u godini kada se obeležava 120 godina od rođenja velikana Milana Konjovića organizuje nekoliko događaja njemu u čast, centralni je svakako izložba njegovih dela iz novosadskih kolekcija, kako je postavka i naslovljena. Pred publikom se nalazi 47 radova ovog umetnika i akademika, koji je ostavio u nasleđe bogat opus od oko njih 6.000, sa velikim uticajem na savremenike i umetnike budućih generacija. Biće obuhvaćen njegov slikarski razvoj od ranih ostvarenja iz 1913, preko kubističkih eksperimenata početkom dvadesetih godina do vizantijske faze u devetoj

Sinoć u gradu

06.11.2018 u 23:29

Prstenje i minđuše od antike do srednjeg veka

Povodom Dana muzeja primenjene umetnosti, u ovoj ustanovi priređena je izložba „Klasično i simbolično – Prstenje i minđuše od antike do srednjeg veka” iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti. Autorka je Mila Gajić, viši kustos MPU-a. O značaju postavke govorili su Ljiljana Miletić Abramović, direktorka Muzeja, Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture, a izložbu je otvorio prof. dr Miodrag Marković, predavač na istoriji umetnosti Filozofskog fakulteta, dopisni član SANU. – Ovakve izložbe su posebne i retke jer bude maštu i radoznalost kod posetilaca. Svi bismo želeli da dočaramo kako su se kitili vlastelini i vlastelinke u srednjem veku, da li su za motive na prstenju birali porodične grbove, monograme ili neke simbole koji su mogli da ih identifikuju. Ova izložba će nam pružiti

Sinoć u gradu

06.11.2018 u 23:14

Kultni lik Semelvajsa

„Moje doktrine imaju za cilj da porodilišta oslobode strahota, da muž i dalje ima svoju ženu, a da dete i dalje ima svoju majku”, govorio je neprestano kolegama i običnom ljudima koje je sretao na ulici Ignac Semelvajs (1818–1865), mađarski lekar i naučnik nazvan spasiocem majki. On je, posvećen teškom poslu akušera čuvene bečke Opšte bolnice, isključivo na temelju empirijskog posmatranja i racionalnog zaključivanja, četrdesetih godina 19. veka, protumačio uzrok porodiljske groznice, sepse, i to nekoliko decenija pre pojave doktrine o mikroorganizmima Pastera i drugih naučnika. Semelvajs je preporučivao jednostavnu, a rigoroznu praksu petominutnog pranja ruku kalijum-hipohloritom pre hirurške intervencije, tako je stopu smrtnosti porodilja sa nekada četrdeset odsto sveo gotovo na

Kultura

06.11.2018 u 15:42

Slojevit svet prstenja i minđuša

Poslastica za dame i sve ljubitelje plemenite uloge nakita biće ponuđena za Dan Muzeja primenjene umetnosti. Svoj 68. rođendan ova ustanova proslaviće večeras u 19 sati otvaranjem izložbe „Klasično i simbolično” iza čijeg naslova se krije priča o istoriji jednog delikatnog segmenta oblasti primenjene umetnosti – reč je o prstenju i minđušama, a ovoga puta izbor čine primerci iz naše daleke prošlosti, od antike pa do srednjeg veka. Izbor je reprezentativan, predmeti na svetlost dana izlaze iz muzejskih kolekcija i to njih 95 iz Zbirke metala i nakita ove kuće, dok je deset dragocenosti pozajmljeno iz Istorijskog muzeja Srbije. Sve do kraja januara sledeće godine biće tu i poznatih i javnosti nepoznatih remek-dela, kao što su zlatan prsten kritsko-mikenske kulture nastao oko 1400. godine pre nove

Sinoć u gradu

05.11.2018 u 23:20

Snaga iluzije

Na preplitanje čovekovih oprečnih emocija i stavova u zavisnosti od preživljenih iskustava i pređenog životnog puta pokušava na svojim slikama da ukaže umetnica Biserka Petrović. Radovi velikog formata u tehnici akril na platnu predstavljeni su na izložbi „Iluzije” u galeriji „Suluj”. Autorka objašnjava da se svako prikazano delo može posmatrati pojedinačno, ali u redosledu koji je dala ona ipak čine celovitu priču. – Četiri aktera ovih scena su iste osobe predstavljene posle nekoliko decenija traganja. Dakle, dva muška lika su jedan isti čovek, kao mlad i u starijim godinama, a to je slučaj i sa dve žene. Naravno, to je moja zamisao, pa posmatrač može sam da formira priču i tumači je kako želi – ističe Petrovićeva. Ona se trudi da svoju umetničku ideju iskaže narativno

Prijavite se na našu mailing listu